Ovaj napis objavljen je u svrhu uspešnije borbe sa falsifikatorima meda. Iskoristite fotografiju da svojim potrošačima ukažete na probleme sa kojima se mogu susresti u praksi.
Veštački med se kristališe. Kristalisana masa nije homogena, što ga jasno diferencira od pravog meda. Liči na sneg nabacan u posudu sa vodom, što se lepo vidi na fotografijama, nastalim posle čuvanja veštačkog meda u dužem vremenskom periodu.
Zajedničko za oba uzorka je: receptura, temperatura invertovanja i temperatura prostorije u kojoj su trajno odloženi.
Veštački med je prvo spravljen po sledećoj recepturi: mleveni šećer 74%, voda 18,5%, med 7,5%, sirćetna kiselina 0,03% (Pčelar 11/99 – Lebedev). Temperatura invertovanja od +35 °C do +40 °C. Temperatura prostorije u kojoj su oba uzorka trajno odloženi od +5 °C do +20 °C.
Uzorak broj 1 (na slici levo) je star oko 5,5 godina (66 meseci), a uzorak broj 2 (na slici desno) oko 2,5 godine (30 meseci). U oba slučaja je med (pobuðivač procesa invertovanja) uzet iz grupe livadskih medova. Verovatno je bitno, za raniju kristalizaciju inverta, što je kod uzorka broj 2 upotrebljen kristalisani med, koji je neposredno pred upotrebu dekristalisan. Osnovna namena dobijanja veštačkog meda (invertovanog šećera) je bila pravljenje pogača za pčele. Oba uzorka su namerno izdvojena, od inverta za pogače, radi dugotrajnog posmatranja. Kristalizacija uzorka broj 1 je počela posle približno 4 godine (48 meseci), a kristalizacija uzorka broj 2 posle približno 2 godine (24 meseca). Nadam se da će ove fotografije pomoći pčelarima da uoše razliku izmeðu pravog kristalisanog meda i pravog kristalisanog invertovanog šećera.
