KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE
Mr. Jasmina Baèiæ, PDS Institut “TAMIŠ”, Panèevo

Prisutne svuda u svetu, od 1999. godine i u Srbiji Pojava ovih karantinskih štetoèina posledica je unošenja zaraženog semena krompira. Najveæe štete na krompiru, prenose se preko cisti koje dugo ostaju vitalne u zemljištu Zakonska regulativa zdravstvenog pregleda zemljišta za proizvoðaèe semena krompira.
Opis i znaèaj. Krompirove cistolike nematode pripadaju grupi najznaèajnih štetoèina krompira. Zbog svog ekonomskog znaèaja nalaze se na listi karantinskih štetnih organizama u svetu i u našoj zemlji. Ove vrste karakteriše polni dimorfizam. Polno zrele ženke su vidljive golim okom, okrugle sa istaknutim vratnim delom kojim su privršæene za biljno tkivo. Mužjaci i larve su transparentni, mikroskopskih velièina i crvolikog oblika (Slika 1 i 2). Nakon uginjavanja ženke, njen telesni zid gubi elastiènost i menja boju od mleènobele preko zlatnosmeðe do tamnosmeðe. Ova tvorevina se naziva cista, a menjanje boje je u vezi sa smanjenjem kolièine kiseonika. Velièina ciste varira i kreæe se do 0,8 mm. Ciste posle završene vegetacije ostaju u zemljištu i njihov sadržaj u kome se nalaze invazione larve i jaja može ostati vitalan duži niz godina (Slika 3).
Vrste krompirovih cistolikih nematoda. Postoje dve vrste krompirovih cistolikih nematoda, zlatnožuta Globodera rostochiensis Wollenweber i bela nematoda Globodera pallida Stone, koje su veoma sliène i èesto se javljaju zajedno u mešanim populacijama. Kod bele nematode G. pallida ne postoji zlatnožuta faza ženke veæ odmah iz bele prelazi u tamnobraon cistu. Ova faza traje veoma kratko i nepouzdana je kod odreðivanja vrste. Larve G. pallida su duže, usna bodlja (stilet) i rep su duži, bubrešæiæi usne bodlje su zašiljeni prema gore. Ženke G. pallida imaju kraæe analno-vulvalno rastojanje.
Biljke domaæini. Obe vrste parazitiraju oko 90 biljnih vrsta. Najèešæe se javljaju na korenu krompira, a znatno reðe na paradajzu, plavom patlidžanu i korovskim vrstama iz familije Solanaceae. Imaju nekoliko patotipova, koji se razlikuju po sposobnosti razmnožavanja na razlièitim sortama krompira. Zlatnožuta G. rostochiensis ima 5, a bela G. pallida 3 patotipa. Poreklo. Vode poreklo iz postojbine krompira, sa visokih Anda u Južnoj Americi, odakle su sa svojim domaæinom prenete u Evropu, a potom i na ostale kontinente. Prvi podaci o cistolikim nematodama na krompiru datiraju iz 1881. godine iz Nemaèke, kao podrasa repine nematode koju karakterišu ciste limunastog oblika. Wollenweber je prvi uoèio razlike izmeðu repine nematode i krompirovih cistolikih nematoda i 1923. godine opisao novu vrstu G. rostochiensis po jedinkama iz grada Rostoka u Nemaèkoj koja u odnosu na repinu nematodu ima ciste okruglog oblika i kraæe larve. Stone je 1973. godine opisao i drugu, veoma blisku vrstu G. pallida. Nalazišta u svetu. Krompirove cistolike nematode su se raširile celim svetom preko zemlje na krtolama, zaraženom zemljom, mehanizacijom i sl. Prema podacima EPPO-a (Evropska organizacija za zaštitu bilja u Parizu) iz 1994., ove vrste prisutne su u 65 država, sa G. rostochiensis u svim, a u 41 država sa G. pallida. Meðutim, sumirajuæi podatke izveštaja EPPO-a posle tog perioda, taj broj je znatno veæi. Naime, krajem devedesetih prošlog veka došlo do njihovog otkriæa u veæem broju zemalja, posebno na Balkanu. Što se tièe zastupljenosti vrsti, istraživanja pokazuju da se G. pallida javlja reðe nego G. rostochiensis. U Holandiji je G. pallida zastupljena manje od 20 %, a u Norveškoj manje od 5 %. Nasuprot tome, prema istraživanjima u Engleskoj i Velsu, G. pallida je dominantna vrsta gde je zastupljena 67%.
Smatra se da su krompirove cistolike nematode unete u Evropu u vreme ukrštanja krompira sa divljim krompirom iz Južne Amerike zbog plamenjaèe krompira sredinom 18. veka. Prvo su otkrivene u Nemaèkoj, Škotskoj, Engleskoj, Švedskoj, Irskoj, Austriji. Posle II svetskog rata u Holandiji, Poljskoj, Francuskoj, Rusiji, Belgiji. U severnoj Americi, u SAD-u G. rostochiensis je otkrivena 1934., na Long Island-u u vojnom kampu. Pretpostavlja se da je preneta za vreme I svetskog rata. Tokom 2006. godine prema izvrštajima EPPO-a , u SAD-u je prvi put zabeležena i Globodera pallida. U Kanadi, Panami i Kosta Riki registrovane su obe vrste. U Južnoj Americi su pronaðene u Peruu, Boliviji, Argentini, Èileu, Venecueli, Ekvadoru, Kolumbiji. U Aziji su zabeležene u Indiji, Japanu, Pakistanu, Šri Lanki. U Africi su kostatovane u severnom delu (Libija, Alžir, Maroko, Tunis i Egipat), u Siera Leone, Mozambik i Južnoj Afrièkoj Republici. U Australiji je registrovana samo G. rostochiensis, a na Novom Zelandu obe vrste.
Nalazišta u Srbiji i republikama bivše Jugoslavije Istraživanja prisustva krompirovih cistolikih nematoda zapoèeta su u bivšoj Jugoslaviji 60-tih godina prošlog veka. Olga Klinidiæ 1965. godine sa parcele bivšeg voænog rasadnika u Fojnici prijavljuje prisustvo cista G. rostochiensis, što se kasnije ispostavilo kao pogrešan nalaz. Kasnijim opisom vrste Heterodera achilleae sa hajduèke trave, koja je veoma morfološki slièna krompirovim nematodama ovaj nalaz je demantovan. Istraživanja u Srbiji zapoèeta su detaljnije poèetkom devedesetih prošlog veka, u Baèkom Petrovom Selu i Futogu gde se merkantilni krompir gaji kontinuirano na istim parcelama kao i u podruèju intenzivnog gajenja semenskog krompira u zapadnoj Srbiji, ali bez pozitivnih nalaza. Krajem 1999. godine, u uzorcima zemljišta sakupljenim sa parcela pod semenskim krompirom na planini Jagodnji (Krupanj) i na Ponikvama (Tara-Bajina Bašta) utvrðeno je prisustvo cista, koje su identifikovane kao Globodera rostochiensis što predstavlja prvi nalaz ove vrste u našoj zemlji. U ovoj godini, naðen je i mali broj cista u zemlji sa krtola, iz lokaliteta Aljinoviæi (Prijepolje) i u ostacima zemlje sakupljenim u skladištu iz lokaliteta Kušiæi (Ivanjica), ali ciste nisu mogle biti pouzdano identifikovane, kao ni površine sa kojih ciste potièu. U periodu od 2000. do 2006. godine na planini Jagodnji otkriveno je više zaraženih parcela gde dominira prisustvo G.rostochiensis, dok je na jednoj parceli potvrðeno prisustvo mešovite populacije G. rostochiensis i G. pallida. Utvrðene su površine sa kojih potièu ciste iz magacina iz Kušiæa, gde je 2005. po prvi put u Srbiji, na Javoru otkrivena Globodera pallida, u mešanoj populaciji sa G.rostochiensis. Pored toga, na podruèju Kaone i Milatoviæa konstatovano je prisustvo cista G. rostochiensis. Do otkriæa prisustva krompirovih cistolikih nematoda u drugim bivšim jugoslovenskim republikama dolazi skoro u istom vremenskom periodu. Prvi nalaz Globodera rostochiensis i G. pallida u Sloveniji zvanièno je potvrðen krajem devedesetih prošlog veka kada je došlo do otkriæa i u Hrvatskoj. Podataka o njihovom prisustvu u BIH, Makedoniji i Crnoj Gori još uvek nema.
Životni ciklus. Unutrašnjost ciste ispunjena je jajima (do 600) iz kojih se pile invazione larve drugog stadijuma stimulisane izluèevinama iz korena biljke domaæina. Za otpoèinjanje ciklusa potrebno je da je temperatura zemljišta iznad 100C. Od ubušivanja larvi u biljno tkivo do izbacivanja zadnjeg dela ženke proðe 38- 48 dana, gde dolazi do razviæa treæeg i èetvrtog stadijuma larvi koje su nepokretne. Za to vreme se završi i ciklus razviæa mužjaka koji prelazi u zemljište. Novoformirane ženke ostaju usnim (vratnim) delom prièvræene za korenov sistem. Posle izvesnog vremena prelaze u cistu nakon èega otpadaju u zemlju. U kontinentalnim klimatskim uslovima ove vrste imaju jednu generaciju godišnje.

Sl. 3 Raspuknuta cista (uginula ženka) sa jajima i invazionim larvama
Sl. 4 i 5 Èetvrti stadijum ženke i mužjaka izdvojenih iz biljnog tkiva putem bojenja

Sl. 6 Ogoljena mesta u usevu krompira (Brdo 413, Jagodnja)

Sl. 7 Mlade bele ženke (Globodera rostochiensis reprodukovana na korenu krompira u klima komori)

Sl. 8 Ženke u zlatnožutoj fazi (Globodera rostochiensis reprodukovana na korenu krompira u klima komori)

Simptomi u polju Zarazu je moguæe u usevu krompira otkriti u toku vegetacije vizuelnim pregledom. Treba obratiti pažnju na ogoljena mesta, biljke zaostale u porastu, koje su zakržljale i blede. Takve biljke se èupaju u vreme cvetanja krompira, 2 meseca nakon sadnje da bi se na korenovom sistemu mogle uoèiti belièaste ili zlatnožute tvorevine velièine glave èiode koje predstavljaju ženke.Usled visoke populacije nematoda i na površini krtola se uoèavaju ciste. To se odražava na velièinu krtola i na prinos. U zavisnosti od stepena zaraze zemljišta, prinosi krompira mogu biti umanjeni i do 50 %. Visoki nivo populacije nepovoljno se odražava na razviæe biljaka, dok pri nižoj gustini biljke tolerišu napad. Ove štetoèine utièu na velièinu korenovog sistema pri èemu se stvaraju boèni korenèiæi. Raspoloživi rezervoari vode i hranjivih materija se smanjuju.
Suzbijanje. Suzbijanje ovih štetoèina je otežano zbog velike otpornosti cista prema nepovoljnim klimatskim uslovima, dugog održanja vitalnosti u zemljištu i brzog razmnožavanja. Jedno zaraženo zemljište ostaje praktièno stalno zaraženo. U okviru integralnog koncepta zaštite krompira od ovih štetoèina, prednost imaju administrativne-karantinske mere, zatim otporne sorte, plodored i tek na kraju hemijska zaštita.
Karantinske mere Cilj administrativnih karantinskih mera je spreèavanje širenja krompirovih cistolikih nematoda u zemlje i podruèja gde ih još nema i suzbijanje u podruèjima gde ih ima. Osnova ovih mera je zdrav sadni materijal. Naša zemlja veæ duži niz godina primenjuje službenu zdravstvenu kontrolu proizvodnje semenskog krompira koja je u skladu sa EU i EPPO regulativom iz ove oblasti. Iz tog razloga su proizvoðaèi semenskog krompira svake godine obavezni da urade zdravstveni pregled zemljišta prijavljenih parcela pre poèetka proizvodnje. Sa jednog hektara uzima se po 100 uboda specijalnom sondom na dubini od 10 cm pri èemu se ovakav reprezentativan uzorak zemljišta laboratorijski analizira na prisustvo ovih štetoèina. Parcela na kojoj se konstatuje prisustvo vitalnih cista iskljuèuje se iz proizvodnje na najmanje 5 godina. Nivo zaraze se kreæe od niske (1-15 jaja na g zemlje), umerene (16-65 jaja) i visoke (više od 66 jaja).
Otporne sorte. Selekcijom su stvorene otporne sorte krompira koje inhibiraju razmnožavanje štetoèina. Najbrojnije su sorte otporne na patotip Ro1 zlatnožute nematode G. rostochiensis (sorte Saturna, Agria, Frisia). Daleko je manji broj sorti koje imaju potpunu otpornost na virulentniju belu nematodu G. pallida (sorta Sante). Nažalost, naši proizvoðaèi semenskog krompira još uvek gaje osetljive sorte Dezire, Kenebek, Kondor i Kleopatra koje su tražene i popularne na tržištu pa se iz tog razloga teško odluèuju za nove, otporne sorte.
Plodored i vreme sadnje. Preporuèuje se plodored u trajanju najmanje 5-7 godina. Na smanjivanje zaraze povoljno deluje gajenje šeæerne repe, leugiminoza i žitarica. U odsustvu biljke domaæina vitalnost cista opada u proseku 30 % godišnje. Ranija sadnja krompira, polovinom marta ima za cilj izbegavanje parazita. Hemijske mere. Nematocidi su ekonomski neisplativi kad su zaražene velike, otvorene površine (Basamid granulat, Vaydate, Temik). To su preparati koji se injektiraju ili inkorporiraju u vidu granula u zemljište. Veoma su toksièni i zahtevaju specijalnu tehniku za njihovu primenu. Fumiganti smanjuju populaciju nematoda, ali ih ne iskorenjuju.
Napomena: U sluèaju pojave ovih simptoma zaraze, proizvoðaèi se mogu obratiti za dodatne informacije u PDS Institut „TAMIŠ“, Novoseljanski put 33, 26000 Panèevo, tel. 013/313-092, gde se mogu uraditi laboratorijske analize zemljišta i biljnog materijala na prisustvo ovih štetoèina.

Autor ovog èlanka se zahvaljuje kolegama iz Kmetijskog Inštituta Slovenije na pomoæi u izradi fotografija