GAJENJE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE

Visokožbunasta americka borovnica potice iz SAD. U divljem stanju se prostire u istocnom delu SAD-a (od Floride na jugu do Micigena na severu). Dostiže visinu od 3 4,5 m, a najbolje uspeva na vlažnim staništima i vecoj nadmorskoj visini. Zbog specificnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na sušu. Prema poslednjim podacima visokožbunasta borovnica se u SAD-u gaji na površini od oko 8500 ha, sa godišnjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na nešto vecim povrsinama gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Cileu, Švajcarskoj, Belgiji i Nemackoj. Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka i veoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Vrlo malo je iskoriscena u odnosu na mogucnosti koje pruža. Borovnica je dugovecna biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 god i više. Jedna je od najskupljih vocnih vrsta i za podizanje 1 ha zasada košta oko 20.000 € i to bez protivgradne mreže. Sa mrežom cena prelazi 35.000 €. Obzirom na dužinu eksploatacije stopa amortizacije nije velika. Investicioni period traje od tri do šest godina, a najveca ulaganja su u pripremi zemljista i podizanju zasada (humus, materijali za popravku zemljišta, sadnice (jedna kvalitetna sadnica kosta oko 3,5 do 4 €), sistem za navodnjavanje i dr.). Od trece do šeste godine prinosi se uvecavaju a od sedme godine zasad ulazi u puni rod.

U punoj eksploataciji najveci troškovi su u berbi koja se obavlja više puta. Plodovi, prvenstveno namenjeni svežoj potrošnji kada imaju i najvecu cenu, moraju se brati pažljivo u male posudice što dodatno usporava i poskupljuje berbu.

Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana “americka borovnica" je vrlo malo zastupljena u Srbiji, ispod 10 hektara. Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premašuje 200.000 tona i ima tendenciju povecanja. Najveci proizvodaci su SAD i Kanada sa oko 140.000 t, zatim Poljska, Nemacka, Holandija, Skandinavske zemlje, Rumunija i dr. U svetu visokožbunastu borovnicu proizvode još Novi Zeland, Australija, Japan, Cile (gde površine naglo rastu) a slede i Argentina i Urugvaj. Prema podacima o ubrzanom širenju americke borovnice u svetu preti opasnost od hiperprodukcije što ce neminovno dovesti do pada cena na svetskom tržištu. Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L .) je rasprostranjena u svetu, a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m nadmorske visine. Ukupno se otkupi više desetina tona godišnje a veliki deo ubrane borovnice se koristi u domacinsvima tako da se ne može utvrditi tacna proizvodnja. Ona ima višu cenu od americke i vecu potražnju ali su njeni areali gajenja ograniceni.

Sl. 1 Borovnica u punom rodu

Znacaj ploda borovnice: Plod borovnice je veoma cenjeno i ukusno voce. Ima visok sadržaj secera (prosecno 6,5 do 8% i više), ukupnih kiselina (1-3%), zatim proteina (1,1%), celuloze (1,5 - 2%), pektina (1,8%), antocijanina, mineralnih soli, vitamina i dr. Energetska vrednost borovnice je niska svega 60Kcal u 100g ploda tako daje vrlo korisna u dijetama protiv gojaznosti.

Koristi se uglavnom svež, što je i najkorisnije, zamrznut ili u obliku nekih preradevina kao što su marmelade, vocni jogurti, sokovi, želea, slatka, kompoti i dr. U farmaceutskoj industriji koriste se specificne terapeutske osobine jedinjenja prisutnih u borovnici (inace retka u drugim biljnim esencijama), najviše u spravljanju preparata za prevenciju i lecenje bolesti ociju. Konzumiranje borovnice u raznim oblicima pomaže u prevenciji i lecenju povišenog šecera u krvi, skleroznih obolenja, loše cirkulacije krvi, proliva, bolesti želudca i creva, mokracnih kanala i dr. Sok borovnice iz svežeg ploda ima blago asepticno dejstvo i koristi se pri upalama grla i desni. Antocijani iz ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala isprecavanju nastanak raznih bolesti pa i kancera kod coveka. Borovnica je na celu liste obojenog voca i povrca po sadržaju antioksidanasa pa je otuda razumljiva povecana tražnja za ovim vocem u svetu poslednjih godina narocito šumske borovnice.

U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokožbunaste borovnice. Od 70-tih godina prošlog veka do danas cinjeno je nekoliko pokušaja uvodenja u proizvodnji ove plemenite vocne vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajuci, tako da je i interes proizvodaca bio zanemarljiv. Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno vecu vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. Obzirom da eksploatacioni vek plantažno gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novcanih sredstava, zbog cega je neophodno, pre otpocinjanja investicija izvršiti detaljnu analizu agroekoloskih i drugih uslova koji su relevantni za ovu proizvodnju na odredenom prostoru. Rentabilna proizvodnja ove vocne vrste moguca je jedino u odgovarajucim agroekoloskim i drugim uslovima.

Uslovi uspevanja

Gajena borovnica ima širok areal uspevanja i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljišnih uslova. Od klimatskih cinilaca za gajenje borovnice najveci znacaj imaju toplota, voda i vlažnost vazduha i svetlost Gajenim sortama borovnice najviše odgovaraju umereno topla i umereno vlažna podrucja, sa vegetacionim periodom dužim od 160 dana. Blizina vodenih povšina, takode povoljno deluju na rast i razvitak ove vocne vrste.

Položaj: Borovnica uspeva na nadmorskoj visini izmedu 300 i 800m, a u južnijim lokalitetima i do 1000m. lznad ovih visina plodovi visokožbunaste borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šecera pa je tamo gajenje rizicno i u tom slucaju iskljucivo treba birati ranostasne sorte. U toplijim i niskim predelima visokožbunasta borovnica ne nakupi dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji položaji su seveni i severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vlagu. Južne ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljišta i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 30 do 50. Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina cetinarskih šuma ukojima ima crnog bora.

Zemljište: Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje borovnice je 7 do 10%. Laka, struktuma, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega šumska zemljišta bogata ostacima nastalih raspadanjem šumskih sastojina, gajnjace, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl.

Sl. 2 Šumska borovnica

Organske materije (humus) pomažu u zaštiti osetljivih korenova borovnice tako što sprecavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperatura zemljista. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude izmedu 4,2 i 4,8 sa vrlo malim odstupanjima. Ona mora da se redovno kontroliše mada je svako odstupanje veoma brzo vizuelno uocljivo na žbunu borovnice. Dubina zemljišta treba da je od 30 do50 cm, a što je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju borovnice bolji. Nivo podzemne stajace vode treba da je na 50 cm od površine kako ne bi ugrozavao njen opstanak. Zemljište mora biti stalne umerene vlažnosti, a nedostatak vlage nadomešcuje se ugradnjom sistema za navodnjavanje. Posebnu pažnju treba obratiti naprisustvo truležnica korena višegodišnjih kultura koje mogu izuzetno štetno delovati na simbiotsku mikorizu korena borovnice. Prisustvo obicne (šumske) borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljista za gajenje visokožbunaste borovnice. S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male površine, potrebno je svaku parcelu brižljivo odabrati i izvršiti neophodnu pedološko-agrohemijsku analizu zemljišta.

Toplota: Borovnica podnosi temperature do300 C a oštecenja su manja ako je ona u dubokom snežnom pokrivatu koji nije preterano sabijen. Pozni prolecni mrazevi mogu oštetiti otvoreni cvet borovnice na 3,10C što je ipak retko jer visokožbunasta borovnica kasno cveta (druga polovina maja) znatno kasnije od šumske borovnice. Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno odvijati potrebno je da borovnica prode tokom zimskog mirovanja odredeno vreme na temperaturi nižoj od 7,20C (od 650 do 850 casova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira izmecu +60C u toku dana i -70C tokom noci. Rani jesenji mrazevi, pri temperaturi od -120C, mogu naneti štete nedozrelim izdancima i cvetnim pupoljcima. Pozni prolecni mrazevi po pravilu ne predstavljaju vecu opasnost zbog toga što borovnica relativno kasnije cveta.

Temperature uticu i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Niže temperature i nedovoljna suma toplote uticu da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopste ne sazre.Visoke letnje temperature štetno uticu na žbun borovnice. Plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 400C dolazi do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dlacica, ne može dovoljno da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno orošavanje.

Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlažnim letima, mogu da nanesu izvesne štete, pa cak i sušenje borovnice. Optimalna uskladenost metabolitickih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a svežijih noci, kada se proces disanja u toku noci prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna kolicina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slucaj. Temperaturni ekstremi (koji su dosta retki) mogli bi u nekim godinama i pod za to povoljnim okolnostima (bez snežnog pokrivaca u zimskim ili niska relativna vlažnost vazduha u letnjim mesecima) naneti izvesna oštetenja na izdancima i plodovima borovnice.

Svetlost: Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni smanjena je fotosinteza što direktno utice na broj i kvalitet rodnih pupoljka. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ogranicavajuci cinilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podižu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajuce (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i pomotehnitkih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog potencijala, što dovodi do izostanka ili veoma malog roda. U oblacnom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost i žbun se znatno smanjuje. Zato je veoma važna dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba.

Voda i vlažnost: Za uspešno gajenje borovnice potrebnoje od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje od toga preko 1000 mm ravnomerno rasporedenih u periodu vegetacije a relativna vlaznost vazduha iznad 80%.

Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta žbuna (nedeljni prirast bude i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Za normalan razvoj, rodnosti postizanje optimalnih prinosa pojedinici površine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosecna relativna vlažnost vazduha bude 75%. Kriticni period i za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visokoproduktivna proizvodnja borovnice moguca je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godišnje, s tim da je više od 50% isti pravilno rasporedeno u toku vegetacionog perioda. Sve ovo zahteva i optimalne ostale agroekoloske i druge uslove, kao i adekvatnu primenu agrotehnickih i pomotehnickih mera. Ukoliko su nedeljne kolicine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje sistemom "kap po kap", veštackom kišom ili vodenim kolima. Karakteristican simptom nedovoijne kolicine vlage je crvenilo lista. Usled suše mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lišce prevremeno otpada. U ekstremnim slucajevima dolazi do sušenja mladara, pa cak i citave biljke. Do ove pojave relativno cesto dolazi zbog specificnosti grade korenovog sistema borovnice, koji je veoma plitak. Najveca masa korena se nalazi na dubini od 15 od 40 cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlacice (žile sisavice), vec se biljke obezbeduju vodom i mineralnim materijama iz zemljista uz pomoc specificne mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih korisnih vrsta gljiva). U slucajevima zemljišne i vazdušne suše, koje su uz to pracene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogucnosti da obezbedi dovoljne kolicine vlage pa dolazi do oštecenja na biljkama. Borovnica takode ne podnosi višak vlage u zemljištu. Nivo podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod površine zemljišta. Ukoliko se pojavi višak vode u zoni korena u toku više dana, odnosno ako ista ne otice, može doci do stvaranja nekih jedinjenja toksicnih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivicnih bolesti izazivaca truljenja korena i izdanaka borovnice. Grad nanosi znacajne štete borovnici, kako plodu i listu tako i jednogodišnjim letorastima i starijem drvetu. Štete su višegodišnje. Žbun se teško opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u cilju njegove obnove. U podrucjima u kojima se javlja grad obavezno je postavljanje protivgradne mreže što dodatno poskupljuje investiciju.

Izbor sadnog materijala

Najveci broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvodacima, radi sigunije oplodnje preporucuje gajenje nekoliko koje se medusobno mogu oprašivati. Na izbor sorti uticu sledeci cinioci: zahtevi tržišta, rodnost, vreme sazrevanja, dužina berbe i otpornost prema bolestima. Za podizanje plantažnih zasada borovnice koristiti iskljucivo sadni materijal proizveden na neki od vegetativnih nacina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom državnih ovlašcenih institucija. Sadni materijal mora biti garantovane sortne cistoce i besprekornog zdravstvenog stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i grinja), odnosno mora posedovati odgovarajuci certifikat u Republici Srbiji se uglavnom može nabaviti sadni materijal iz uvoza. Na tržistu zemalja sa razvijenom kulturom gajenja visokožbunaste borovnice se najcešce mogu naci dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute) sadnice. Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajucim kontejnerima sa vecom ili manjom kolicinom supstrata. Mogu se saditi tokom citave vegetacije, od proleca do jeseni. Takode, dobra osobina ovakvih sadnica je da se mogu transportovati na velika rastojanja u dužem vremenskom roku bez opasnosti od sušenja i oštecenja. Balirane sadnice su stegnute u mrežu u kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mreža i supstrat se stavljaju nakon vadenja sadnice, pre isporuke. Obicno su stare tri godine i bolje su razvijene od kontejnerskih. Posle sadnje mreža se vremenom sama raspada.

Obavezno sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: certifikat o sortnoj cistoci i fitosanrtarno uverenje o zdravstvenom stanju. lzbor zdravog sadnog materijalaje od najveceg znacaja za rentabilnu proizvodnju. Može se koristiti samo sadni materijal od proizvodata i distributera koji su registrovani za ovu delatnost.

Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o sadnom.

Opis nekih sorti visokožbunaste borovnice

Bluta (Bluetta) je relativno kržljava, vrto rodna sorta, ranog sazrevanja. Plodovi su sitni do srednje krupni, privlacne tamno plave boje. Pogodna je za rucnu berbu. Slabo podnosi transport.

Blukrop (Bluecrop): je americka sorta stvorena u Weyneouth-u u državi New Jersey. Žbun je bujan, uspravan, otporan prema suši, zimskim mrazevima i prouzrokovacima bolesti. Vrlo je rodna sorta. Grozd je rastresit sa krupnim, loptastokolacastim cvrstim bobicama, svetloplave boje. Mezokarp je nakiseo, aromatican, dobrog kvaliteta. Bobice ne pucaju i ne opadaju u punoj zrelosi. Dobro podnosi transport i cuvanje zbog cega se preporucuje kao vodeca sorta.

Sl. 7 Sorta Blueray

Blurej (Blueray) je takode americka sorta nastala u istoj istrazivackoj stanici kao prethodna sorta. Žbun je bujan, uspravnog rasta, vitalan. Grane se pod teretom roda povijaju. Sazreva srednje rano. Grozdovi su mali, zbijen. Bobice su veoma krupne, loptastokolacastog oblika svetloplave boje, sa obilnim pepeljkom. Ne pucaju. Meso je cvrsto, slatkonakiselo, aromaticno i vrlo ukusno. Odlicno podnosi manipulaciju i transport.

Sl. 8 Sorta Berkley

Berkli (Berkley) je stara sorta amerticka sorta, umerene bujnosti, snažne i široke krošnje. Osetljiva je na zimske mrazeve. Obilno rada. Zri srednje kasno. Grozd sa bobicama je srednje dug. Plod je vrlo krupan oko 2 gr loptastospljostenog oblika, svetloplave boje i sa jako izraženom peteljkom. Meso ploda je mekano, kiselkastog ukusa i slabo izražene arome. Pogodan je za svežu upotrebu i zamrzavanje. Nije pogodan za mehanizovanu berbu. Loša strana ove sorte je osipanje plodova pred berbu narocito u sušnim godinama. Prilicno je osetljiva na bolesti godroniju i antraktnozu.

Sl. 9 Sorta Spartan

Spartan ima bujan porast, uspravne izdanke i širu krošnju i zahteva preciznu rezidbu. Nije osetljiva na zimske mrazeve. Srednjeg vremena cvetanja i srednje ranog zrenja. Zadovoljavajuce rodnosti. Plodovi su vrlo krupni, malo spljošteni, svetlo plave boje. Meso ploda cvrsto, kompaktno, izuzetnog prijatno kiselkastog ukusa i aromaticno. Može da se gaji i u toplim podrucijma.

Pogodan je za mehanizovanu berbu i trešenje. Plod je pogodan za sve vidove upotrebe (svež, zamrznut i uvidu preradevina).

Sl. 10 Sorta Duke

Duke je novija americka sorta u proizvodnji od 1986.g Umerene je bujnosti i jakih uspravnih izdanaka. Cveta kasno pa se može preporuciti za podrucja gde ima poznih prolecnih mrazeva. Ima srednju ali redovnu rodnost.

Sazreva rano. Plod je srednje krupan oko1,7g. Spljošten, jako plave boje sa obilnim pepeljkom, prijatnog slatko kiselkastog ukusa i arome. Odlicno podnosi transport i pogodna je za svežu potrošnju. Pored opisanih sorti postoje još rana novozelandska sorta Reka, kao i pozne sorte Nelson, Elizabeta i Eliot.

Podizanje zasada

Parcele za podizanje zasada borovnice potrebno je brižljivo odabrati i izvršiti osnovna ispitivanja kvaliteta zemljišta (pH vrednost, sadržaj humusa, N, P205 i K2O), kao i ispitivanja zdravstvenog stanja zemljista. Odabrana parcela treba da uz optimalnu primenu agrotehnickih i drugih mera obezbedi prinos od najmanje 4,0 tone po hektaru plodova dobrog kvaliteta (prag rentabilnosti) Takode parcela mora biti u blizini izvora vode i dobrih puteva.

Priprema zemljišta za podizanje zasada, podrazumeva nivelisanje i ravnanje (valovitih, neravnih) terena, uništavanje višegodisnjih korova, duboko oranje (do dubine oranicnog sloja), površinska priprema zemljišta (drljanje, tanjiranje, freziranje).

Meliorativno dubrenje: Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih prinosa borovnica iz zemljišta iznosi znacajne kolicine hranljivih materija. Pored toga, mora se imati u vidu i cinjenica da ce zasad na istom mestu ostati 15 i više godina. Meliorativno dubrenje je obavezna mera i ona se sastoji u rasturanju i zaoravanju 40-60t/ha dobro zgorelog stajskog dubriva (govedeg ili ovcijeg, a nikako konjskog ili svinjskog) i 600-900 kg NPK mineralnog dubriva (NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20, 8:4:24). Polovinu mineralnih dubriva rasturiti po celoj površini pre oranja i zaorati, a drugu polovinu posle sadenja oko svake sadnice (20-30 grama po sadnici).

Povoljan supstrat za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine cetinara, cime se povoljno utice i na bilans vode u zemljištu. Takode je veoma dobar substrat treset tipa sfagnum. Ovaj tip treseta nalazi se na Valsinskom jezeru.

Sadnja borovnice: Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljištu. Umesto klasicne pripreme cele površine, danas se sve više preporucuje sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima) i sadnja u iskopane jame. Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga:

*Sadnice se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim kolicinama vlage;
*Biljke imaju raniji pocetak vegetacije i brže se razvijaju.

Zasadi visokožbunaste borovnice podignuti ujesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snažne izdanke, a vec u trecoj godini mogu doneti znacajnu kolicinu roda cija vrednost pokriva troškove tekuce proizvodnje. Pre pocetka sadnje, ukoliko u prethodnoj pripremi zemljišta nisu uništene štetocine zemljišta, potrebno je u otvorene brazde za sadnju staviti neki od zemljišnih insekticida, kao što su Forat G-5, Galation (Rovicid), Dotan i dr, u propisanim kolicinama. Zbog najboljeg iskorišcenja svetlosti, preporucuje se da pravac redova bude sever-jug. Rastojanje izmedu sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, izmedu redova 2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte (Blukrop). Ako se biljke sade u kanale, potrebno je da kanali budu široki oko 1 m, a duboki 40-50 cm. Kanal se ispuni odgovarajucim supstratom. Sadnice se postavljaju na predvideno rastojanje, nakon cega se po vrhu dodaju bukova kora ili otpaci cetinara. Potrebno je redovno dodavati nove kolicine supstrata zbog procesa humifikacije i raspadanja.

Sadnja na lejama (bankovima) nije za preporuku. Uglavnom se na bankovima zasadi podižu ukoliko se radi o neodgovarajucem zemljištu. Najracionalnijii najpreporucljiviji nacin, je postupak sadnje u jame, koje su dimenzija 80-100 cm širine i 50-60 cm dubine.

Jame se najvecim delom pune supstratom u kolicini od oko 50 lit. kome je poželjno dodati do 1/3zemlje lakšeg mehanickog sastava. Sadnja borovnice se po pravilu vrši rucno, mada je moguce mehanizovati ovaj radni proces. Najbolje je sadnju obavljati po oblacnom vremenu ili u jutarnjim i poslepodnevnim casovima. Sadnice se sade malo dublje nego cto su bile u rasadniku. Da bi redovi bili pravi, prethodno se duž istih zateže kanap, pa se sadnice postavljaju uz njega. Kontejnerske sadnice se mogu saditi tokom cele sezone. Pažljivo se presaduju da bi supstrat oko korena ostao što kompaktniji. Balirane sadnice je najbolje saditi od oktobra pa sve dok vremenski uslovi to dozvoljavaju. Prolecnu sadnju obavljati na vecim nadmorskim visinama i mestima gde postoji opasnost od pojave jakih prolecnih mrazeva. Odmah po sadnji treba izvršiti srednje obilno zalivanje svake sadnice. Neophodan preduslov uspešne proizvodnje borovnice je postavljanje odgovarajuceg sistema navodnjavanje.

Nega i zaštita zasada borovnice uprvoj godini: Negom i zaštitom u prvoj godini potrebno je zasad pripremiti za što vecu i kvalitetniju rodnost u godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i rucno plevljenje i trave oko sadnice, navodnjavanje i zaštitu od bolesti i štetocina.

Nega zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehnickih i pomotehnickih mera kako bi borovnica svake godine davala stabilan i kvalitetan prinos i to: prihranjivanje zasada mineralnim dubrivima, održavanje zemljišta, malciranje, rezidba, navodnjavanje i održavanje zemljišta u stanju optimalne vlažnosti i zaštita od bolesti, štetocina i korova.

Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka. Pri izvodenju ove mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne bi izazvala promena pH vrednosti supstrata, što bi imalo negativni efekat po sadnice. Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je dubrenje organskim i mineralnim dubrivima. Svake trece godine treba koristiti stajnjak u kolicini od 30 tona po hektaru. Borovnica dobro reaguje na azotna dubriva, ali se bolji rezultati postižu upotrebom kompleksnih dubriva. U maju ili junu prve godine poslesadnje treba koristiti po50-60g KAN-a po sadnici. Dubrivo rasturiti na 25-30cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti kompleksna dubriva (NPK - 8:12:26 + MgO) ili vockal (NPK 8:5:24 + MgO i gvozde) u kolicini 400-500kg/ha. Dubrenje treba izvesti krajem novembra ili pocetkom decembra pre snega. Prihranjivanje KAN-om u kolicini od 200 do 250 kg/ha izvoditi pocetkom marta i krajem maja, s tim što se u prvom terminu koristi 100-150kg/ha, a u drugom terminu100 kg/ha.

Održavanje zemljišta u zasadima borovnice se najcešce vrši tako što se meduredni prostor zatravi i kasnije redovno vrši malciranje. Manje je povoljno održavati zemljište u vidu jalovog ugara jer se cestim freziranjem gube ogromne kolicine vegetativne mase. Prostor u redu se održava plitkim okopavanjem, vodeci racuna da se ne ošteti korenov sistem sadnice. Primena herbicida nije preporucljiva osim u slucaju kada nemamo drugog izbora. Tada se veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson, Basta) u kolicini 3-5 lit./ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima visokožbunaste borovnice. Malciranje je postupak zastiranja zasada razlicitim materijalima. U tu svrhu se mogu upotrebljavati bukova kora, strugotina ili folija. Dobre strane malciranja su što je zemljište ispod malca u stanju povoljne vlažnosti, nije moguc porast korova i slicno. Veliki nedostatak je da se ispod malca naseljavaju razlicite vrste glodara koji mogu naneti ogromne štete korenovom sistemu. Iz tog razloga je neophodno postaviti mamke.

Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod vecine drugih vocnih vrsta. Borovnica donosi rod na letorastima izprethodne vegetacije, a pocinje da rada druge godine posle sadnje. Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Pošto vecina sorti imaju sklonost da prerode, namece se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe. Kod sorata sa tendencijom poleganja bocnih izdanaka namece se njihovo uklanjanje ili prekracivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim izdancima potrebno proredivanje rodnih grana unutar žbuna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagodena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna po naosob. Jaka rezidba koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju pojedinih izdanaka žbuna i jakom prekracivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, povecanja krupnoce ploda i ranijeg zrenja. Ukoliko se želi postici kasnije zrenje rezidbu treba svesti na najmanju meru. Uopšteno govoreci, oštra rezidba borovnice se ne preporucuje, sem u slucajevima jace regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veci prinos, te zbog toga treba slabije orezati. Njima treba obezbediti odgovarajucu kolicinu vode u svako doba. Jaca rezidba se sprovodi kod slabijih žbunova, na lošijim zemljištima sa deficitom hrane i vlage. Sa rezidbom treba poceti tek u cetvrtoj godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakržljale grane pri osnovi žbuna. U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba sto više reducirati na nekoliko jacih rezova u cilju uštede radne snage pri cemu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bocne grane. Povijene bocne izdanke takode treba uklanjati. Cesto je potrebno vršiti smanjenje rodnog potencijala na 3 - 5 rodnih pupoljaka po grani. Jacina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grancici, što zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolecnih mrazeva. U principu rezidba se može izvršiti u svako doba posle opadanja lišca do završetka cvetanja ukoliko je potrebno.

Sl. 18 Simptomi nedostatka gvožda

Mnogi proizvodaci zanemaruju ulogu pcela u gajenju ove vocne vrste. Brojnim ogledima je dokazano da sa unošenjem pcelinjih društava u zasade borovnice dolazi do bolje oplodnje, krupnijih i kvalitetnijih bobica a time i neuporedivo veceg roda. Na površini od 0,20 ha dovoljno je unošenje jednog jakog pcelinjeg društva.

Navodnjavanje: Navodnjavanju kao neophodnoj meri kod plantažnog gajenja borovnice mora se posvetiti posebna pažnja. Pored obezbedenja dovoljnih kolicina vode mora se voditi racuna i o njenom kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadržaju gvozda. Potrebne su cesle provere pH vrednosti vode da ne bi došlo do promene kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji.

Visok sadržaj gvožda u vodi za zalivanje može da izazove na bobicama pojavu pega braon boje koje smanjuju tržišnu vrednost plodova.

Najkvaliletniji nacin zalivanja se obezbeduje sistemom "kap po kap". Upotrebom ovog sistema najracionalnije se koristi voda, biljke se ne kvase po površini lišca cime se smanjuje opasnost od nastajanja i prenošenja bolesti. Posebna pogodnost se ogleda u cinjenici da se pomocu "dozatora" kroz sistem zajedno sa vodom mogu dodavati potrebne kolicine lako rastvorljivih dubriva. Mana ovog sistema je njegova velika osetljivost na mehanicka oštecenja i uticaj vremenskih uslova. Takode, nedoslatak je i ispiranje lako pokretljivih elemenata (azot) iz zone kvašenja u dublje slojeve, usled cega oni postaju nedostupni korenovom sistemu biljke. Navodnjavanje veštackom kišom putem instaliranih stacionarnih ili pokretnih sistema ima brojne prednosti. Ovi sistemi se odlikuju dugim vekom upotrebe, ne predstavljaju smetnju pri izvodenju razlititih operacija u zasadu i veoma se efikasno mogu upotrebiti pri zaštiti zasada od poznih prolecnih mrazeva. Posebno je znacajna njegova uloga u stvaranju povoljnog mikroklimata u zasadu (vlažnosti vazduha koja se veoma povoljno odražava na kondiciono stanje biljaka), što nije slucaj sa primenom sistema "kap po kap". Zbog ove i cinjenice efikasne zaštite od mraza, preporucujemo instaliranje oba sistema ("kap po kap" i sistema za navodnjavanje veštackom kišom).

Sl. 21 Gajenje borovnice u plasteniku

Treci, ništa manje efikasan sistem je navodnjavanje vodenim kolima kojim se zalivanje vrši vrlo racionalno i kvalitetno. Sistem se sastoji od mini vodenih topova koji prave neprekidno vodeno kolo ispod biljke. Precnik vodenog kola je obicno jednak precniku korenovog sistema. Upotreba bilo kog od ova tri sistema za navodnjavanje je u zavisnosti od spoljašnje temperature, vlažnosti zemljišta ili fenofaze u kojem se biljke nalaze.

Zastita borovnice od bolesti i štetocina i korova

Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i štetocine, koje mogu naneti velike ekonomske štete, a u ekstremnim slucajevima dovesti i do propadanja zasada. S obzirom da se borovnica ne gaji u bližoj i daljoj okolini smanjena je mogucnost postojanja vece koncentracije prirodnih štetocina i bolesti. Zbog toga je vrlo važno zdravstveno stanje sadnica borovnice. Eventualna pojava bolesti i štetocina može biti prouzrokovana i zdravstveno neispravnim sadnicama. Štete borovnici mogu naneti eriofidna grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner, štitasta vaš i rutava buba u vreme cvetanja. Kržljavost žbunova borovnice izaziva virus kržljavosti borovnice. Ukoliko se u zasadu primete takvi žbunovi treba ih odmah iskrciti i uništiti i obratiti se proizvodacu sadnica. Plamenjaca borovnice se javlja u vidu pega velicine 2 - 20 mm na grancicama, liscu i zelenim plodovima. Zaraza može biti jaca u uslovima povecane vlažnosti (kišnih godina) i više temperature. Bolest se suzbija preparatima na bazi kaptana (Venturin), mankozeba (Ditan) i strobilurina. Rda stabla i lista borovnice može naneti velike štete ovoj vocki. Ispoljava se u obliku mrkih pega velicine 2 -3 mm. Pege se postepeno šire i mogu zahvatiti citav žbun. Najveca opasnost preti krajem proleca i pocetkom leta pri vlažnom i toplom vremenu. Bolest utice na smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova. Prouzrokovac ove bolesti se suzbija istim preparatima kao plamenjaca borovnice a rokovi primene se prakticno podudaraju. Eriofidna grinja oštetuje cvetne pupoljke borovnice za vreme toplih zima. Ženka polaže jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih pupoljaka. U prolece kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke. Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi Galmin zajedno sa Bakarnim oksihloridom. Grinja se može suzbiti i akaricidima (Omite, Ortus, Demtan) cim se primeti prisustvo grinja. U vreme cvetanja se može pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo štetocine treba postaviti bele lovne klopke (lepljive-Rebellbianco ili vizuelne, koje se do pola napune vodenim rastvorom 1% deterdzenta).

Sl. 22 Zasad borovnice u punoj rodnosti

U cilju zaštite borovnice u praksi se primenjuje metod integralne zaštite, koji u suštini pretpostavlja ogranicenu primenu pesticida, uz istovremenu primenu raznih preventivnih mera (zdrav sadni materijal, uvodenje otponijih sorti, blagovremena primena odredenih agrotehnickih mera i dr).

Orijentacioni program integralne zaštite borovnice, obezbeduje efikasnu zaštitu borovnice kao i ispunjavanje zahteva Evropske unije, u pogledu ostatka rezidua pesticida u plodovima.

Uslov uspešnosti je da se ovaj program striktno sprovede. Posebno naglašavamo znacaj tretiranja zasada odmah nakon berbe, neprekidnog unistavanja korova i biljnih vaši kao i pravilnog izbora sorte i parcele za podizanje zasada, a narocito obezbedenje zdravog sadnog materijala.

Zaštita borovnice od nepovoljnih cinilaca sredine: Zaštita od kasnih prolecnih mrazeva se najefikasnije sprovodi ako je u zasadu instaliran sistem za zalivanje vestackom kišom. Sistem se ukljucuje najkasnije kada temperatura padne na 00C. Neprekidnim orošavanjem se na površini biljke stvara ledeni film koji štiti cvet od izmrzavanja. Ovaj nacin je efikasan cak i kada temperatura padne na -8,10C. Sa orošavanjem se prekida sledeceg jutra, u momentu kada led pocne da se topi. U slucaju izbora neodgovarajuce parcele, vetrovi mogu predstavljati veliki problem. Vetrovi ometaju let pcela, isušuju žig tucka, hlade zemljište, usporavaju pojedine fenofaze razvoja. Zaštita se vrši postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva od bukve ili jove. Nisu pogodne smrca i breza. Postavljanje protivgradnih mreža iznad plantaža je u našim uslovima jedini efikasan nacin zaštite borovnice od grada. Mreže ujedno predstavljaju i veoma efikasnu zaštitu od ptica. Ptice predstavljaju znacajan problem u gajenju borovnice.

Ukoliko na plantaži ne postoji protivgradna ili mreža za zaštitu od ptica mera se sprovodi pomocu sprava koje proizvode zvukove razlicite vrste i intenziteta.

Za zaštitu od divljih životinja, najefikasnije je zasade zaštititi žicanom ogradom visine 1,5 m po kojoj se na vrhu postavlja bodljikava žica.

Sl. 24 Protivgradna mreža na zasadu borovnice

Berba borovnice

Berba borovnice se obicno proteže u periodu od 6 do 8 nedelja s obzirom da postoje rane, srednjerane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje, pošto su crvenkasti-poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalažu zapremine 0,57 l. Mogu se koristiti i male kofice. Kada se koriste kofice dolazi do oštecenja pepeljka. Prilikom pakovanja plodova uklanja se lisce i nezreli-crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan berac za 8 casova može napuniti 60-80 kutijica pomenute zapremine. Kod berbe treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoci u više klasa. Krupniji plodovi postižu višu cenu na tržištu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom povecava se trajašnost plodova i postiže veca atraktivnost. Prinos po žbunu postepeno raste sa starošcu, pocev od druge godine. Odrasle biljke mogu dati 6-8 kutijica, a dobro negovani žbunovi cak i 20 kutijica. Plodovi borovnice se mogu prodati za potrošnju u svežem stanju, ali se takode mogu konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su gotovo istog kvaliteta kao i sveži.

Trzište i plasman

Proizvodnja borovnice odlikuje se izrazito visokim stepenom robnosti preko 95% od ubranih plodova u preradenom i svežem stanju plasira se na tržiste (svetsko i unutrašnje). Izvoz borovnice, najvecim delom u smrznutom stanju, usmeren je uglavnom ka najrazvijenijim zemljama Evrope i SAD. Ova tržišta zahtevaju visok kvalitetprizvoda od borovnice. Zbog toga je neophodan uslov za razvoj primarne proizvodnje ove vrsta voca je postojanje kapaciteta za njihovu preradu, skladištenje i isporuku. Najveci deo borovnice u svežem i smrznutom stanju u zapadno evropskim-zemljama plasira se preko lanaca hipermarketa gde se ostvaruju prosecne cene od 1.50 USD lkg za svežu borovnicu, odnosno 2,70 USD l/kg smrznute borovnice. Veliko interesovanje za ovu vocnu kulturu dovodi do naglog širenja zasada u Cileu, Poljskoj, i Rumuniji što ce sigurno dovesti do povecanja ponudeborovnice na svetskom tržištu i nesumljivo do pada cena.

Organizacioni aspekti gajenja borovnice: Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u našoj zemlji najcešce su u planinskim i priplaninskim terenima cesto dosta udaljeni od vecih naseljenih mesta i bez dobre putne mreže. To znacajno utice na povecanje troškova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta lošim putevima. Poseban problem u gajenju borovnice u našoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvodaca o ovoj vrsti. Takode, mali broj strucnjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo cemu specificne vrste jagodastog voca.

Evrposka agencija za rekonstrukciju www:ear.europa.eu