|
PROBUS opet u Maèvi
SELEKCIJE NOVOSADSKOG INSTITUTA
Do sada je u Institutu
za voæarstvo
i vinogradarstvo
stvorena 21 sorta
i tri klona vinove
loze. Neke od njih
predstavljamo
ovom prilikom
Rezultati na polju nauke ostvareni
u ovom Institutu našli
su primenu ne samo u Vojvodini
veæ i na prostorima bivše Jugoslavije,
ali ih ima i u drugim zemljama
Evrope i Azije. Hiljade
hektara vinograda zasnovane sa
ovim sortama najveæe su priznanje
novosadskim selekcionarima.
Meðu priznatim vinskim sortama
su Neoplanta, Župljanka,
Sirmijum, Sila, Nova dinka,
Probus, Rumenka, Rizling italijanski
(sa klonovima SK- 13, SK –
54 i SK – 61), Zlata, Liza, Rani
rizling, Lela, Mila, Petra, Kosmopolita,
Petka, Rubinka, Baèka, Morava i Panonija, a od stonih,
pomenuæemo Lastu i Karmen.
PROBUS
Ova sorta je dobijena ukrštanjem
Skadarke i Kaberne sovinjona.
Ime je dobila po rimskom državniku Probusu koji je u treæem
veku Nove ere obnovio fruškogorsko
vinogradarstvo. Sorta se
zbog toga najviše i širi upravo
na Fruškoj gori. Snažnog je èokota, velikih petodelnih listova,
grozda srednje velièine, valjkastog,
zbijenog. Bobice su mu
okrugle, tamno plave boje, sadrže
obojen sok.
Dobre je rodnosti, sazreva pozno,
zahteva dugu rezidbu. Dobro
nakuplja šeæer uz relativno visok
sadržaj kiselina. Osetljiv je
na mrazeve a u kišnim sezonama
grožðe je sklono truljenju. Vino
spravljeno od Probusa je pune boje,
bogato, harmoniènog ukusa i
prijatnog mirisa. Perspektivna
sorta za visokokvalitetna crna
vina.
KOSMOPOLITA
Nastala je kao rezultat zajednièkog rada maðarskih i domaæih selekcionara i priznata
2001. godine. Autori su P. Cindriæ,
N. Koraæ, V. Kovaè i P. Kozma.
Sorta ima snažan èokot sa
velikim brojem uspravnih lastara
i veæim brojem uspravnih zaperaka.
Listovi mali, petodelni,
sjajni i kožasti. Grozd je valjkast,
izdužen, srednje rastresit,
ponekad i rehuljav. Bobice su
okrugle, ružièaste boje, sa debelom
pokožicom, finog muskatnog
ukusa.
Sazreva rano, sredinom avgusta,
i traži taènu berbu, inaèe
gubi kiseline ako se sa berbom
odugovlaèi. Nakuplja veliku kolièinu šeæera. Traži dugu rezidbu.
Veoma otporna na mrazeve,
na sivu plesan a srednje otporna
na plamenjaèu i pepelnicu. Daje
kvalitetno vino sa veoma finom
muskatnom aromom. Pogodna za
integralnu proizvodnju grožða i
vina.
PROBUS: PROVEREN U PRAKSI
KOSMOPOLITA: ATRAKTIVNI PLODOVI
STONE SORTE
LASTA je rezultat ukrštanja
sorti Muskat i Ljane. Autori su
Petar Cindriæ i Nada Koraæ.
Sorta ima èokot srednje bujnosti.
Razvija veæi broj zaperaka koje
redovno treba uklanjati i prekraæivati. List je petodelan,
grozd srednje velièine, rastresit.
Bobice su krupne, ovalne,
ujednaèene velièine, zelenkasto
žute, èvrste, hrskave.
Lasta sazreva u drugoj epohi.
Uporediva je sa Muskat hamburgom,
s tim što u odnosu na njega
daje nešto niži prinos ali vi-
še tržišnog stonog grožða.
Grožðe može da se èuva dugo na
èokotu, do samih mrazeva i za to
vrema sakuplja šeæer i do 20 posto
ujedno èuvajuæi zavidnu sve-
žinu. Dobro se transportuje, otporno
je na perenosporu i sivu
plesan ali osetljivo na pepelnicu
i mrazeve. Pogodna za okuænice
i manje površine.
KARMEN
I ovu stonu sortu ukrštanjem
Kardinala i Moldove stvorili
su Cindriæ i Koraæ. Vrlo je bujna,
velikog trodelnog tamnozelenog
lista, grozda sliènog grozdu
Moldove. Grozd je krupan, rastresit,
sa vrlo privlaènim krupnim
jajastim tamnoplavim bobicama.
Pulpa je èvrsta, hrskava, ukus
neutralan.
Sazreva u avgustu, raða redovno
i obilno, nekoliko dana posle
Kardinala. Ako u vreme sazrevanja
pada kiša, postoji opasnost
od pucanja bobica, kružno oko peteljke.
Slabo je otporan na niske
temperature. Dobro se transportuje
i èuva u hladnjaèi. Uveliko
se širi u proizvodnim zasadima
Srbije.
LASTA: IDEALNA ZA OKU]NICE KARMEN: KRUPAN, HRSKAV I BLAGOG UKUSA
|