RENTABILNA VOĆKA

Revija SELO br. 111

Sadi se od oktobra do aprila, ako je vreme pogodno, a zemljište nije vlažno i smrzlo. Jesenja sadnja se preporučuje za južne krajeve, a prolećna za hladnije rejone.

Kupina ima dubok korenov sistem, te se zato može gajiti i u suvim predelima. Dosta je osetljiva na mraz, pa je ne treba gajiti u krajevima sa surovijom klimom i na visinama preko 800 metara. Lako i jednostavno se razmnožava, te je širenje relativno brzo. Nije probirač zemljišta i položaja.

Kupina se razmnožava vegetativnim putem, osim za potrebe dobijanja novih sorti, kada se razmnožava i generativno. Postoji više načina vegetativnog razmnožavanja i to: korenovim reznicama, izdanicima, reznicama pupoljaka zrelim i zelenim reznicama i vrhovima letorasta.

Pošto je kupina višegodišnja biljka i ostaje na jednom mestu i do 15 godina veoma je važno da se za podizanje kupinjaka izabere dobro zemljište i odgovarajući položaj. Kupinjak treba podići blizu okućnice, radi lakšeg čuvanja u toku zrenja. Radi lakše isporuke plodova veći kupinjaci treba da budu blizu puta i većih potrošačkih centara. Gaji se na špaliru.

Što se tiče položaja, najviše joj odgovaraju malo nagnuti tereni, s nagibom tri do šest stepeni i duboka, srednje teška i šumska zemljišta umerene vlažnosti.

Zemljište za podizanje zasada kupine ore se najmanje na mesec dana pred sadnju, i to kad je umereno vlažno. Životni vek zasada, visina prinosa, kvalitet plodova kao i rentabilnost gajenja kupine u velikoj meri zavise od plodnosti zemljišta. Pre oranja, u zavisnosti od plodnosti i strukture zemljišta, treba dodati dobro zgorelog stajnjaka i kombinovanih mineralnih đubriva

Posle oranja, zemljište treba isplanirati, usitniti (drljanjem ili tanjiranjem), a ako se radi o manjim površinama posao se obava grabuljama.

Kupine se sade od oktobra do aprila, ukoliko je vreme pogodno, a zemljište nije previše vlažno i smrzlo. Jesenja sadnja se preporučuje za južnije krajeve, a prolećna za hladnije rejone. Razmak sadnje kupine zavisi od sistema, odnosno od načina gajenja i bujnosti sorte. Kupina se sadi na istu dubinu na kojoj je bila u matičnom zasadu pre va|enja, ili tri do četiri santimetra dublje. Dublja sadnja od navedene ne sprečava prijem, ali na težim zemljištima otežava izbijanje korenovih izdanaka, time i normalnu obnovu žbuna.

Kupina obrazuje mnogo izdanaka koji su u neku ruku konkurentni matičnim biljkama. Da bi se ovo donekle ublažilo, a i ustanovila biološka ravnoteža u žbunu, potrebno je rezidbom regulisati razviće izdanka. Orezivanje kupine se obav-lja u dva navrata: leti posle berbe i rano u proleće.