PROBUS opet u Mačvi
SELEKCIJE NOVOSADSKOG INSTITUTA

Do sada je u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo stvorena 21 sorta i tri klona vinove loze. Neke od njih predstavljamo ovom prilikom

Rezultati na polju nauke ostvareni u ovom Institutu našli su primenu ne samo u Vojvodini već i na prostorima bivše Jugoslavije, ali ih ima i u drugim zemljama Evrope i Azije. Hiljade hektara vinograda zasnovane sa ovim sortama najveće su priznanje novosadskim selekcionarima. Među priznatim vinskim sortama su Neoplanta, Župljanka, Sirmijum, Sila, Nova dinka, Probus, Rumenka, Rizling italijanski (sa klonovima SK- 13, SK – 54 i SK – 61), Zlata, Liza, Rani rizling, Lela, Mila, Petra, Kosmopolita, Petka, Rubinka, Bačka, Morava i Panonija, a od stonih, pomenućemo Lastu i Karmen.

PROBUS
Ova sorta je dobijena ukrštanjem Skadarke i Kaberne sovinjona. Ime je dobila po rimskom državniku Probusu koji je u trećem veku Nove ere obnovio fruškogorsko vinogradarstvo. Sorta se zbog toga najviše i širi upravo na Fruškoj gori. Snažnog je čokota, velikih petodelnih listova, grozda srednje veličine, valjkastog, zbijenog. Bobice su mu okrugle, tamno plave boje, sadrže obojen sok.
Dobre je rodnosti, sazreva pozno, zahteva dugu rezidbu. Dobro nakuplja šećer uz relativno visok sadržaj kiselina. Osetljiv je na mrazeve a u kišnim sezonama grožđe je sklono truljenju. Vino spravljeno od Probusa je pune boje, bogato, harmoničnog ukusa i prijatnog mirisa. Perspektivna sorta za visokokvalitetna crna vina.

KOSMOPOLITA
Nastala je kao rezultat zajedničkog rada mađarskih i domaćih selekcionara i priznata 2001. godine. Autori su P. Cindrić, N. Korać, V. Kovač i P. Kozma. Sorta ima snažan čokot sa velikim brojem uspravnih lastara i većim brojem uspravnih zaperaka. Listovi mali, petodelni, sjajni i kožasti. Grozd je valjkast, izdužen, srednje rastresit, ponekad i rehuljav. Bobice su okrugle, ružičaste boje, sa debelom pokožicom, finog muskatnog ukusa.
Sazreva rano, sredinom avgusta, i traži tačnu berbu, inače gubi kiseline ako se sa berbom odugovlači. Nakuplja veliku količinu šećera. Traži dugu rezidbu. Veoma otporna na mrazeve, na sivu plesan a srednje otporna na plamenjaču i pepelnicu. Daje kvalitetno vino sa veoma finom muskatnom aromom. Pogodna za integralnu proizvodnju grožđa i vina.

PROBUS: PROVEREN U PRAKSI

KOSMOPOLITA: ATRAKTIVNI PLODOVI

STONE SORTE
LASTA je rezultat ukrštanja sorti Muskat i Ljane. Autori su Petar Cindrić i Nada Korać. Sorta ima čokot srednje bujnosti. Razvija veći broj zaperaka koje redovno treba uklanjati i prekraćivati. List je petodelan, grozd srednje veličine, rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene veličine, zelenkasto žute, čvrste, hrskave. Lasta sazreva u drugoj epohi. Uporediva je sa Muskat hamburgom, s tim što u odnosu na njega daje nešto niži prinos ali vi- še tržišnog stonog grožđa. Grožđe može da se čuva dugo na čokotu, do samih mrazeva i za to vrema sakuplja šećer i do 20 posto ujedno čuvajući zavidnu sve- žinu. Dobro se transportuje, otporno je na perenosporu i sivu plesan ali osetljivo na pepelnicu i mrazeve. Pogodna za okućnice i manje površine.

KARMEN
I ovu stonu sortu ukrštanjem Kardinala i Moldove stvorili su Cindrić i Korać. Vrlo je bujna, velikog trodelnog tamnozelenog lista, grozda sličnog grozdu Moldove. Grozd je krupan, rastresit, sa vrlo privlačnim krupnim jajastim tamnoplavim bobicama. Pulpa je čvrsta, hrskava, ukus neutralan. Sazreva u avgustu, rađa redovno i obilno, nekoliko dana posle Kardinala. Ako u vreme sazrevanja pada kiša, postoji opasnost od pucanja bobica, kružno oko peteljke. Slabo je otporan na niske temperature. Dobro se transportuje i čuva u hladnjači. Uveliko se širi u proizvodnim zasadima Srbije.

LASTA: IDEALNA ZA OKU]NICE        KARMEN: KRUPAN, HRSKAV I BLAGOG UKUSA