Giganti i njihove bolesti
Aleksandar Iliæ

Velike rase pasa, koje možemo definisati kao jedinke èije su dimenzije znatno veæe od dimenzija ostalih pasa i èija težina iznosi od 45 kg do 100 kg i više. U pojedinim zemljama takve rase iznose i deset odsto od svih pasa unesenih u rodovne knjige.

Zbog velike visine i težine, takvi psi imaju specifièan naèin života i njihovi vlasnici pripadaju posebnom i retkom soju ljudi. Naime, takvi psi teško podnose život u zatvorenim prostorijama i vlasnika koji vodi statièan naèin života. Troškovi leèenja i održavanja takvog psa uobièajeno su proporcionalni njegovoj velièini i dosta su skuplji za jednu dogu ili bernardinca npr. u poreðenju sa leèenjem jednog malog psa kao što je to npr. jorkšir terijer. Znaèi, osnovni zadatak za vlasnika jednog takvog psa jeste preventiva oboljenja.
Osnovne energetske potrebe velikih pasa su 40 do 50 k.kal na jedan kilogram mase dnevno. Kolièina hrane koju pas konzumira dnevno varira izmeðu jednog do dva kilograma, zavisno od rase, uzrasta i naèina ishrane. Realne energetske potrebe su takoðe zavisne od rase i dostižu 80 do 180 odsto od srednjih teoretskih potreba (ili 132 k.kal/kg). Iz toga sledi da veliki psi jedu velike kolièine hrane, tako da se o sastavu hrane i njenoj izbalansiranosti mora strogo voditi raèuna. Vrlo èesto vlasnici ovih pasa koriste kombinovani naèin ishrane tj. ukljuèuju u obrok kako industrijske granule tako i domaæu kuhinju, što objašnjavaju ekonomskim uslovima.
Kod velikih pasa uobièajeni su prolivi i èeste defekacije. Uzrok je dužina i masa digestivnog trakta koja je kod ovih pasa relativno mala u odnosu na pse drugih rasa (tri odsto njihove težine u odnosu na sedam posto kod manjih rasa). Takoðe je kod njih prisutan dosta brži stomaèni tranzit hrane. Pored veæ navedenih osobina životni vek ovih pasa je dosta manji i znatno je veæa predispozicija prema nekim oboljenjima (proširenje i zavala želuca, osteo-artikularni poremeæaji i sl.)

Prilikom istraživanja prisutnosti oboljenja kod pasa velikih rasa, došlo se do podataka da sindrom proširenja i zavale želuca iznosi 1,53% od svih oboljenja, koja su bila dijagnostikovana kod veoma velikih rasa razlièitog uzrasta. Najèešæe oboljevaju psi uzrasta od sedam do deset godina. Od svih obolelih pasa 73% su bile nemaèke doge.
Za ovaj sindrom je specifièno stagniranje stomaènog tranzita. Posledice toga (poremeæaj krvotoka i disanja) vrlo brzo mogu da izazovu šok, koji može da prouzrokuje uginuæe životinje. Zato pomoæ mora da bude pružena što je pre moguæe. Ovaj sindrom je karakteristièan za odrasle pse krupnih i veoma krupnih rasa. Moguænost oboljenja se poveæava sa godinama i varira od dva do deset odsto. Razlog ovog oboljenja do kraja nije poznat, ali postoje dva uzroka koji mogu da izazovu pojavu ovog sindroma. To su obim grudnog koša i konzumiranje velikih kolièina hrane. Zato je epidemiološko istraživanje pokazalo negativnu korelaciju izmeðu obima sastojaka ishrane i pojave simptoma zavale i proširenja želuca kod velikih rasa pasa.
Verovatno na pojavljivanje ovog oboljenja utièe i veliki obim vazduha u želucu kod ovih rasa. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da vazduh stiže u želudac tokom konzumiranja obroka, a ne stvara se tokom fermentacije hrane. Znaèi, treba spreèiti halapljivo unošenje hrane da bi se smanjila moguænost gutanja vazduha. Neki istraživaèi preporuèuju podizanje èinija na odreðenu visinu ili ubacivanje u èiniju nekoliko predmeta kako bi se smanjila brzina unošenja hrane. Korisno bi bilo podeliti dnevni obrok u više porcija ili navlažiti hranu zbog stimulacije rada želuca. Takoðe, nisu preporuèljive nikakve aktivnosti ili vežbe neposredno pre unosa hrane ili posle hranjenja. Treba izbegavati hranjenje psa kasno uveèe ili pred odlazak vlasnika od kuæe. I na kraju treba napomenuti da na vreme uoèen problem kod psa ostavlja moguænost brze i efikasne intervencije hirurga koji može da spasi život psu.
Po podacima istog istraživanja, velike rase pasa u osam odsto sluèajeva podležu osteoartikularnim poremeæajima (artropatije, displazije isl.). U više od šezdeset posto sluèajeva u pitanju su bili rotvajleri i to veæina do èetiri godine starosti. Preovlaðivanje ove vrste bolesti kod velikih pasa postaje razumljivo ako se uzme u obzir njihova težina i optereæenje kostiju, ligamenata i zglobova ovih životinja. Bez obzira na to, što je proces rasta genetski isprogramiran, naèin ishrane i trening mogu da poremete taj razvojni proces. Neophodno je ogranièiti unošenje energosnabdevajuæ ih elemenata, jer ako njihova kolièina u ishrani prevagne može da doðe do brzog i neproporcionalnog porasta životinje. Zato treba strogo kontrolisati težinu psa. Ova oboljenja su relativno èesta kod pasa velikih rasa i za odreðeno vreme mogu da dovedu do neophodnosti hirurške intervencije, a zatim naravno i postoperativne nege. Takvi troškovi mogu da budu neizdržljivi za vlasnika, te je svakako bolja prevencija ovih oboljenja.
Mnogobrojna epidemiološka istraživanja potvrðuju relativno èestu pojavu tumora kod pasa veoma velikih rasa. Kao primer se može navesti osteosarkoma - najèešæu vrstu tumora kod pasa. Troškovi leèenja ovakvih oboljenja su veliki, a vlasnici se neretko odluèuju da odustanu od leèenja jer shvataju da ne mogu znatno da poveæaju životni vek svog ljubimca.
Kod pasa velikih rasa se èesto sreæu i kardio-vaskularna oboljenja. Od ovakvih oboljenja najèešæe oboljevaju doge i njufaundlenderi, a zatim i bernardinci, i na kraju rotvajleri. Diletaciona kardiomiopatija je još jedan sindrom zastupljeniji kod pasa veæih rasa. Verovatno, u etologiji i patogenezi ovog oboljenja, leèenje koje je simptomatsko, važni su uslovi ishrane i uzroci genetskog porekla.