PROIZVODNJA KORNIŠONA NA OTVORENOM

18.02.2010. | “Agrostar” Slobodan Nikolić,dipl.ing. | Povrtarski Glasnik

PROIZVODNJA KORNIŠONA NA OTVORENOM

PROIZVODNJA KORNIŠONA NA OTVORENOM

Kornišoni su sa ekonomskog aspekta gledano vrlo važna povrtarska kultura. Proizvodnja ovog povrća u najvećoj meri je povezana sa prerađivačkom industrijom koja je u Srbiji,nažalost, prilično nestabilna. Zbog činjenice da je otkup kornišona nesiguran a cena još nesigurnija,ova kultura u Srbiji veoma varira po površinama.

Proizvodnja na otvorenom može biti uz oslonac ili položeno. Oba tipa proizvodnje imaju i prednosti i mane.

Proizvodnja uz oslonac je visokoprofesionalna, zahteva velika ulaganja kao i gajenje u monokulturi barem 4-5 godina da bi se ulaganje u sistem za oslanjanje biljaka isplatilo. Sistem oslonca čine betonski ili drveni stubovi povezani žicom. Ovakav način proizvodnje je lakši za rad u odnosu na položeno gajenje i prinos je veći. Mane su visoka ulaganja i gajenje u monokulturi. Konačno, sortiment za ovu vrstu proizvodnje podrazumeva profesionalne, partenokarpne hibride visoke rodnosti.

Položeno gajenje koje ćemo detaljnije opisati, opet zahteva manje ulaganje i u slučaju da nastupi loš period za proizvodnju kornišona, već sledeće godine na istoj parceli može se zasnovati druga proizvodnja. Sa druge strane kod proizvodnje na zemlji prinos je manji a sam rad nešto teži. Sortiment je prilagođen ovakvom načinu proizvodnje pri čemu se preporučuju nešto jeftinije sorte pretežno ženskog tipa.

POLOŽENI TIP PROIZVODNJE

Kornišoni se mogu proizvoditi na gotovo svim tipovima zemljišta, ali zemljišta nešto lakšeg sastava, dobrih vodno vazdušnih ososbina su najbolja. Naravno ds postoje specifičnosti u proizvodnji na svakom tipu zemljišta pa tako ne postoji univrzalan savet za proizvodnju.

Kao i kod većine povrtaskih vrsta i za kornišone bi najbolja bila proizvodnja iz rasada, pri čemu se rasađivanje vrši na konačan sklop. Sa druge strane može se i proizvoditi iz direktne setve pri čemu se troši više semena (2-3 semenke u kućicu) ali se izbegavaju troškovi proizvodnje rasada.

Razmak između redova je 1,5 m. Razmak pri direktnoj setvi kod je 25 cm kod biljaka sa manjom lisnom masom ili 35 cm kod biljaka sa većom lisnom masom. Potrebno nam je 60.000 semenki ili 1,5 kg. semena za hektar. Očekivani prinos pri zalivanju veštačkom kišom do kraja avgusta je 2-3 kg na kvadratni metar. Ukoliko koristimo sistem kap po kap do početka septembra prinos treba da bude 4-6 kg/m2.

PROIZVODNJA KORNIŠONA NA OTVORENOM

Za uspešnu proizvodnju se podrazumeva korišcenje malc folije kao i sistem kap po kap. Zbog visoke cene đubriva ali i ostalog repromaterijala, ne treba proizvodnju prepustiti slučaju nego đubrenje raditi prema analizi zemljišta. Ovakve analize su danas lako dostupne pošto prektično svaka firma koja distribuira đubriva moža da uradi takvu analzu i na osnovu nje da preporuku.Ovo smanjuje troškove i doprinosi racionalizaciji proizvodnje. Još jedan razlog za đubrenje na osnovu analize je taj što kornišoni ne podnose visoku zaslanjenost zemljišta (EC).

U suprotnom proizvod je slabog kvaliteta.

Važno je napomenuti da je kornišon toploljubiva biljka i da ne usvaja hranu ispod 16°C, pa ispod ove temperature ne treba ni đubriti. Voda za navodnjavanje ne treba da ima EC vrednost višu od 1,5.

Kod navodnjavanja kornišona takođe postoje specifinosti. Kornišon kao retko koja povrtarska vrsta ima visoke potrebe za navodnjavanjem. Zalivanje daje najbolje rezultate ako se vrši rano ujutru, a samo u slučaju visokih temperatura u letnjem peridu možemo pojčati sa korektivnim zalivanjem u kasnijim popodnevnim satima. Noćna zalivanja su štetna i treba ih izbegavati.

Optimalna proporcija azota (N) i kalijuma (K) se menja tokom razvojnih faza kornišona i kreće se od 1:1 do 2:1 tokom pune sezone gajenja.

Nedostaci hranljivih elemenata

Treba pažljivo pratiti nedostatke ili višak hraniva. Često se dešava da problem nije nedostatak nego to mogu biti oštećenja korena ili niska temperatura.

Nedostatak azota (N)
Dešava se najčešće na peskovitim zemljištima ili kada koristimo stajsko đubrivo. Simptomi su žućkasto lišće i plodovi, tanka stabljika i mali broj izdanaka.

Višak azota
Tamno-zeleno lišće, kratke internodije, loše zametanje plodova i braon korenove dlačice. Ako se ovi simptomi zapaze kada vršimo preterano zalivanje onda treba smanjiti zalivanje i to postepeno da ne bismo prouzrokovali oštećenja od preterane zaslanjenosti.

Nedostatak kalijuma (K)
Prvi simptomi se mogu zapaziti na nižim listovima gde se pojavljuje žutilo koje je uočljivo na ivici lista. Nervatura ostaje zelena.

Nedostatak magnezijuma (Mg)
Podseća na nedostatak kalijuma javlja se na sredini biljke.

“Agrostar”
Slobodan Nikolić,dipl.ing.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/