Dr med. Rodoljub Živadinović
ul. Stojana Janićijevića br. 12
18210 Žitkovac
(018) 846-734, (063) 860-8510
rodoljubz@nadlanu.com

JOŠ ODLUČNIJE PROTIV VAROE NOVIM PREPARATOM APIGUARD

Na lekovitoj majčinoj dušici
Foto: Dušan Stojković

Timol (C10H14O, 5-methyl-2-isopropyl- 1-phenol ili 3-hydroxy-pcymene) je fenolni derivat cimena.
On je isparljiv monoterpenoid, koji je prirodni sastojak lekovite biljke majčine dušice (Thymus vulgaris). Nalazi se i u mnogim drugim biljkama i sastojak je njihovog esencijalnog ulja, uglavnom zajedno sa svojim izomerom po imenu karvakrol (carvacrol).
Molekulska masa timola je 150,218 g/mol. Rastvorljivost u vodi je svega 0,1 g/100 g. Tačka ključanja je 233 °C, tačka topljenja od 48 °C do 51 °C. Pritisak isparenja timola iznosi 0,04 mm Hg na 20 °C. Ostale tehničke informacije o timolu možete naći na sajtu http://www.chemindustry.com/apps/chemicals. Timol nije ni mutagen ni genotoksičan (Azizan, Blevins, 1995; Stammati, Bonsi, Zucco, Moezelaar, Alakomi, Wright, 1999; Zani, Massimo, Benvenuti, Bianchi, Albasini, Melegari, Vampa, Bellotti, Mazza, 1990; Tsutsui, Suzuki, Kobayashi, Suzuki, Fukuda, Maizumi, 1987). Ima 20 puta jače antiseptičko dejstvo od fenola, a za razliku od njega ne izaziva iritaciju mukoze.
Inače, sintetički timol nije jeftin kao što je to bio pre 10 do 20 godina. Naročito je skup prirodni timol ekstrahovan iz biljaka. Cena 10 ml timola u esencijalnom ulju majčine dušice na tržištu staje čak 34,75 $. Prema Francu Šivicu (2005), sintetički timol nije toliko skup ako se nabavlja u većim pakovanjima, na primer u vrećama od po 25 kg. Prema njegovim informacijama, svetska cena jednog kilograma timola je oko 17 evra.
Timol je sastojak različitih vrsta hrane i začina u količini od 0,02 mg/kg do 100 mg/kg (De Vincenzi, Maialetti, Di Pasquale, 1991; Gracco, Conte, Bodenov, 2002). Timol nije toksičan za ljude. U Evropskoj Uniji dozvoljeno je da se nađe u hrani maksimalno 50 mg/kg. Timola ima u mnogim biljkama. Jedna od upotrebljavanijih je origano, a u meksičkom origanu (Lippia berlandieri Schauer) ga ima 3–10 g/kg (Nurhan Turgut Dunford, Ramon Silva Vazljuez, 2005). Origano (mažuran) je „rodbinski“ jako blizak majčinoj dušici. Italijanski origano je zapravo biljka nastala ukrštanjem slatkog marjorama (Origanum marjorana, jedna od 50 vrsta origana) i oregana (Origanum vulgare), otpornija je na hladnoću i ima blažu aromu. Svi marjorami su origano, ali pošto je rod origano, treba znati da svi origano nisu marjorami. Svima je dobro poznato da se u suzbijanju varoe koristi i mažuranovo ulje (dobija se od slatkog marjorama, oko 6,2 g od 1 kg sveže biljke), uglavnom u kombinaciji sa mravljom kiselinom. Kombinacija timola i mravlje kiseline je poznata i u našoj zemlji (preparat TimovarR).
U esencijalnom ulju majčine dušice nalaze se, pored timola, i druge lekovite materije. Sve zajedno se koriste kao pomoćna terapija akutnog i hroničnog bronhitisa. Opravdanost takve primene dokazala su i klinička ispitivanja (G. Knols, P. C. Stal, J. nj. Van Ree, 1994; R. Meister, T. Zimmermann, 1996; H. Matthys, C. de Mey, C. Carls, A. Rys, A. Geib, T. Wittig, 2000). Danas se nalaze u komercijalnom preparatu BronchipretRTP (zajedno sa ekstraktom jagorčevine), u čijoj jednoj tableti ima 1,08 mg timola. Na Univerzitetu u Erlangenu (Nemačka) sprovedena su istraživanja o uticaju ovog leka na ljude (Claudia Kohlert, Gernot Schindler, Reinhard W. März, Gudrun Abel, Benno Brinkhaus, Hartmut Derendorf, Eva-Ulrike Gräfe, Marku Veit, 2002). Ekstrakt majčine dušice ima dozno zavisni antiinflamatorni (protivupalni) efekat kod edema, dokazano je i baktericidno (ubija bakterije) i bakteriostatsko dejstvo (sprečava rast bakterija) na mnoge gram pozitivne i gram negativne bakterije (M. Marino, C. Bersani, G. Comi, 1999). Pored antibakterijskog, antigljivičnog i antioksidativnog dejstva, nedavno je ponovo potvrđeno značajno antiinflamatorno delovanje timola (Pier Carlo Braga, Monica Dal Sasso, Maria Culici, Tiziana Bianchi, Luca Bordoni, Laura Marabini, 2006, Odeljenje za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Milanu, Italija), te ga autori vide kao moguću veliku pomoć u kontroli mnogih zapaljenskih procesa tokom raznih infekcija. Tri prvonavedena autora su iste godine, ali u drugom radu, uz pomoć još tri stručnjaka (Laura Galastri, Maria Teresa Marceca, Enrico Eugenio Guffanti), utvrdili i značajno antioksidativno delovanje timola na ljudske ćelije.
Esencijalno ulje majčine dušice smanjuje brzinu razmnožavanja mnogih bakterija, u koncentraciji od 50–400 mg/kg. Nedavno je utvrđeno antibakterijsko delovanje esencijalnog ulja majčine dušice, ali i samog timola u vidu isparenja, na patogene bakterije u disajnom stablu čoveka (S. Inouye, T. Takizanja, H. Yamaguchi, 2001), dok ulje ima i antivirusno delovanje na virus gripa i respiratorni sincicijalni virus (U. Schnjenk, 1998). Takođe je dokazano i antioksidativno delovanje esencijalnog ulja majčine dušice i timola u različitim tkivima kod pacova (K. Youdim, S. Deans, 1999). Grupa naučnika (M. A. Botelho, N. A. P. Nogueira, G. M. Bastos, S. G. C. Fonseca, T. L. G. Lemos, F. J. A. Matos, D. Montenegro, J. Heukelbach, V. S. Rao, G. A. C. Brito, 2007) je pokazala da je timol veoma uspešan u suzbijanju mikroorganizama nepoželjnih u usnoj duplji (Candida albicans; Streptococcus mutans, mitis, sanguis et salivarius). Timol suzbija rast bakterija kao što su Salmonella typhi murium i Staphylococcus aureus (Juven, 1994) i gljivica kao što su Aspergillus flavus (Mahmoud, 1994) i Cryptococcus neoformans (Viollon, Chaumont, 1994). Ako se timol doda hranljivoj podlozi u količini od 0,4–0,8 g/kg sprečava rast nekoliko vrsta patogenih gljivica (Zambonelli, 1996).
Prema istraživanjima obavljenim u Cirihu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995) timol uspešno uništava bakterije u usnoj duplji Porphyromonas gingivalis, Selenomonas artemidis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno brzo isticanje ćelijskog sadržaja u spoljnu sredinu izazvano timolom u skladu je sa njegovim membranotropnim efektom. Istraživanja pokazuju da je razaranje ćelijske (bakterijske) membrane zapravo glavni mehanizam delovanja timola, što potvrđuje i Jeremy Onjen (2006) iz Engleske, koji dodaje da timol kod varoe vrši denaturisanje proteina u ćelijskoj membrani ćelija varoe, tako ih razarajući. Slično tvrdi i Helander (1998), koji potvrđuje da dejstvo timola protiv bakterija rezultira razgradnjom ćelijskih membrana uz oslobađanje ćelijskog sadržaja i sledstveno razaranje bakterija, a na sličan način razgrađuje i hife gljivica (Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus sobrinus timol izaziva smanjenje unutarćelijskog sadržaja ATP-a (adenozin trifosfat), dok kod Porphyromonas gingivalis još i inhibira puteve njegovog stvaranja (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995), a sve ovo čini verovatno i zato što povećava propustljivost citoplazmatske membrane za ATP kod bakterija (Robert N. Rice, 2001). Nakon razaranja Streptococcus sobrinus javljaju se relativne promene transmembranskog potencijala preostalih bakterija, verovatno kao sekundarni efekat, zbog curenja unutar- ćelijskog sadržaja u spoljnu sredinu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995).

Timol protiv bolesti pčela
Max Watkins iznosi podatak da je zapaženo da timol utiče i na suzbijanje evropske i američke truleži, ali da se ne može nazvati lekom za ove bolesti, jer samo delimično deluje na njih. Ipak, kanadski istraživači, Peter G. Kevan, M. Nasr i S. D. Kevan (1999), tvrde da se pokazalo da ne samo da timol ima uticaj na suzbijanje američke truleži, već da to imaju i ruzmarinovo, origanovo, limunovo, eukaliptusovo i lavandino ulje, ali i cimet. Ovo treba uzeti samo kao informaciju i ne eksperimentisati nekontrolisano, jer nijedno esencijalno ulje nije bezazleno. Naučnici su dodavali eterična ulja u sirup 1:1 i došli do podataka koje doze mogu skratiti život pčelama. Dok mentol ni u vrlo velikim dozama ne može da ubije pčele (Peter G. Kevan, M. Nasr, S. D. Kevan, 1999), druga ulja imaju određenu srednju smrtnu dozu LD50: za cimet je 150 mg/kg, za karanfilić 200 mg/kg, za timol 100 mg/kg (ili 1 g na 10 kg sirupa).
Slučajni pokazatelji ukazuju da timol može da suzbija nozemozu kod medonosne pčele (Brown, lična zapažanja). Tokom perioda od 20 godina, pčele su preko zime hranjene šećernim sirupom koji sadrž i 0,44 mM timola kao konzervansa. Tokom tog perioda, u ovim društvima medonosne pčele nozemoza nije zabeležena. To je zaintrigiralo mnoge naučnike, pa se krenulo sa istraživanjima. Zrele spore nozemoze imaju tri spoljna omotača: egzospora, endospora i citoplazmatska membrana. Timol probija omotač spora i razara citoplazmatsku mebranu spora nozemoze i sprečava njihovo klijanje (Robert. N. Rice, 2001). On je dokazao i da timola ima u nektaru i polenu velikog broja biljaka i da je vrlo verovatno da su on i njemu slična jedinjenja iz nektara i polena zaslužni za smanjenje šteta od nozemoze krajem proleća i tokom leta.
U Grčkoj je tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou ustanovio da timol ima izvesno dejstvo u suzbijanju razvoja krečnog legla čiji je izazivač gljivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je korišćen preparat ApiguardR (infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Za ovo istraživanje znam od 2005. godine, ali moram da priznam da sam bio skeptičan. Međutim, kada sam prošle godine stavio Apigard u košnice, odmah sutra sam otišao da vidim koliko je varoe palo. Dotle sam smatrao da na mom pčelinjaku nema krečnog legla, jer ga nisam primetio više od 10 godina unazad. Ali, u fioci ispod mrežaste podnjače kod dve zajednice sam našao po tridesetak mumija krečnog legla, što znači da ga je ipak bilo. I to za manje od jednog dana delovanja timola.

Frakno timol ram

Timol protiv varoe
Timol je toksičan za varoe (Lindberg, 2000). Zato se timol širom sveta sve više koristi protiv varoe (F. Chiesa, 1991; Gregorc, Jelenc, 1996; Sammataro, 1998; A. Imdorf, 1999; Calderone, 1999; Lindberg, 2000; Fassbinder, 2002), ali i protiv trahejnog parazita Acarapis woodi (Calderone, 1997; Ellis, Baxendale, 1997). Medonosne pčele su tolerantne na upotrebu timola (Imdorf, 1995). Timol pozitivno utiče i na higijenu zajednice (Jérôme Trouiller, 2004).
Timol je prirodni sastojak meda, i ako se u njemu nalazi u količini od 1,1 mg/kg ili manje, nema uticaja na ukus meda (Bogdanov, 1998). Prema drugim istraživačima, timol ne menja miris meda sve dok ne pređe granicu od 2 mg/kg (Richard Multon, 1985), što sigurno zavisi i od vrste meda. Ako se primeni tokom paše, njegovi ostaci u medu, koji i inače nisu postojani, neće preći granicu prirodnog nivoa timola u medu (Bogdanov, 1998).
Timol se protiv varoe počeo da koristi skoro pre 30 godina, ali je bilo dosta problema sa njegovom primenom. Uglavnom su pčele posipane timolom u prahu. Ali, timol ima osobinu da na visokim temperaturama naglo isparava. Tada se isparenja timola nađu u vazduhu košnice u previsokoj koncentraciji koja smeta pčelama. Pčele su umele da napuste gajenje dela legla, mlado leglo je stradavalo, pčele su čak napuštale košnicu. Najveći problem je bio taj što je timol u takvim koncentracijama izazivao tihu ili masovnu grabež na pčelinjaku. Iz tih razloga, potpuno je napušten sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Retki entuzijasti su mu se povremeno vraćali tražeći rešenje za regulaciju njegovog nekontrolisanog isparavanja (čuveni Frakno timol ram koji je izumeo Franz Knobelspies, 1997). Istraživači iz Portugalije, H. Garcao, R. Álvares i M. Vilas-Boas (2005) došli su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu. Posle ubacivanja takvih osnova u košnicu, dobili su veće padanje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10 puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa po 9 g timola u svakoj, nego jedna sa 18 g.
Međutim, timolu i drugim materijama koje suzbijaju varou, a ne zagađuju pčelinje proizvode, zvanično su se vratili i naučnici 1998. godine, kada je osnovana Evropska radna grupa za integralnu borbu protiv varoe. Okuplja vodeće svetske naučnike koji se bave varoom. Prilikom svog nedavnog gostovanja u Srbiji (2006), član ove grupe, Antonio Nanetti, je jasno i glasno saopštio da je zvanična preporuka ove radne grupe sledeća:
Pčelarima je za suzbijanje varoe danas sasvim dovoljan jedan od preparata na bazi timola u avgustu i oksalna kiselina zimi, kada nema legla. I ništa više. I zaista, ovakav koncept je potpuno održiv u praksi i već pokazuje odlične rezultate. Prolećni tretman je apsolutno nepotreban. Jedino u krajevima gde je gustina naseljenosti košnica na malom prostoru velika, pa je povećan i ulazak varoe u košnice sa strane (putem cvetova, trutova, naletanjem pčela, takozvana reinvazija), treba tretirati odgovarajućim sredstvom odmah nakon vrcanja bagremovog meda.
U svetu su registrovana tri preparata na bazi timola kod kojih je problem njegovog nekontrolisanog isparavanja rešen. To su italijanski Api Life VarR, švajcarski ThymovarR i britanski ApiguardR. Samo je ApiguardR (u daljem tekstu Apigard) dostupan srpskim pčelarima i to od avgusta prošle godine, kada je po prvi put uvezen (od 2006. ima i dozvolu za upotrebu u Srbiji, a od 2007. imaće je i u BiH). Ovaj preparat odlikuje fantastična prednost nad nekim drugim preparatima na bazi timola, jer je kod njega problem nekontrolisanog isparavanja rešen na najbolji način. Kontrola isparavanja je dovedena do savršenstva. Iz iskustva mogu odgovorno da kažem da tokom avgusta 2006. čak ni na 39 °C, uz izloženost košnica direktnim sunčevim zracima, nije došlo do bilo kakve negativne pojave.
Apigard je zapravo timol u gelu. Pakuje se u tanke aluminijumske kutije, koje neodoljivo podsećaju na paštetu. Svaka kutija sadrž i 50 g gela, a za jednu košnicu potrebne su dve kutije. Gel ima specijalne osobine da na visokim temperaturama sužava svoje pore, te timol isparava manje, dok na niskim širi svoje pore, te timol isparava više. Najbolje ga je dati u drugoj polovini jula, osim ako je u toku intenzivna paša, a još bolje ako je završeno poslednje vrcanje. Inače, karenca mu je 0 dana, što nema nijedan drugi lek za varou. Stavlja se jedna kutija na satonoše iznad plodišnog tela. Svi otvori na košnici se zatvore, ostavlja se samo standardno leto (recimo petnaestak centimetara širine i 7–8 milimetara visine). Iznad paštete Apigarda sa koje se skine folija (koja se takođe ostavlja u košnici pošto i na njoj ostane izvesna količina gela) mora se obezbediti najmanje 1 cm slobodnog prostora da bi pčele dolazile do gela (to se može ostvariti dodavanjem praznog nastavka, okretanjem Milerove hranilice naopako, stavljanjem bežalice i slično). Jer, timol ovde deluje kako putem isparavanja, tako i kontaktno, dok pčele nose čestice gela košnicom. Pašteta ostaje u košnici 2,5–3 nedelje. Nakon toga, otvara se košnica. Ako gela više nema u kutiji, ona se vadi i dodaje druga. A ako ga ima, samo se dodaje druga uz prvu. I time je tretman završen. Oko 6 nedelja nakon početka tretmana, više od 90% varoe biće ubijeno i možete ih prebrojati u fioci mrežaste podnjače. Kod AŽ košnica se problem prostora za plasiranje kutije sa gelom može rešiti tako što će se sa centralnog rama u gornjem spratu odseći par centimetara saća i u dobijeni prostor ugraditi metalno koritance u koje se rasporedi gel iz paštete. Kako saznajemo, ove godine će se u Srbiju uvesti i veliko pakovanje Apigarda (3 kg gela u kutiji, dovoljno za 30 društava). Pošto se time izbegava aluminijumska kutija, koja je jako skupa, cena Apigarda će pasti za 30–40%, pa će biti još pristupačniji za pčelare. tj. cena po košnici će mu se svesti na prosečnu maloprodajnu cenu jednog kilograma meda, a u krajevima gde je med skuplji, i mnogo ispod toga (pri kupovini treba voditi računa da na tržištu vlada veliko šarenilo cena zbog zaračunavanja velikih marži vlasnika veterinarskih apoteka, pa se treba dobro raspitati). Uz kanticu gela ide i kašika u koju staje tačno 50 g gela, koliko staje i u jednu paštetu, pa se ta koli- čina može staviti u bilo koju posudu (ili pomenuto koritance).
Dok timol u preparatima (uglavnom amaterskim) gde nije rešena kontrola isparavanja, ne sme da se aplikuje na visokim temperaturama, dotle Apigard ima dobre rezultate samo kad se daje na visokim temperaturama. Preporučljivo je da srednja dnevna temperatura tokom perioda tretmana ne pada ispod 25 °C. Primena Apigarda u našoj zemlji je najopravdanija upravo krajem jula i tokom avgusta, što je vreme kada su temperature i onako uvek dovoljno visoke.

Nova šansa za sve nas zvana Apiguard
Max Watkins tvrdi da je suve preparate na bazi timola (recimo timol u prahu) opasno koristiti ako temperatura pređe 22 °C, inače mogu nastati ozbiljne štete na mladom leglu. Takvi efekti nisu zabeleženi kod preparata Apigard, već on čak na niskim temperaturama nema dovoljnu efikasnost, jer se ona postiže tek na visokim temperaturama, kada drugi preparati mogu biti opasni (recimo, mravlja kiselina). To je velika prednost preparata Apigard. Takođe, navodi podatak da su se proizvođaču Apigarda javljali pčelari iz Italije, Velike Britanije, Francuske i Severne Afrike i hvalili se kako su im pčele nakon dve do tri godine upotrebe ovog leka vidno zdravije i snažnije, jer, između ostalog, mnogo efektnije čiste košnicu u prisustvu Apigarda.
Jérôme Trouiller i Max Watkins (2001) su zaključili da spoljašnja temperatura itekako ima uticaja na isparavanje timola iz aluminijumske paštete Apigarda. Ellis (2001) tvrdi da Apigard postiže dobre rezultate već na temperaturama između 15 °C i 20 °C, dok na nižim isparavanje timola nije adekvatno. Međutim, mnogi eksperimenti, pa i praksa u našoj zemlji, potvrđuju zahtev da temperature moraju biti mnogo, mnogo veće, ako želimo vrhunsku efikasnost koju ovaj preparat itekako može da pruži. Tokom sezone, društva tretirana Apigardom pokazuju normalan razvoj kao i netretirane zajednice, i nije primećeno nenormalno povećanje smrtnosti bilo radilica bilo matica (Higes, 1999) ili slabljenje zajednica (Imdorf, 1997). Kanadski istraživači (A. P. Melathopoulos, J. Gates, 2003) su utvrdili da jesenji tretman timolom ima mali ili nema nikakav efekat na prolećni razvoj pčelinjih zajednica.
Apigard ima i rezidualno delovanje, koje se nastavlja i nakon vađenja paštete iz košnice. Razlog leži u činjenici da vosak upija u sebe isparenja timola i kasnije ih otpušta.
Zbog pojave otpornosti varoe na piretroide (Apistan i Bayvarol), državni pčelarski inspektor Velike Britanije James Morton je još avgusta 2003. godine pozvao pčelare da pređu na upotrebu Apigarda. Proteklih godina je obavljen veliki broj eksperimenata sa ciljem utvrđivanja efikasnosti Apigarda. U nekim eksperimentima efikasnost tretmana Apigardom je bila ispod očekivane, što može biti posledica razmnožavanja preživelih varoa i moguće reinvazije, što nije obuhvaćeno analizama u tim eksperimentima (Aleš Gregorc, 2004). Nisku efikasnost je utvrdio i kubanski istraživač Edel Miranda Esljuijarosa (2002). Ipak, tretman Apigardom, prema Alešu Gregorcu (2004) obezbeđuje pčelarima efikasnu alternativu za kontrolu varoe tokom avgusta, naročito kod zajednica kod kojih se tokom prethodnih mesec dana utvrdi prirodna smrtnost varoe od manje od jedne prirodno opale varoe prosečno dnevno.
Heather Mattila i Gard Otis (University of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili efikasnost Apigarda od 76,2% u svojim eksperimentima (dok je 1998. iznosila 77,5%). Nisu utvrdili negativan uticaj timola na odrasle pčele, prativši ih 34 dana, kao ni na larve stare 4 ili više dana. Neznatno je redukovan broj larvi starosti do 3 dana (od 9,2% do 12,8%). Takođe su izvestili da su u tim istim eksperimentima zabeležili vrlo visoku prirodnu smrtnost varoe od čak 23,5% u kontrolnim netretiranim zajednicama.
Pčele su pre tretmana imale umerenu zaraženost varoom (11 varoa na 100 pčela). Tretman je započeo 19. maja i trajao je mesec dana, po uputstvu. Termin je tako odabran da bi se izbeglo preklapanje perioda tretmana i glavne paše, jer su 1998. tretmanom u julu tokom glavne paše zapazili manji unos meda za 30%, mada to smanjenje nije bilo statistički značajno, pa samim tim ne znači ništa. Takav izbor je minimizirao uticaj timola na pašu. Zato se i ne preporučuje tretman Apigardom tokom intenzivne paše. U eksperimentima u 1999. godini našli su da tokom perioda tretmana od 21 dan, Apigard daje smrtnost varoe koja je 4,2 puta veća od prirodne smrtnosti netretiranih društava. Aleš Gregorc (2004) je našao da je njegova efikasnost 7,1 puta veća od prirodne smrtnosti. Kad smo već pomenuli negativni uticaj timola na unos na intenzivnoj paši, treba reći da su i do sada korišćeni preparati imali negativan uticaj na pčele, čak mnogo veći, ali se o tome nije pričalo javno. U Institutu za pčelarstvo u Oberursel-u (Koeniger i Fuchs), primećeno je da pčelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici i da plastične trake manje nadražuju pčele od drvenih, kod kojih se tu i tamo događalo da pčele čak napuste košnicu. Paul L. Madren (1995) iz Severne Karoline je, provodeći mnogobrojna istraživanja na svom pčelinjaku, uzgred zapazio interesantno dejstvo fluvalinata na pčelinju zajednicu. Tretirao je deo društava plastičnim trakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen. Ostala društva nije tretirao ničim. Primetio je da je u tretiranim društvima matica osetno smanjila polaganje jaja, dok je kod netretiranih nivo zaleganja i dalje održavan. Po uklanjanju traka sa fluvalinatom, matice su nastavile sa uobičajenim normalnim zaleganjem. Da bi se uverio u zapaženo, sada je tretirao netretirana društva. Sve se ponovilo.
I drugi istraživači koji su se bavili ispitivanjem efikasnosti Apigarda u ovoj zemlji (John Gates, Vernon i Adony Melathopoulos, 2000) zadovoljni su njegovom efikasnošću i smatraju ga dobrom zamenom za Apistan, iako su eksperiment sproveli relativno kasno. Tretman je započeo 15. septembra, a završio se 27. oktobra 2000. godine. Sredina septembra u tom kraju je period kada zajednice imaju jako malo legla, a paše su uveliko prošle. Pčele se već okupljaju u klube tokom noći, jer su temperature ispod nule. Poslednjeg dana eksperimenta u dru- štvima uopšte nije bilo legla. Ipak, ovako kasno tretiranje ne samo što može da nam ne pruži dovoljnu efikasnost zbog ni- žih temperatura od optimalnih za delovanje Apigarda, nego je u našim uslovima potpuno nesvrsishodno čekati sredinu septembra za tretman bilo kojim preparatom, jer su zimske pčele do tada uveliko odgajene i verovatno oštećene od varoe, ako je nje bilo u košnici u značajnom broju.
U eksperimentima rađenim u Italiji (Colombo, Spreafico, 1999) utvrđena je efikasnost Apigarda veća od 98%. U eksperimentu koji je 2004. sproveo Jérôme Trouiller, pokazalo se da Apigard ima efikasnost od 74% do 99%, prosečno 91%. Isti autor tvrdi da je efikasnost mnogo bolja ako se tretira pri visokim temperaturama vazduha. Tretman je sprovođen u Al- žiru, Italiji, Grčkoj, Maroku, Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj.
Enzo Marinelli, Fabio M. De Pace, Leonardo Ricci i Livia Persano Oddo sa Eksperimentalnog instituta za zoologiju (Odeljenje za pčelarstvo) iz Rima su proveravali efikasnost Apigarda tokom avgusta i septembra 1999. i 2000. godine. U 1999. godini efikasnost se kretala od 82,6% do 99,5%, prosečno 94,3%. U isto vreme, u netretiranim zajednicama zabeleženo je prirodno opadanje varoe od 18,2%. Te godine, zajednice su imale skoro istovetnu zaraženost varoom u periodu tretmana. Svaka zajednica je imala od 2 600 do 3 000 varoa. Prosečna dnevna temperatura u avgustu iznosila je 25 °C (uz dnevno variranje od 16 °C do 34 °C). U 2000. godini Apigard je pokazao efikasnost od 96,5%. Svaka zajednica u toj grupi imala je zaraženost veću od 2 500 varoa.
U istraživanjima koja su na Sardiniji tokom leta 2001. obavili italijanski istraživači Ignazio Floris, Alberto Satta, Paolo Cabras, Vincenzo L. Garau i Alberto Angioni (Dipartimento di Protezione delle Piante, Sezione di Entomologia agraria, University of Sassari), pokazana je efikasnost Apigarda od 90,4±8,3% (u leglu) i 95,5±8,7% (na pčelama). Utvrdili su i prisustvo rezidua timola u medu (od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i u vosku (147,7±188,9 mg/kg).
Antonio Nanetti je 2006. godine izvestio da su u Italiji u periodu avgust-septembar sproveli tretman Apigardom na četiri lokacije, dve na obali mora (gde su se temperature kretale od 17 °C do 32 °C uz malo kiše) i dve u kontinentalnom delu zemlje (gde su se temperature kretale od 13 °C do 26 °C uz mnogo kiše). Efikasnost na obali mora se kretala od 94,3% do 96,5%, a u kontinentalnom delu zemlje od 66,9% do 68,3%.
Meksički istraživači (William de Jesús May-Itzá, Luis Abdelmir Medina, Jorge Carlos Marrufo Olivares, 2006) sa Veterinarskog fakulteta u Jukatanu u Meksiku utvrdili su efikasnost Apigarda u tropskim klimatskim uslovima na svom eksperimentalnom pčelinjaku (Xmatkuil, 20° 58 , N, 89° 37 , nj). Društva su se nalazila u LR košnici sa dva tela, prirodno su zaražena varoom i nisu tretirana ničim najmanje dve godine. Postojale su tri grupe društava. Prva grupa (G1) tretirana je Apigardom po uputstvu (dva puta po jedna pašteta na po 15 dana), druga grupa (G2) tretirana je duplom dozom (dva puta po dve paštete na po 15 dana) i treća grupa (G3) je bila netretirana, kontrolna. Zaraženost odraslih pčela varoom pre tretmana iznosila je redom po grupama 12,7±2,1%, 16,7±3,1% i 15,2±2,6%. Nakon 15 dana tretmana (neposredno pred stavljanje druge paštete), zaraženost odraslih pčela se smanjila na 3,6±1,0% (G1) i 2,0±0,8% (G2), dok je u G3 iznosila 11,8±1,9%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost odraslih pčela je iznosila 0,2±0,2% (G1) i 0,3±0,2% (G2), a u G3 je bila 6,1±0,7%.
Zaraženost poklopljenog legla pre tretmana iznosila je redom po grupama 36,0±2,3%, 50,0±12,4% i 54,0±12,0%. Nakon 15 dana smanjila se na 4,0±1,7% (G1) i 2,8±1,6% (G2), dok je u G3 iznosila 20,8±4,3%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost poklopljenog legla je iznosila 0,8±0,4% (G1) i 0,4±0,4% (G2), a u G3 je bila 21,2±2,1%.
Na kraju tretmana nije bilo statistički značajne razlike u efikasnosti između prve dve grupe (normalno i duplo doziranje). Ni ovi istraživači nisu utvrdili negativne efekte delovanja timola iz Apigarda na leglo, maticu ili odrasle pčele, što potvrđuju i italijanska istraživanja (A. Baggio, P. Arculeo, A. Nanetti, E. Marineli, F. Mutinelli, 2004).
Efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta zaraženosti odraslih pčela, u grupi G1 iznosila je 97%, a u grupi G2 93%, dok je efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta poklopljenog legla, u grupi G1 iznosila 94,4%, a u grupi G2 95%.
U isto vreme, tokom 2006, još dva nauč- nika su podnela izveštaj o zajedničkim istraž ivanjima efikasnosti timol gela, Laura G. Espinosa-Montano (Veterinarski fakultet Meksiko) i Ernesto Guzmán-Novoa (University of Guelph, Kanada). Eksperimenti su obavljeni u Villa Guerrero (19° 14 , 65 ,, N, 100° 06 , 23 ,, nj) u Meksiku, 2 050 metara iznad mora. Temperature tokom eksperimenta kretale su se u rasponu od 18 °C do 29 °C, a relativna vlažnost vazduha od 46% do 55%. Od 100 zajednica je marta 2004. odabrano 36 društava ujednačene snage, sa sličnom zaraženošću odraslih pčela varoom (11,5%) i sa maticama iz istog odgajivačkog programa. Svako dru- štvo je prihranjeno sa 2 litra sirupa 1:1. U eksperimentu je poređena efikasnost mravlje kiseline i timol gela, ali nas mravlja u ovom slučaju ne zanima. Timol je pokazao efikasnost od 92,1%. Opadanje varoe u kontrolnim netretiranim društvima iznosilo je tokom eksperimenta 21,9%.
U tri slučaja je Jérôme Trouiller (2004) utvrđivao ostatke timola u medu. Nakon tretmana Apigardom, vratio je nastavak meda na košnicu i tu ga držao mesec dana. Zatim je urađeno uzorkovanje i utvrđeno je da rezidue ne prelaze 2 mg/kg, odnosno u Italiji su iznosile 0,03 mg/kg i 0,17 mg/kg, a u Grčkoj 0,87 mg/kg.

Smernice za uspešnu borbu protiv varoe
David Vander Dussen iz Kanade je 2006. napravio lepu analizu događanja u košnici. Ako matica zaleže dnevno 1 000 jaja, a znamo da period poklopljenog legla radilica traje 12 dana, onda će svakog trenutka u košnici biti 12 000 ćelija poklopljenog radilič kog legla. Ako u zajednici ima 3 000 varoa, onda je maksimalno četvrtina ćelija legla ugrožena varoom. Samo tri nedelje kasnije, biće ugrožena polovina ćelija. Kolaps zajednice se ubrzano približava, a ta zajednica postaje i izvor zaražavanja drugih društava u okolini. Prema ovom autoru, jedna varoa koja uđe u leglo „proizvede“ najmanje još jednog ženskog potomka u radiličkom leglu (znači, za 12 dana koliko traje poklopljeno leglo, duplira se broj varoa), a 2,2 u trutovskom leglu (broj varoa tu poraste za 3,2 puta). Gledano u globalu, svaka varoa koja se na dan po- četka posmatranja nalazi u zajednici, za 16 nedelja (112 dana) da- će 32 potomka. Izračunao je da se varoa u košnici duplira svakih 22,4 dana (približno 3 nedelje), što pokazuje da tokom tih 112 dana ima 5 ciklusa dupliranja broja varoe. Pošto mi nijednim tretmanom ne možemo ubiti sve varoe, to znači da našim tretmanima samo „kupujemo“ vreme do ponovnog vraćanja broja varoa na isti nivo, putem razmnožavanja preživelih varoa. David Vander Dussen je napravio veoma korisnu tabelu u kojoj se tačno vidi koja efikasnost tretmana obezbeđuje koji period relativno „mirnog“ sna za pčelare, dok varoa opet ne dostigne početni broj. Iz tabele se može zaključiti da ako je efikasnost nekog preparata u periodu sa leglom 97%, do narednog tretmana treba da prođe najviše 3 meseca i 3 nedelje. Ali, ako je efikasnost samo 87%, onda ne sme da prođe više od 2 meseca i 1 nedelje. Ovo je analiza izvršena na pčelama koje se inače gaje u Kanadi. Ali, kada je analiza urađena na pčelama poreklom sa krajnjeg istoka Rusije, iz regiona Primorski (Thomas E. Rinderer, 1997), koje su dugo živele sa varoom i nad kojima je vršena i dodatna selekcija, pokazalo se da se kod njih ovaj period u kome ne mora da se tretira, duplo produžava.
Na grafikonu se vidi analiza stanja razmnožavanja varoe pod pretpostavkom početnog broja varoe od 100 jedinki. Inače, kod naše medonosne pčele se smatra da prva šteta od varoe oslikana u padu produktivnosti nastaje kada je zaraženost odraslih pčela 10%, a da je društvo osuđeno na uginuće kada zaraž enost pređe 30% ili 40% (David De Jong, 1997).

Moja iskustva
Apigardom sam 13. avgusta 2006. tretirao 43 pčelinje zajednice. Deo društava (njih 29) tretiran je samo Apigardom, a ostatak je uz Apigard povremeno zadimljavan radi praćenja njegove dnevne efikasnosti, sticanja iskustva u radu sa njim i stvaranja slike o tempu njegovog delovanja. Prebrojavanje varoe vršio sam tokom 48 dana i 18 sati.



Za brojanje je utrošeno oko 75 radnih sati. Ukupno su prebrojane 89 683 varoe. Da bi se videlo koliko je varoa preživelo tretman Apigardom, 9. novembra data je oksalna kiselina. Opadanje varoe je praćeno 37 dana i 5 sati u 3 brojanja. Opalo je ukupno 8 048 varoa.



Procenat efikasnosti kod 29 košnica tretiranih isključivo Apigardom u proseku iznosi odličnih 88%. Efikasnost nije mala, naročito kada se uzme u obzir da je Apigard dat relativno kasno (13. avgust) iz prostog razloga što se tek 12. avgusta na- šao u maloprodaji. Jer, u poslednjoj četvrtini tretmana temperature su se spustile ispod optimalnih. Da je dat na vreme, krajem jula, efikasnost bi sigurno bila mnogo veća. Pored toga, meni je bilo nemoguće da izračunam koliko se varoa namnožilo do kraja sezone legla od varoa koje su preživele tretman Apigardom. Zato se sa sigurnošć u može tvrditi da je realna efikasnost bila iznad 90%.



Definitivni zaključak je da je Apigard nova nada za sve nas. Pokazuje vrhunsku efikasnost bez ostavljanja štetnih rezidua u pčelinjim proizvodima. Komforan je za primenu, ne zahteva mnogo vremena (samo dva odlaska na pčelinjak). Ove godine će mu i cena pasti, pa će konačno postati lek izbora za varou u sezoni, kada ima legla u košnicama.