Ima l' ri­be na Rib­ni­ku?

 

Fi­juk stru­ne mušičar­ske

Ribolovačka revija br.82

 

 

 

Ribnik pro­tiče kroz isto­i­me­ni gra­dić u sje­ve­ro­za­pad­nom di­je­lu Re­pu­bli­ke Srp­ske i Fe­de­ra­ci­je BiH. Iz­vi­rući iz sple­ta vre­la form­i­ra se pro­zračno je­ze­ro du­gačko oko 400 metara i pro­sječne širi­ne dva­de­se­tak me­ta­ra. Naj­veća du­bi­na je od šest metara...

 

Ka­da mušičar­ska stru­na fi­juk­ne kraj vašeg uha, više ne­ma mi­ra za vas. Po­put mušice po­lećete le­tom avan­tu­ri­ste i istin­skog za­lju­blje­ni­ka u pri­ro­du, ko­ji je uvi­jek željan no­vih doživlja­ja. Ot­kri­va­jući svi­jet di­vljih go­ra i vo­da, tražeći tro­fe­je, ne­ma te lokacije koja bi bila daleka i tog pu­ta ko­ji bi bio du­gačak. A je­dan od ta­kvih vo­di i do ri­je­ke Rib­nik, čije ime iza­zi­va zna­tiželju i ri­bo­lo­vačku strast mušičara.

Ribnik pro­tiče kroz isto­i­me­ni gra­dić u sje­ve­ro­za­pad­nom di­je­lu Re­pu­bli­ke Srp­ske i Fe­de­ra­ci­je BiH. Iz­vi­rući iz sple­ta vre­la form­i­ra se pro­zračno je­ze­ro du­gačko oko 400 metara i pro­sječne širi­ne dva­de­se­tak me­ta­ra. Naj­veća du­bi­na je od šest metara. Je­ze­ro se raz­li­va u širok i re­la­tiv­no mi­ran tok ri­je­ke, širo­ke u pro­sje­ku dva­de­se­tak me­ta­ra u du­bo­ke oko 70 centimetara.

Rib­nik se ri­jet­ko ka­da za­mu­ti, i ma­da se vo­do­staj u to­ku da­na često mi­je­nja, ali to ne utiče bit­ni­je na ak­tiv­nost, odnosno is­hra­nu ri­be. U pe­ri­o­du pro­ljećnih bu­ji­ca dno Rib­ni­ka je pje­sko­vi­to, a u ljet­nje do­ba i s je­se­ni po­kri­ve­no je tra­vom. Tem­pe­ra­tu­ra vo­de to­kom ci­je­le go­di­ne ne pre­la­zi osmi po­di­ok term­o­me­tra. Ti­ho vi­ju­ga­jući, Rib­nik pro­miče po­red pašnja­ka, a svoj 4.800 metara dug put za­vršava uvi­rući u ri­je­ku Sa­nu.

U pe­ri­o­du mri­je­sta, u Rib­nik iz Sa­ne, inače ve­o­ma bo­ga­te li­plje­nom, pa­strm­kom i mla­di­com, ula­zi li­pljan­ska i pa­strm­ska po­pu­la­ci­ja. Tu se oba­vlja mri­jest i ve­li­ki dio ovih ri­ba osta­je i po­sli­je to­ga u Rib­ni­ku. Le­de­na ri­je­ka ta­da u s­vojim nje­dri­ma skri­va eks­plo­ziv­ni tem­pe­ra­ment sal­mo­ni­da u pu­noj sna­zi. Ci­je­lim to­kom pre­si­ja­va­ju se bo­ko­vi po­točara, li­plje­na i ka­li­for­nij­ki. Ka­ko je uz­bu­dlji­va igra nji­ho­vih ko­lo­ba­ra!

U sa­mom na­se­lju u dužini od dva kilometra, na­la­zi se ri­bo­lov­ni re­vir bo­gat krup­nim li­plje­nom i pa­strm­kom. Tu možete gle­da­li ka­ko is­pod vaših no­gu pro­miču ve­ličan­stve­ne ri­be. Ovaj re­vir je firm­i­ran 2000. go­di­ne i u nje­mu je mušičare­nje do­zvo­lje­no od 2003. go­di­ne, ali sa­mo uz po­seb­nu dnev­nu do­zvo­lu. Ci­je­na te do­zvo­le za ino­stra­ne tu­ri­ste je 30 evra, za državlja­ne Sr­bi­je i Cr­ne Go­re i Fe­de­ra­ci­je BiH 20, a za ri­bo­lov­ce iz Re­pu­bli­ke Srp­ske 10 evra. Cio tok Rib­ni­ka, a po­seb­no ovaj re­vir, vr­lo do­bro su obi­lježeni in­form­a­tiv­nim ta­bla­ma.

Ova vo­da je na naj­bo­ljem pu­tu da po­sta­ne jed­na od atrak­tiv­ni­jih evrop­skih mušičar­skih de­sti­na­ci­ja, a naj­za­služni­je za to je Sport­sko ri­bo­lov­no društvo „Rib­nik” i čovjek ko­ji je naj­veći dio svog živo­ta po­sve­tio upra­vo ovoj ri­je­ci, a to je Ra­den­ko Ćebić.

Gra­dić Rib­nik je na nad­mor­skoj vi­si­ni od 282 metara. Umje­re­na kli­ma sa bla­gim zi­ma­ma pruža ci­je­le go­di­ne ve­li­ke mo­gućno­sti za raz­voj lov­nog i ri­bo­lov­nog tu­ri­zma.

Put­na mreža je do­bra i to u svim prav­ci­ma. Do Ba­nje Lu­ke, pre­ko Ma­njače, ima 65 kilometara, do Sa­ra­je­va, pre­ko Trav­ni­ka, Jaj­ca i Mr­ko­njić Gra­da oko 230 kilometara.

Re­vir su ove go­di­ne po­sje­ti­li i pr­vi stra­ni tu­ri­sti - ri­bo­lov­ci iz Fran­cuske, Ita­li­je, Slo­venije, Hr­va­tske i SCG. Svi oni su bi­li iz­u­zet­no za­do­volj­ni go­sto­prim­stvom do­maćih ri­bo­lo­va­ca, li­je­pom ri­je­kom i ka­pi­tal­nim li­plje­ni­ma! Iz­da­to je oko 800 do­zvo­la, a sav pri­hod je na­mi­je­njen fi­nan­si­ra­nju čuvar­ske službe i po­ri­blja­va­nju. Dva pro­fe­si­o­nal­na čuva­ra i dva vo­lon­te­ra po­kri­va­ju 28 km Rib­ni­ka i Sa­ne. Pla­ni­ra­no je ovo­go­dišnje po­ri­blja­va­nje sa 30.000 pri­mje­ra­ka po­točne pa­strm­ke, dužine oko 10 cm, dok će se van re­vi­ra uba­ci­ti 200 ko­ma­da po­točare pro­sječne dužine 25 centimetara.

Mno­go­broj­na tak­mičenja u mišičare­nju po­tvrđuju da je Rib­nik raj­ska vo­da za ri­bo­lov­ce. U ovoj go­di­ni na toj vo­di održaće se sedam tak­mičenja, među ko­ji­ma i držav­no pr­ven­stvo. Za­hva­lju­jući Rib­ničani­ma, pri­je sve­ga or­ga­ni­za­to­ri­ma tak­mičenja, re­sto­ra­nu „Alas” i su­di­ja­ma i pred­stav­ni­ci­ma opšti­ne, us­pješno će se pro­ve­sti i ba­nja­lučko klup­sko tak­mičenje u mušičare­nju.

U Rib­nik ste uvi­jek do­brodošli, po­ručuju go­sto­lju­bi­vi Rib­ničari. Na uslu­zi su vam smještaj­ni ka­pa­ci­te­ti mo­te­la „Da­do”, kao i pri­vat­ni smještaj sa tra­di­ci­o­nal­nom ku­hi­njom.

 

Bo­san­ska ško­la

 

Pre­nošena s ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju, „bo­san­ska ško­la mušičare­nja” iz­nje­dri­la je i svo­je mušice. Ime­na su najčešće do­bi­ja­le po pti­ca­ma, odnosno pe­ri­ma, ko­ja su­ ko­rište­na kao ma­te­ri­ja­li za nji­ho­vu iz­ra­du. Te­tri­jeb, ja­reb, ćuk, so­vi­jak, patak, čvo­rak, kre­ja, i druge, od­li­ku­ju se mi­mi­kri­jom, plov­nošću i lov­nošću.

Ne­ke od bo­san­skih mušica do­bi­le su ime­na po načinu lo­va nji­ma, na pri­mjer „lam­pa­re”, ne­ke pak po bo­ji, kao što su „tru­la višnja”, „ku­ku­ru­za­ra” i slično. Ne­ke su na­zva­ne i po ma­te­ri­ja­lu od ko­jeg je načinje­no nji­ho­vo ti­je­lo – „oroz”, „naj­lon­ka”, „ku­de­lja”...

Najčešće pri­mje­nji­van ma­te­ri­jal za iz­ra­du kril­ca je kre­ji­no pe­ro, od ko­jeg se pra­vi imi­ta­ci­ja maj­ske jed­no­dnev­ke Be­a­ti­da. Bez nje Bo­san­ci ne iz­la­ze na vo­du, po­go­to­vo u je­se­njem pe­ri­o­du, ka­da je ubje­dlji­vo naj­lov­ni­ja.

Naj­bo­lji pe­riod da­na za ri­bo­lov je ra­no po­pod­ne, od 12 do 14 sati. Imi­ta­ci­je se iz­rađuju u svi­je­tložutoj, kre­ma­sto-žutoj i ma­sli­na­sto-žutoj ni­jan­si, a rep i nožice su od svi­je­tložutog pi­je­tla. Mušice se ve­zu­ju na udi­ce ve­ličine 18, 16 i 14. Za je­se­nji pe­riod i mušičare­nje to­kom ka­snog po­po­dne­va, pa sve do su­mra­ka, naj­bo­lje su imi­ta­ci­je brun­da­jućih Tric­hop­te­ra. Imi­ta­ci­je tih mušica ima­ju na­zi­ve po­ska­ka, lam­pa­re, so­vi­jak... Ti­je­lo ovih mušica je bo­je ćili­ba­ra. nožice bo­je pi­va, a kril­ca su najčešće let­nja kri­la so­ve. Iz­rađuju se na udi­ca­ma broj 8 i 10.

RR