|
Neophodni kvalitetni berači
JAGODASTO VO]E
Prof. dr Mihailo Nikolić
Uvođenjem u proizvodnju novih i kvalitetnih
sorti ovog voća oslobođenog neprijatnih
bodlji, kupina se po ekonomskom značaju
svrstala odmah iza maline i jagode
Kupina ima veliki privredni
značaj jer obezbeđuje solidnu
zaradu po jedinici površine, naročito u rejonima pogodnim za njeno
gajenje. Rano stupa u rod, visoke je
rodnosti (preko 30 t/ha), plod je veoma
hranljiv, mogućnosti raznovrsne
upotrebe ploda, lak plasman,
adaptivna na različite uslove gajenja
i tipove zemljišta, ima veliki
raspon zrenja (30-45 dana) otporna
na bolesti i štetočine, odlična
medonosna biljka. Koristi se i u
farmaceutskoj industriji zbog dobrih
lekovitih svojstava skoro
svih njenih delova.
Nedostaci su: izmrzavanje od zimskih
i prolećnih mrazeva, naročito
u područjima sa nadmorskom visinom
iznad 700 m, osetljivost plodova
prema truljenju i transportu,
obavezno obezbeđenje navodnjavanja,
obezbeđenje većeg broja radnika
u vreme berbe i dr.
Sa ekološkog aspekta kupina
ima brojne pogodnosti.
Zaštita i upotreba pesticida
može se svesti na samo neophodnih
nekoliko tretiranja, pa da
prinos bude zadovoljavajući a kvalitet
ploda dobar. Upotreba mineralnih
đubriva može se delom zameniti
upotrebom stajnjaka i tako
smanjiti zagađenje zemljišta i dr.
GAJENJE
Za gajenje kupine birati toplije
krajeve i južne ekspozicije sa dobro
obezbeđenom vlagom u toku vegetacije,
naročito zrenja. Plodna i
umereno vlažna zemljišta odgovarajuće strukture obezbeđuju dobar
porast i obilan rod. Treba izbegavati
zabarena i ilovasta zemljišta, zatim krečna i suva, kao i zemljišta zakorovljena višegodišnjim korovom. Vetroviti tereni
takođe nisu pogodni za kupinu.
Obezbeđenost hranljivim elementima
treba da je ista kao i za malinu, a
kiselost zemljišta (pH vrednost)
treba da je 5,5 do 6,5.
SORTIMENT
U poslednjoj deceniji u proizvodnji
kupine u našoj zemlji (oko 1.000 hektara zasada) najzastupljenije su
tri sorte bez bodlji: Tornfri (u starijim
zasadima), Blek satin i Čačanska bestrna (u novijim zasadima).
Tornfri (Thornfree) je američka
sorta, sazreva od kraja jula pa sve do
oktobra. Veoma je rodna sorta, ali
zbog kasnog zrenja često ne dozri,
naročito na višim terenima. Plod
je srednje krupan, umereno sladak,
okruglasto-izdužen i sjajno crne
boje. Pri čuvanju u hladnjačama često
vraća boju u crvenu.
Blek saten (Black satin) je američka sorta ranog zrenja (počinje da zri
polovinom jula a zrenje završava
polovinom avgusta) i visoke rodnosti.
Plod je slađi od sorte tornfri.
Relativno otporna prema izmrzavanju
i žutoj rđi.
Čačanska bestrna je nova sorta
stvorena u Institutu za voćarstvo u
Čačku. Veoma je rodna, sa prinosima
preko 30 t/ha. Zrenje počinje u drugoj
polovini jula a završava krajem
avgusta i početkom septembra. U
uslovima navodnjavanja većina plodova
dozri. Plod je vrlo krupan
(prosečna masa preko 7 g, a pojedinačni plodovi dostižu i do 15 g) i
dosta mekan. Tamno crne boje, vrlo
slatkog ukusa i prijatne arome. Pri
čuvanju u hladnjačama delimično
gubi boju. Daje snažne izdanke,
praktično otporna na žutu rđu. Licencno
je zaštićena.
Pored navedenih, kod nas se gaje u
manjoj meri i Dirksen, Hal i Smutstem
sorta.
TEHNOLOŠKI POSTUPCI
Izbor sorte treba uskladiti sa
namenom plodova, blizinom tržišta, raspoloživom radnom snagom
u određenom vremenu sazrevanja date
sorte i podudaranjem zrenja sa nekim
drugim vrstama ili sortama.
Sadnju kupine obaviti u jesen ili
rano s proleća na neophodno dobro i
pravilno pripremljenom zemljištu. Pravovremenom i pravilnom
sadnjom obezbeđuje se optimalan
razvoj sadnica, zadovoljavajući rod
već u drugoj i pun rod u trećoj godini.
Rastojanje sadnje za kupinu bez
bodlji je 3 m između redova i 1,5 m u
redu (3 h 1,5 m) odnosno 2.220 biljaka
po hektaru. Kupinu je najbolje gajiti
u špalirskom sistemu gajenja uz
korišćenje naslona: bagremovih
ili betonskih stubova i pocinkovane
žice, nešto deblje od one koja se
koristi kod maline. Stubovi se postavljaju
na rastojanju 5-6 m sa 2 do 3
reda pocinkovane žice na visini
od 60 do 180 cm. Naslon se postavlja
u drugoj godini posle sadnje.
Prvoklasan izdanak kupine za
sadnju treba da ima dobro razvijen
korenov sistem i 2 do 3 dobro razvijena
nadzemna pupoljka, da je certificiran,
sortno čist i zdravstveno
ispravan. Koristiti sadni materijal
isključivo proizveden kod renomiranih
rasadničara.
U godini sadnje kupine mladi zasad
treba pažljivo negovati: uklanjati
korove, po potrebi zalivati,
izvršiti osnovno đubrenje kompleksnim
mineralnim đubrivima i stajnjakom pri sadnji, i po primanju
prihranu KAN-om. Zaštitu sprovoditi
po potrebi uz konsultovanje
sa stručnim službama. U prvoj godini
razviće se više dobrih izdanaka
koji će iduće godine doneti
rod.
REZIDBA
Rezidba kupine obavlja se u proleće pre kretanja vegetacije. Za rod
se ostavljaju 3 do 4 zdrava i snažna izdanka koji se skraćuju na 20-tak
cm iznad poslednje žice odnosno
najviše 2 do 2,2 m visine. Bočne
grančice se skraćuju na 20-25 cm dužine, odnosno na tri pupoljka. Tako
orezani izdanci vezuju se zrakasto
za žice.
U toku vegetacije kod kupine se,
kao i kod maline, obavlja početno
zakidanje mladih izdanaka tako da
ostavljamo izdanke koji izrastaju
početkom maja i najviše 5-6 da bi
smo imali potreban izbor za narednu
godinu. Kako se izdanci lako lome
to treba pažljivo obavljati obradu
da ne polomimo ostavljene izdanke.
Kad izdanak dostigne visinu od
2,5 m treba ga prekratiti kako bi se
pospešilo izbijanje bočnih grana.
\ubrenje kupinjaka obavlja se tokom
zime sa 600 do 800 kg kompleksnih
mineralnih đubriva NPK
formulacije 10:12:26 ili 8:4:24 ili
pak 15:15:15. Svake druge godine dodavati
po 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka.
Prihranjivanje se obavlja
KAN-om u količini 400-500 kg/ha u
dva navrata: prvo početkom aprila
po rezidbi i vezivanju kupina a drugo
neposredno pre početka cvetanja.
Navodnjavanje kupine je obavezna
mera posebno u vreme zrenja. U protivnom
plod neće dozreti, a prinos
će biti drastično smanjen. Navodnjava
se u više navrata sa po 50 do
60 litara po kvadratu.
Obrada kupinjaka obavlja se frezovanjem
ili kultiviranjem između
redova i okopavanjem ili prašenjem
u redu. Broj kultiviranja zavisi
od uslova sredine: zemljišta, padavina,
količine đubriva i dr. Poslednja
obrada mora biti do sredine
septembra, da se ne bi vegetacija
produžavala i došlo do izmrzavanja
tokom zime.
O programu zaštite kupine i organizovanju
berbe pisaćemo u nekom
od narednih brojeva.
|