Prisutne svuda u svetu, od 1999. godine i u Srbiji Pojava ovih karantinskih štetočina posledica je unošenja zaraženog semena krompira. Najve’e štete na krompiru, prenose se preko cisti koje dugo ostaju vitalne u zemljištu Zakonska regulativa zdravstvenog pregleda zemljišta za proizvoðače semena krompira.
Opis i značaj. Krompirove cistolike nematode pripadaju grupi najznačajnih štetočina krompira. Zbog svog ekonomskog značaja nalaze se na listi karantinskih štetnih organizama u svetu i u našoj zemlji. Ove vrste karakteriše polni dimorfizam. Polno zrele ženke su vidljive golim okom, okrugle sa istaknutim vratnim delom kojim su privrš’ene za biljno tkivo. Mužjaci i larve su transparentni, mikroskopskih veličina i crvolikog oblika (Slika 1 i 2). Nakon uginjavanja ženke, njen telesni zid gubi elastičnost i menja boju od mlečnobele preko zlatnosmeðe do tamnosmeðe. Ova tvorevina se naziva cista, a menjanje boje je u vezi sa smanjenjem količine kiseonika. Veličina ciste varira i kre’e se do 0,8 mm. Ciste posle završene vegetacije ostaju u zemljištu i njihov sadržaj u kome se nalaze invazione larve i jaja može ostati vitalan duži niz godina (Slika 3).
Vrste krompirovih cistolikih nematoda. Postoje dve vrste krompirovih cistolikih nematoda, zlatnožuta Globodera rostochiensis Wollenweber i bela nematoda Globodera pallida Stone, koje su veoma slične i često se javljaju zajedno u mešanim populacijama. Kod bele nematode G. pallida ne postoji zlatnožuta faza ženke ve’ odmah iz bele prelazi u tamnobraon cistu. Ova faza traje veoma kratko i nepouzdana je kod odreðivanja vrste. Larve G. pallida su duže, usna bodlja (stilet) i rep su duži, bubreš’i’i usne bodlje su zašiljeni prema gore. Ženke G. pallida imaju kra’e analno-vulvalno rastojanje.
Biljke doma’ini. Obe vrste parazitiraju oko 90 biljnih vrsta. Najčeš’e se javljaju na korenu krompira, a znatno reðe na paradajzu, plavom patlidžanu i korovskim vrstama iz familije Solanaceae. Imaju nekoliko patotipova, koji se razlikuju po sposobnosti razmnožavanja na različitim sortama krompira. Zlatnožuta G. rostochiensis ima 5, a bela G. pallida 3 patotipa. Poreklo. Vode poreklo iz postojbine krompira, sa visokih Anda u Južnoj Americi, odakle su sa svojim doma’inom prenete u Evropu, a potom i na ostale kontinente. Prvi podaci o cistolikim nematodama na krompiru datiraju iz 1881. godine iz Nemačke, kao podrasa repine nematode koju karakterišu ciste limunastog oblika. Wollenweber je prvi uočio razlike izmeðu repine nematode i krompirovih cistolikih nematoda i 1923. godine opisao novu vrstu G. rostochiensis po jedinkama iz grada Rostoka u Nemačkoj koja u odnosu na repinu nematodu ima ciste okruglog oblika i kra’e larve. Stone je 1973. godine opisao i drugu, veoma blisku vrstu G. pallida. Nalazišta u svetu. Krompirove cistolike nematode su se raširile celim svetom preko zemlje na krtolama, zaraženom zemljom, mehanizacijom i sl. Prema podacima EPPO-a (Evropska organizacija za zaštitu bilja u Parizu) iz 1994., ove vrste prisutne su u 65 država, sa G. rostochiensis u svim, a u 41 država sa G. pallida. Meðutim, sumiraju’i podatke izveštaja EPPO-a posle tog perioda, taj broj je znatno ve’i. Naime, krajem devedesetih prošlog veka došlo do njihovog otkri’a u ve’em broju zemalja, posebno na Balkanu. Što se tiče zastupljenosti vrsti, istraživanja pokazuju da se G. pallida javlja reðe nego G. rostochiensis. U Holandiji je G. pallida zastupljena manje od 20 %, a u Norveškoj manje od 5 %. Nasuprot tome, prema istraživanjima u Engleskoj i Velsu, G. pallida je dominantna vrsta gde je zastupljena 67%.
Smatra se da su krompirove cistolike nematode unete u Evropu u vreme ukrštanja krompira sa divljim krompirom iz Južne Amerike zbog plamenjače krompira sredinom 18. veka. Prvo su otkrivene u Nemačkoj, Škotskoj, Engleskoj, Švedskoj, Irskoj, Austriji. Posle II svetskog rata u Holandiji, Poljskoj, Francuskoj, Rusiji, Belgiji. U severnoj Americi, u SAD-u G. rostochiensis je otkrivena 1934., na Long Island-u u vojnom kampu. Pretpostavlja se da je preneta za vreme I svetskog rata. Tokom 2006. godine prema izvrštajima EPPO-a , u SAD-u je prvi put zabeležena i Globodera pallida. U Kanadi, Panami i Kosta Riki registrovane su obe vrste. U Južnoj Americi su pronaðene u Peruu, Boliviji, Argentini, Čileu, Venecueli, Ekvadoru, Kolumbiji. U Aziji su zabeležene u Indiji, Japanu, Pakistanu, Šri Lanki. U Africi su kostatovane u severnom delu (Libija, Alžir, Maroko, Tunis i Egipat), u Siera Leone, Mozambik i Južnoj Afričkoj Republici. U Australiji je registrovana samo G. rostochiensis, a na Novom Zelandu obe vrste.
Nalazišta u Srbiji i republikama bivše Jugoslavije Istraživanja prisustva krompirovih cistolikih nematoda započeta su u bivšoj Jugoslaviji 60-tih godina prošlog veka. Olga Klinidi’ 1965. godine sa parcele bivšeg vo’nog rasadnika u Fojnici prijavljuje prisustvo cista G. rostochiensis, što se kasnije ispostavilo kao pogrešan nalaz. Kasnijim opisom vrste Heterodera achilleae sa hajdučke trave, koja je veoma morfološki slična krompirovim nematodama ovaj nalaz je demantovan. Istraživanja u Srbiji započeta su detaljnije početkom devedesetih prošlog veka, u Bačkom Petrovom Selu i Futogu gde se merkantilni krompir gaji kontinuirano na istim parcelama kao i u području intenzivnog gajenja semenskog krompira u zapadnoj Srbiji, ali bez pozitivnih nalaza. Krajem 1999. godine, u uzorcima zemljišta sakupljenim sa parcela pod semenskim krompirom na planini Jagodnji (Krupanj) i na Ponikvama (Tara-Bajina Bašta) utvrðeno je prisustvo cista, koje su identifikovane kao Globodera rostochiensis što predstavlja prvi nalaz ove vrste u našoj zemlji. U ovoj godini, naðen je i mali broj cista u zemlji sa krtola, iz lokaliteta Aljinovi’i (Prijepolje) i u ostacima zemlje sakupljenim u skladištu iz lokaliteta Kuši’i (Ivanjica), ali ciste nisu mogle biti pouzdano identifikovane, kao ni površine sa kojih ciste potiču. U periodu od 2000. do 2006. godine na planini Jagodnji otkriveno je više zaraženih parcela gde dominira prisustvo G.rostochiensis, dok je na jednoj parceli potvrðeno prisustvo mešovite populacije G. rostochiensis i G. pallida. Utvrðene su površine sa kojih potiču ciste iz magacina iz Kuši’a, gde je 2005. po prvi put u Srbiji, na Javoru otkrivena Globodera pallida, u mešanoj populaciji sa G.rostochiensis. Pored toga, na području Kaone i Milatovi’a konstatovano je prisustvo cista G. rostochiensis. Do otkri’a prisustva krompirovih cistolikih nematoda u drugim bivšim jugoslovenskim republikama dolazi skoro u istom vremenskom periodu. Prvi nalaz Globodera rostochiensis i G. pallida u Sloveniji zvanično je potvrðen krajem devedesetih prošlog veka kada je došlo do otkri’a i u Hrvatskoj. Podataka o njihovom prisustvu u BIH, Makedoniji i Crnoj Gori još uvek nema.
Životni ciklus. Unutrašnjost ciste ispunjena je jajima (do 600) iz kojih se pile invazione larve drugog stadijuma stimulisane izlučevinama iz korena biljke doma’ina. Za otpočinjanje ciklusa potrebno je da je temperatura zemljišta iznad 100C. Od ubušivanja larvi u biljno tkivo do izbacivanja zadnjeg dela ženke proðe 38- 48 dana, gde dolazi do razvi’a tre’eg i četvrtog stadijuma larvi koje su nepokretne. Za to vreme se završi i ciklus razvi’a mužjaka koji prelazi u zemljište. Novoformirane ženke ostaju usnim (vratnim) delom pričvr’ene za korenov sistem. Posle izvesnog vremena prelaze u cistu nakon čega otpadaju u zemlju. U kontinentalnim klimatskim uslovima ove vrste imaju jednu generaciju godišnje.
Sl. 3 Raspuknuta cista (uginula ženka) sa jajima i invazionim larvama
Sl. 4 i 5 Èetvrti stadijum ženke i mužjaka izdvojenih iz biljnog tkiva putem bojenja
Sl. 6 Ogoljena mesta u usevu krompira (Brdo 413, Jagodnja)ž
Sl. 7 Mlade bele ženke (Globodera rostochiensis reprodukovana na korenu krompira u klima komori)
Sl. 8 Ženke u zlatnožutoj fazi (Globodera rostochiensis reprodukovana na korenu krompira u klima komori)
Simptomi u polju Zarazu je mogu’e u usevu krompira otkriti u toku vegetacije vizuelnim pregledom. Treba obratiti pažnju na ogoljena mesta, biljke zaostale u porastu, koje su zakržljale i blede. Takve biljke se čupaju u vreme cvetanja krompira, 2 meseca nakon sadnje da bi se na korenovom sistemu mogle uočiti beličaste ili zlatnožute tvorevine veličine glave čiode koje predstavljaju ženke.Usled visoke populacije nematoda i na površini krtola se uočavaju ciste. To se odražava na veličinu krtola i na prinos. U zavisnosti od stepena zaraze zemljišta, prinosi krompira mogu biti umanjeni i do 50 %. Visoki nivo populacije nepovoljno se odražava na razvi’e biljaka, dok pri nižoj gustini biljke tolerišu napad. Ove štetočine utiču na veličinu korenovog sistema pri čemu se stvaraju bočni korenči’i. Raspoloživi rezervoari vode i hranjivih materija se smanjuju.
Suzbijanje. Suzbijanje ovih štetočina je otežano zbog velike otpornosti cista prema nepovoljnim klimatskim uslovima, dugog održanja vitalnosti u zemljištu i brzog razmnožavanja. Jedno zaraženo zemljište ostaje praktično stalno zaraženo. U okviru integralnog koncepta zaštite krompira od ovih štetočina, prednost imaju administrativne-karantinske mere, zatim otporne sorte, plodored i tek na kraju hemijska zaštita.
Karantinske mere Cilj administrativnih karantinskih mera je sprečavanje širenja krompirovih cistolikih nematoda u zemlje i područja gde ih još nema i suzbijanje u područjima gde ih ima. Osnova ovih mera je zdrav sadni materijal. Naša zemlja ve’ duži niz godina primenjuje službenu zdravstvenu kontrolu proizvodnje semenskog krompira koja je u skladu sa EU i EPPO regulativom iz ove oblasti. Iz tog razloga su proizvoðači semenskog krompira svake godine obavezni da urade zdravstveni pregled zemljišta prijavljenih parcela pre početka proizvodnje. Sa jednog hektara uzima se po 100 uboda specijalnom sondom na dubini od 10 cm pri čemu se ovakav reprezentativan uzorak zemljišta laboratorijski analizira na prisustvo ovih štetočina. Parcela na kojoj se konstatuje prisustvo vitalnih cista isključuje se iz proizvodnje na najmanje 5 godina. Nivo zaraze se kre’e od niske (1-15 jaja na g zemlje), umerene (16-65 jaja) i visoke (više od 66 jaja).
Otporne sorte. Selekcijom su stvorene otporne sorte krompira koje inhibiraju razmnožavanje štetočina. Najbrojnije su sorte otporne na patotip Ro1 zlatnožute nematode G. rostochiensis (sorte Saturna, Agria, Frisia). Daleko je manji broj sorti koje imaju potpunu otpornost na virulentniju belu nematodu G. pallida (sorta Sante). Nažalost, naši proizvoðači semenskog krompira još uvek gaje osetljive sorte Dezire, Kenebek, Kondor i Kleopatra koje su tražene i popularne na tržištu pa se iz tog razloga teško odlučuju za nove, otporne sorte.
Plodored i vreme sadnje. Preporučuje se plodored u trajanju najmanje 5-7 godina. Na smanjivanje zaraze povoljno deluje gajenje še’erne repe, leugiminoza i žitarica. U odsustvu biljke doma’ina vitalnost cista opada u proseku 30 % godišnje. Ranija sadnja krompira, polovinom marta ima za cilj izbegavanje parazita. Hemijske mere. Nematocidi su ekonomski neisplativi kad su zaražene velike, otvorene površine (Basamid granulat, Vaydate, Temik). To su preparati koji se injektiraju ili inkorporiraju u vidu granula u zemljište. Veoma su toksični i zahtevaju specijalnu tehniku za njihovu primenu. Fumiganti smanjuju populaciju nematoda, ali ih ne iskorenjuju.
Napomena: U slučaju pojave ovih simptoma zaraze, proizvoðači se mogu obratiti za dodatne informacije u PDS Institut „TAMIŠ“, Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo, tel. 013/313-092, gde se mogu uraditi laboratorijske analize zemljišta i biljnog materijala na prisustvo ovih štetočina.
Autor ovog članka se zahvaljuje kolegama iz Kmetijskog Inštituta Slovenije na pomo’i u izradi fotografija
