Dipl. ing. Mirko Vilus,
ul. Radoja Krstiæa br. 37/I-12,
37240 Trstenik
(037) 712-177, (064) 29-60-315

VLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJA KOŠNICE

„Glavni biè za zimovanje pèela jeste vlaga. Vlaga je jedan od najgorih neprijatelja pèela za vreme zimovanja…“, pisalo je u ruskom èasopisu „Severno pèelarstvo“ pre 110 godina, a isto važi i danas. Vazduh je mešavina gasova. Zapreminski sastav suvog vazduha (bez vodene pare) izgleda ovako: azot (78,03%), kiseonik (20,99%), argon (0,93%), ugljen-dioksid (0,03%), vodonik (0,01%) i ostali gasovi (0,01%). Ako posmatramo neki prostor ispunjen vazduhom, recimo neku posudu zapremine 1 m3, onda æemo u svakom delu te posude naæi ravnomerno rasporeðen svaki od navedenih gasova. Svaki gas se ponaša kao da je sam u posmatranom prostoru, pa tako i (nezavisno od drugih) vrši pritisak na sve zidove posude. Ti pritisci zavise od kolièine (gustine) svakog gasa posebno. Te pritiske nazivamo parcijalnim pritiscima tih gasova. Pošto je vazduh mešavina gasova, ukupan pritisak vazduha je jednak zbiru parcijalnih pritisaka svih gasova koji ga èine. Ako u posmatrani prostor ubacimo dodatnu kolièinu nekog gasa, npr. ugljen-dioksida, i on æe se u kratkom vremenu ravnomerno rasporediti po celom prostoru, kao dim iz cigarete ili dimnjaka. Pošto je u slobodnom prostoru atmosferski pritisak vazduha relativno stabilan, ukupan pritisak vazduha neæe porasti za velièinu porasta pritiska ugljen-dioksida, veæ æe ostati konstantan, a pridošli ugljen-dioksid iz posmatranog prostora istisnuæe odgovarajuæu kolièinu drugih gasova, meðu njima i kiseonik. Èovek i druga živa biæa to odmah registruju kao otežano disanje. Atmosferski vazduh nikada nije potpuno suv. U njemu uvek ima manje ili više vlage, u vidu vodene pare, koja se u njemu ponaša kao navedeni gasovi, ili vodene pare i vode (magla, rosa, kiša). Kolièina (gustina) vodene pare (meri se u gramima), koja može da se pomeša sa 1 m3 vazduha je ogranièena, jer parcijalni pritisak vodene pare ne može da prekoraèi pritisak zasiæenja (stanje kad vazduh ne može da primi novu kolièinu vodene pare), koji odgovara temperaturi tog vazduha. Kolièina se menja sa promenom temperature. Veæa je što je viša temperatura i obrnuto. Vodena para koja ima najveæu gustinu, odnosno najveæi parcijalni pritisak koji je moguæ kod odreðene temperature zove se maksimalna gustina ili zasiæena para. Vazduh u kome je vodena para zasiæena nazivamo i zasiæen vazduh. Vodena para koja ima gustinu manju od maksimalne gustine zove se nezasiæena vodena para, a vazduh sa nezasiæenom parom – nezasiæeni ili suv vazduh.



Na priloženom dijagramu br. 1, gde su na ordinati kolièine vodene pare u g/m3 (gustina) vazduha, a na apscisi temperatura vazduha u °C, ucrtana je kriva maksimalne gustine (zasiæeno stanje) vodene pare (crvena linija), za pripadajuæe temperature vazduha od –10 °C do +35 °C. Tu krivu nazivamo i graniènom krivom. Ispod je podruèje suvog vazduha (vazduh + vodena para), a iznad, vlažnog vazduha (vazduh + vodena para + voda). Temperatura zasiæenja èesto se naziva i taèka rose. U toj taèki poèinje kondenzacija vodene pare u vodu (magla, rosa, kiša).
Kolièina vodene pare, merena u gramima, koju u nekom trenutku sadrži 1 m3 vazduha zove se apsolutna vlažnost tog vazduha (Av). Za žive organizme i fizièke pojave u atmosferi mnogo važniju ulogu ima relativna vlažnost vazduha (Rv).
Ona predstavlja odnos izmeðu apsolutne vlažnosti (Av) i maksimalne kolièine vodene pare (Mv), koju vazduh zapremine 1 m3 može da primi na temperaturi merenja. Obièno se izražava u procentima. Rv = (Av / Mv) × 100 Brzina isparavanja vode u otvorenom prostoru zavisi od relativne vlažnosti vazduha. U potpuno suvom vazduhu je najveæ a. Sa rastom relativne vlažnosti, brzina isparavanja opada, tako da isparavanje potpuno prestaje kada relativna vlažnost dostigne vrednost od 100% (zasiæeno stanje).
Radi lakšeg korišæenja i jednostavnijeg objašnjavanja promene vlažnosti vazduha na istom dijagramu su iscrtane krive relativne vlažnosti Rv=40%, 50%, 60% i 80%.
Dijagram nam daje jednostavan uvid u stanje vlage u vazduhu, kada su poznati relativna vlažnost i temperatura, kao i promene koje nastaju kada se ti parametri menjaju. Na primer:
Na dijagramu se lako uoèava da se 1 m3 vazduha na temperaturi od 0 °C može pomeš ati maksimalno sa 4,8 g vodene pare, a na temperaturi od 30 °C sa 30,4 g, što je približno 6,3 puta više. To pored ostalog pokazuje da sa nekom kolièinom vlage (apsolutna vlažnost), hladniji vazduh ima vrlo visoku relativnu vlažnost, kao u našem primeru sa 4,8 g na 0 °C, Rv=100% (vlažan vazduh), dok je sa tom apsolutnom vlažnošæu na +30 °C vrlo suv Rv=15,8%. Uopšteno: U zimskim mesecima (hladni dani) apsolutna vlažnost je niska, a relativna visoka, dok je u toplim mesecima situacija obrnuta. Pošto znamo da relativna vlažnost vazduha zavisi od gustine vodene pare i temperature tog vazduha, šta se može oèekivati, ako se menjaju gustina ili temperatura?

1. Zasiæena vodena para prelazi u nezasiæeno stanje:

1.1. Poveæavamo zapreminu
Zasiæen (vlažan) vazduh u nekom posmatranom prostoru, prelazi u nezasiæeno stanje (suv vazduh), ako se taj prostor pro- širi tj. neposredno spoji sa prostorom suvog vazduha, jer se tada u posmatranom prostoru gustina vodene pare snizi na neku vrednost manju od maksimalne.

1.2. Poveæavamo temperaturu
Poveæanjem temperature, jer ona kolièina vodene pare, koja kod niže temperature daje, u posmatranoj zapremini, maksimalnu gustinu (zasiæeno stanje), kod više temperature nije dovoljna za gustinu, koja pripada zasiæenoj vodenoj pari, kod te temperature. Na primer: Taèka A na dijagramu pokazuje da se na temperaturi od +14 °C, 1 m3 vazduha može pomešati maksimalno sa 12,1 g vodene pare. Relativna vlažnost u toj taèki je Rv=100%. Ako taj vazduh, bez dovoðenja nove kolièine vodene pare, zagrevamo do +26 °C, taèka A1, vidimo da se relativna vlažnost spustila na Rv=50%. Prethodno vlažan vazduh sada je suv. Znaèi, poveæanjem zapremine ili temperature, relativna vlažnost se smanjuje. Na primer, zamagljena stakla u automobilu mogu se osušiti otvaranjem ventilacije ili ukljuèivanjem grejanja. Ne može nikakvo brisanje stakala, kao ni razni sakupljaèi vode u košnici, naprotiv.

2. Nezasiæena vodena para (suv vazduh) prelazi u zasiæeno stanje (vlažan vazduh) u tri sluèaja:
– smanjivanjem zapremine (za nas nije interesantno),
– smanjivanjem temperature i
– dovoðenjem nove vlage uz promenu ili bez promene temperature.

2.1. Smanjivanjem temperature (hlaðenjem), jer tada stvarna gustina vodene pare (apsolutna vlažnost), kod neke niže temperature dostiže maksimalno moguæu gustinu (zasiæeno stanje). Na primer: Taèka V na dijagramu pokazuje, da je na temperaturi od +14 °C gustina vodene pare (vidi na ordinati) 7,3 g/m3, znatno manja od maksimalno moguæe 12,1 g/m3, a relativna vlažnost Rv=60%. Vazduh je suv. Ako taj vazduh hladimo, vidimo da æe u taèki V1, na temperaturi +6 °C vodena para dostiæi maksimalnu gustinu (zasiæeno stanje), a relativna vlažnost vrednost Rv=100%. Nastavljamo hlaðenje do temperature –2 °C, taèka V2 preseèna taèka vertikale iz –2 °C i graniène krive koja se kao što znamo ne može prekoraèiti. Do sada smo kod zagrevanja išli iz taèke A u A1 i kod hlaðenja iz taèke V u V1 po pravim linijama, paralelnim apscisi, jer smo posmatrali primere kod kojih se apsolutna vlažnost ne menja. Meðutim, kod daljeg hlaðenja sa +6 °C na –2 °C (iz taèke V1 u V2) to nije moguæe. Iz taèke V1 do taèke V2 promena se kreæe po graniènoj liniji koju nije mogu- æe prekoraèiti i na kojoj je kao što znamo, vazduh zasiæen vlagom (relativna vlažnost Rv=100%). U taèki V2 maksimalna gustina (apsolutna vlažnost) iznosi 4,1 g/m3. Razlika do taèke V1 iznosi 3,2 g. To je kolièina vodene pare koja više nije u vazduhu. Ona se kondenzovala u rosu po zidovima, ili inje, ili u maglu itd. Da zakljuèimo: vazduh koji je na +14 °C bio suv sa 7,3 g vodene pare u sebi, relativne vlažnosti Rv=60%, na –2 °C je vlažan, Rv=100%, sa 4,1 g vodene pare i 3,2 g vode u vidu kondenzata na zidovima ili nekim drugim predmetima, koji su smešteni u tom prostoru. Ovaj simulirani primer je vrlo slièan realnim sluèajevima u košnicama u rano proleæe, kada su razlike izmeðu dnevne i noæne temperature velike.

2.2. Prelazak suvog vazduha u vlažan (u zasiæeno stanje), u ogranièenom prostoru sa promenljivom ili konstantnom temperaturom, uz stalnu produkciju vodene pare u njemu.
To je za svakog pèelara najveæi problem. Zato æemo ga malo detaljnije razmotriti.
Pèele sakupljene u klube nekoliko meseci „miruju“ izvan klubeta i ne vrše nikakve aktivnosti. Nemaju leglo i proizvode samo onoliko toplotne energije koliko im je potrebno da održe svoj organizam u životu. One ne troše med da bi zagrevale okruženje, kao što to ne rade ni druga živa biæa. Da bi se životni proces odvijao normalno, potrebno je da hrane i kiseonika bude dovoljno, da budu neprekidno dostupni (na pravom mestu) i da bude mira na pèelinjaku. Tako se stièu uslovi da klube iz okruženja lako uzima potrebne kolièine meda i kiseonika, a u okruženje ispušta produkte „sagorevanja“: vodenu paru, ugljen-dioksid, nešto toplotne energije i u povoljnom trenutku u šire okruženje nešto izmeta. U ovoj analizi nas zanimaju samo vodena para i ugljen-dioksid.
Uzmimo za primer najjednostavniji sluèaj društva bez legla, koje za 30 dana potroši oko 800 g meda. Poznato je da med saèinjavaju: šeæeri oko 76%, voda oko 18%, ostalo oko 6%. To znaèi da u 800 g meda ima oko 600 g šeæera, oko 145 g vode i oko 50 g ostalih materija. Da bi 1 molekul šeæera „sagoreo“ potrebno je 6 molekula kiseonika.
Produkt sagorevanja je: 6 molekula vode i 6 molekula ugljen-dioksida.

C6H12O6 + 6O2 = 6H2O + 6CO2
šeæer + kiseonik = voda + ugljen-dioksid
ili težinski dnevno:
20 g + 21,3 g = 12 g + 29,3 g

Na dnevnu proizvodnju vode iz šeæera treba dodati i pripadajuæ u dnevnu kolièinu vode iz meda od 4,8 g pa je ukupna dnevna proizvodnja vodene pare oko 16,8 g. Uz ovu analizu ili bilansiranje ulazno-izlaznih kolièina materije, važno je da se neprekidno ima u vidu da klube funkcioniše na potpuno isti naèin na kraju petog, petnaestog ili pedesetog dana, jer od dana svog formiranja pèele nisu u stanju da utièu na cirkulaciju vazduha izvan klubeta. Ako uzmemo da su najniže temperature vazduha i pèela na spoljnoj površini klubeta podjednake i kreæu se oko +8 °C onda tu temperaturu uzimamo kao referentnu. Neka relativna vlažnost na toj površini bude Rv=60%, što odgovara apsolutnoj vlažnosti Av=5 g na istoj temperaturi. Maksimalna kolièina vodene pare koju vazduh može da primi na njoj je 8,3 g (vidi dijagram 1).
To znaèi da bi 1 m3 vazduha Rv=60% na temperaturi od +8 °C mogao da primi, do zasiæ enja, još 3,3 g vodene pare. Pošto klube za 24 sata ispusti 16,8 g vodene pare, ta kolièina je dovoljna da do zasiæenja dopuni 5 m3 na +8 °C. Ako jedna LR košnica sa 2 nastavka ima slobodnog (vazdušnog) prostora oko 50 litara (0,05 m3), to je naših 5 m3 zasiæenog – vlažnog vazduha dovoljno za 100 LR košnica! Odavde se lako izraè una da bi jedna hermetièki zatvorena LR košnica bila zasiæena vodenom parom za približno 15 minuta. Isparavanje vode iz traheja bi prestalo i pèele bi poèele da se guše! Razmotrimo sada problematiku ugljen-dioksida. Klube za 24 sata ispusti u okruženje 29,3 g. U normalnim atmosferskim uslovima u 1 m3 vazduha ima 5,8 g ugljen-dioksida. Proizvedenih 29,3 g je dovoljno za 5,05 m3 vazduha. Poznato je da pèele poveæavaju koncentraciju ugljen-dioksida u klubetu sa 0,03% na oko 3% (oko 100 puta).
Poveæana koncentracija usporava razmenu materija u organizmu pèela, smanjuje potrebu za hranom i tako poboljšava uslove za dobro zimovanje. Kroz simulirani primer pokuš aæemo da utvrdimo kolike su potrebe klubeta za ugljendioksidom. Posmatramo najveæe klube. U praksi, u našim krajevima, praktièno nema klubeta veæeg od 8 litara (oko 25 000 pèela). Preènik takvog klubeta je oko 25 cm i zahvata oko 7 ramova. Neka je u njemu po potpuno slobodnoj proceni, pola zapremine slobodno, a drugu polovinu zapremine neka popunjavaju tela pèela. To znaèi da u 4 litra slobodnog prostora, pèele koncentrišu koliè inu ugljen-dioksida dovoljnu za 400 litara vazduha u normalnim atmosferskim uslovima, odnosno 29,3 g je dovoljno za 12,6 klubeta.
Iz ovoga se jasno vidi da æe se potrebe formiranog klubeta za poveæanom koncentracijom ugljen-dioksida podmiriti za približno 115 minuta. To znaèi, celokupnu kolièinu ugljen-dioksida, koju pèele proizvedu u narednim satima i danima klube ispušta u okruženje. Prema tome, unutrašnja potreba klubeta je zanemarljiva prema ukupnoj proizvodnji. Moramo takoðe imati na umu da atmosferski pritisak u klubetu neæe porasti zbog poveæanog prisustva (parcijalnog pritiska) ugljen-dioksida. Ugljen-dioksid iz vazduha istiskuje odgovarajuæ u kolièinu drugih gasova, meðu kojima i vrlo bitni kiseonik. Pèele su se privikle na nižu (do 13%) koncentraciju kiseonika u klubetu bez legla, bez posledica po životne funkcije. Ova niska koncentracija ne va- ži za okruženje klubeta, naprotiv, vazduh oko njega mora biti bogat kiseonikom.
Sve do sada izloženo imalo je za cilj da pèelaru ukaže na punu ozbiljnost problema vodene pare i drugih gasova u okruženju klubeta. Iako su izabrani primeri najpovoljniji, sa najmanjom potrošnjom meda, sa najmanjom kolièinom isporuè ene vodene pare i ugljen-dioksida, u uslovima relativno stabilne spoljne temperature i tako dalje, oni potvrðuju velièinu problema. Sa pojavom legla stanje se bitno pogoršava, jer se poveæava potrošnja meda i kolièine emitovane vodene pare i ugljen-dioksida.
Sa druge strane potreba za kiseonikom znatno raste. Meteorološ ke prilike se znatno menjaju i/ili pogoršavaju. Podrazumeva se da su i tada pèele u klubetu i nisu u stanju da ventiliraju košnicu. Taj problem mora da reši pèelar. Iz košnice vlaga treba da izlazi u formi gasa (vodena para), a ne kao potoèiæ vode. On takoðe mora da zna da je smer kretanja vodene pare uvek iz košnice u okruženje (od izvora ka ponoru).

Praktièno rešenje?
Polazeæi od navedenih èinjenica, treba dati odgovor na pitanje: Kako pèelar ipak može da obezbedi optimalne uslove za kvalitetno zimovanje pèela?
Do konaènog odgovora možemo doæi ako analiziramo bitne faktore za koje je nadležan iskljuè ivo pèelar, kao što su: ko- šnica i prostor u njoj, veza ko- šnice sa okruženjem (ventilacija) i izbor lokacije za pèelinjak. Neki ventilacioni otvor je dovoljno veliki za dane velikih hladnoæa, kada je klube bez legla i kada je relativno mala produkcija vodene pare i ugljen-dioksida. Tada su vremenske prilike relativno stabilne.
Kada je u okruženju košnice temperatura niska, vazduh suv, apsolutna vlažnost je niska. U košnici je apsolutna vla- žnost nešto viša, zbog èega vodena para brzo izlazi napolje.
Uz neznatno višu temperaturu u košnici, relativna vlažnost je niska (dijagram br. 2). Razlika izmeðu gustina ugljen-dioksida i kiseonika u košnici i napolju je mala. Velièina tog otvora postaje mala kada se u klubetu pojavi leglo. Potrošnja hrane poraste, shodno tome i produkcija vodene pare i ugljendioksida. Poraste i potreba za kiseonikom. Skoro u isto vreme u okruženju košnice takoðe nastaju znaèajne meteorološke promene. Javljaju se nagle i velike temperaturne promene.


Od kako je napravljena savremena košnica, pèelari imaju problema sa zimskom ventilacijom tog pèelinjeg staništa

Velika su kolebanja relativne vlažnosti izvan košnice, što se odražava na relativnu vlažnost u košnici (dijagram br. 3). Va- žna napomena: Prikazano stanje na dijagramima je bilo takvo u trenutku merenja. Pre i posle toga bilo je drugaèije. Stalno se menja. Dijagram br. 3 ne prikazuje najnepovoljnije stanje. Realan je i ovakav primer:
Napolju je naglo otoplilo, temperatura vazduha je +15 °C, relativna vlažnost Rv=80% (vazduh je suv apsolutne vlažnosti 10,2 g). U košnici sa debelim zidovima, malim letom, slabo osunèanoj, temperatura sporo raste, kasni za spoljnom i iznosi +10 °C. Na ovoj temperaturi maksimalna kolièina vodene pare koju vazduh može primiti je 9,4 g (dijagram br. 1) i manja je od apsolutne vlažnosti ispred košnice za 0,8 g. Znaèi, nema izlaska vodene pare iz košnice. U njoj je relativna vlažnost vazduha Rv=100%, vazduh je vlažan. U ovom sluèaju se sva vodena para koju klube neprekidno ispušta kondenzuje po zidovima i ramovima košnice. Stanje u košnici uvek zavisi od stanja u okruženju i mora da ga prati bez veæeg kašnjenja. Ako se razmena gasova izmeðu košnice i okruženja odvija priguš eno, sporo, vlažnost u ko- šnici biæe dugo ili trajno visoka, pogubna. Pèele u klubetu nemaju adekvatnu odbranu.
Utvrðeno je da pèele vrlo dobro zimuju, ako relativna vla- žnost oko klubeta ne prelazi Rv=85%. Dugotrajna vlažnost oko klubeta Rv=97% skraæuje pèelama život za jednu èetvrtinu. Vraæamo se na dijagrame br. 2 i 3. Iz njih se vidi da u ko- šnici, na malim rastojanjima, razlika u relativnoj vlažnosti može biti jako velika. Oèigledno je da je unutrašnja cirkulacija vazduha vrlo slaba (prigu- šena), košnica je pretrpana ramovima. Iz dijagrama se tako- ðe vidi da relativna vlažnost raste od ventilacionog otvora (leta) prema zadnjoj stranici i uglovima. To su najugroženiji delovi u košnici. Da bi tu pojavu potpuno ili delimièno eliminisao, pèelar treba pravilno da organizuje prostor u košnici. Na svom pèelinjaku to radim na sledeæi naèin: Kod pripreme za zimu iz košnice vadim sve nepotrebne ramove.
Bez obzira na trenutni broj pèela u DB košnicama ostavljam 8 ramova (slobodan prostor je za 3+1 ili 1+1 ram). U LR košnicama u gornjem nastavku ostavljam takoðe 8 ramova (slobodan prostor je 1+1 ram), a dole 5 ramova (slobodan prostor je 3+2 rama). Med sa svih izvaðenih ramova centrifugiram i preko hranilice vraæam pèelama. Prethodno se pobrinem da leglo kod svih LR košnica bude u gornjem nastavku. Posle meda prihranjujem sirupom. Na kraju je sva hrana na pravom mestu – iznad klubeta. Po pravilu, u toku zime u košnici treba da ostanu samo ramovi koje zahvata klube. Podrazumeva se da na njima mora da bude i sva potrebna hrana (kao u dupljama stabala ili trmkama) i još po jedan ram sa dosta hrane sa obe strane klubeta, što znaèi maksimalno 8 ramova. Ispod DB plodišta stavljam prazan polunastavak. Sve košnice ukljuèujuæi i nukleuse imaju duboku podnjaè u. U toku zime u košnici su samo ramovi sa potrebnom hranom i pèele.
Pored obezbeðivanja slobodnog prostora za dobru cirkulaciju vazduha u košnici, pèelar mora da iz nje izbaci materijale koji su bolji provodnici toplote od referentnog drveta. Meðu takve spadaju i razne PVC folije. Paronepropustljiva folija položena po ramovima iznad klubeta predstavlja najhladniju površinu u gornjem delu košnice. Uz lošu ventilaciju i visoku relativnu vlažnost na delovima folije, koji su izvan dodira sa klubetom (kod slabih i iznad klubeta), kondenzuje se voda. Taj kondenzat kaplje po ramovima i kvari saæe i med.



Neki pèelari tvrde da pèele tu vodu piju!?! Video sam dosta mokrih folija, a nikada pèele da sa njih piju vodu. Zašto bi pile ono što su prethodno upotrebile i izbacile, to niko ne radi. Šta æe im destilat? Zato sam ih u rano proleæe video mnogo na orezanim granama voæa, èitave rojeve na prosutoj stoènoj hrani, izvoru mineralne vode, oko štala itd. Potrebni su im minerali. Kada bi mogle da idu iz klubeta po vodu mogle bi i po hranu, pa ne bi ugibale od gladi.
Umesto paronepropusne folije korisno je staviti punije, mekano platno koje pokriva telo plodišta i njegovu spoljnu gornju površinu, sa prednje i zadnje strane plodišta, u visini 3–4 cm. Tako se kod naslona za ramove štiti tanak zid košnice od podhlaðivanja i kondenzovanja vlage. Umesto platna, u kasnu jesen, može se staviti hartija. Preko toga platna dolazi drugi utopljavajuæi materijal, ili poklopna daska od lesonita, a preko nje stiropor ili novine. Nije loša ni dobro naležuæa poklopna daska od drveta sa novinama odozgo. Na svom pèelinjaku preko plodišta stavljam platno, pa poklopnu dasku od lesonita. Na lesonitu je stiropor od 20 mm koji nikada ne skidam. Preko stiropora i hranilice (koju takoðe ne skidam) krajem jeseni stavljam novine. Iznad je ravan krov.
Kad je unutrašnjost košnice dobro sreðena ostaje da se obezbedi dobra ventilacija. Nije moguæe dati jedinstven proraè un. Pogodnija su iskustvena rešenja. Postoji više dobrih. Ventilacija kroz podnjaèu je najbolja. Podrazumeva se da i leto za izlazak i ulazak pèela mora biti otvoreno. Odavno se proizvode košnice sa veæim zamrež enim otvorom na podnja- èi. Veæina pèelara je veæ napustila pogrešnu preporuku, da te otvore treba krajem zime zatvoriti, da bi pèele „saèuvale“ toplotu. Veæ je reèeno da pèele ne troše med da bi zagrejale svoje okruženje, a pogotovo ne prostor ispod klubeta. Taj otvor treba da bude otvoren pre svega krajem zime i u rano prole- æe. Svi primeri prezimljavanja pèelinjih društava sa stalno otvorenim otvorom na podnjaèi, a znam ih mnogo, su pozitivni. Kod novih podnjaèa, gde je cela podnica otvorena, pogotovo ako nisu duboke (dubina najmanje 10 cm) korisno je da se ispod plodišta podmetne jedan ili više polunastavaka ili nastavak. Tako se dobijaju ko- šnice sa veæom zapreminom, a u košnici toplotni efekat slièan toplotnom efektu dugaèkog kaputa.
Drugo rešenje (koristim ga na pèelinjaku) je gornje i donje leto. Gornje okruglo leto preè- nika 25 mm na sredini prednje strane je uvek otvoreno. Regulator donjeg leta je u položaju proleænog razvoja (otvor 150×15 mm). Preko njega je limeni štitnik protiv miševa. Na štitniku je dvostruki red vrlo gustih okruglih rupa preènika 7,5 mm. Poèetkom marta skidam štitnik. Duboka podnjaèa nije hermetièki zatvorena, pa i ona doprinosi solidnoj ventilaciji. Pèelari koji imaju klasiènu podnjaèu, a na plodištu nemaju i ne žele da otvore gornje leto, moraju u drugoj polovini novembra, kada prestane nalet osa, tuðih pèela i muva, da potpuno otvore donje leto (dimenzija 450/375×20 mm). Preko tog otvora treba da stave limeni štitnik sa trostrukim redom gustih okruglih otvora preènika 7–8 mm. Postoje i druga dobra rešenja. Generalna smernica za svakog pèelara i pèelinjak na konkretnoj lokaciji može da glasi: Pèelar treba da poveæava otvor (otvore) za ventilaciju sve dok u košnici primeæuje vlagu.
Na kraju, pèelar treba da na najbolji naèin reši i spoljni uslov za dobru ventilaciju ko- šnice. Treba da izabere dobru lokaciju za pèelinjak. Imajuæi u vidu sve reèeno o problemu vlage, pèelar mora za stacionarni pèelinjak ili zimovnik da odabere lokaciju sa što manje magle, sa što nižom proseènom relativnom vlažnošæu, osunèanu, oceditu i dobro provetrenu. Treba izbegavati lokacije sa ekstremno jakim udarima vetra. Pèelar uvek mora da ima u vidu funkcionalnu zavisnost izmeðu velièine ventilacionog otvora i lokacije pèelinjaka. Što je pèelinjak manje provetren, više vlažan, maglovit, to otvor (otvori) za ventilaciju mora da bude veæi!

Dobre zalihe meda za dobro zimovanje