Dr med. Rodoljub Živadinoviæ
ul. Stojana Janiæijeviæa br. 12
18210 Žitkovac
(018) 846-734, (063) 860-8510
rodoljubz@nadlanu.com

JOŠ ODLUÈNIJE PROTIV VAROE NOVIM PREPARATOM APIGUARD

Na lekovitoj majèinoj dušici
Foto: Dušan Stojkoviæ

Timol (C10H14O, 5-methyl-2-isopropyl- 1-phenol ili 3-hydroxy-pcymene) je fenolni derivat cimena.
On je isparljiv monoterpenoid, koji je prirodni sastojak lekovite biljke majèine dušice (Thymus vulgaris). Nalazi se i u mnogim drugim biljkama i sastojak je njihovog esencijalnog ulja, uglavnom zajedno sa svojim izomerom po imenu karvakrol (carvacrol).
Molekulska masa timola je 150,218 g/mol. Rastvorljivost u vodi je svega 0,1 g/100 g. Taèka kljuèanja je 233 °C, taèka topljenja od 48 °C do 51 °C. Pritisak isparenja timola iznosi 0,04 mm Hg na 20 °C. Ostale tehnièke informacije o timolu možete naæi na sajtu http://www.chemindustry.com/apps/chemicals. Timol nije ni mutagen ni genotoksièan (Azizan, Blevins, 1995; Stammati, Bonsi, Zucco, Moezelaar, Alakomi, Wright, 1999; Zani, Massimo, Benvenuti, Bianchi, Albasini, Melegari, Vampa, Bellotti, Mazza, 1990; Tsutsui, Suzuki, Kobayashi, Suzuki, Fukuda, Maizumi, 1987). Ima 20 puta jaèe antiseptièko dejstvo od fenola, a za razliku od njega ne izaziva iritaciju mukoze.
Inaèe, sintetièki timol nije jeftin kao što je to bio pre 10 do 20 godina. Naroèito je skup prirodni timol ekstrahovan iz biljaka. Cena 10 ml timola u esencijalnom ulju majèine dušice na tržištu staje èak 34,75 $. Prema Francu Šivicu (2005), sintetièki timol nije toliko skup ako se nabavlja u veæim pakovanjima, na primer u vreæama od po 25 kg. Prema njegovim informacijama, svetska cena jednog kilograma timola je oko 17 evra.
Timol je sastojak razlièitih vrsta hrane i zaèina u kolièini od 0,02 mg/kg do 100 mg/kg (De Vincenzi, Maialetti, Di Pasquale, 1991; Gracco, Conte, Bodenov, 2002). Timol nije toksièan za ljude. U Evropskoj Uniji dozvoljeno je da se naðe u hrani maksimalno 50 mg/kg. Timola ima u mnogim biljkama. Jedna od upotrebljavanijih je origano, a u meksièkom origanu (Lippia berlandieri Schauer) ga ima 3–10 g/kg (Nurhan Turgut Dunford, Ramon Silva Vazljuez, 2005). Origano (mažuran) je „rodbinski“ jako blizak majèinoj dušici. Italijanski origano je zapravo biljka nastala ukrštanjem slatkog marjorama (Origanum marjorana, jedna od 50 vrsta origana) i oregana (Origanum vulgare), otpornija je na hladnoæu i ima blažu aromu. Svi marjorami su origano, ali pošto je rod origano, treba znati da svi origano nisu marjorami. Svima je dobro poznato da se u suzbijanju varoe koristi i mažuranovo ulje (dobija se od slatkog marjorama, oko 6,2 g od 1 kg sveže biljke), uglavnom u kombinaciji sa mravljom kiselinom. Kombinacija timola i mravlje kiseline je poznata i u našoj zemlji (preparat TimovarR).
U esencijalnom ulju majèine dušice nalaze se, pored timola, i druge lekovite materije. Sve zajedno se koriste kao pomoæna terapija akutnog i hroniènog bronhitisa. Opravdanost takve primene dokazala su i klinièka ispitivanja (G. Knols, P. C. Stal, J. nj. Van Ree, 1994; R. Meister, T. Zimmermann, 1996; H. Matthys, C. de Mey, C. Carls, A. Rys, A. Geib, T. Wittig, 2000). Danas se nalaze u komercijalnom preparatu BronchipretRTP (zajedno sa ekstraktom jagorèevine), u èijoj jednoj tableti ima 1,08 mg timola. Na Univerzitetu u Erlangenu (Nemaèka) sprovedena su istraživanja o uticaju ovog leka na ljude (Claudia Kohlert, Gernot Schindler, Reinhard W. März, Gudrun Abel, Benno Brinkhaus, Hartmut Derendorf, Eva-Ulrike Gräfe, Marku Veit, 2002). Ekstrakt majèine dušice ima dozno zavisni antiinflamatorni (protivupalni) efekat kod edema, dokazano je i baktericidno (ubija bakterije) i bakteriostatsko dejstvo (spreèava rast bakterija) na mnoge gram pozitivne i gram negativne bakterije (M. Marino, C. Bersani, G. Comi, 1999). Pored antibakterijskog, antigljiviènog i antioksidativnog dejstva, nedavno je ponovo potvrðeno znaèajno antiinflamatorno delovanje timola (Pier Carlo Braga, Monica Dal Sasso, Maria Culici, Tiziana Bianchi, Luca Bordoni, Laura Marabini, 2006, Odeljenje za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Milanu, Italija), te ga autori vide kao moguæu veliku pomoæ u kontroli mnogih zapaljenskih procesa tokom raznih infekcija. Tri prvonavedena autora su iste godine, ali u drugom radu, uz pomoæ još tri struènjaka (Laura Galastri, Maria Teresa Marceca, Enrico Eugenio Guffanti), utvrdili i znaèajno antioksidativno delovanje timola na ljudske æelije.
Esencijalno ulje majèine dušice smanjuje brzinu razmnožavanja mnogih bakterija, u koncentraciji od 50–400 mg/kg. Nedavno je utvrðeno antibakterijsko delovanje esencijalnog ulja majèine dušice, ali i samog timola u vidu isparenja, na patogene bakterije u disajnom stablu èoveka (S. Inouye, T. Takizanja, H. Yamaguchi, 2001), dok ulje ima i antivirusno delovanje na virus gripa i respiratorni sincicijalni virus (U. Schnjenk, 1998). Takoðe je dokazano i antioksidativno delovanje esencijalnog ulja majèine dušice i timola u razlièitim tkivima kod pacova (K. Youdim, S. Deans, 1999). Grupa nauènika (M. A. Botelho, N. A. P. Nogueira, G. M. Bastos, S. G. C. Fonseca, T. L. G. Lemos, F. J. A. Matos, D. Montenegro, J. Heukelbach, V. S. Rao, G. A. C. Brito, 2007) je pokazala da je timol veoma uspešan u suzbijanju mikroorganizama nepoželjnih u usnoj duplji (Candida albicans; Streptococcus mutans, mitis, sanguis et salivarius). Timol suzbija rast bakterija kao što su Salmonella typhi murium i Staphylococcus aureus (Juven, 1994) i gljivica kao što su Aspergillus flavus (Mahmoud, 1994) i Cryptococcus neoformans (Viollon, Chaumont, 1994). Ako se timol doda hranljivoj podlozi u kolièini od 0,4–0,8 g/kg spreèava rast nekoliko vrsta patogenih gljivica (Zambonelli, 1996).
Prema istraživanjima obavljenim u Cirihu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995) timol uspešno uništava bakterije u usnoj duplji Porphyromonas gingivalis, Selenomonas artemidis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno brzo isticanje æelijskog sadržaja u spoljnu sredinu izazvano timolom u skladu je sa njegovim membranotropnim efektom. Istraživanja pokazuju da je razaranje æelijske (bakterijske) membrane zapravo glavni mehanizam delovanja timola, što potvrðuje i Jeremy Onjen (2006) iz Engleske, koji dodaje da timol kod varoe vrši denaturisanje proteina u æelijskoj membrani æelija varoe, tako ih razarajuæi. Slièno tvrdi i Helander (1998), koji potvrðuje da dejstvo timola protiv bakterija rezultira razgradnjom æelijskih membrana uz oslobaðanje æelijskog sadržaja i sledstveno razaranje bakterija, a na slièan naèin razgraðuje i hife gljivica (Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus sobrinus timol izaziva smanjenje unutaræelijskog sadržaja ATP-a (adenozin trifosfat), dok kod Porphyromonas gingivalis još i inhibira puteve njegovog stvaranja (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995), a sve ovo èini verovatno i zato što poveæava propustljivost citoplazmatske membrane za ATP kod bakterija (Robert N. Rice, 2001). Nakon razaranja Streptococcus sobrinus javljaju se relativne promene transmembranskog potencijala preostalih bakterija, verovatno kao sekundarni efekat, zbog curenja unutar- æelijskog sadržaja u spoljnu sredinu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995).

Timol protiv bolesti pèela
Max Watkins iznosi podatak da je zapaženo da timol utièe i na suzbijanje evropske i amerièke truleži, ali da se ne može nazvati lekom za ove bolesti, jer samo delimièno deluje na njih. Ipak, kanadski istraživaèi, Peter G. Kevan, M. Nasr i S. D. Kevan (1999), tvrde da se pokazalo da ne samo da timol ima uticaj na suzbijanje amerièke truleži, veæ da to imaju i ruzmarinovo, origanovo, limunovo, eukaliptusovo i lavandino ulje, ali i cimet. Ovo treba uzeti samo kao informaciju i ne eksperimentisati nekontrolisano, jer nijedno esencijalno ulje nije bezazleno. Nauènici su dodavali eterièna ulja u sirup 1:1 i došli do podataka koje doze mogu skratiti život pèelama. Dok mentol ni u vrlo velikim dozama ne može da ubije pèele (Peter G. Kevan, M. Nasr, S. D. Kevan, 1999), druga ulja imaju odreðenu srednju smrtnu dozu LD50: za cimet je 150 mg/kg, za karanfiliæ 200 mg/kg, za timol 100 mg/kg (ili 1 g na 10 kg sirupa).
Sluèajni pokazatelji ukazuju da timol može da suzbija nozemozu kod medonosne pèele (Brown, lièna zapažanja). Tokom perioda od 20 godina, pèele su preko zime hranjene šeæernim sirupom koji sadrž i 0,44 mM timola kao konzervansa. Tokom tog perioda, u ovim društvima medonosne pèele nozemoza nije zabeležena. To je zaintrigiralo mnoge nauènike, pa se krenulo sa istraživanjima. Zrele spore nozemoze imaju tri spoljna omotaèa: egzospora, endospora i citoplazmatska membrana. Timol probija omotaè spora i razara citoplazmatsku mebranu spora nozemoze i spreèava njihovo klijanje (Robert. N. Rice, 2001). On je dokazao i da timola ima u nektaru i polenu velikog broja biljaka i da je vrlo verovatno da su on i njemu slièna jedinjenja iz nektara i polena zaslužni za smanjenje šteta od nozemoze krajem proleæa i tokom leta.
U Grèkoj je tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou ustanovio da timol ima izvesno dejstvo u suzbijanju razvoja kreènog legla èiji je izazivaè gljivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je korišæen preparat ApiguardR (infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Za ovo istraživanje znam od 2005. godine, ali moram da priznam da sam bio skeptièan. Meðutim, kada sam prošle godine stavio Apigard u košnice, odmah sutra sam otišao da vidim koliko je varoe palo. Dotle sam smatrao da na mom pèelinjaku nema kreènog legla, jer ga nisam primetio više od 10 godina unazad. Ali, u fioci ispod mrežaste podnjaèe kod dve zajednice sam našao po tridesetak mumija kreènog legla, što znaèi da ga je ipak bilo. I to za manje od jednog dana delovanja timola.

Frakno timol ram

Timol protiv varoe
Timol je toksièan za varoe (Lindberg, 2000). Zato se timol širom sveta sve više koristi protiv varoe (F. Chiesa, 1991; Gregorc, Jelenc, 1996; Sammataro, 1998; A. Imdorf, 1999; Calderone, 1999; Lindberg, 2000; Fassbinder, 2002), ali i protiv trahejnog parazita Acarapis woodi (Calderone, 1997; Ellis, Baxendale, 1997). Medonosne pèele su tolerantne na upotrebu timola (Imdorf, 1995). Timol pozitivno utièe i na higijenu zajednice (Jérôme Trouiller, 2004).
Timol je prirodni sastojak meda, i ako se u njemu nalazi u kolièini od 1,1 mg/kg ili manje, nema uticaja na ukus meda (Bogdanov, 1998). Prema drugim istraživaèima, timol ne menja miris meda sve dok ne preðe granicu od 2 mg/kg (Richard Multon, 1985), što sigurno zavisi i od vrste meda. Ako se primeni tokom paše, njegovi ostaci u medu, koji i inaèe nisu postojani, neæe preæi granicu prirodnog nivoa timola u medu (Bogdanov, 1998).
Timol se protiv varoe poèeo da koristi skoro pre 30 godina, ali je bilo dosta problema sa njegovom primenom. Uglavnom su pèele posipane timolom u prahu. Ali, timol ima osobinu da na visokim temperaturama naglo isparava. Tada se isparenja timola naðu u vazduhu košnice u previsokoj koncentraciji koja smeta pèelama. Pèele su umele da napuste gajenje dela legla, mlado leglo je stradavalo, pèele su èak napuštale košnicu. Najveæi problem je bio taj što je timol u takvim koncentracijama izazivao tihu ili masovnu grabež na pèelinjaku. Iz tih razloga, potpuno je napušten sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Retki entuzijasti su mu se povremeno vraæali tražeæi rešenje za regulaciju njegovog nekontrolisanog isparavanja (èuveni Frakno timol ram koji je izumeo Franz Knobelspies, 1997). Istraživaèi iz Portugalije, H. Garcao, R. Álvares i M. Vilas-Boas (2005) došli su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu. Posle ubacivanja takvih osnova u košnicu, dobili su veæe padanje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10 puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa po 9 g timola u svakoj, nego jedna sa 18 g.
Meðutim, timolu i drugim materijama koje suzbijaju varou, a ne zagaðuju pèelinje proizvode, zvanièno su se vratili i nauènici 1998. godine, kada je osnovana Evropska radna grupa za integralnu borbu protiv varoe. Okuplja vodeæe svetske nauènike koji se bave varoom. Prilikom svog nedavnog gostovanja u Srbiji (2006), èlan ove grupe, Antonio Nanetti, je jasno i glasno saopštio da je zvanièna preporuka ove radne grupe sledeæa:
Pèelarima je za suzbijanje varoe danas sasvim dovoljan jedan od preparata na bazi timola u avgustu i oksalna kiselina zimi, kada nema legla. I ništa više. I zaista, ovakav koncept je potpuno održiv u praksi i veæ pokazuje odliène rezultate. Proleæni tretman je apsolutno nepotreban. Jedino u krajevima gde je gustina naseljenosti košnica na malom prostoru velika, pa je poveæan i ulazak varoe u košnice sa strane (putem cvetova, trutova, naletanjem pèela, takozvana reinvazija), treba tretirati odgovarajuæim sredstvom odmah nakon vrcanja bagremovog meda.
U svetu su registrovana tri preparata na bazi timola kod kojih je problem njegovog nekontrolisanog isparavanja rešen. To su italijanski Api Life VarR, švajcarski ThymovarR i britanski ApiguardR. Samo je ApiguardR (u daljem tekstu Apigard) dostupan srpskim pèelarima i to od avgusta prošle godine, kada je po prvi put uvezen (od 2006. ima i dozvolu za upotrebu u Srbiji, a od 2007. imaæe je i u BiH). Ovaj preparat odlikuje fantastièna prednost nad nekim drugim preparatima na bazi timola, jer je kod njega problem nekontrolisanog isparavanja rešen na najbolji naèin. Kontrola isparavanja je dovedena do savršenstva. Iz iskustva mogu odgovorno da kažem da tokom avgusta 2006. èak ni na 39 °C, uz izloženost košnica direktnim sunèevim zracima, nije došlo do bilo kakve negativne pojave.
Apigard je zapravo timol u gelu. Pakuje se u tanke aluminijumske kutije, koje neodoljivo podseæaju na paštetu. Svaka kutija sadrž i 50 g gela, a za jednu košnicu potrebne su dve kutije. Gel ima specijalne osobine da na visokim temperaturama sužava svoje pore, te timol isparava manje, dok na niskim širi svoje pore, te timol isparava više. Najbolje ga je dati u drugoj polovini jula, osim ako je u toku intenzivna paša, a još bolje ako je završeno poslednje vrcanje. Inaèe, karenca mu je 0 dana, što nema nijedan drugi lek za varou. Stavlja se jedna kutija na satonoše iznad plodišnog tela. Svi otvori na košnici se zatvore, ostavlja se samo standardno leto (recimo petnaestak centimetara širine i 7–8 milimetara visine). Iznad paštete Apigarda sa koje se skine folija (koja se takoðe ostavlja u košnici pošto i na njoj ostane izvesna kolièina gela) mora se obezbediti najmanje 1 cm slobodnog prostora da bi pèele dolazile do gela (to se može ostvariti dodavanjem praznog nastavka, okretanjem Milerove hranilice naopako, stavljanjem bežalice i slièno). Jer, timol ovde deluje kako putem isparavanja, tako i kontaktno, dok pèele nose èestice gela košnicom. Pašteta ostaje u košnici 2,5–3 nedelje. Nakon toga, otvara se košnica. Ako gela više nema u kutiji, ona se vadi i dodaje druga. A ako ga ima, samo se dodaje druga uz prvu. I time je tretman završen. Oko 6 nedelja nakon poèetka tretmana, više od 90% varoe biæe ubijeno i možete ih prebrojati u fioci mrežaste podnjaèe. Kod AŽ košnica se problem prostora za plasiranje kutije sa gelom može rešiti tako što æe se sa centralnog rama u gornjem spratu odseæi par centimetara saæa i u dobijeni prostor ugraditi metalno koritance u koje se rasporedi gel iz paštete. Kako saznajemo, ove godine æe se u Srbiju uvesti i veliko pakovanje Apigarda (3 kg gela u kutiji, dovoljno za 30 društava). Pošto se time izbegava aluminijumska kutija, koja je jako skupa, cena Apigarda æe pasti za 30–40%, pa æe biti još pristupaèniji za pèelare. tj. cena po košnici æe mu se svesti na proseènu maloprodajnu cenu jednog kilograma meda, a u krajevima gde je med skuplji, i mnogo ispod toga (pri kupovini treba voditi raèuna da na tržištu vlada veliko šarenilo cena zbog zaraèunavanja velikih marži vlasnika veterinarskih apoteka, pa se treba dobro raspitati). Uz kanticu gela ide i kašika u koju staje taèno 50 g gela, koliko staje i u jednu paštetu, pa se ta koli- èina može staviti u bilo koju posudu (ili pomenuto koritance).
Dok timol u preparatima (uglavnom amaterskim) gde nije rešena kontrola isparavanja, ne sme da se aplikuje na visokim temperaturama, dotle Apigard ima dobre rezultate samo kad se daje na visokim temperaturama. Preporuèljivo je da srednja dnevna temperatura tokom perioda tretmana ne pada ispod 25 °C. Primena Apigarda u našoj zemlji je najopravdanija upravo krajem jula i tokom avgusta, što je vreme kada su temperature i onako uvek dovoljno visoke.

Nova šansa za sve nas zvana Apiguard
Max Watkins tvrdi da je suve preparate na bazi timola (recimo timol u prahu) opasno koristiti ako temperatura preðe 22 °C, inaèe mogu nastati ozbiljne štete na mladom leglu. Takvi efekti nisu zabeleženi kod preparata Apigard, veæ on èak na niskim temperaturama nema dovoljnu efikasnost, jer se ona postiže tek na visokim temperaturama, kada drugi preparati mogu biti opasni (recimo, mravlja kiselina). To je velika prednost preparata Apigard. Takoðe, navodi podatak da su se proizvoðaèu Apigarda javljali pèelari iz Italije, Velike Britanije, Francuske i Severne Afrike i hvalili se kako su im pèele nakon dve do tri godine upotrebe ovog leka vidno zdravije i snažnije, jer, izmeðu ostalog, mnogo efektnije èiste košnicu u prisustvu Apigarda.
Jérôme Trouiller i Max Watkins (2001) su zakljuèili da spoljašnja temperatura itekako ima uticaja na isparavanje timola iz aluminijumske paštete Apigarda. Ellis (2001) tvrdi da Apigard postiže dobre rezultate veæ na temperaturama izmeðu 15 °C i 20 °C, dok na nižim isparavanje timola nije adekvatno. Meðutim, mnogi eksperimenti, pa i praksa u našoj zemlji, potvrðuju zahtev da temperature moraju biti mnogo, mnogo veæe, ako želimo vrhunsku efikasnost koju ovaj preparat itekako može da pruži. Tokom sezone, društva tretirana Apigardom pokazuju normalan razvoj kao i netretirane zajednice, i nije primeæeno nenormalno poveæanje smrtnosti bilo radilica bilo matica (Higes, 1999) ili slabljenje zajednica (Imdorf, 1997). Kanadski istraživaèi (A. P. Melathopoulos, J. Gates, 2003) su utvrdili da jesenji tretman timolom ima mali ili nema nikakav efekat na proleæni razvoj pèelinjih zajednica.
Apigard ima i rezidualno delovanje, koje se nastavlja i nakon vaðenja paštete iz košnice. Razlog leži u èinjenici da vosak upija u sebe isparenja timola i kasnije ih otpušta.
Zbog pojave otpornosti varoe na piretroide (Apistan i Bayvarol), državni pèelarski inspektor Velike Britanije James Morton je još avgusta 2003. godine pozvao pèelare da preðu na upotrebu Apigarda. Proteklih godina je obavljen veliki broj eksperimenata sa ciljem utvrðivanja efikasnosti Apigarda. U nekim eksperimentima efikasnost tretmana Apigardom je bila ispod oèekivane, što može biti posledica razmnožavanja preživelih varoa i moguæe reinvazije, što nije obuhvaæeno analizama u tim eksperimentima (Aleš Gregorc, 2004). Nisku efikasnost je utvrdio i kubanski istraživaè Edel Miranda Esljuijarosa (2002). Ipak, tretman Apigardom, prema Alešu Gregorcu (2004) obezbeðuje pèelarima efikasnu alternativu za kontrolu varoe tokom avgusta, naroèito kod zajednica kod kojih se tokom prethodnih mesec dana utvrdi prirodna smrtnost varoe od manje od jedne prirodno opale varoe proseèno dnevno.
Heather Mattila i Gard Otis (University of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili efikasnost Apigarda od 76,2% u svojim eksperimentima (dok je 1998. iznosila 77,5%). Nisu utvrdili negativan uticaj timola na odrasle pèele, prativši ih 34 dana, kao ni na larve stare 4 ili više dana. Neznatno je redukovan broj larvi starosti do 3 dana (od 9,2% do 12,8%). Takoðe su izvestili da su u tim istim eksperimentima zabeležili vrlo visoku prirodnu smrtnost varoe od èak 23,5% u kontrolnim netretiranim zajednicama.
Pèele su pre tretmana imale umerenu zaraženost varoom (11 varoa na 100 pèela). Tretman je zapoèeo 19. maja i trajao je mesec dana, po uputstvu. Termin je tako odabran da bi se izbeglo preklapanje perioda tretmana i glavne paše, jer su 1998. tretmanom u julu tokom glavne paše zapazili manji unos meda za 30%, mada to smanjenje nije bilo statistièki znaèajno, pa samim tim ne znaèi ništa. Takav izbor je minimizirao uticaj timola na pašu. Zato se i ne preporuèuje tretman Apigardom tokom intenzivne paše. U eksperimentima u 1999. godini našli su da tokom perioda tretmana od 21 dan, Apigard daje smrtnost varoe koja je 4,2 puta veæa od prirodne smrtnosti netretiranih društava. Aleš Gregorc (2004) je našao da je njegova efikasnost 7,1 puta veæa od prirodne smrtnosti. Kad smo veæ pomenuli negativni uticaj timola na unos na intenzivnoj paši, treba reæi da su i do sada korišæeni preparati imali negativan uticaj na pèele, èak mnogo veæi, ali se o tome nije prièalo javno. U Institutu za pèelarstvo u Oberursel-u (Koeniger i Fuchs), primeæeno je da pèelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici i da plastiène trake manje nadražuju pèele od drvenih, kod kojih se tu i tamo dogaðalo da pèele èak napuste košnicu. Paul L. Madren (1995) iz Severne Karoline je, provodeæi mnogobrojna istraživanja na svom pèelinjaku, uzgred zapazio interesantno dejstvo fluvalinata na pèelinju zajednicu. Tretirao je deo društava plastiènim trakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen. Ostala društva nije tretirao nièim. Primetio je da je u tretiranim društvima matica osetno smanjila polaganje jaja, dok je kod netretiranih nivo zaleganja i dalje održavan. Po uklanjanju traka sa fluvalinatom, matice su nastavile sa uobièajenim normalnim zaleganjem. Da bi se uverio u zapaženo, sada je tretirao netretirana društva. Sve se ponovilo.
I drugi istraživaèi koji su se bavili ispitivanjem efikasnosti Apigarda u ovoj zemlji (John Gates, Vernon i Adony Melathopoulos, 2000) zadovoljni su njegovom efikasnošæu i smatraju ga dobrom zamenom za Apistan, iako su eksperiment sproveli relativno kasno. Tretman je zapoèeo 15. septembra, a završio se 27. oktobra 2000. godine. Sredina septembra u tom kraju je period kada zajednice imaju jako malo legla, a paše su uveliko prošle. Pèele se veæ okupljaju u klube tokom noæi, jer su temperature ispod nule. Poslednjeg dana eksperimenta u dru- štvima uopšte nije bilo legla. Ipak, ovako kasno tretiranje ne samo što može da nam ne pruži dovoljnu efikasnost zbog ni- žih temperatura od optimalnih za delovanje Apigarda, nego je u našim uslovima potpuno nesvrsishodno èekati sredinu septembra za tretman bilo kojim preparatom, jer su zimske pèele do tada uveliko odgajene i verovatno ošteæene od varoe, ako je nje bilo u košnici u znaèajnom broju.
U eksperimentima raðenim u Italiji (Colombo, Spreafico, 1999) utvrðena je efikasnost Apigarda veæa od 98%. U eksperimentu koji je 2004. sproveo Jérôme Trouiller, pokazalo se da Apigard ima efikasnost od 74% do 99%, proseèno 91%. Isti autor tvrdi da je efikasnost mnogo bolja ako se tretira pri visokim temperaturama vazduha. Tretman je sprovoðen u Al- žiru, Italiji, Grèkoj, Maroku, Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj.
Enzo Marinelli, Fabio M. De Pace, Leonardo Ricci i Livia Persano Oddo sa Eksperimentalnog instituta za zoologiju (Odeljenje za pèelarstvo) iz Rima su proveravali efikasnost Apigarda tokom avgusta i septembra 1999. i 2000. godine. U 1999. godini efikasnost se kretala od 82,6% do 99,5%, proseèno 94,3%. U isto vreme, u netretiranim zajednicama zabeleženo je prirodno opadanje varoe od 18,2%. Te godine, zajednice su imale skoro istovetnu zaraženost varoom u periodu tretmana. Svaka zajednica je imala od 2 600 do 3 000 varoa. Proseèna dnevna temperatura u avgustu iznosila je 25 °C (uz dnevno variranje od 16 °C do 34 °C). U 2000. godini Apigard je pokazao efikasnost od 96,5%. Svaka zajednica u toj grupi imala je zaraženost veæu od 2 500 varoa.
U istraživanjima koja su na Sardiniji tokom leta 2001. obavili italijanski istraživaèi Ignazio Floris, Alberto Satta, Paolo Cabras, Vincenzo L. Garau i Alberto Angioni (Dipartimento di Protezione delle Piante, Sezione di Entomologia agraria, University of Sassari), pokazana je efikasnost Apigarda od 90,4±8,3% (u leglu) i 95,5±8,7% (na pèelama). Utvrdili su i prisustvo rezidua timola u medu (od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i u vosku (147,7±188,9 mg/kg).
Antonio Nanetti je 2006. godine izvestio da su u Italiji u periodu avgust-septembar sproveli tretman Apigardom na èetiri lokacije, dve na obali mora (gde su se temperature kretale od 17 °C do 32 °C uz malo kiše) i dve u kontinentalnom delu zemlje (gde su se temperature kretale od 13 °C do 26 °C uz mnogo kiše). Efikasnost na obali mora se kretala od 94,3% do 96,5%, a u kontinentalnom delu zemlje od 66,9% do 68,3%.
Meksièki istraživaèi (William de Jesús May-Itzá, Luis Abdelmir Medina, Jorge Carlos Marrufo Olivares, 2006) sa Veterinarskog fakulteta u Jukatanu u Meksiku utvrdili su efikasnost Apigarda u tropskim klimatskim uslovima na svom eksperimentalnom pèelinjaku (Xmatkuil, 20° 58 , N, 89° 37 , nj). Društva su se nalazila u LR košnici sa dva tela, prirodno su zaražena varoom i nisu tretirana nièim najmanje dve godine. Postojale su tri grupe društava. Prva grupa (G1) tretirana je Apigardom po uputstvu (dva puta po jedna pašteta na po 15 dana), druga grupa (G2) tretirana je duplom dozom (dva puta po dve paštete na po 15 dana) i treæa grupa (G3) je bila netretirana, kontrolna. Zaraženost odraslih pèela varoom pre tretmana iznosila je redom po grupama 12,7±2,1%, 16,7±3,1% i 15,2±2,6%. Nakon 15 dana tretmana (neposredno pred stavljanje druge paštete), zaraženost odraslih pèela se smanjila na 3,6±1,0% (G1) i 2,0±0,8% (G2), dok je u G3 iznosila 11,8±1,9%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost odraslih pèela je iznosila 0,2±0,2% (G1) i 0,3±0,2% (G2), a u G3 je bila 6,1±0,7%.
Zaraženost poklopljenog legla pre tretmana iznosila je redom po grupama 36,0±2,3%, 50,0±12,4% i 54,0±12,0%. Nakon 15 dana smanjila se na 4,0±1,7% (G1) i 2,8±1,6% (G2), dok je u G3 iznosila 20,8±4,3%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost poklopljenog legla je iznosila 0,8±0,4% (G1) i 0,4±0,4% (G2), a u G3 je bila 21,2±2,1%.
Na kraju tretmana nije bilo statistièki znaèajne razlike u efikasnosti izmeðu prve dve grupe (normalno i duplo doziranje). Ni ovi istraživaèi nisu utvrdili negativne efekte delovanja timola iz Apigarda na leglo, maticu ili odrasle pèele, što potvrðuju i italijanska istraživanja (A. Baggio, P. Arculeo, A. Nanetti, E. Marineli, F. Mutinelli, 2004).
Efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta zaraženosti odraslih pèela, u grupi G1 iznosila je 97%, a u grupi G2 93%, dok je efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta poklopljenog legla, u grupi G1 iznosila 94,4%, a u grupi G2 95%.
U isto vreme, tokom 2006, još dva nauè- nika su podnela izveštaj o zajednièkim istraž ivanjima efikasnosti timol gela, Laura G. Espinosa-Montano (Veterinarski fakultet Meksiko) i Ernesto Guzmán-Novoa (University of Guelph, Kanada). Eksperimenti su obavljeni u Villa Guerrero (19° 14 , 65 ,, N, 100° 06 , 23 ,, nj) u Meksiku, 2 050 metara iznad mora. Temperature tokom eksperimenta kretale su se u rasponu od 18 °C do 29 °C, a relativna vlažnost vazduha od 46% do 55%. Od 100 zajednica je marta 2004. odabrano 36 društava ujednaèene snage, sa sliènom zaraženošæu odraslih pèela varoom (11,5%) i sa maticama iz istog odgajivaèkog programa. Svako dru- štvo je prihranjeno sa 2 litra sirupa 1:1. U eksperimentu je poreðena efikasnost mravlje kiseline i timol gela, ali nas mravlja u ovom sluèaju ne zanima. Timol je pokazao efikasnost od 92,1%. Opadanje varoe u kontrolnim netretiranim društvima iznosilo je tokom eksperimenta 21,9%.
U tri sluèaja je Jérôme Trouiller (2004) utvrðivao ostatke timola u medu. Nakon tretmana Apigardom, vratio je nastavak meda na košnicu i tu ga držao mesec dana. Zatim je uraðeno uzorkovanje i utvrðeno je da rezidue ne prelaze 2 mg/kg, odnosno u Italiji su iznosile 0,03 mg/kg i 0,17 mg/kg, a u Grèkoj 0,87 mg/kg.

Smernice za uspešnu borbu protiv varoe
David Vander Dussen iz Kanade je 2006. napravio lepu analizu dogaðanja u košnici. Ako matica zaleže dnevno 1 000 jaja, a znamo da period poklopljenog legla radilica traje 12 dana, onda æe svakog trenutka u košnici biti 12 000 æelija poklopljenog radiliè kog legla. Ako u zajednici ima 3 000 varoa, onda je maksimalno èetvrtina æelija legla ugrožena varoom. Samo tri nedelje kasnije, biæe ugrožena polovina æelija. Kolaps zajednice se ubrzano približava, a ta zajednica postaje i izvor zaražavanja drugih društava u okolini. Prema ovom autoru, jedna varoa koja uðe u leglo „proizvede“ najmanje još jednog ženskog potomka u radilièkom leglu (znaèi, za 12 dana koliko traje poklopljeno leglo, duplira se broj varoa), a 2,2 u trutovskom leglu (broj varoa tu poraste za 3,2 puta). Gledano u globalu, svaka varoa koja se na dan po- èetka posmatranja nalazi u zajednici, za 16 nedelja (112 dana) da- æe 32 potomka. Izraèunao je da se varoa u košnici duplira svakih 22,4 dana (približno 3 nedelje), što pokazuje da tokom tih 112 dana ima 5 ciklusa dupliranja broja varoe. Pošto mi nijednim tretmanom ne možemo ubiti sve varoe, to znaèi da našim tretmanima samo „kupujemo“ vreme do ponovnog vraæanja broja varoa na isti nivo, putem razmnožavanja preživelih varoa. David Vander Dussen je napravio veoma korisnu tabelu u kojoj se taèno vidi koja efikasnost tretmana obezbeðuje koji period relativno „mirnog“ sna za pèelare, dok varoa opet ne dostigne poèetni broj. Iz tabele se može zakljuèiti da ako je efikasnost nekog preparata u periodu sa leglom 97%, do narednog tretmana treba da proðe najviše 3 meseca i 3 nedelje. Ali, ako je efikasnost samo 87%, onda ne sme da proðe više od 2 meseca i 1 nedelje. Ovo je analiza izvršena na pèelama koje se inaèe gaje u Kanadi. Ali, kada je analiza uraðena na pèelama poreklom sa krajnjeg istoka Rusije, iz regiona Primorski (Thomas E. Rinderer, 1997), koje su dugo živele sa varoom i nad kojima je vršena i dodatna selekcija, pokazalo se da se kod njih ovaj period u kome ne mora da se tretira, duplo produžava.
Na grafikonu se vidi analiza stanja razmnožavanja varoe pod pretpostavkom poèetnog broja varoe od 100 jedinki. Inaèe, kod naše medonosne pèele se smatra da prva šteta od varoe oslikana u padu produktivnosti nastaje kada je zaraženost odraslih pèela 10%, a da je društvo osuðeno na uginuæe kada zaraž enost preðe 30% ili 40% (David De Jong, 1997).

Moja iskustva
Apigardom sam 13. avgusta 2006. tretirao 43 pèelinje zajednice. Deo društava (njih 29) tretiran je samo Apigardom, a ostatak je uz Apigard povremeno zadimljavan radi praæenja njegove dnevne efikasnosti, sticanja iskustva u radu sa njim i stvaranja slike o tempu njegovog delovanja. Prebrojavanje varoe vršio sam tokom 48 dana i 18 sati.



Za brojanje je utrošeno oko 75 radnih sati. Ukupno su prebrojane 89 683 varoe. Da bi se videlo koliko je varoa preživelo tretman Apigardom, 9. novembra data je oksalna kiselina. Opadanje varoe je praæeno 37 dana i 5 sati u 3 brojanja. Opalo je ukupno 8 048 varoa.



Procenat efikasnosti kod 29 košnica tretiranih iskljuèivo Apigardom u proseku iznosi odliènih 88%. Efikasnost nije mala, naroèito kada se uzme u obzir da je Apigard dat relativno kasno (13. avgust) iz prostog razloga što se tek 12. avgusta na- šao u maloprodaji. Jer, u poslednjoj èetvrtini tretmana temperature su se spustile ispod optimalnih. Da je dat na vreme, krajem jula, efikasnost bi sigurno bila mnogo veæa. Pored toga, meni je bilo nemoguæe da izraèunam koliko se varoa namnožilo do kraja sezone legla od varoa koje su preživele tretman Apigardom. Zato se sa sigurnošæ u može tvrditi da je realna efikasnost bila iznad 90%.



Definitivni zakljuèak je da je Apigard nova nada za sve nas. Pokazuje vrhunsku efikasnost bez ostavljanja štetnih rezidua u pèelinjim proizvodima. Komforan je za primenu, ne zahteva mnogo vremena (samo dva odlaska na pèelinjak). Ove godine æe mu i cena pasti, pa æe konaèno postati lek izbora za varou u sezoni, kada ima legla u košnicama.