GAJENJE BROKOLE

20.07.2010. | Dr Mirko Ivanović | Povrtarski Glasnik

GAJENJE BROKOLE

GAJENJE BROKOLE

Brokola se gaji kao rani, zatim kao srednjerani, odnosno srednjekasni usev, mada najbolje uspeva kao kasni jesenji – iz postrne proizvodnje. Znatno kraće je vegetacije od karfiola, te kada se sadi pocetkom jula kao drugi usev, za berbu pristiže u avgustu, septembru i oktobru. U mediteranskom području se može gajiti i kao zimski usev. Temperaturni stres, obilno đubrenje azotom i obilno zalivanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeđe cvasti. Takođe se gaji najčešće preko rasada kao i ostale kupusnjače.

Proizvodnja brokole najčešće se odvija preko rasada, mada može i direktnom setvom semena na stalno mesto. Zbog otežane zaštite u početnim fazama rasta i razvića, ovaj drugi način se, međutim, znatno manje primenjuje. Preporučuje se kontejnerska proizvodnja rasada. Ovakva proizvodnja zahteva maksimalna ulaganja i negu rasada. Posebno zalivanje, zaštitu, kao i temperaturne uslove. Biljke ovako proizvedene imaju bolje razvijen korenov sistem. U fazi rasada, ako su biljke izložene niskim temperaturama, može doći do jarovizacije i do prevremenog izbacivanja cvetnog stabla. Proizvodnja rasada obično traje pet nedelja.

U fazi dobro razvijenog rasada biljke se rasađuju ručno ili mašinski – sadilicama, na razmak između redova 60 i u redu 40-50 santimetara. Sadnju u stopu treba da prati navodnjavanje, što omogućuje brzo i uspešno ukorenjavanje rasada. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše – po oblačnom vremenu, ili da se zemljište pre sadnje zalije. Nekoliko dana posle rasađivanja konroliše se stanje useva i ako nedostaje više od 10 odsto biljaka prazna mesta se popunjavaju. U toku proizvodnje sprovode se redovne mere nege, zaštite od bolesti i štetočina.

U cilju uništavanja korova i stvaranja povoljnog vodno-vazdušnog režima-razbijanje pokorice, primenjuje se međuredno kultiviranje. Prvo se izvodi tri do pet dana posle sadnje, a sledeća posle svakog navodnjavanja. Međuredna obrada izvodi se sve dok se ne sklope redovi. Na manjim površinama brokola može i da se ogrće radi formiranja adventivnih korenova. Korovi u usevu brokole, pored kultiviranja i okopavanja, mogu da se suzbijaju herbicidima, i to “treflanom” – 1,5-dva kilograma po hektaru, ili “devrinolom” – dva-četiri kilograma pre sadnje, uz inkorporaciju, ili “lasostompom” – četiri – pet kilograma po hektaru pre rasađivanja.

Pored korova, obavezna je zaštita posebno od štetočina – buvača, lisnih vaši, lisne i ozime sovice. Od preparata mogu da se koriste “karbaril”, “zolone” 0,15 %, “decis” 0,05 % itd. Berba počinje kada su cvasti u prečniku 10-20 santimetara, mase 300- 500 grama. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje – svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta.

Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga, vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u uređajima za rashlađivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne ili bočne vezuju u vezice. Berba može da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili višekratna – svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se krecu od 15 do 30 tona primarnih i od 0,5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru.

U pogledu morfoloških oznaka i zahteva za uslovima uspevanja brokola je vrlo slična karfiolu. Razlikuje se po visini stabla, izgledu listova lisne rozete i boji cvasti. Stablo je visine 50- 100 santimetara, sa spiralno raspoređenim listovima lisne rozete (30- 80 listova), koji su izduženog oblika, u osnovi manje ili više usečeni zavisino od sorte. U celini biljka je robustnija, a na vrhu izduženog stabla obrazuje se cvast ili ruža. Cvast je rastresitija od cvasti karfiola, mase 300-800 grama. Sastavljena je od mnogobrojnih razraslih mesnatih cvetnih drški, svetlo do tamno zelene boje. Cvast pojedinih sorti može da bude sa značajnim prisustvom antocijana – ljubičaste boje. Iz pazuha vršnih listova po ubiranju primarne cvasti razvija se najčešće jedna do tri sekundarne cvasti, zavisno od sorte, a može i do 15 cvasti sastavljenih od po jedne razrasle mesnate cvetne drške – znatno sitnije od primarne cvasti. Generativni organi prorastaju u drugoj godini života po prolasku stadijuma jarovizacije, a u nepovoljnim uslovima mogu da se pojave i u prvoj godini.

Centralna ruža se može ubirati kad je čvrsta i kompaktna, bez otvorenih cvetova. To je otprilike 60-100 dana od rasađivanja. Ružu sečemo sa držkom, najmanje 12 cm dugačkom. Nesmemo dozvoliti da držka postane tvrda i drvenasta. Nakon rezidbe centralne ruže, sa razvojem počinju bočni izdanci. Ovi mali bočni izdanci, kasnije male ruže, se seku svaka 2-4 dana. Ovako sa period berbe brokole može produžiti na 40- 80 dana, u zavisnosti od klimatskih uslova, kondicije biljke, kao i lokaliteta. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje, svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta. Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u uređajima za rashlađivanje, a duže zamrznuta.

Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne, ili bočne vezuju u vezice. Berba može da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili višekratna, svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se kreću od 15 do 30 tona primarnih i do 0.5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru. Prolećni tip brokole beremo isključivo u jutarnjim satima, da bi smo izbegli uvenuće.
Ukoliko se ruže brokole ne uberu na vreme, mnoge biljke procvetaju u prvoj godini života.

SUZBIJANJE KOROVA U PROIZVODNJI BROKOLE

Način gajenja i agroekološki uslovi omogućuju masovnu pojavu korova u usevu brokole. Brokola se gaji uz primenu intenzivnih agrotehnickih mera i velikog učešća ljudskog rada. Osnovni način proizvodnje karfiola i brokole je proizvodnja iz rasada. Ovaj način proizvodnje je moguć uz intenzivnu agrotehniku, gde je prisutno obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, često navodnjavanje i međuredna obrada. Kao rezultat primene ovih mera javlja se korovska flora čiji predstavnici imaju visoke zahteve za vodom i hranivima. Suzbijanje korova ima veliki značaj u početku vegetacije, jer zbog konkurentskih odnosa za životni prostor, hraniva i vodu korovi utiču na smanjenje prinosa. Pri izboru herbicida, pored drugih relevantnih faktora, moramo uzeti u obzir kratak vegetacioni period koji zahteva primenu manje perzistentnih herbicida.

Ispitivani herbicidi i njihove kombinacije efikasno deluju na jednogodišnje korovske vrste, osim preparata Mesoranil WP 50. Ostale kombinacije imaju punu opravdanost primene u širokoj praksi, osim povećane doze preparata Goal, čija primena nema ekonomsku opravdanost. Ovi preparati na deluju na višegodišnje korove. U slučaju pojave višegodišnjih travnih korovskih vrsta (napr. Sorghum halepense), treba dodati antigraminarnu komponentu.

Pošto brokola brzo niče, moguća je i primena totalnih herbicida (Gramokson) pre nicanja rasada, a posle nicanja korova. Međutim prethodnom ranijom pripremom zemljišta, a po potrebi i zalivanjem, moguće je izazvati brzo nicanje korova a potom i njihovo suzbijanje mehaničkim putem, tj. plićom obradom do 5 cm dubine. Ukoliko je obrada dublja, izbacuje se seme korova u plići sloj iz kojeg većina korovskih biljaka niče.

S obzirom na to da je reč o manjim površinama, prskanja se obično izvode lednom prskalicom, pa je potrebno posvetiti veću pažnju tacnom doziranju herbicida, što se postiže radom sa rasprskivačima, koji daju lepezast mlaz. Mogućnosti za suzbijanje korova su sledeće:

Pre setve, unošenjem u zemljište “Devrinol 45-F” u količini 30-40 ml/100 m2. Unošenje u zemljište ovog herbicida moguće je postici obilnijim zalivanjem posle primene, ili setvospremiranjem. “Treflan”, i drugi na bazi trifluralina u količini 10-15 ml/100 m2 unošenjem na dubinu 5-8 cm, (lakom tanjiračom ili setvospremačom).

Posle nicanja rasada i korova “Starane 250”, “Tomigan” 5-8 ml/100m2. Uz manja prolazna oštećenja suzbija većinu širokolisnih korovskih vrsta.

Za suzbijanje muharika, divljeg sirka, samonikle pšenice i ječma postoji širok izbor preparata: “Focus ultra”, “Fusilade super”, “Gallant super”, “Select super”, “Targa super”, “Leopard 5-EC”, “Agil 100- EC”, “Furore super” (ne za samoniklu pšenicu i ječam) i to u koncentraciji 0,5-1,0%, tj. 50-100 ml na 10 litara vode.

Suzbijanje korova u polju pre sadnje, unošenjem u zemljište “Devrinol 45-F” 2,5-4,0 l/ha. Obilnije navodnjavanje posle primene zamenjuje plitko unošenje ovog herbicida u zemljište. Strna žita, kukuruz, sirak, salata, šećerna repa, cvekla mogu se gajiti godinu dana posle primene. Karenca je 70 dana.

Preparati na bazi trifluralina (“Treflan- EC” i dr. 1,5-2,5 l/ha). Potrebno ih je uneti na 5-10 cm odmah po tretiranju. Karenca je 91 dan. Ozimu pšenicu i ječam ne treba sejati posle primene ovih preparata u leto.

Pre sadnje, bez unošenja u zemljište “Goal”, “Savagol”, “Galigan”.

Preporučene količine su 2-3 l/ha, mada i polovičnom dozom može da se suzbije većina širokolisnih korovskih vrsta. Treba nastojati da se što manje remeti površinski sloj zemljišta na kojem je obrazovan herbicidni sloj. U kombinaciji sa nekim od preparata na bazi pendimetalina proširuje mu se spekar delovanja na korove (“Goal” 1,0 l/ha + “Stomp 330-E”). Karenca je 42 dana. “Stomp 330-E”, “Agrostom 330- EC”, “Vetpen 330-E” 4-5 l/ha. Karenca je 63 dana. Treba imati u vidu da se pšenica i ječam mogu sejati posle 4 meseca, a šećerna repa, cvekla i spanać tek 12 meseci posle primene.

Posle rasađivanja, pre nicanja ili u samom nicanju korova “Butisan S” (metazahlor 50 gr/1) 1,5-2,5 l/ha. Vrlo je pogodan herbicid, ali ga kod nas nema u prometu. Suzbija štir (Amaranthus retroflexus), pepeljugu (Chenopodium album), galinsogu (Galinsoga parviflora), hoću neću (Capsela bursa-pastoris), kamilicu (Matricaria chamomilla). Za dobro delovanje veoma je važno da u vreme primene zemljište bude dovoljno vlažno. Salata, mrkva, paštrnak mogu da se seju 5 meseci posle njegove primene.

Posle rasađivanja, protiv izniklih korova “Fusilade super” 1,5-2,0 l/ha, “Fusilade forte” 0,8-1,3 l/ha. Koristi se protiv divljeg sirka, muharika i samonikle pšenice i ječma. Karenca je 42 dana.

U drugim zemljama koristi se i “Focus ultra”, “Agil 100-E”, “Gallant super”.

“Lontrel 100” 0,8-1,2 l/ha. Preporučujemo ga samo za tretiranja ponegde, zbog ograničenja gajenja narednih kultura. U navedenoj višoj dozi suzbija palamidu (Cirsium arvense) u fazi rozete.

BERBA BROKOLE

Berba počinje kada su cvasti u precniku 10-20 cm, mase 300-500 grama.
Centralna ruža se može ubirati kad je čvrsta i kompaktna, bez otvorenih cvetova. To je otprilike 60-100 dana od rasađivanja. Ružu sečemo sa držkom najmanje 12 cm dugačkom. Ne smemo dozvoliti da držka postane tvrda i drvenasta.

Nakon rezidbe centralne ruže, sa razvojem počinju bočni izdanci. Ovi mali bočni izdanci, kasnije male ruže, se seku svaka 2-4 dana. Ovako sa period berbe brokole može produžiti na 40-80 dana, u zavisnosti od klimatskih uslova, kondicije biljke, kao i lokaliteta.

U hladnijim regionima berba obično traje u 4-7 dnevnom intervalu, da bi se izbeglo prezrevanje ruže. U toplijim regionima, ovaj period traje 2 do 5 dana. Ukoliko gajenje brokole ide po svim principima agrotehnike, period berba treba da obezbedi minimalno 2-3 ekonomski isplative berbe ruža.

Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje, svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova.
Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta.

Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u uređajima za rashlađivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne, ili bočne vezuju u vezice. Berbe može da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili višekratna, svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se kreću od 15 do 30 tona primarnih i do 0.5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru.

Prolećni tip brokolija beremo isključivo u jutarnjim satima, da bi smo izbeli uvenuće.
Ukoliko se ruže brokole ne uberu na vreme, mnoge biljke procvetaju u prvoj godini života.

Prinos brokole kao i veličina ruža su uslovljeni razmakom sadnje na jednoj strani i gustinom sadnje na drugoj strani. Povećanje broja biljaka na gajenoj površini povećava prinos, ali zato smanjuje veličinu i masu ruže.

ČUVANJE BROKOLE

Brokola ima vrlo kratak period čuvanja. Ruže brokole ako su vrlo zbijene i kompaktne, pokazuju simptone žutila cvetnih drški. Zato je neophodno da se brokola rashladi do blizu 0 0 C, što je pre moguće nakon berbe. Razvoj cvetića u cvasti može naglo da umanji kvalitet (spoljašnji izgled i ukus). Cvast se reže kada dobije tamnozelenu boju i ne sme biti previše zrela. Brokola kao i kukuruz šećerac ima najveći intenzitet disanja od svog povrća.

Brokola mora biti obrađena odmah po branju da ne bi izgubila na kvalitetu. Prevelike cvasti se seku ili se zamrzavaju sa manjim bočnim cvastima. Tom prilikom odstranjuje se deo stabla i tada može ostati samo stablo dužine od 10-15 cm. Posle pranja, brokola se blanšira 3 do 5 minuta, da bi se uništila katalaza i peroksidaza. Posle toga brokola se hladi na 10 do 15 0 C da bi se očuvali boja i ukus a zatim se upakovana zamrzne na -20 0 C.

Brzo hlađenje:
Vrlo je važno da temperatura bude smanjena na 0 0 C neposredno nakon berbe. Forsirano vazdušno hlađenje ili hidro hlađenje upotrebljavaju se u ove svrhe. Prepokrivanje ledom tokom transporta daje takođe dobre rezultate, i vrlo često se primenjuje.

Dužina čuvanja:
Ako je brokola brzo rashlađena i čuvana na 0 0 C pri visokoj relativnoj vlažnosti, životni vek se može produžiti na 10-14 dana. Uopšteno, brokola ima vrlo kratak period čuvanja, obično kraći od jedne nedelje.Tačka smrzavanja: 0,6 0 C.

Modifikovana atmosfera:
Brokola može dobro da se čuva u modifikovanoj atmosferi. Ugljen dioksid sa koncentracijom od 5-20% dovodi do učuvanja zelene boje, nežnosti tkiva i redukovanja bolesti. Neposrednim zadevanjem rastegljivom (x-tend) folijom ili PE-vrećicama možemo uticati na povećanje ugljen dioksida i menjanje atmosfere, što dovodi do povećanja dužine čuvanja.
Oslobođena tolota disanjem je visoka (Wati/tona) i na određenim temperaturama iznosi

Poremećaji tokom čuvanja:
Ozlede niskim temperaturama; se dešavaju na oko –0,6 0 C. Mlade cvasti u središnjim delovima »ruže« su najosetljivije na smrzavanje, i nastanku promene boje (zatamljena-browing) nakon topljenja.

Bolesti:
Najčešće oboljenje koje se javlja tokom čuvanja brokole je Erwinia spp. Čuvanjem na hladnom se umanjuju procesi bolesti. Niža relativna vlažnost od 90% na preporučljivim temperaturama umanjuje nastanak bolesti.

Čuvanje u kući:
Brokola se čuva u frižideru prepokrivena plastičnom folijom i treba je konzumirati brzo.
Zamrznuto kupusno povrće čuva se na temperaturama od 12 do 23 0 C. Na temperaturi od 12 0 C, brokola može da stoji od 6 do 8 meseci. Pri temperaturi od 23 0 C, brokola je upotrebljiva više od 24 meseca.

Sl. 1 i 2 Simptomi plamenjče brokole.

Sl. 1
Sl. 2

Sl. 3 Simptom nedostatka bora.

Sl. 3

SORTIMENT BROKOLE

Na teritoriji Srbije su od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (završno sa 2005 godinom) za gajenje odobrene sledeće sorte i hibridi:

Corvet, Cruiser, Citation, Skiff, Monopoly, Marathon.

MONOPOLYF1 (Syngenta seed)
visok potencijal prinosa u kombinaciji sa ujednačenošću plodova (ruža).
Veoma se dugo održava nakon branja. Preporučujemo ga za jesenju berbu. Fina struktura cvasti koja je blago ovalna. Pogodan je za svežu upotrebu i za industrijsku preradu. Dospeva za 80 dana od rasađivanja. Optimalan sklop 60x55 cm. Prosečna težina ruža 0.7-1.2 kg. Nakon berbe glavne cvasti možemo brati i manje cvasti sa zaperaka.

SKIFF F1 (Seminis)
robustan hibrid, namenje pre svega svežoj preradi ali je pogodan i za preradu. Spada u grupu srednje ranih hibrida sa kompaktnom, plavozelenom bojom cvasti. Glavna cvast se formira iznad lisne rozete, čime je u mnogome olakšana berba ovog hibrida. Formira nekoliko bočnih cvasti.

CRUISER F1 (Seminis)
pouzdan i prinosan, rani i robustan hibrid, namenje pre svega svežoj preradi ali je pogodan i za preradu. Spada u grupu ranih hibrida sa kompaktnom, tamnozelenom bojom cvasti. Cvast je kupastoovalnog oblika. Nije podložan šupljikavosti stabla, zbog čega može da se gaji u toplijim i suvljim uslovima. Pošto je veličina biljke ograničena, moguća je i gušća sadnja ovog hibrida.

CORVET F1 (Seminis)
spada u grupu srednje kasnih hibrida, pogodan za većinu agroklimatskih uslova, mada mu više odgovaraju hladniji uslovi. Pogodan je kako za svežu potrošnju, tako i za industriju. Ima takođe mogućnost da formira nekoliko bočnih izdanaka posle odstranjivanja centralne cvasti. Glavna cvast je kupastog oblika, tamno zelene boje. Biljke su srednje veličine, te im odgovara gušći sklop.

Dr Janko Červenski
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo

BROKOLA PROTIV TRULEŽI

BROKOLA PROTIV TRULEŽI

Danas se dobar obrok ne može zamisliti bez dobre salate, a dobra salata je zelena salata. Zbog toga mnogi žele da salatu gaje u svojim baštama. Međutim, zbog povećane proizvodnje na malom prostoru i višegkatnog gajenja tokom godine, salata se sve više gaji na istom mestu (monokultura). Usled toge se javljaju mnogobrojne bolesti i drugi štetni organizmi, koji ugrožavaju ili otežavaju proizvodnju ove značajane povtarske biljke. Jedna od bolesti koja se sve češće javlja je kolaps ili trulež- salate.

Ovu bolest izizivaju dve gljive čija su stručna imena Sclerotinia sclerotiorum i Sclerotinia minor.

Obe gljive imaju posebno tvorevine za održavanje i razmnožavanje, tzv. skelerocije, koje su kod prve gljive krupnije veličine zrna pasulja, a kod druge znatno sitnije (minor). Sklerocije se u zemljištu mogu održati 6-8 godina. Tako su dugo izvor zaraze pri ponovljenom gajenju salate na istoj površini. Pošto su skleocije kompaktne i tvrde tvorevine, one se teško uništavaju, čak i pri hemijskoj dezinfekciji zemljišta,pa je zaštita od ove bolesti dosta komplikovana i teška.

Bolest se javlja na mladim i starim biljkama. Početni simptomi su uvenuće starijeg lišća na glavici. Sa napredovanjem zaraze prema unutrašnjem lišću, cela biljka, uključujući i glavicu, vene. Zatim se vlažna trulež širi na nadzemne i podzemne delove biljke. Po vlažnom vremenu gljve na zahvaćenoj biljci formiraju snežnobelu prevlaku, a sa donje strane lišća, na kruničnom delu i duž korena nastaju crne sklerocije patogena. Cela biljka može uvenuti i osušiti se samo za nekoliko dana, otude naziv bolesti-kolaps salate.

Zaštita salata od ove bolesti je veoma teška. Preduzimaju se hemijske, biološke, fizicke i agrotehnicke mere. Međutim, ni jedna, primenjan samostalno, ne daje zadovoljevajuće rezultate. U nekim zemljama primenjuju se fungicidi, neposredno posle rasađivanja, sa sve dok salata ne dobje četiri lista. Međutim, u našoj zemlji fingicidi se ne primenjuju. S toga nam preostaje da koristimo druge mere zaštite.

Primenom plodoreda je teško suzbijati trulež salate zato što paraziti, koji izazivaju ovu bolest, imaju širok krug domaćina. Međutim, istraživanjima je utvrđeno da neke povrtarske biljke, gajene kao predusevi, smanjuju pojavu bolesti. tako je utvrđeno da gajenjem brokole, pre salate, smanjuje pojavu truleži.

Sakupljanje i uništavanje nezemenih delova salate samo delimično smanjuje pojavu bolesti, jer u zemljištu ostaje koren na kome se patogen održava. Širenju zaraze doprinosi i način zalivanja jer, kada se obavlja brazadama, zaraza se raznosi vodom. Zato je blje zalivanje vršiti sistemom kap-kao, veštačkom kišom ili na druge načine.

Dr Mirko Ivanović

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/