Biljka budućnosti u našem ataru

Polje pod uljanom repicom privlači svojom lepotom, a sve više i mogućnošću da se od nje nešto i zaradi. Uljana repica spada među tri najvažnije uljane biljke u svetu. Međutim, u velikom broju zemalja ona je najvažnija uljana biljka. Gaji se zbog semena koje sadrži 40 do 48 odsto ulja i 18 do 25 procenata belančevina. Ulje se koristi u ishrani i u tehničke svrhe. Kao tehničko ulje koristi se u industriji sapuna, boja, tekstila, kože, u štamparstvu i kao dodatak mazivima.

Pogodna je za ishranu životinja u svežem stanju jer u fazi cvetanja sadrži dva puta manje teško svarljive celuloze nego lucerka. Nenadmašna je u štićenju zemljišta od eolske erozije, a zbog vremena i dužine cvetanja je veoma značajna u ispaši pčela.

U poslednje vreme ulje uljane repice se sve više koristi za proizvodnju biodizela. Mnoge zemlje i fi nansijski i propagandno podstiču upotrebu biodizel goriva. Jedan od razloga je preusmeravanje poljoprivredne proizvodnje sa prekomernih žitarica na nove industrijske i energetske kulture, a drugi razlog je što je biodizel znatno bolji ekološki energent nego mineralni dizel. Naime, biodizel ne zagađuje okolinu jer se pri njegovom sagorevanju oslobodi onoliko ugljendioksida koliko je biljka uljane repice vezala iz atmosfere u toku vegetacije. Osim toga, ovo gorivo ne sadrži sumpor pa tako i ne može da prouzrokuje kisele kiše, a što nije slučaj sa mineralnim biodizelom. Kod upotrebe ovog goriva je manja emisija gari, čađi i drugih po zdravlje štetnih jedinjenja ugljen dioksida.

Neophodan plodored

Međutim, gajenje uljane repice kao i svake druge ratarske ili povrtarske biljke ima svojih specifi čnosti. Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. Na istoj parceli može se gajiti svake pete godine. Najbolji predusevi su, pored jarog i ozimog ječma i jare i ozime pšenice, rani krompir, neko rano povrće (grašak) ali i bostan.

Uljana repica je tolerantna na mnoge tipove zemljišta u regionima gajenja širom sveta. Najviše joj odgovaraju duboka dobro kultivisana zemljišta, dobre strukture, sa dovoljnom količinom osnovnih hranljivih elemenata, sposobna da čuvaju vlagu, da nisu zakorovljena i da se nalaze u rejonima sa dovoljnim količinama padavina ili u sistemima za navodnjavanje. Najbolje površine su ravni platoji ili zemljišta okrenuta istoku ili zapadu. Zemljišta okrenuta jugu nisu pogodna zbog oštrih kolebanja temperature.

Za gajenje uljane repice nisu pogodna peskovita i plitka, vodom siromašna zemljišta. Isto tako, ne odgovaraju joj i suviše vlažna, močvarna i kisela zemljišta, a takođe ni teška i neuređena zemljišta sklona zabarivanju i sa visokim nivoom podzemne vode. Priprema zemljišta za setvu uljane repice počinje odmah posle skidanja pšenice ljuštenjem strništa. Ova operacija izvodi se na dubini od 13 do 15 centimetara i ima za cilj da se prekidom kapilarnih veza spreči isparavanje vode iz zemljišta. Od vremena i načina izvođenja osnovne obrade u velikoj meri zavisi prinos semena. Osnovna obrada zemljišta za uljanu repicu obavlja se na dubini od 20 do 30 centimetara, u zavisnosti od tipa zemljišta. Duboko oranje treba obaviti najkasnije tri nedelje pre setve da bi se zemljište sleglo. Kasna ili prekasna osnovna obrada na teškim zemljištima to onemogućuje. Nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati površinu jer se time olakšava predsetvena priprema. Predsetvenom pripremom pre svega treba uništiti mlade korovske biljke i klijala semena. Gornji sloj zemlje u koji se polaže seme na dubini od dva centimetra, čiji je prečnik dva milimetra, masa 1.000 semena, a 3,7 do 8,0 grama mora biti mrvičaste strukture. Veličina grudvi ne bi trebalo da je veća od tri centimetra.

Kvalitet predsetvene pripreme zavisi od vremena i kvaliteta izvedene osnovne obrade. Za setvu se mora upotrebiti kvalitetno seme.

Setva krajem avgusta

Optimalni rok setve u našim uslovima je kraj avgusta i početak septembra. Repica se seje u redove s međurednim razmakom od 20 do 30 centimetara. Međutim, najčešći je razmak oko 25 centimetara jer se za setvu koriste sejačice za pšenicu gde se zatvara svaka druga lula. Potrebna količina semena, zavisno od sorte, kreće se od četiri do pet kilograma po hektaru i treba da obezbedi 70 do 85 biljaka na kvadratnom metru posle nicanja ili 55 do 65 biljaka po kvadratnom metru u žetvi.

S obzirom da je seme uljane repice veoma sitno dubina setve kreće se od 1,5 do 2,5 centimetra. Imajući u vidu sve što je rečeno o značaju i iskorišćavanju uljane repice neophodno je pažnju pokloniti i izboru sorti za setvu. Veoma je važno da se u proizvodnji gaje sorte dupli nulaši “00”. Novosadski Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo raspolaže sa dovoljnim količinama semena od sorti “banaćanka” i “slavica”, čije karakteristike se navode, a spadaju u grupu dupli nulaš.

đubrenje od velike važnosti

Blagovremena, pravilna i optimalna primena đubriva su osnovni preduslovi za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Ukupne potrebe repice, u toku vegetacije, za pojedinim hranivima za prinos od 3.000 kilograma po hektaru su: azot (N) 210 kilograma, fosfor (P2O5) 75 kilograma, kalijum (K2O) 300 kilograma. To znači da za svakih 100 kilograma semena repici treba obezbediti sedam kilograma azota, 2,5 kilograma fosfora i 10 kilograma kalijuma.

Ukupne količine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre osnovnog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi.