Kreće Manifestacija Izbor domaćina Srbije

DOMAĆIN TREBA SRBIJI

Zajedničkom akcijom Srpske Akademije nauka, Sinoda SPC, Privredne komore Srbije i Redakcije Revije SELO,

Srbija će po prvi put ove godine krunisati najboljeg proizvođača hrane

Cilj ove nacionalne akcije jeste da vratimo seljakovo seljaku i da Srbija ima jedno prestižno priznanje kome će, nadam se da streme svi i koje će da preraste u tradicionalnu srpsku manifestaciju, rekao je akademik Dobrica Ćosić na skupu odabranih proizvođača hrane: -Na nama je da ocenimo kako se domaćin ponaša ne samo u poljoprivredi, već kakav je sused, da ima dobru dušu i široko srce, što je generacijama krasilo našeg čoveka - ukazuje vladika Lavrentije. Domaćinu Srbije, prema njegovom mišljenju, trebalo bi obezbediti takvom proizvođaču hrane i mesto u parlamentu Srbije, gde bi se njegov glas jasno čuo.

Seljak kao feniks

Vekovima, boreći se za slobodu i čast Srbije, između ratova posle kojih se vraćao često bez voljene braće i očeva, srpski domaćin dolazio je na svoje ognjište i ponovo počinjao da gradi ono što je bilo naizgled uništeno: porodicu, svoje vrednosti, veru u Boga i poštenje. Nije posedovao previše, ali dovoljno da učini svoje bližnje srećnim i da im podari ono što je naučio od dedova. Gledao je u grumen zemlje, ponekad mučno, pogledom očekujući kišu da podari plodnost, a moleći se bogu za zdravlje najmilijih, ne ostavljajući svoju časnu ženu i čeljad bez ljubavi i pažnje.

Najčešće, ratovima i progonima bivalo je uništavano, ali samo naizgled, jer ma koliko želeli da ga satru ideologijama, oružjem, zulumom, idejom o takozvanoj “socijalnoj pravdi i industrijalizaciji”, u srpskom seljaku i poštenom čoveku, ostali su zapisani zaveti Svetog Save, koji se ne mogu tek tako izbrisati iz njegove duše.

Rukovodeći se ovim vrednostima i želeći da podstaknu stožer srpske poljoprivrede i društva, revija “Selo”, Srpska pravoslavna Crkva, Srpska akademija nauka, Privredna komora Srbije i nekoliko uglednih kompanija inicirali su izbor za “Srpskog domaćina godine”. Akciji se odazvao pisac i akademik Dobrica Ćosić, koji je rekao: - Prihvatio sam se, bar po meni, odgovornog ali dragog posla i stao na čelo tridesetak odabranih (prozvali smo se Sabor), s ciljem da izaberemo, između dobrih, najboljeg domaćina Srbije. Cilj ove nacionalne akcije jeste da vratimo seljakovo seljaku i da Srbija ima jedno prestižno priznanje kome će, nadam se da streme svi i koje će da preraste u tradicionalnu srpsku manifestaciju. U međuvremenu, odredili smo kriterijume prema kojima treba izabrati najboljeg i to će biti poslednje što ćemo ikada korigovati. Zapravo, ovim kriterijumima se ne može manipulisati, a priznanje koje ćemo dodeliti, u saradnji sa redakcijom “Selo”, Srpskom pravoslavnom crkvom, Srpskom akademijom nauka, Privrednom komorom Srbije i Zadružnim savezom Srbije - nadam se i Vladom republike Srbije - biće ne samo prestižno, nego i u toj meri veliko da bi domaćin Srbije bio, na neki način, ponos nacije. To će biti velika svetkovina i možemo je ostvariti jedino zajednički i sa dosta napora - rekao je akademik Dobrica Ćosić.

Izabrano je 53 kandidata za ovogodišnju nagradu, a krajem marta očekuje se da najbolji i najugledniji dobije priznanje najboljeg domaćina Srbije. Ubuduće, taj dan bi se obeležavao kao dan domaćina Srbije i imao bi karakter svetkovine i sveopšteg praznika. Domaćin Srbije dobiće i orden Svetog Save.

Naime, organizatori će izabraniku, koji u sebi sjedinjuje uspešnost, poštenje i ugled koji uživa među bližnjima i svojoj sredini, namenili i ulogu savetnika predsednika Srbije.

Bog na nebu, domaćin na zemlji

Vladika Lavrentije, u ime Srpske pravoslavne Crkve, istakao je da to treba da bude ugledan čovek, a ne “neko bez duše”, neki “Kir Janja”.

- U srpskom narodu je zapisano: Bog na nebu, domaćin na zemlji. Rado smo pristali da učestvujemo u akciji koju je inicirala revija “Selo” i na nama je da ocenimo kako se domaćin ponaša ne samo u poljoprivredi, već kakav je sused, da ima dušu i srce, što je generacijama krasilo našeg čoveka - rekao je vladika Lavrentije.

Dragan Škorić, akademik i profesor Univerziteta u Novom Sadu, jedan je od glavnih pobornika ove akcije.

- Kada se bira domaćin Srbije, treba da bude izabran poljoprivrednik koji obara rekorde u proizvodnji. Suština akcije je da se srpska tradicija, porodica i ugled sačuvaju i da se stvori srpski brend proizvoda i na taj način višestruko poveća profit sa njegovog poseda. Kada odete u francuski Bordo, dobijete spisak uglednih poljoprivrednika. Svi oni imaju relativno male posede, od sedam do osam hektara. Oni dobiju kredit, sertifikaciju i posetiocu, sem uživanja u čuvenom francuskom vinu, nude i čitav niz doživljaja. Oni podrazumevaju i agroturizam: kućnu radinost, muziku, etno doživljaj - ističe gospodin Škorić.

Domaćinu Srbije, prema njegovom mišljenju, trebalo bi obezbediti i mesto u parlamentu Srbije, gde bi se njegov glas jasno čuo. Vrata predsednika države moraju mu, takođe, biti otvorena.

- Bogat seljak, bogata država. Imamo primer američke države Kalifornije, koja sama predstavlja velesilu. Mi imamo potencijale, naš pršut, kajmak, imaju sve preduslove da se nađu na trpezama širom Evrope i sveta - misli gospodin Škorić.

Milan Prostran, ispred Privredne komore Srbije, kaže da su oni rado prihvatili ideju da budu organizatori akcije domaćin Srbije i ističe da je to ideja koja je već nekoliko godina aktuelna.

- Bitna je moralna crta čoveka koga izaberemo. On treba da bude primer okolini, da se na njega ugledaju susedi, krenu njegovim putem i tako obezbede blagostanje i sebi i drugima. Komora će učiniti sve što je u njenoj moći da tehnički i na bilo koji drugi način, pruži ovoj manifestaciji - priča gospodin Prostran, ne skrivajući zadovoljstvo što će učestvovati u celom poduhvatu.

Dobrivoje Budimirović Bixa, nadaleko poznati domaćin i gradonačelnik Svilajnca, koji je za svoj grad učinio toliko da ga je cela Srbija dobro upoznala, ističe da je u planu da se stvori i fond za pomoć mladim domaćinima kako bi se tradicija i vrednosti koje oni predstavljaju očuvali, i prenosili na buduće generacije srpskih farmera, kojih će, nadam se, biti sve više, pogotovu posle ovog “proglašenja”.

Milorad Dobrić, glavni i odgovorni urednik revije “Selo”, koja je osmislila manifestaciju za izbor domaćina Srbije, ukazuje da je njegova i želja njegovih istomišljenika da se jedan dan u godini posveti najboljem proizvođaču i domaćinu.

- Samo čovek koji poseduje veliki ugled može biti izabran, a njemu treba omogućiti da mu sva vrata budu otvorena i da se njegova reč čuje, smatra gospodin Dobrić, direktor manifestacije.

KO SU NAJBOLJI DOMAĆINI SRBIJE

Predlagač: Zavod za poljoprivredu Valjevo

Jevtić Milisav iz Stapara, dugogodišnji je republički rekorder u proizvodnji junećeg mesa, a pored toga i dobar proizvođač mleka i ratarskih kultura. Rado prihvata stručne savete, dosta je aktivan i uticajan u svojoj sredini, pa i šire. Veliki doprinos dao je izgradnji crkve u svom selu. U kući žive tri generacije.

Nikolić Dušan iz Donje Bukovice, jedan je od najboljih proizvođača mleka u kolubaraskom okrugu i dosta puta rekorder. Čovek čije domaćinstvo služi po svim merilima za primer, odlikuje ih izuzetan rad, poštenje i čestitost. Uvek angažovan u svim akcijama koje su od dobrobiti za selo, i rado sarađuje sa strukom.

U porodici žive tri generacije.

Đurđević Čedomir iz Donje Bukovice. Ne ističe se toliko velikom proizvodnjom u poljoprivredi, koliko svojim angažovanjem i autoritetom pomaže i organizuje akcije i aktivnosti na unapređenju aktivnosti u selu, od člana crkvenog seoskog odbora, do predsednika Skupštine zadrugara u zemljoradničkoj zadruzi „Carić“ - Carić. Skromnost, neisticanje, vera u Boga - to krasi ovo domaćinstvo.

U porodici žive tri generacije.

Ćosić Slobodan iz sela Mionice, jedan je od najboljih proizvođača mleka i više puta republički rekorder. Čovek od poštovanja i ugleda u svom selu, nosilac svih aktivnosti i akcija za bolji život na selu. Izuzetno ceni struku. Sve novine i saznanja sprovode se u njegovom domaćinstvu.

U porodici žive tri generacije.

Mitrović Života iz sela Grabovice je mlad i vredan proizvođač, nadprosečan u stočarskoj proizvodnji. NJegova porodica pravi je primer srpskog patrijarhalnog domaćinstva. Rado prihvata stručne savete koje primenjuje na svom gazdinstvu.

U porodici žive tri generacije.

Sreten Tomić iz sela Osečenica, čovek od ugleda i autoriteta, ne samo u svom selu, nego u Kolubarskom okrugu. Nadprosečan u živinarskoj proizvodnji. Uvek među prvima, za sve akcije u selu. Ličnim primerom i zalaganjem doprineo je lepšem izgledu svog sela.

U porodici žive tri generacije.

Borivoje Ivanović selo Žautci. Domaćinstvo Ivanovića je jedno od najnaprednijih u kačerskom kraju.

Bora Ivanović, kao veliki pobornik srpske tradicije „živog ognjišta“, kao dugogodišnji diplomirani ekonomi-sta sa veoma uglednog i odgovornog mesta direktora farme, posle smrti oca vraća se u svoj rodni dom sa suprugom i decom. Borivojevo domaćinstvo je opremljeno potrebnom mehanizacijom za voćarsku, a i ratarsku proizvodnju. Izgradio je novu lepu kuću u srpskom stilu, retku u ovom delu Srbije.

Svetozar Drajić iz Donje Kamenice, čije domaćinstvo važi za jedno od najnaprednijih u valjevskoj Podgorini a i šire.

U ovoj porodici žive četiri generacije. Isključivo se bave voćarskom proizvodnjom. Dugogodišnji su veliki proizvođači sadnog materijala maline i roda maline, jer svake godine sa 1ha proizvedu i preko 10t veoma kvalitetnih plodova. Poseduju takođe veliki zasad šljive i to na 5ha i svake godine proizvedu od 50 - 70t, što ih čini jednim od najvećih proizvođača šljive, bar u ovom kraju.

Domaćinstvo je opremljeno mehanizacijom za voćarsku proizvodnju. Veoma su aktivni u svim seoskim akcijama.

Dušan Jeremić iz Jošave, dugogodišnji napredni proizvođač. U svom radom veku, a i danas bavi se unapređenjem svog domaćinstva i uvođenjem novih i progresivnijih sorti voćaka, ratarskih kultura i rasne stoke, te je stoga stekao ugled naprednog domaćina i uglednog poljoprivrednog proizvođača, ne samo u svom selu nego i šire. Primenom savremenih metoda u proizvodnji i naučnih dostignuća postiže veoma visoke prinose u proizvodnji maline, šljive i ostalog voća, kao i ratarskih kultura.

Veoma je uspešan proizvođač rasne i priplodne stoke. Veliki je proizvođač mleka.

U domaćinstvu žive tri generacije. Članovi domaćinstva su veoma aktivni na unapređenju uslova života u selu kroz razne aktivnosti.

Predlagač: Poljoprivredna stanica Ruma

Đorđe Mihajlović iz Kraljevaca, obrađuje svojih 16ha i uzima u zakup 25ha. Pretežno se bavi ratarskom proizvodnjom ali zastupljena je i proizvodnja povrća na manjim površinama. Takođe, bavi se i tovom svinja. Poseduje tri traktora i neophodnu prateću opremu i mašine za ratarsku proizvodnju. Oženjen je, otac dvoje dece,

Predlagač: “Agrozavod” Subotica

Kečenović Janoš živi u selu Čantavir. Domaćinstvo ima sopstvenog 40, 46 ha obradivog zemljišta, a pored toga uzima i obrađuje još oko 200ha. Osnovna delatnost je proizvodnja mleka. Poseduje 110 muznih krava i oko 100 junica. Svo proizvedeno mleko isporučuje subotičkoj mlekari sa kojom ima dugogodišnju saradnju. Poseduje savremenu mehanizaciju za obradu zemlje, sarađuje sa poljoprivrednom stručnom službom „Agrozavod“ ad, i drugim stručnim službama radi unapređenja proizvodnje. Primenjuje savremena dostignuća nauke na sopstvenom posedu i njegovo porodično gazdinstvo može da posluži kao vrlo dobar primer zajedničkog suživota i rada više generacija.

Oženjen je, supruga Edit i ćerke Eva, Žuža, Nora. U zajedničkom domaćinstvu žive i rade još i brat Ferenc sa suprugom Ibojom i njihovi roditelji.

Balaša Mikloš selo Čantavir, poseduje 40ha sopstvenog zemljišta a u zakup uzima i obrađuje oko 330ha or-anica. Osnovna delatnost je proizvodnja mleka i u tu svrhu trenutno na imanju ima 94 krave muzare i 80 junica. Pored ovog ugovara i semensku proiz-vodnju lucereke i ječma. Dugogodišnji je kooperant subotičke mlekare i tokom 2003. godine njemu i Kečenović Janošu na raspolaganje je stavljen samohodni silažni kombajn ruske proizvodnje. Sarađuje sa stručnim službama, primenjuje savremena dostignu-ća nauke na svom imanju, i predstavlja model savremenog poljoprivrednog proizvođača tržišno orjentisanog.

Oženjen je sa Eržebet i ima četvoro dece, Tamaša, Timeu, Tihamera i Teodoru. U zajedničkom domaćinstvu sa njima žive i Balašini roditelji.

Milorad Mijatov živi u Novom Žedniku, obrađuje 48 jutara zemljišta i pored toga ima još oko 4 jutra pašnjaka pored salaša. Osnovna orjenta-cija je proizvodnja mleka. Poseduje 16 muznih krava i 16 junica, i 20 ovaca. Predstavlja uzornog mladog domaćina, proizvodnja je tržišno orjentisana, odnosno sva ratarska proizvodnja podređena je potrebama stočarstva. Proizvedeno mleko predaje subotičkoj mlekari. Poštuje i slavi verske običaje.

Pored njega zajedničko domaćinstvo čine: supruga Daliborka i sin Vladimir.

Predlagač: Zavod za poljoprivredu “Moravica” Užice

Mirko Drašković iz Močioca, poseduje 21ha obradive površine i uzima u zakup oko 40ha. Odabrano je domaćinstvo koje sarađuje sa Zavodom i drugim relevantnim ustanovama u cilju unapređenja postojeće proizvodnje. Poseduje potrebnu mehanizaciju, 2 magacina za skladištenje semenskog krompira kapaciteta oko 160 vagona. U proseku godišnje sadi oko 40ha semenskog krompira sa prosečnim prinosom oko 35t/ha.

Porodica broji sedam članova.

Đukić Dragan selo Ježevica, veoma ugledan domaćin, nosilac progresa razvoja sela, spreman da uvek prihvati nove izazove i savete struke. Raspolaže sa oko 20ha zemljišta, ima raznovrsnu proizvodnju - 10 krava, junad u tovu, ratarska proizvodnja podređena stočarskoj sa celom linijom mehanizacije. Ima oko 25ha voćnih zasada (malina, šljiva, ribizla). Opšti standard porodice je veoma visok, opremljenost objektima i stambenim i privrednim je vrhunska. Redovan je osvajač nagrada za najlepše uređeno seosko dvorište. Tipično patrijarhalno domaćinstvo, gde se zna za svaki red, uvažavanje i poštovanje tradicije, vere, običaja. Ukupno ima sedam članova porodičnog domaćinstva - majka, supruga, sin, snaha i dvoje unučadi. O domaćinstvu ravnomerno odlučuje sa svim članovima, uz posebno uvažavanje sina Saše, koji je završio srednju Poljoprivrednu školu u Požegi i radi i privređuje na svom posedu.

Dragoman Petrović, selo Kalenić, ima svu potrebnu savremenu mehanizaciju za voćarsku proizvodnju (malina, šljiva, matičnjak maline), i stočarsku proizvodnju gde tovi po 50 bikova u turnusu, a poseduje i zapat krava mlekulja. Domaćinstvo koristi sve raspoložive mogućnosti za savremenu edukaciju u poljoprivrednoj proizvodnji, i postiže nadprosečne rezultate.

Domaćinstvo Dragomana Petrovića poštuje i neguje stare srpske običaje, slavi slavu Svetog Jovana Krstitelja. Broji osam članova, ustvari tri generacije i to: domaćin Dragoman i njegova supruga, njegov zet sa suprugom i unuk sa suprugom i dvoje dece. Domaćinstvo koristi najsavremenije metode u obradi zemljišta kako svog tako i onog koje uzima u zakup.

Jelisijević Dragutin, selo Nikojevi, živi isključivo od poljoprivredne proizvodnje gde dominira stočarstvo. Poseduje oko 12ha obradive površine koju obrađuje sopstvenom mehanizacijom. Ima mešaonicu stočne hrane. U 2004. zasadio je 4,5ha silažnim kukuruzom. U svojim objektima danas ima 16 krava, 13 steonih junica i 15 tovnih grla. Dugogodišnji su proizvođa-či kvalitetnog užičkog sira i kajmaka, a u poslednjih šest godina predaje mleko sa tendencijom stalnog povećanja. Republički rekorder u proizvodnji mleka za brdsko-planinsko područje u 2003. godini.

Živi u zajedničkom domaćinstvu sa majkom Savom, suprugom Milicom i sinovima Željkom i Ivanom.

Predlagač: „Agroinstitut“ Sombor

Miladin Kucurski, selo Stapar, diplomirani agronom. Obrađuje 160 ha sopstvene zemlje i pod zakup uzima 487ha. Bavi se ratarskom i povrtar-skom proizvodnjom i ostvaruje rekordne prinose. Poseduje najsavremeniju mehanizaciju. Na svom imanju zapošljava veliki broj radne snage. Živi i radi sa suprugom Radojkom i sinovima Đurom i Pavlom. U svom selu uživa ugled dobrog domaćina, drži do običaja i dobrosusetskih odnosa.

Josip Mihl, Apatin. Raspolaže sa 75ha sopstvene zemlje na kojoj u ratar-skoj proizvodnji, uz primenu savremene mehanizacije i tehnologije ostvaruje rekordne prinose soje, kukuruza i pšenice. Bavi se i tovom junadi, poseduje mini sušaru za sušenje zrnastih proizvoda. Sa suprugom Vesnom ima tri sina – Stefana, Filipa i Kristijana. Živi u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima, ocem Petrom i majkom Terezom. Poznat je kao vredan i radan domaćin.

Predlagač: Poljoprivredna stanica Ovčar

Gvozden Ilić, selo Trbušani, poznati je povrtar ovog kraja i sa porodicom obrađuje 11ha vlastitig imanja. Ima 20 plastenika. Na imanju ima i mali pogon za mlevenje kukuruza. Ovaj domaćin poseduje svu modernu mehanizaciju potrebnu za ovaj vid proizvodnje, kao i sisteme za navodnjavanje. Gvozden živi sa porodicom, majkom Vesnom i ocem Dragoslavom, sinovima Petrom i Draganom, kćerkom Draganom, snahom Milicom i unukom Minom. Slavi slavu Svetog Jovana.

Bošković LJubivoje, selo Rakovo. Ova porodica bavi se stočarskom proizvodnjom. Imaju farmu visokomlečnih krava, farmu za tov junadi i svinja. U ratarskoj proizvodnji postižu zavidne rezultate u proizvodnji lucerke i kukuruza. Prate savremena kretanja u poljoprivredi. U domaćinstvu Boškovića žive četiri generacije: Ljubivoje sa suprugom, sin Boško sa suprugom, unuk Srboljub sa suprugom i troje dece. Slave krsnu slavu i učestvuju u rešavanju problema u svom selu.

Šišić Milenko, selo Radovci. Bavi se stočarskom i ratarskom proizvodnjom, poseduje farmu visokomlečnih krava i farmu za tov junadi, savremenu mehanizaciju za obradu zemljišta, opremu za mužu i čuvanje mleka. Posećuje sajmove u zemlji i inostranstvu. U porodici Šišića živi Milenko sa suprugom, sin Dragoljub sa suprugom, unuk Branko sa suprugom i dvoje dece. Slave krsnu slavu i porodica su za primer u svojoj sredini.

Predlagač: Zavod za poljoprivredu „Stig“, Požarevac

Miroljub Pavlović, selo Žabari. Ovo domaćinstvo se bavi ratarsko-povrtarskom proizvodnjom na 45ha oranica. Napredni su i savremeni, poseduju svu mehanizaciju, posećuju seminare i kurseve. Ostvaruju maksimalne prinose i kvalitet gajenih biljaka. Gazdinstvo Pavlovića poseduje svu potrebnu infrastrukturu za modernu proizvodnju i komforan život. U zajedničkoj porodici žive tri generacije.

Predlagač: „Agrozavod“ Vrbas

Jovan Kalić, selo Sivac, po zanimanju veterinarski tehničar. Od tri dodeljene Oktobarske nagrade Opštine Kula, Kalići su dobili dva puta. Domaćinstvo se bavi ratarsko-stočarskom proizvodnjom za koju ima kompletnu poljoprivrednu mehanizaciju. 2004. godine šećernom repom je zasadio 103ha, 2003. godine dobio je nagradu PKS, a kao član „Kluba 100+“ obi-šao je Holandiju i Mađarsku.

Kalići žive u proširenoj porodici: Jovanov otac Gavra i majka Ljubinka, supruga Sofija, kćerke Biljana i Slađana i sin Milan. Slave krsnu slavu Svetog Apostola Andreja Prvozvanog.

Predlagač: Institut za poljoprivredu – Zrenjanin

Dragomir Davidov, selo Melenci, registrovan je kao proizvođač priplodnih svinja a bavi se i ratarskom proizvodnjom na 17ha zemlje. Od pratećih objekata i mehanizacije poseduje sve, od ćelija za siliranje hrane, mešaonice stočne hrane, opreme za smeštaj prasadi i krmača do traktora, priključnih mašina i kamiona. Zbog svog renomea u oblasti poljoprivredne proizvodnje, 2002. godine postaje član Stručnog odbora za svinjarstvo pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Živi sa suprugom Maricom, sinom Draganom, snajom Zoricom i dvoje unučadi – Jelenom i Davidom. Kćerka Tanja je profesor u Subotici, gde živi sa svojom porodicom. Spisak humanitarnih akcija koje je Dragomir Davidov podržao je dugačak.

Radoslav Katić, selo Farkaždin, poznat je kao najveći proizvođač mleka u IMLEK-u. Uz pomoć sina Milana (veterinarski tehničar) odgaja preko 50 krava muzara i oko 100 grla goveda. Ob-rađuju preko 400k.j. Iako od mehanizacije i pomoćnih objekata poseduju sve što im je potrebno za proizvodnju, želja ovog domaćina je da izgrade savremenu farmu krava van sela. Porodica Katić je poznata po tome što se bavi poljoprivredom još od 1919. godine kada je rođen deda Radivoj Katić

Dušan Todorov, Zrenjanin.Porodica obrađuje 45ha sopstvenog zemljišta za uzgoj pšenice, suncokreta, kukuruza i soje, a bave se i tovom junadi. U porodici Todorov zajedno žive tri generacije. Dušan ima dvojicu sinova, Darka i Srđana, i obojica su na imanju. Krsna slava porodice je Đurđic. Dušan Todorov je jedan od osnivača ZZ „Begej“.

Predlagač: Zavod za poljoprivredu „Kosmaj“

Dragi Mladenović, selo Dubona, poseduje 12ha zemlje i 13 uzima u zakup a veliki je proizvođač svih voćarskih kultura. Od mehanizacije ima sve potrebne priključne mašine. Živi u domaćinstvu sa ocem i majkom, suprugom i troje dece.

Dragoljub Krsmanović, selo Markovac, poseduje 12ha zemlje i 13 uzima u zakup. Veliki je proizvođač svih ratarskih kultura, bavi se i plasteničkom proizvodnjom, u štali ima 14 grla stoke. Živi u domaćinstvu sa ocem i majkom, oženjen je, ima dvoje dece.

Nebojša Milentijević, selo Rabrovac. Poseduje 18ha zemlje i 14 uzima u zakup. Proizvodi sve ratarske kulture, sa izuzetnim prinosima. U štali ima 22 grla goveda, 55 svinja i drugo. Dobro je opremljen poljoprivrednom mehanizacijom. Živi u zajedničkom domaćinstvu sa ocem i majkom, babom i dedom, oženjen je, otac jednog deteta.

Dragan Kuzmanović, selo Jagnjila. Poseduje u vlasništvu 19,5ha obradive zemlje i još 20 uzima u zakup. U štali ima 12 krava, 10 junica, 7 teladi i dnevno proizvede oko 300 litara mleka. Poseduje mini mlekaru u kojoj prerađuje dnevno 1000l. Godišnje proiz-vede 100 utovljenih svinja. Ima 40 ovaca Bergamo rase. Poseduje svu potrebnu mehanizaciju za proizvodnju stočne hrane. Oženjen je, otac dvoje dece.

Predlagač: Zavod za poljoprivredu „Smederevo“ – Kolari

Simić Dejan, selo Udovice, obrađuje 17ha višegodišnjih zasada. Godišnje proizvede oko 50 vagona voća. NJegovi zasadi su ogledna polja na kojima se primenjuje kompletna agrotehnika i pomotehnika zahvaljujući savremenoj mehanizaciji, znanju i saradnji sa naukom. U porodici Simić žive Dejanovi otac i majka Žarko i LJiljana, supruga Stana, deca Marija, Jelena i Dušan. Slave krsnu slavu Đurđevdan.

Predlagač: Zavod za poljoprivredu Šabac

Božić Milorad, selo Maovo, istaknuti je proizvođač mleka sa 140.000 l godišnje. Impresivni su objekti koji se nalaze u okviru okućnice a to su hangar za skladištenje stočne hrane, objekat za smeštaj oko 120 ovaca, nova štala, dva trenč silosa. Proizvodnja jagnjećeg mesa iznosi oko 2.500 kg godišnje. Da bi stočarska proizvodnja bila dobra, porodica Božić se bavi i kvalitetnom ratarskom proizvodnjom na 32ha obradive zemlje.

U porodice žive supruga Slobodanka, sinovi Ivan i Milan, koji će biti naslednici farmerske proizvodnje. Krsna slava je Sveti Velikomučenik Georgije - Đurđevdan. Gospodin Božić je uključen u sve akcije oko poboljšavanja infrastrukture sela.

Predlagač: Poljoprivredna stanica Kragujevac

LJubodrag Joksimović, selo Brnjica, obrađuje 30ha zemlje i poseduje svu neophodnu mehanizaciju. U doma-ćinstvu ima četiri generacije. Opredeljen je za ratarsko-stočarsku proiz-vodnju. Ima 10 krava za mužu i 10 tovljenika. Poseduje mešaonicu stočne hrane.

Porodica slavi krsnu slavu – Svetog Luku.

Radomir Čolić, selo LJubiselo, obrađuje svojih 10ha i još 7 uzima u zakup. Prevashodno se bavi ratarsko-stočarskom proizvodnjom ali i vinogradarstvom i povrtarstvom. Opremljen je svom potrebnom mehanizacijom.

U kući žive četiri generacije. Slave krsnu slavu Đurđic.

Miroslav Nikolić, selo Vinča, bavi se uzgojem voća i to na 13ha zemlje. Poseduje hladnjaču i najsavremeniju mehanizaciju u voćarstvu. U kući žive tri generacije, slave krsnu slavu - Svetog Stefana.

Rade Karatošić, selo Kopljari, poseduje 12ha zemlje. Bavi se voćarskom proizvodnjom, na 10ha površine. Ima sopstvenu hladnjaču.

U porodici žive tri generacije. Slave krsnu slavu Đurđevdan.

Mirko Perić, selo Masloševo, poseduje 15ha zemlje, sve pod voćem. Ima sopstvenu hladnjaču i svu potrebnu mehanizaciju. Prati sva zbivanja u nauci, primenjuje ih i postiže izvanredne prinose. U kući složno žive tri generacije. Slave krsnu slavu - Vračeve.

Predlagač: Zavod za poljoprivredu „Loznica“

Vojislav Sladaković, Lozničko polje, pored svojih 22ha uzima u zakup još 20ha. Poseduje veliku farmu muznih krava. Više puta je bio rekorder.

U porodici Sladaković žive Vojislavljev otac Mladen, supruga Milena i sinovi Mladen i Dušan koji je ože-njen i otac je troje dece.

Milan Stanojević, selo Jelav, obrađuje 14ha svoje zemlje, ima 7 krava muzara, bavi se tovom junadi, svinja, ovčarstvom a nadaleko je poznat po siru i kajmaku.

U zajedničkom domaćinstvu žive Milan sa suprugom Ružicom, sinom Milutinom, snahom Veselinkom, unukom Mihailom i unukom Draganom. Kćerka Svetlana živi i radi u Zemunu. Slave krsnu slavu Svetog Jovana.

Brana Kaitović, obrađuje oko 10ha zemlje, ima nekoliko krava, ovaca i svinja. Domaćinstvo čine Brano, supruga Milica, sin Milan, snaha Milena i unučad Darko, Dragana i Cvetko.

Predlagač: PDS Institut „Tamiš„

Pavel Brezina, selo Padina, poseduje 340ha zemlje i primarno se bavi ratarstvom - pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret, soja i višestruki je rekorder. U proizvodnji koristi savremenu mehanizaciju i sarađuje sa stručnim službama. Osnivač je porodične zadruge “Brezina” u kojoj su i njegov otac, supruga i sin. Porodica poštuje i neguje narodne običaje u skladu sa svojom verom.

Aurel Malajmare, Banatsko Novo Selo, poseduje 70ha zemlje u vlasništvu i još 130ha uzima u zakup. Osnovna delatnost je proizvodnja mleka sa 75 krava i 180 grla svih kategorija goveda. Tokom 2003. godine proizveo je 500.000l mleka. Porodica Malajmare se bavi i uzgojem konja lipicanerske rase.

Pera Milošev, Crepaja, poseduje 131ha zemlje a primarna delatnost je ratarstvo - pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret - sa izuzetnim prinosima. Poseduje savremenu mehanizaciju i prati savremena zbivanja u nauci. Živi u zajedničkom domaćinstvu sa majkom, suprugom i kćerkom i svi su uključeni u proizvodnju. Slavi slavu Svetog Stefana.

Predlagač: Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

Nenad Janković iz Gamzigrada, obrađuje oko 10ha, ima 7 muznih krava i mesečno predaje 2 - 3000l mleka. Poseduje svu potrebnu mehanizaciju. Prati i primenjuje nauku.

Domaćinstvo čine supruga Gorica, kćerka i sin, i otac Bora. Slave krsnu slavu Veliku Gospojinu.