Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
EUROFARMER Br. 13-14

<<< Pogledajte ostale clanke lista EUROFARMER

Marija Smirnova, doktor poljoprivrednih nauka,
Iraida Mark, Viktorija Smirnova, docenti ekonomskoh nauka
Ispaša – prošlost ili buducnost ?

U kompleksu mera preduzimanih radi povecanja produktivnosti i smanjenja proizvodne cene u proizvodnji mleka, veliku ulogu igra i korišcenje jeftinih, dostupnih tehnologija. U Lenjingradskoj oblasti gde su prosecni godišnji prinosi mleka po kravi porasli sa 5.809 kg u 2003. na 6.000 kg u 2005. godini, rentabilnost proizvodnje se smanjila sa 17,3 na 16,3%. Utice, naravno, i rast cena energetskih izvora, sredstva za proizvodnju, itd., ali postoje i neke neiskorišcene rezerve.

Dobici – privremeni
S uvodenjem intenzivnih tehnologija, mnoge farme krava muzara su prešle na neprekidno držanje krava u štalama, u toku cele godine sa silažno-koncentrovanim nacinom ishrane. Tehnološki i organizacijski, sam proces muže se takode pojednostavio. Ali, dobitak ostvaren prelaskom na novu tehnologiju može dovesti do gubitaka na drugoj strani – ekonomskoj.
Na tim farmama su, po pravilu, postojali uredeni pašnjaci i oni, prelaskom na celogodišnje držanje krava u štalama, odjednom ispadaju iz tehnološkog obrta i ostaju neiskorišceni.
Drugo, pašnjaci predstavljaju znacajnu rezervu sniženja proizvodne cene mleka. Trava je, u bilo kom slucaju, 2–3 puta jeftinija od bilo koje druge stocne hrane! U slucaju produktivnosti pašnjaka na nivou 9.000–12.000 kg/h zelene mase, njena proizvodna cena je oko 15–20 rubalja/kg (0,45–0,60 Euro/kg). I ta ušteda na ceni hrane nije kratkorocna, jer cak i u hladnom, severozapadnom regionu Rusije, period ispaše može trajati 120 dana – od 20. maja do 20. septembra!
Trece, trava predstavlja i najprirodniju ishranu za sve preživare. Ako hranljivost zelene mase uzmemo za 100%, vrednost sena bila bi 50%, a silaže 60–70%. U 1 kg suve materije zelene mešavine žitarica nalazi se više od 100 g svarljivog proteina, 30–70 g šecera, 10–12 MJ energije.
Karotina u zelenoj masi ima 10 puta više nego u senu, a takode mnogo vitamina D i E, kojih u senu uopšte nema. Zahvaljujuci socnosti, mekoci, mirisu i estrogenim supstancama, zelena masa spada u hranu izuzetno visokog stepena konzumacije i svarljivosti (80–90%). Korišcenje sveže trave u ishrani krava, cak i onih koje se drže u štalama znatno poboljšava njihovo fiziološko stanje. Životinje se na ispaši krecu na svežem vazduhu, što ucvršcuje njihovo zdravlje i pozitivno utice na sve proizvodne pokazatelje.


Tabela 1: Energetska i proteinska hranljivost zelene mase višegodišnjih trava

Vec? mlecnost – bolja hrana
Što je veca produktivnost krava, njihova ishrana mora biti kvalitetnija. Na taj nacin, ako je prosecan godišnji prinos mleka po kravi 5.000 kg, u 1 kg suve materije hrane mora biti minimum 120 g proteina, metabolicke energije – minimum 9 MJ. U slucaju godišnjeg prinosa od 7.000 kg mleka po kravi – cifre su – proteina 150g, metabolicke energije – 10,06 MJ.
Stvaranje i korišcenje dugogodišnjih pašnjaka u ishrani krava muzara omogucava upotrebu zelene mase u najoptimalnijim fazama vegetacije, sa maksimalnim sadržajem hranljivih materija i visokom svarljivošcu. (Tabela 1) U programu „Hrana za životinje“ Lenjingradske oblasti propisuje se ukljucivanje zelene mase u ishranu krava, u zavisnosti od prosecnih godišnjih prinosa mleka (3–10 hiljada kg godišnje), što iznosi od 6–7 tona godišnje po kravi.
Prema podacima domacih i stranih autora, kod krava koje koriste ispašu reproduktivne sposobnosti se povecavaju za 7–10%, a troškovi izdržavanja se smanjuju za 17% u odnosu na držanje u štalama preko cele godine.
U periodu ispaše, svakoj kravi je potrebno 50–60 kg zelene mase dnevno. Ako nije izvodljivo napasati celo stado, onda zasušene i tek oteljene krave – obavezno, a za ostale je potrebno organizovati zeleni konvejer. Pri tom, trava bi obavezno trebalo da stigne u hranilice najkasnije za jedan sat posle košenja, a njenu dnevnu normu bi trebalo davati u 3–4 obroka.
Povecanje broja obroka sa 2 do 4 dnevno uvecava prinose mleka za 8–10%. U povoljnim vremenskim uslovima, poželjno je travu i prosušiti do vlažnosti 50–65%

Izracunajmo razliku
Mi smo sproveli uporednu analizu efektivnosti proizvodnje mleka na razlicitim farmama u Lenjingradskoj oblasti, od kojih su jedne primenjivale tehnologiju držanja krava u štalama preko cele godine, a druge u letnjem periodu koristile ispašu. Za istraživanje smo izabrali 10 visokorentabilnih farmi mleka, udaljenih oko 50–100 km od Sankt Peterburga, sa crno-šarenom rasom krava, godišnjim prinosom mleka minimum 6.000 kg i držanjem u slobodnom, nevezanom sistemu. (Tabele 2 i 3)

Tabela 2: Uporedna ocena efektivnosti proizvodnje mleka prilikom razlicitih nacina držanja krava, u leto 2004.

Tabela 3: Škartiranje krava muzara prilikom razlicitih nacina držanja

Analiza je pokazala da izbor nacina držanja nije povezan sa velicinom površina pod travom. Farme koje su izabrale sistem sa ispašom, imale su u proseku manje površine, mada donekle i manje stado (u proseku 1.043 grla). A farme koje su izabrale sistem sa celogodišnjim držanjem u štalama, imale su u proseku 1.169 krava, ali je i procenat škartiranih grla kod njih bio znatno veci ( za 723 grla ili 29%).
Sistem sa ispašom doneo je vece godišnje prinose mleka za 9% (628 kg), a škartiranje niskomlecnih krava bilo je 2 puta niže. Zahvaljujuci vecoj produktivnosti, proizvodna cena mleka pri ovom sistemu je za 5% niža.
Takode, ovaj tip držanja krava muzara pozitivno je uticao i na zdravlje životinja: zbog bolesti škartirano je 45,4% grla, dok je pri držanju u štalama taj pokazatelj iznosio cak 61,4%. Dodatni proizvodni troškovi u sistemu sa ispašom u potpunosti se isplate zaradenim profitom. A u slucajevima kada su se godišnji troškovi po grlu povecavali za 8%, profit se uvecavao za 25,4%! Kao ukupan rezultat imamo sledece cifre: rentabilnost proizvodnje mleka korišcenjem ispaše iznosila je 24,7%, a u drugoj varijanti – 19,7% U sistemu sa ispašom, intenzivnije se koriste i zemljišne površine: u preracunu na 100 ha realizacija mleka je veca za 16,9%, a profit – za 39,1%. Istraživanja domacih i inostranih strucnjaka su pokazala da se u mleku krava koje koriste ispašu nalaze sve coveku neophodne frakcije proteina, što omogucava da se od njega prave sve vrste sireva; takode, u takvom mleku se nalazi visok nivo vitamina i minerala koji ga cine izuzetno pogodnim za proizvodnju visokokvalitetne hrane za decu i odojcad.
U današnje vreme, vecina firmi koje se bave preradom mleka i proizvodnjom drugih mlecnih proizvoda doplacuju proizvodacima za mleko boljeg kvaliteta. Ako ono sadrži više belancevina i mlecne masti, to je za preradu dobro došlo, jer iz njega mogu dobiti više proizvoda i ostvariti dodatne prihode. Iz svega navedenog proizilazi da pitanja ishrane i nacina držanja mlecnih krava uopšte nisu cisto teorijska pitanja, vec direktno uticu na ekonomicnost farmi krava, kao i preduzeca za preradu mleka. Više je nego ocigledno da je ispaša mlecnih krava osnova uspeha u proizvodnji mleka.

Marija Smirnova, doktor poljoprivrednih nauka,
Iraida Mark, Viktorija Smirnova, docenti ekonomskoh nauka

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu