Proizvodnja trave od krupnika i korišćenje presovanog soka

14.11.2008. | Agronomska revija

Proizvodnja trave od krupnika i korišćenje presovanog soka

bio-krupnik

Krupnik (Triticum aestivum ssp. spelta) ponovo je otkriven sredinom sedamdesetih godina i počela je njegova proizvodnja, zbog izvanrednog hemijskog sastava, kvaliteta zrna i zbog njegovog lekovitog dejstva. Danas se proizvodi u zemljama Evropske unije, Severnoj Americi, a u poslednjih nekoliko godina i kod nas.

O poreklu, hemijskom sastavu, kvalitetu zrna i lekovitom dejstvu pisano je u ranijim brojevima ovog časopisa. Ovaj put želimo da upoznamo čitaoce o tome kako se proizvodi trava i sok od bio-krupnika, kako se koristi i kakvo je njegovo dejstvo na zdravlje ljudi. Lekovito dejstvo trave ima samo sok od bio-krupnika, ne i od obične pšenice ili trava drugih žitarica!

Plevičasto seme

Trava se može proizvesti samo od plevičastog semena krupnika, jer u procesu čišćenja dolazi do oštećenja klice i zrno izgubi klijavost. Za proizvodnju trave najpodesnije su pljosnate plastične, staklene ili nerđajuće posude od čelika. U posudu se stavi rastresita zemlja bez pesticida ili mešavina zemlje za cveće i treseta. Zatim se na tu površinu gusto poseje plevičasto zrno krupnika i ravnomerno se pokrije zemljom debljine oko jednog santimetra.

Posejano seme isključivo se zaliva kišnicom, destilovanom ili vodom prečišćenom u specijalnim aparatima (danas već mnoga domaćinstava imaju te aparate, kao npr. aparat firme Nobel, itd).

Ovakva voda ne sadrži teške metale, hlor, ni druga zagađujuća jedinjenja koja preko korena ulaze u isklijalu travu i smanjuju ili čak poništavaju lekovito dejstvo soka. Za zalivanje nikada se ne srne koristiti voda iz vodovodne slavine! Posejano i zaliveno seme se drži na sobnoj temperaturi blizu prozora na difuznom svetlu. U zavisnosti od temperature, posejano seme niče posle 8-12 dana (sl. 1)

slika 1. : Tek isklijali krupnik.

Tek isklijali krupnik

Treba obratiti pažnju na redovno i umereno zalivanje. Preterana količina vode u posudi zbog nedostatka kiseonika nepovoljno utiče na klijanje, nicanje i na porast trave. Isklijalu travu 8-10 dana ostavljamo na svetlom mestu da raste do 10-12 cm.

Ako travu ostavljamo da raste duže od 10 dana, doći će do etioliranja (žučenja), a pogoršava se kvalitet i lekovito dejstvo soka.

Trava se žanje makazama ili nožem sa reckastom oštricom, te se stavlja u plastične kese i ostavlja u frižideru najviše 7-10 dana. Od tako uskladištene trave sva- 1 SI.1. Tek isklijali krupnik ki dan se uzima količina od jedne šake, a sok se presuje specijalnom plastičnom presom, tj. melje mlinom, koji nema metalne delove.

Konzumiranje

Na početku se od soka konzumira 1-2 jelovne kašike odmah posle ceđenja, jer se u suprotnom slučaju veoma brzo razgrađuju najvredniji lekoviti sastojci. Količina popijenog soka se postepeno povećava do 1,5 dcl nakon ceđenja. Oni koji odluče da počnu terapiju, treba da budu pripremljeni da je dejstvo individualno, na svaku osobu deluje drugačije. Detoksikacija organizma počinje posle nekoliko dana, kada se osećamo lošije, ali je to prolazno stanje, koje za nekoliko dana nestaje i uskoro ćemo osetiti pozitivno i lekovito dejstvo soka. Sama trava i vlakna koja ostaju posle ceđenja soka nesvarljiva su za ljude, mogu izazvati smetnje u varenju praćene mučninom. Vlakna mogu da svare i iskoriste samo preživari. Busen, koji ostaje u sudu može se koristiti za kompostiranje. Za novu travu potrebna je nova zemlja i krupnikovo zrno.

Sok od trave krupnika bogata je riznica enzima, aminokiselina, mineralnih materija i hlorofila. Pospešuje funkciju thymusa, koja se posle puberteta smanjuje. Jedan od važnih sastojaka soka trave je hlorofil, koji vrši detoksikaciju i regeneraciju, štiti od štetnih spoljnih uticaja i takođe od kancerogenih materija. Sok usporava starenje i na taj način podmlađuje. Nema nikakve štetne sporedne posledice na ljudski organizam! Sastavni delovi soka pozitivno utiču na funkciju celog organizma i razgrađuju štetne materije. Akumulirane štetne materije u ćelijama ulaze u krvotok i neprekidno (kontinuirano) se izlučuju preko mokraće, stolice i kože.

Konzumiranje soka krupnika smanjuje telesnu masu, reguliše stolicu, povećava životnu radost, radnu sposobnost, kao i otpornost prema bolestima. Visok sadržaj hlorofila obogaćuje krv u kiseoniku, po boljšava snabdevenost ćelija kiseonikom, što je veoma značajno kod raznih upala.

Slika 2.: Specijalna presa za ceđenje soka.

Specijalna presa za ceđenje soka

Slika 3.: Presovani sok od trave krupnika.

Presovani sok od trave krupnika

Vitamini i enzimi

Veoma je bogat vitaminima E, F, K i B kompleksima. Sadrži značajne količine B 17 (laetrile), koji - kao što je poznato istraživačima - bez štetnog dejstva na zdrave ćelije, razara ćelije tumora i raka. Pomaže varenje i pospešuje rad unutrašnjih organa. Uništava patogene bakterije i uspostavlja ravnotežu korisnih bakterija u crevima, što je značajno za jačanje imunološkog sistema organizma.

U soku krupnika do sada su identifikovali 18 vrsta enzima koji su na čudan način identični sa enzimima s kojima smo se rodili, medu njima i hormon melatonina. Ovi hormoni se vremenom smanjuju u organizmu i veoma se teško nadoknađuju. Iz sveže ceđenog soka trave ponovo se ugrađuju u organizam i on se u najužem smislu te reči podmlađuje.

Za šta je još korisna krupnikova trava? Izvanredan je izvor mineralnih materija - medu njima i selena - vitamina, aminokiselina i hlorofila. Pospešuje detoksikaciju, regeneriše ćelije, štiti od degeneracije ćelija (npr. tumor), popravlja snabdevenost tkiva kiseonikom, pospešuje stvaranje krvi i poboljšava metabolizam ćelija, imunitet i ubrzava procese lečenja. Visok sadržaj hlorofila ima lekovito dejstvo, deluje kao „tečni" kiseonik, što pospešuje cirkulaciju krvi i istiskuje štetne materije. Sadrži značajan broj vitamina, među njima i B kompleks, C vitamin, i veliki broj mineralnih materija. Aminokiseline, i belančevine u soku trave krupnika nalaze se u velikim količinama, a istovremeno i međusobno „sarađuju".

Unošenje izolovanih belančevina po pravilu ostaju bez efekta, a nekada mogu biti i štetne. U hrani se nalazi malo esencijalnih belančevina, zato organizam nije u stanju da sintetizuje ćelije neophodne za izgradnju tkiva. Sok od trave krupnika sadrži 25% belančevina što je značajno više nego u mesu i jajima, koja sadrže samo 16%. Znamo gde govedo nalazi najvredniju hranu! Na livadi, u travi! Trava krupnika ima najveći sadržaj belančevina od svih trava. Nije dovoljno da naša hrana sadrži mnogo belančevina, već ona mora biti i biološki aktivna. To najbolje znaju sportisti i bodi bilderi.

Podmlađivanje ćelija

Sveza trava krupnika sadrži sledeće enzime:
proteaze - omogućavaju varenje belančevina;
citohromoksidante - antioksidant, neophodan za disanje ćelija;
amilaza - pospešuje varenje škroba;
lipaza - razlaže masti;
fitocianin - pomaže stvaranju krvi;
transhidrogenaza - pomaže rad mišića srca;
SOD (super-oxid-dimutaza) - nalazi se u svim ćelijama, usporava starenje ćelija;
melatonin, „hvata" slobodne radikale, a ovaj hormon se „stara" o svim životnim funkcijama.
Podmlađivanje ćelija povoljno utiče na jačanje imunološkog sistema celog organizma.

Sok od trave krupnika danas je u svetu najpopularniji i najpouzdaniji, zdravi, prirodni dodatak ishrani čoveka. U stvari to nije novo otkriće, jer gorko sladunjavi sok od ove pšenice koristio se i u prastarim vremenima radi zaštite zdravlja i preventivno za sprečavanje bolesti. Prema pouzdanim izvorima bio je poznat još Sumerima, Egipćanima i u Oind kulturi, te u zajednicama Esema. U novije vreme u Sjedinjenim Američkim Državama već tri decenije primenjivala ga je Ann Wigmore, osnivač čuvenog Instituta zdravlja Hipokrata (Hipokrates Health Institute). Sok od trave krupnika veoma se ceni još od biblijskih vremena. Za vreme Prvog svetskog rata davali su ga ranjenim vojnicima u evropskim bolnicama.

Isceđen sok od trave krupnika zbog visokog sadržaja aktivnih enzima i belančevina ne može se konzervirati konvencionalnim metodama, jer najvažniji sastojci se brzo, u roku od jednog sata, razgrađuju i gube lekovito dejstvo. Međutim, aktivnost enzima može se održati brzim zamrzavanjem, što je već dugogodišnja tradicija. Zahvaljujući toj tehnologiji, sveže ceđen sok će sačuvati sva lekovita dejstva, a čuvanje zamrznutog soka je moguće u zamrzivačima svakog domaćinstva. Od zamrznute kocke - oko 12 grama - dnevno se preporučuje konzumiranje 1-3 kocke. Stavi se u čašu sa prečišćenom ili destilovanom vodom i popije se odmah posle otopljenja, ili kocke mogu držati u ustima dok se ne istope. Ako dnevno treba da konzumiramo više od jedne kocke, učinimo to odjednom, nikako raspoređeno u toku dana.

O ovom soku potrebno je znati, da u želucu u dodiru sa glukozidazom gubi najvažnija lekovita svojstva. Ovaj enzim se praktično nalazi u voću i povrću, te u svakoj hrani koja je podvrgnuta vrenju. Pre uzimanja soka tri, a posle uzimanja jedan sat nije preporučljivo jesti već možemo piti samo prečišćenu vodu.

Kada sretnemo ljude u godinama koji su vitalni, veseli, izgledaju mladalački i puni su energije, te se ne zamaraju lako, imaju izvanrednu radnu sposobnost naspram svojih godina, otporni su na bolesti, često poželimo da i mi budemo u tako odličnom stanju. Samo zdrav čovek može biti zadovoljan, uravnotežen, dobre kondicije, staložen i mudar, međutim, za to treba nešto i učiniti. Ovo je savet, kako da konzumiramo sok od krupnikove trave i postanemo upravo takvi, kakvi bi želeli biti!

Prof. dr Imre Molnar

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/