Gajenje divljih životinja sa skupocenim krznom je jedna od najmlaðih grana poljoprivrede koja postoji manje od 100 godina.
Gajene u kavezima životinje sa skupocenim krznom su potomci divljih životinja, koje i danas slobodno žive u divljini. Za vreme pripitomljavanja osnovni fiziološki parametri, većina eksterijernih i interijernih osobina divljih životinja gajenih u kavezima se delimično promenila. Ovde se mora reći da se najveće promene zapažaju u boji i strukturi krzna, veličini tela, reproduktivnoj funkciji. Na primer, zabeleženo je mnogo mutacija boje krzna, što je bilo iskorišćeno za dobijanje takvih varijanti koje ne postoje u prirodi.
Tehnologija gajenja životinja u kavezima je, takoðe, pretrpela dosta izmena. Dok se u prvo vreme stremilo stvaranju uslova gajenja sličnih onima u prirodi, u poslednje vreme se životinje gaje u kavezima sa vrlo ograničenom kvadraturom. Takoðe, detaljna istraživanja u oblasti njihovih nutricionističkih potreba su dovela do uprošćavanja i pojeftinjenja procesa ishrane.
Gajenje nerca predstavlja osnovnu granu krznarstva, ali razvoj te grane se koči čestim infekcijama i problemima sa imunitetom, koji se veoma često sreću kod mladunčadi ovih životinja. Kao što pokazuju rezultati epizootoloških istraživanja i analiza, skoro sve ženke nerca su zaražene plazmocitozom. Takoðe, široko rasprostranjeni problemi varenja i narušenog delovanja respiratornih organa u uzgajanju nerca su, u stvari, samo posledica imunopatoloških problema. A glavni uzrok je ovde, u suštini – delovanje uslovno-patogenih bakterija iz različitih taksonomičnih grupa. Jedan od najefikasnijih načina borbe sa takvim imunodeficitnim stanjima su BIOMODULATORI. Upravo biomodulatori širokog spektra dejstva su u ovoj situaciji najefikasniji, zato što se prilikom imunodeficitnih stanja blokiraju ne samo gumoralni i ćelijski sistem imuniteta, već se inhibiraju i parenhimske ćelije i drugih funkcionalnih sistema. A to znači da preparat koji obnavlja imune sposobnosti mora, u najmanju ruku, da bude biofunkcionalan: da stimuliše imunitet i aktivizira blokirane ćelije i funkcije parenhimskog tkiva (Emeljanenko P.A., 1997).
Sve te uslove ispunjava Kompleksni imunostimulator (KIM), jer on reguliše imunitet i povećava otpornost organizma ka stresovima povezanim sa štetnim delovanjem sredine, kao i sa nekim osobenostima uslova gajenja divljih životinja.
Mi smo razradili i eksperimentalno ispitali novi kompleksni biološki aktivan preparat (KIM), koji poseduje sve osobine imunomodulatora, a napravljen je po tehnologiji zaštićenoj patentom, od oploðenog kokošijeg jajeta (Patent na pronalazak ? 224221).
Ovaj preparat se najčešće koristi u uzgoju krznenih životinja, radi smanjenja imunodeficitnih stanja povezanih sa rastom i linjanjem štenića.
Sastav preparata
100 ml datog preparata sadrži:
– 20 ml biološki aktivne jajčane mase;
– 79,7 rastvora hlorida natrijuma 0,9%;
– 0,3 ml konzervansa
Ovaj pronalazak, u poreðenju sa svojim prototipovima i drugim poznatim tehničkim rešenjima ima sledeće prednosti:
– biostimulator, koji se dobija predloženim pronalaskom, ima efekat terapije tkiva, hidrolizoterapije, organoterapije, nespecifične proteinoterapije, a takoðe ima i baktericidni efekat;
– način pripreme daje mogućnost dobijanja preparata ne samo sa terapijskim efektom, već koji u sebi ima sačuvane korisne osobine jaja: visok nivo aminokiselina, vitamina i hormona, visoke pokazatelje imuniteta, aktivizaciju nivoa metabolizma;
– jeftiniji način proizvodnje;
– osnovne metode, preparati i oprema korišćena prilikom dobijanja preparata KIM su veoma dostupni.
Prvi put u slučajevima imunopatologija kod nerca, izučena je specifična aktivnost biomodulatora – oni ne izazivaju odstupanja od fizioloških normi funkcionisanja osnovnih sistema, ne narušavaju proces imunogeneze kod životinja posle imunizacije, poboljšavaju usvajanje hranljivih materija i pozitivno utiču na ubrzano povećanje telesne težine životinja.
Na osnovu podataka dobijenih prilikom proučavanja uticaja preparata KIM na rast, razvoj i interijerne parametre nerca različitih polnih i uzrasnih grupa, dati su predlozi i rekomendacije o sprovoðenju lečenja i preventivnih mera različitih oboljenja krznara.
Naučno-proizvodni eksperiment je sproveden na krznarskoj farmi „Šumski ključevi“ Špakovskog rejona Stavropoljske oblasti Rusije.
Cilj tog eksperimenta je bio – proučavanje uticaja novog biogenog stimulatora na reproduktivne osobine i pokazatelje otpornosti organizma mužjaka nerca. Zadaci istraživanja su bili sledeći: odrediti optimalne doze i količinu dnevnih davanja preparata, proučiti pokazatelje otpornosti organizma mužjaka prilikom korišćenja biogenih stimulatora, proanalizirati rezultate parenja nerca i kvalitet sperme mužjaka pod uticajem stimulatora. Rezultati analiza reproduktivnih sposobnosti nerca pod uticajem upotrebe KIM-a pokazuju da postoji velika razlika izmeðu eksperimentalne i kontrolne grupe. Primena KIM-a je pozitivno uticala na aktivnije učešće u parenju, ranijem početku i završetku sezone parenja i štenjenja, smanjenju procenta besplodnih ženki, povećanju broja uspešno oštenjenih ženki, povećanju plodnosti, smanjenju smrtnosti i nerazvijenosti kod štenića. Najbolji rezultati su postignuti prilikom davanja životinjama injekcije KIM-a u dozi od 0,1 ml na 1 kg žive mase.
Primena preparata na štenićima različitih polnih i uzrasnih grupa dovela je do sledećih rezultata: mladunčad je dobro rasla i razvijala se, smanjili su se slučajevi smrtnosti, kao i oboljenja organa za varenje i pluća.
Posle presaðivanja, telesna težina štenića koji su koristili KIM je bila veća nego težina štenića iz kontrolne grupe; i to, kod mužjaka veća za 21%, a kod ženki za 13,1%. Štenići-mužjaci iz eksperimentalne grupe su šezdesetog dana eksperimenta bili teži za 16% više nego štenićimužjaci iz kontrolne grupe, a ženke za 10,3% teže nego one iz kontrolne grupe.
Na kraju eksperimenta izvršena je vizuelna ocena stanja krznenog pokrivača životinja i ustanovljeno je da je procenat životinja sa poremećajima u formiranju krzna u kontrolnoj grupi bio za 47–59% veći nego u grupi koja je koristila KIM!
U eksperimentalnoj grupi povećanje prirasta je bilo od 12 do 55% veće nego u kontrolnoj grupi, dok je smrtnost bila veća u kontrolnoj grupi čak za 18–20%.
Najbolji rezultati su dobijeni prilikom davanja injekcije KIM-a tri puta dnevno u dozi od 0,05ml na 1kg žive mase. Štenići su prestizali svoje vršnjake iz kontrolne grupe po rastu i razvoju, kao i po kvalitetu krznenog pokrivača.
Korišćenje kompleksnog imunomodulatora KIM je, takoðe, ekonomski rentabilno. Godišnja dobit, preračunata na jednu ženku, iznosi 486 rubalja, to jest oko 16 eura.
autori teksta:
Prof. dr V.A. Pogodajev, šef katedre Poljoprivrednih tehnologija Karačajevo čerkeske Državne tehnološke akademije
E.A.Morenko – naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta stočarstva i proizvodnje stočne hrane, Stavropolj
E.A.Kic – mlaði naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta stočarstva i proizvodnje stočne hrane, Stavropolj
