|
PROBUS opet u Mačvi
SELEKCIJE NOVOSADSKOG INSTITUTA
Do sada je u Institutu
za voćarstvo
i vinogradarstvo
stvorena 21 sorta
i tri klona vinove
loze. Neke od njih
predstavljamo
ovom prilikom
Rezultati na polju nauke ostvareni
u ovom Institutu našli
su primenu ne samo u Vojvodini
već i na prostorima bivše Jugoslavije,
ali ih ima i u drugim zemljama
Evrope i Azije. Hiljade
hektara vinograda zasnovane sa
ovim sortama najveće su priznanje
novosadskim selekcionarima.
Među priznatim vinskim sortama
su Neoplanta, Župljanka,
Sirmijum, Sila, Nova dinka,
Probus, Rumenka, Rizling italijanski
(sa klonovima SK- 13, SK –
54 i SK – 61), Zlata, Liza, Rani
rizling, Lela, Mila, Petra, Kosmopolita,
Petka, Rubinka, Bačka, Morava i Panonija, a od stonih,
pomenućemo Lastu i Karmen.
PROBUS
Ova sorta je dobijena ukrštanjem
Skadarke i Kaberne sovinjona.
Ime je dobila po rimskom državniku Probusu koji je u trećem
veku Nove ere obnovio fruškogorsko
vinogradarstvo. Sorta se
zbog toga najviše i širi upravo
na Fruškoj gori. Snažnog je čokota, velikih petodelnih listova,
grozda srednje veličine, valjkastog,
zbijenog. Bobice su mu
okrugle, tamno plave boje, sadrže
obojen sok.
Dobre je rodnosti, sazreva pozno,
zahteva dugu rezidbu. Dobro
nakuplja šećer uz relativno visok
sadržaj kiselina. Osetljiv je
na mrazeve a u kišnim sezonama
grožđe je sklono truljenju. Vino
spravljeno od Probusa je pune boje,
bogato, harmoničnog ukusa i
prijatnog mirisa. Perspektivna
sorta za visokokvalitetna crna
vina.
KOSMOPOLITA
Nastala je kao rezultat zajedničkog rada mađarskih i domaćih selekcionara i priznata
2001. godine. Autori su P. Cindrić,
N. Korać, V. Kovač i P. Kozma.
Sorta ima snažan čokot sa
velikim brojem uspravnih lastara
i većim brojem uspravnih zaperaka.
Listovi mali, petodelni,
sjajni i kožasti. Grozd je valjkast,
izdužen, srednje rastresit,
ponekad i rehuljav. Bobice su
okrugle, ružičaste boje, sa debelom
pokožicom, finog muskatnog
ukusa.
Sazreva rano, sredinom avgusta,
i traži tačnu berbu, inače
gubi kiseline ako se sa berbom
odugovlači. Nakuplja veliku količinu šećera. Traži dugu rezidbu.
Veoma otporna na mrazeve,
na sivu plesan a srednje otporna
na plamenjaču i pepelnicu. Daje
kvalitetno vino sa veoma finom
muskatnom aromom. Pogodna za
integralnu proizvodnju grožđa i
vina.
PROBUS: PROVEREN U PRAKSI
KOSMOPOLITA: ATRAKTIVNI PLODOVI
STONE SORTE
LASTA je rezultat ukrštanja
sorti Muskat i Ljane. Autori su
Petar Cindrić i Nada Korać.
Sorta ima čokot srednje bujnosti.
Razvija veći broj zaperaka koje
redovno treba uklanjati i prekraćivati. List je petodelan,
grozd srednje veličine, rastresit.
Bobice su krupne, ovalne,
ujednačene veličine, zelenkasto
žute, čvrste, hrskave.
Lasta sazreva u drugoj epohi.
Uporediva je sa Muskat hamburgom,
s tim što u odnosu na njega
daje nešto niži prinos ali vi-
še tržišnog stonog grožđa.
Grožđe može da se čuva dugo na
čokotu, do samih mrazeva i za to
vrema sakuplja šećer i do 20 posto
ujedno čuvajući zavidnu sve-
žinu. Dobro se transportuje, otporno
je na perenosporu i sivu
plesan ali osetljivo na pepelnicu
i mrazeve. Pogodna za okućnice
i manje površine.
KARMEN
I ovu stonu sortu ukrštanjem
Kardinala i Moldove stvorili
su Cindrić i Korać. Vrlo je bujna,
velikog trodelnog tamnozelenog
lista, grozda sličnog grozdu
Moldove. Grozd je krupan, rastresit,
sa vrlo privlačnim krupnim
jajastim tamnoplavim bobicama.
Pulpa je čvrsta, hrskava, ukus
neutralan.
Sazreva u avgustu, rađa redovno
i obilno, nekoliko dana posle
Kardinala. Ako u vreme sazrevanja
pada kiša, postoji opasnost
od pucanja bobica, kružno oko peteljke.
Slabo je otporan na niske
temperature. Dobro se transportuje
i čuva u hladnjači. Uveliko
se širi u proizvodnim zasadima
Srbije.
LASTA: IDEALNA ZA OKU]NICE KARMEN: KRUPAN, HRSKAV I BLAGOG UKUSA
|