|
Neophodni kvalitetni beraèi
JAGODASTO VO]E
Prof. dr Mihailo Nikoliæ
Uvoðenjem u proizvodnju novih i kvalitetnih
sorti ovog voæa osloboðenog neprijatnih
bodlji, kupina se po ekonomskom znaèaju
svrstala odmah iza maline i jagode
Kupina ima veliki privredni
znaèaj jer obezbeðuje solidnu
zaradu po jedinici površine, naroèito u rejonima pogodnim za njeno
gajenje. Rano stupa u rod, visoke je
rodnosti (preko 30 t/ha), plod je veoma
hranljiv, moguænosti raznovrsne
upotrebe ploda, lak plasman,
adaptivna na razlièite uslove gajenja
i tipove zemljišta, ima veliki
raspon zrenja (30-45 dana) otporna
na bolesti i štetoèine, odlièna
medonosna biljka. Koristi se i u
farmaceutskoj industriji zbog dobrih
lekovitih svojstava skoro
svih njenih delova.
Nedostaci su: izmrzavanje od zimskih
i proleænih mrazeva, naroèito
u podruèjima sa nadmorskom visinom
iznad 700 m, osetljivost plodova
prema truljenju i transportu,
obavezno obezbeðenje navodnjavanja,
obezbeðenje veæeg broja radnika
u vreme berbe i dr.
Sa ekološkog aspekta kupina
ima brojne pogodnosti.
Zaštita i upotreba pesticida
može se svesti na samo neophodnih
nekoliko tretiranja, pa da
prinos bude zadovoljavajuæi a kvalitet
ploda dobar. Upotreba mineralnih
ðubriva može se delom zameniti
upotrebom stajnjaka i tako
smanjiti zagaðenje zemljišta i dr.
GAJENJE
Za gajenje kupine birati toplije
krajeve i južne ekspozicije sa dobro
obezbeðenom vlagom u toku vegetacije,
naroèito zrenja. Plodna i
umereno vlažna zemljišta odgovarajuæe strukture obezbeðuju dobar
porast i obilan rod. Treba izbegavati
zabarena i ilovasta zemljišta, zatim kreèna i suva, kao i zemljišta zakorovljena višegodišnjim korovom. Vetroviti tereni
takoðe nisu pogodni za kupinu.
Obezbeðenost hranljivim elementima
treba da je ista kao i za malinu, a
kiselost zemljišta (pH vrednost)
treba da je 5,5 do 6,5.
SORTIMENT
U poslednjoj deceniji u proizvodnji
kupine u našoj zemlji (oko 1.000 hektara zasada) najzastupljenije su
tri sorte bez bodlji: Tornfri (u starijim
zasadima), Blek satin i Èaèanska bestrna (u novijim zasadima).
Tornfri (Thornfree) je amerièka
sorta, sazreva od kraja jula pa sve do
oktobra. Veoma je rodna sorta, ali
zbog kasnog zrenja èesto ne dozri,
naroèito na višim terenima. Plod
je srednje krupan, umereno sladak,
okruglasto-izdužen i sjajno crne
boje. Pri èuvanju u hladnjaèama èesto
vraæa boju u crvenu.
Blek saten (Black satin) je amerièka sorta ranog zrenja (poèinje da zri
polovinom jula a zrenje završava
polovinom avgusta) i visoke rodnosti.
Plod je slaði od sorte tornfri.
Relativno otporna prema izmrzavanju
i žutoj rði.
Èaèanska bestrna je nova sorta
stvorena u Institutu za voæarstvo u
Èaèku. Veoma je rodna, sa prinosima
preko 30 t/ha. Zrenje poèinje u drugoj
polovini jula a završava krajem
avgusta i poèetkom septembra. U
uslovima navodnjavanja veæina plodova
dozri. Plod je vrlo krupan
(proseèna masa preko 7 g, a pojedinaèni plodovi dostižu i do 15 g) i
dosta mekan. Tamno crne boje, vrlo
slatkog ukusa i prijatne arome. Pri
èuvanju u hladnjaèama delimièno
gubi boju. Daje snažne izdanke,
praktièno otporna na žutu rðu. Licencno
je zaštiæena.
Pored navedenih, kod nas se gaje u
manjoj meri i Dirksen, Hal i Smutstem
sorta.
TEHNOLOŠKI POSTUPCI
Izbor sorte treba uskladiti sa
namenom plodova, blizinom tržišta, raspoloživom radnom snagom
u odreðenom vremenu sazrevanja date
sorte i podudaranjem zrenja sa nekim
drugim vrstama ili sortama.
Sadnju kupine obaviti u jesen ili
rano s proleæa na neophodno dobro i
pravilno pripremljenom zemljištu. Pravovremenom i pravilnom
sadnjom obezbeðuje se optimalan
razvoj sadnica, zadovoljavajuæi rod
veæ u drugoj i pun rod u treæoj godini.
Rastojanje sadnje za kupinu bez
bodlji je 3 m izmeðu redova i 1,5 m u
redu (3 h 1,5 m) odnosno 2.220 biljaka
po hektaru. Kupinu je najbolje gajiti
u špalirskom sistemu gajenja uz
korišæenje naslona: bagremovih
ili betonskih stubova i pocinkovane
žice, nešto deblje od one koja se
koristi kod maline. Stubovi se postavljaju
na rastojanju 5-6 m sa 2 do 3
reda pocinkovane žice na visini
od 60 do 180 cm. Naslon se postavlja
u drugoj godini posle sadnje.
Prvoklasan izdanak kupine za
sadnju treba da ima dobro razvijen
korenov sistem i 2 do 3 dobro razvijena
nadzemna pupoljka, da je certificiran,
sortno èist i zdravstveno
ispravan. Koristiti sadni materijal
iskljuèivo proizveden kod renomiranih
rasadnièara.
U godini sadnje kupine mladi zasad
treba pažljivo negovati: uklanjati
korove, po potrebi zalivati,
izvršiti osnovno ðubrenje kompleksnim
mineralnim ðubrivima i stajnjakom pri sadnji, i po primanju
prihranu KAN-om. Zaštitu sprovoditi
po potrebi uz konsultovanje
sa struènim službama. U prvoj godini
razviæe se više dobrih izdanaka
koji æe iduæe godine doneti
rod.
REZIDBA
Rezidba kupine obavlja se u proleæe pre kretanja vegetacije. Za rod
se ostavljaju 3 do 4 zdrava i snažna izdanka koji se skraæuju na 20-tak
cm iznad poslednje žice odnosno
najviše 2 do 2,2 m visine. Boène
granèice se skraæuju na 20-25 cm dužine, odnosno na tri pupoljka. Tako
orezani izdanci vezuju se zrakasto
za žice.
U toku vegetacije kod kupine se,
kao i kod maline, obavlja poèetno
zakidanje mladih izdanaka tako da
ostavljamo izdanke koji izrastaju
poèetkom maja i najviše 5-6 da bi
smo imali potreban izbor za narednu
godinu. Kako se izdanci lako lome
to treba pažljivo obavljati obradu
da ne polomimo ostavljene izdanke.
Kad izdanak dostigne visinu od
2,5 m treba ga prekratiti kako bi se
pospešilo izbijanje boènih grana.
\ubrenje kupinjaka obavlja se tokom
zime sa 600 do 800 kg kompleksnih
mineralnih ðubriva NPK
formulacije 10:12:26 ili 8:4:24 ili
pak 15:15:15. Svake druge godine dodavati
po 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka.
Prihranjivanje se obavlja
KAN-om u kolièini 400-500 kg/ha u
dva navrata: prvo poèetkom aprila
po rezidbi i vezivanju kupina a drugo
neposredno pre poèetka cvetanja.
Navodnjavanje kupine je obavezna
mera posebno u vreme zrenja. U protivnom
plod neæe dozreti, a prinos
æe biti drastièno smanjen. Navodnjava
se u više navrata sa po 50 do
60 litara po kvadratu.
Obrada kupinjaka obavlja se frezovanjem
ili kultiviranjem izmeðu
redova i okopavanjem ili prašenjem
u redu. Broj kultiviranja zavisi
od uslova sredine: zemljišta, padavina,
kolièine ðubriva i dr. Poslednja
obrada mora biti do sredine
septembra, da se ne bi vegetacija
produžavala i došlo do izmrzavanja
tokom zime.
O programu zaštite kupine i organizovanju
berbe pisaæemo u nekom
od narednih brojeva.
|