Novi poslovi

GAJENJE SVILENE BUBE

Brzopleto proterana sa mnogih prostora šezdesetih godina,

svilopreqa se polako ali sigurno vraća

u domove Vojvodine i istočne Srbije

Revija SELO br. 105-106

Pre rata u Srbiji i Makedoniji, proizvodilo se preko tri miliona svilenih čaura godišnje. Posle nekoliko decenija progonstva, svilopreqa se postepeno vraća u seoske domove. Da li ste i sami razmišqali o tome da gajite ovu korisnu gusenicu?

Svilarstvo je zanimanje koje ne traži celog čoveka. Veći deo posla mogu obhavqati deca i starije osobe. Uzgoj se može organizovati u svakoj kući gde ima viška prostora ili se neki prostor može za to adaptirati. Uzgoj svilopreqe je vezan za topli deo godine pa ne zahteva dodatnu, inače skupu, energiju. Svilopreqa je čista, ne zaga|uje prostor gde se gaji, te se vrlo brzo može preurediti za druge potrebe. Ni inventar potreban za uzgoj nije ni skup ni obiman. Sve se može uraditi pomoću “štapa i kanapa” od onoga čega ionako ima na pretek. što se klimatskih uslova tiče, oni su u Srbiji skoro idealni. Pre rata po uzgoju svile nadaleko su bili poznati Lapovo, Svilajnac, Šabac, Požarevac i mnoga mesta širom Vojvodine.

Pre nekoliko godina u Banatu su počeli sa prvim ozbiqnijim uzgojem svilopreqe tako da se danas već može govoriti o eventualnom povratku ovog zanimanja na te prostore. Kooperanata je sve više pa se ova “zaraza” počinje da širi i sa druge strane Dunava ka jugu. Jedina ograničavajuća “sitnica” može biti beli dud, drvo bez kojeg nema ni svilarenja. Nema ga koliko ga je nekad bilo ali stvorene su u me|uvremenu mnoge brzorastuće sorte, bogate listom tako da i taj problem može lako i relativno brzo da bude rešen. Sada se formiraju plantaže ne sa stablima već se sadnice nisko režu što tako|e olakšava posao.

Genetičari su u me|uvremenu stvorili nove rase svilopreqe. Kod nas su se nekada gajile rase svilopreqa koje su davale samo jednu novu generaciju u toku godine. Danas postoje selekcionisane rase svilopreqe koje daju i po tri generacije godišnje, odnosno tri berbe svile. Mada su je sintetički materijali u jednom trenutku bili opasno potisli, pokazalo se ne samo da je svila za neke potrebe nezamenqiva nego joj proriču sve veću upotrebu.

Produktivne selekcije

Ako je pre pedesetak godina u Srbiji i Makedoniji ostvarivano preko tri miliona kilograma čaura svile sa primitivnim rasama svilopreqe, danas bi ti efekti bili trostruko veći sa novim rasama. I dok je onda dominirala žućkasta boja čaure, odnosno svile, nove selekcije daju kao sneg bele čaure, sa boqim kvalitetom niti i sa poboqšanim fizičko-hemijskim svojestvima. Sve je dakle tu da se čovek može opredeliti i za takozvani intenzivni masovni uzgoj, kao jedinim zanimanjem jer može obezbediti dobre ekonomske efekte.

Danas u svetu, najviše u Japanu, postoji veliki broj rasa svilopreqe koje daju zavidne proizvodne efekte. Me|u njima razlikujemo tri osnovna tipa zavisno od broja proizvodnih ciklusa u jednoj kalendarskoj godini. Tako imamo rase koje daju jednu, dve ili tri generacije. Ove poslednje, kažu, mogu ponekad dati i pet generacija ukoliko su klimatski uslovi optimalni.

U našim uslovima su već ispsitane japanske polihibridne rase koje daju belu svilu. Pokazalo se da dobro podnose našu klimu. Odlike ovih svilopreqa su da daju visok procenat izleganja iz jaja, da im period gusenice traje 22-25 dana (a ne, kao nekada, 30-35 dana), daju 90 do 100 kilograma čaura po jednoj unci jaja. Inače, jedna unea sadrži oko 60.000 jaja (25-30 grama). Kod ove rase čaure (kokoni) su teške 1,70 grama, bele su boje, dimenzija 17-30 milimetara, čaura u proseku daje do 2000 metara svilene niti. Ili, od sedam kilograma sirovih čaura dobije se kilogram svilenih vlakana Hibridi dobro koriste hranu i otporni su na bolesti.

Neko će od čitalaca i na ovakvu perspektivu pomisliti, videvši i sebe u njoj. Zašto da ne. Ali pre svega, treba se prvo naučiti na malim potezima. Kad savladate sve tajne uzgoja na malo, onda će biti manji rizik ulagati u neku ambiciozniju proizvodnju svile.