NOSILJE BEZ KAVEZA
 |
Iskustva holandskih živinara
I naši odgajivači biće uskoro prinuđeni da gaje živinu prema standardima Evropske unije
U zemljama Evropske unije se, u skladu s novim propisima, već nekoliko godina reorganizuje proizvodnja na živinarskim farmama. Od 2004. zabranjeno je postavljanje novih kaveza za proizvodnju konzumnih jaja, a do 2012. moraju biti potpuno uklonjeni
Veći gubici
Živinari u Engleskoj i Holandiji imaju najviše iskustva u novom načinu odgoja, jer u tim zemljama još od 2001. na većini farmi nema kaveza. Pokazalo se, međutim, da je ovaj način skuplji u poređenju s kaveznim sistemom
Stopa uginuća je iznad o,6 procenata, a proizvodnja jaja manja za 2,9 odsto. Uz to, povećana je dnevna potrošja hrane za oko četiri grama po nosilji. Posebno je nepovoljno to što su jaja često izvan gnezda, pa je više razbijenih i zaprljanih
Veliki doprinos poboljšavanju nove metode dali su holandski stručnjaci s univerziteta u Vageningenu, koji smatraju da se najbolji rezultati postižu odgojem u višespratnom avijarnom i sistemu na dubokoj prostirci.
Uz njihove preporuke se, između ostalog, može smanjiti nošenje jaja van gnezda ispod jedan odsto.
Bez stresa
Stručnjaci tvrde da je u ovakvom odgoju važan svaki detalj, naročito oni koji se odnose na uklanjanje mogućih uzročnika stresa. Navešćemo samo neke. Oprema za hranjanje i napajanje treba da bude ista, i istovetno postavljena, u objektima za odgoj i nošenje. Zatim, važno je da se jato od početka navikne na različite zvuke, što se rešava postavljanjem radio-aparata u objekte, a dobro je i ako radnici ulaze na farmu u odeći različitih boja.
Vremenom je uočeno da se pojilice i hranilice ne smeju ostavljati na prostirci i da je idealno mesto uz gnezda. Poželjno je, zbog dužeg zadržavanja živine da međusobno budu udaljene oko 1,2 metra i raspoređene cik-cak na različitim nivoima. Objekat treba dopuniti sedalima i stepenicama, koje kokama olakšavaju kretanje po spratovima. Optimalna veličina gnezda je oko stotinu kvadratnih centimetara.
Koke u početku treba podsticati da se penju na više etaže u potrazi za hranom i vodom, što se postiže postavljanjem prepreka koje smanjuju podni prostor. Nije preporučljivo da se kretanje po celoj podnoj površini ograniči duže od tri nedelje, ali je to, u većini slučajeva, dovoljno za stvaranje navike kretanja po spratovima. Tome doprinosi i isključenje sistema za napajanje i hranjanje u prizemnom delu posle desete nedelje.
U proizvodnom objektu
Najpogodnije vreme za prelazak u proizvodne objekte je sedamnaesta nedelja starosti, čime se ostavlja dovoljno vremena za prilagođavanje na nove uslove. Preporučuje se preseljavanje ujutro, ako to nije moguće, objekat se osvetli nešto duže nego što je uobičajeno.
Prvih pet dana koke treba kontrolisati i ravnomerno raspoređivati po etažama, a kasnije će one to i same prihvatiti. Nekima je potrebna pomoć da bi pronašle pojilicu. Prepoznaju se po zaprljanim kljunovima, jer obično, da bi izbegle dehidrataciju, uzimaju vlastiti izmet.
Početak nošenja je krizni period u ovom sistemu odgoja, praćen većim ili manjim postotkom uginuća.
Prouzrokuju ga, uglavnom, gaženje i tuča oko gnezda. Da bi se ovo ublažilo, treba voditi računa o tome da je objekat ravnomerno osvetljen, a neophodne su i druge mere kojima se sprečava da pojedina gnezda budu atraktivnija od ostalih. Gnezda oko kojih se stvara veća gužva, delimično se ograde i učine teže dostupnim.
Privikavanje na gnezda
Posebnim programom osvetljavanja postiže se optimalna nosivost. Najbolji su rezultati kada je objekat osvetljen šesnaest časova, intenzitetom oko 20 luksa. Svetlost se posle tog roka ne iskljućuje naglo, nego je sat-dva polumrak, što se dobija postavljanjem sijalice na svakih deset metara. Neke koke, naime, u početku nose tek u sumrak, pa se na ovaj način sprečava ostavljanje jaja van gnezda. Rezervna rasveta se, potom, iskljućuje postupno, počev od nižih etaža prema vrhu, da bi se živini ostavilo dovoljno vremena za ravnomerno raspoređivanje.
Nošenje van gnezda može se svesti na najmanju meru upornim pridržavanjem neophodnih mera na početku proizvodnog perioda. U prvo vreme treba bar pet puta dnevno, a poželjno je čak i na svaki sat, sakupljati jaja s poda i stavljati ih na prednji deo gnezda. Pored toga, dobre rezltate daje i ako se gnezda otvaraju dva sata pre uključivanja rasvete, a zatvaranje sat pre isključivanja. Utvrđeno je i to da je veći procenat nošenja van gnezda, kada se zaprljana prostirka ne iznosi redovno.
Dušan N. Kovačević, Loznica
