|
Biljka buduænosti u našem ataru
Polje pod uljanom repicom privlaèi svojom lepotom, a sve više i moguænošæu da se
od nje nešto i zaradi. Uljana repica spada meðu tri najvažnije uljane biljke u
svetu. Meðutim, u velikom broju zemalja ona je najvažnija uljana biljka. Gaji
se zbog semena koje sadrži 40 do 48 odsto ulja i 18 do 25 procenata
belanèevina. Ulje se koristi u ishrani i u tehnièke svrhe. Kao tehnièko ulje
koristi se u industriji sapuna, boja, tekstila, kože, u štamparstvu i kao
dodatak mazivima.
Pogodna je za ishranu životinja u svežem stanju jer u fazi cvetanja sadrži dva
puta manje teško svarljive celuloze nego lucerka. Nenadmašna je u štiæenju
zemljišta od eolske erozije, a zbog vremena i dužine cvetanja je veoma znaèajna
u ispaši pèela.
U poslednje vreme ulje uljane repice se sve više koristi za proizvodnju
biodizela. Mnoge zemlje i fi nansijski i propagandno podstièu upotrebu biodizel
goriva. Jedan od razloga je preusmeravanje poljoprivredne proizvodnje sa
prekomernih žitarica na nove industrijske i energetske kulture, a drugi razlog
je što je biodizel znatno bolji ekološki energent nego mineralni dizel. Naime,
biodizel ne zagaðuje okolinu jer se pri njegovom sagorevanju oslobodi onoliko
ugljendioksida koliko je biljka uljane repice vezala iz atmosfere u toku
vegetacije. Osim toga, ovo gorivo ne sadrži sumpor pa tako i ne može da
prouzrokuje kisele kiše, a što nije sluèaj sa mineralnim biodizelom. Kod
upotrebe ovog goriva je manja emisija gari, èaði i drugih po zdravlje štetnih
jedinjenja ugljen dioksida.
Neophodan plodored
Meðutim, gajenje uljane repice kao i svake druge ratarske ili povrtarske biljke
ima svojih specifi ènosti. Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. Na istoj
parceli može se gajiti svake pete godine. Najbolji predusevi su, pored jarog i
ozimog jeèma i jare i ozime pšenice, rani krompir, neko rano povræe (grašak)
ali i bostan.
Uljana repica je tolerantna na mnoge tipove zemljišta u regionima gajenja širom
sveta. Najviše joj odgovaraju duboka dobro kultivisana zemljišta, dobre
strukture, sa dovoljnom kolièinom osnovnih hranljivih elemenata, sposobna da
èuvaju vlagu, da nisu zakorovljena i da se nalaze u rejonima sa dovoljnim
kolièinama padavina ili u sistemima za navodnjavanje. Najbolje površine su
ravni platoji ili zemljišta okrenuta istoku ili zapadu. Zemljišta okrenuta jugu
nisu pogodna zbog oštrih kolebanja temperature.
Za gajenje uljane repice nisu pogodna peskovita i plitka, vodom siromašna
zemljišta. Isto tako, ne odgovaraju joj i suviše vlažna, moèvarna i kisela
zemljišta, a takoðe ni teška i neureðena zemljišta sklona zabarivanju i sa
visokim nivoom podzemne vode. Priprema zemljišta za setvu uljane repice poèinje
odmah posle skidanja pšenice ljuštenjem strništa. Ova operacija izvodi se na
dubini od 13 do 15 centimetara i ima za cilj da se prekidom kapilarnih veza
spreèi isparavanje vode iz zemljišta. Od vremena i naèina izvoðenja osnovne
obrade u velikoj meri zavisi prinos semena. Osnovna obrada zemljišta za uljanu
repicu obavlja se na dubini od 20 do 30 centimetara, u zavisnosti od tipa
zemljišta. Duboko oranje treba obaviti najkasnije tri nedelje pre setve da bi
se zemljište sleglo. Kasna ili prekasna osnovna obrada na teškim zemljištima to
onemoguæuje. Nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati površinu
jer se time olakšava predsetvena priprema. Predsetvenom pripremom pre svega
treba uništiti mlade korovske biljke i klijala semena. Gornji sloj zemlje u
koji se polaže seme na dubini od dva centimetra, èiji je preènik dva milimetra,
masa 1.000 semena, a 3,7 do 8,0 grama mora biti mrvièaste strukture. Velièina
grudvi ne bi trebalo da je veæa od tri centimetra.
Kvalitet predsetvene pripreme zavisi od vremena i kvaliteta izvedene osnovne
obrade. Za setvu se mora upotrebiti kvalitetno seme.
Setva krajem avgusta
Optimalni rok setve u našim uslovima je kraj avgusta i poèetak septembra. Repica
se seje u redove s meðurednim razmakom od 20 do 30 centimetara. Meðutim,
najèešæi je razmak oko 25 centimetara jer se za setvu koriste sejaèice za
pšenicu gde se zatvara svaka druga lula. Potrebna kolièina semena, zavisno od
sorte, kreæe se od èetiri do pet kilograma po hektaru i treba da obezbedi 70 do
85 biljaka na kvadratnom metru posle nicanja ili 55 do 65 biljaka po kvadratnom
metru u žetvi.
S obzirom da je seme uljane repice veoma sitno dubina setve kreæe se od 1,5 do
2,5 centimetra. Imajuæi u vidu sve što je reèeno o znaèaju i iskorišæavanju
uljane repice neophodno je pažnju pokloniti i izboru sorti za setvu. Veoma je
važno da se u proizvodnji gaje sorte dupli nulaši “00”. Novosadski Nauèni
institut za ratarstvo i povrtarstvo raspolaže sa dovoljnim kolièinama semena od
sorti “banaæanka” i “slavica”, èije karakteristike se navode, a spadaju u grupu
dupli nulaš.
ðubrenje od velike važnosti
Blagovremena, pravilna i optimalna primena ðubriva su osnovni preduslovi za
postizanje visokih i stabilnih prinosa. Ukupne potrebe repice, u toku
vegetacije, za pojedinim hranivima za prinos od 3.000 kilograma po hektaru su:
azot (N) 210 kilograma, fosfor (P2O5) 75 kilograma, kalijum (K2O) 300
kilograma. To znaèi da za svakih 100 kilograma semena repici treba obezbediti
sedam kilograma azota, 2,5 kilograma fosfora i 10 kilograma kalijuma.
Ukupne kolièine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre
osnovnog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi.
|