Zašto gajimo borovnicu
DOSTA TRAŽI – MNOGO PRUŽA

Zato što je plod borovnice antioksidans, odnosno smanjuje rizik kancera, potražnja u svetu raste a cena se održava na visokom nivou.

Borovnica se uveliko plantažno gaji širom Srbije, neke su plantaže već stigle na rod a neke se uptravo zasnivaju. Za širenje ove proizvodnje u zapadnoj Srbiji dosta je učinila i Američka organizacija za pomoć i razvoj IRD – CORSA koja je iz SAD obezbedila prvih 25.000 sadnica za pedesetak ariljskih zainteresovanih domaćinstava. Borovnica je naprosto postala naglo popularna i sada njenih zasada ima širom Republike, po Vojvodini, u Belanovici, Ivanjici, Jelovoj gori. Cena pakovanja od 200 grama po supermarketima prelazi sto pedeset dinara a u Evropi takvo pakovanje se plaća i trostruko više.

Borovnica inače uspeva na nadmorskoj visini između 300 i 1.000 metara, najbolje na osojnim predelima jer, da bi dobro rodila, ova biljka treba tokom godine da nakupi dovoljno hladnih dana. Odgovaraju joj laka, aerirana kisela zemljišta bogata humusom što je najbliže šumskim zemljištima, ali i gajnjačama, deluvijalnim zemljištima i zemljištima pod višegodišnjim pašnjacima. Kiselost zemljišta ne treba da silazi ispod 4 niti da prelazi peti podeok, svako znatnije odstupanje van ovog raspona odmah se primeti na samim sadnicama. Plitka zemljišta ne dolaze u obzir, najmanja dubina treba da je bar 30 cm. Zemljište treba dobro da čuva vlagu, međutim najbolje je da se uvede zalivanje po sistemu kap po kap i tako izbegne rizik od sušenja.

Ova biljka ne podnosi jake letnje vrućine, ne voli temperature veće od 30 stepeni, zato se i preporučuju osojne strane terena. Tamo gde se visoke temperature ipak javljaju, žbunove treba štititi mrežama za zasenu. Kako cveta polovinom maja, kasni mrazevi, koje ne voli, nisu opasnost na našim terenima, ali je tek zametnuti plod osetljiv čak i na nuli. Borovnica ne voli senu, ona direktno utiče na broj formiranih rodnih pupoljaka. Za visok i kvalitetan rod, u našim uslovima je obavezno navodnjavanje, jer stepen vlažnosti zemljišta i vazduha koji ova biljka traži u prirodnim okolnostima, ne dostiže se duži period godine u kojem je biljka aktivna.

Koja je sorta najbolja
Najvažnija odluka u svakom početku proizvodnje nekog voća je izbor sorte. Na našem terenu su se najviše raširile američke sorte pa je njihove sadnice najlakše i naći. Među desetak, preporučili bismo sortu Bluecrop najviše zato što je najotpornija kako na niske tako i na visoke temperature što je za naše područje jako važno. Cveta srednje rano, ima srednje dobru rodnost od 4-6 kilograma po žbunu, bobice su krupne, između 1,7 i 1,8 grama, obilno posute pepeljkom. Da bi se dobili krupniji plodovi dovoljno je samo primeniti oštriju rezidbu.

Sadnice nabavljati razvijene u sopstvenom kontejneru a ako se podiže veća farma opredeliti se za uvoz iz zemalja koje imaju razvijenu i kontrolisanu proizvodnju sadnica (Poljska, Nemačka, Holandija). Ukupna nega zasada u prve dve godine sastoji se iz suzbijanja korova, zalivanja i preporučene hemijske zaštite. Ako je razvoj biljaka zadovoljavajući, đubrenje i rezidba slede tek u trećoj godini.

Velika je razlika između šumske i selektovane borovnice. Šumska se može koristiti samo za preradu i zato joj je cena niža. Pitoma borovnica se prodaje u svežem stanju, dugo održava svežinu, čak i preko trideset dana, atraktivne je boje , prijatnog mirisa i ukusa.

Za konkretnije informacije oko nabavke sadnica dobra adresa može biti Centar za voćarstvo u Čačku, a za amaterske zasade možete se osloniti i na proizvođače amatere kao što je Ivan Đuknić iz Belanovice na primer. Za ozbiljnije projekte ne propustite da se konsultujete sa profesorom Mihailom Nikolićem koga možete potražiti preko telefona Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu ili pomenutog Centra u Čačku.

Prednosti plantažnog gajenja
Jednom zasađena borovnica može da se eksploatiše 20-50 godina. Žbun koji ne raste više od dva metra lako se održava i bere, sveži plodovi su visoko cenjeni na tržištu. Računa se da je potrebno uložiti u savremenu farmu od jednog hektara oko 35.000 evra ( sa protivgradnim mrežama). Sa prinosima od 10-15 tona po hektaru i računajući najniže cene otkupa rukom branih plodova, godišnji bruto prihod može biti u proseku oko 30.000 evra, tako da neto prihod po kilogramu borovnice može i preći 1,2 evra po kilogramu. Ako smo obezbedili kupca, računica je itekako primamljiva. Sve to ukazuje na izuzetne prednosti koje možete postići zasnivanjem komercijalne plantaže.

Lekoviti i list i plod
Sušeni list borovnice može se koristiti za spravljanje čaja korisnog za suzbijanje proliva, tečkoća kod mokrenja i nekih kožnih bolesti. Koža se poliva čajem ili oblaže oblogama od lista.
Čaj od sušenih bobica pomaže od istih stomačnih tegoba kao i list. A ako želite da se oslobodite glista onda se kuva čaj od istih delova borovnice, semena dunje i lista nane pa se ohlađen čaj pije više dana umesto vode.

rednjači ariljski kraj
Ariljski kraj je poznat po malini, ali će postati još poznatiji i po borovnici koja uveliko konkuriše malinama. Još u jesen 2005. osnovana je zadruga „Arinova“ sa 45 domaćinstava sa ciljem da se bavi uzgojem borovnice. Zadužili su Centar za voćarstvo Čačak da izradi tehnološki deo projekta a od agencije vlade SAD (USAID) novčanu pomoć u visini od 77.000 dolara iz Nemačke. U realizaciji projekta učestvovalo je i Ministarstvo poljoprivrede i Opština sa 35 miliona dinara bespovratnih sredstava za izgradnju hladnjače. Na ovaj način uređeno je 10 hektara pod borovnicom na parcelama veličine 10 do 60 ari. Iduće godine očekuje se prvi ozbiljniji rod na ovim plantažicama koje za sada dobro napreduju i treba da posluže kao uzor za nove i veće plantaže u ovom kraju.