SETVA NAKNADNIH USEVA

Revija SELO br. 105-106

I pored brojnih pozitivnih strana, u našoj poljoprivredi se slabo praktikuje setva naknadnih useva. Naime, gajenjem naknadnih useva dobija se značajna količina stočne hrane za svežu upotrebu i pripremanje silaže, značajne količine jeftinijeg i zdravijeg povrća, a godišnji prihod se može prosečno povećati bar za jedan i po put. Krmne biljke iz naknadne setve se koriste za ishranu stoke u istoj godini. Osim toga, racionalno se iskoriste raspoložive poljoprivredne površine koje nakon ubiranja glavnog useva ostaju nezasejane. „Golo“ zemljište vrlo brzo gubi vlagu posebno ako duže stoji nezasejano i neobrađeno. Posebno je to slučaj u godinama sa malo padavina, kao što je ova, u kojoj je i najmanja količina važna za rast i razviće korovskih biljaka. Osnovni agroekološki uslovi za gajenje naknadnih useva jesu odgovarajuće temparature i broj dana. Baš takve uslove poseduje većina naših poljoprivrednih proizvodnih rejona (Pomoravlje, Mačva, Vojvodina). Ograničavajući faktor ove proizvodnje su padavine kojih u ovom periodu ima znatno manje nego što je potrebno za rast i razviće ovih biljaka. Zbog toga, ovakva proizvodnja, posebno u slučaju nedostatka padavina i u prethodnim mesecima se ne može zamisliti bez navodnjavanja. U ovom slučaju navodnjavanje ne predstavlja redovnu meru nege, nego neophodni uslov za uspešno gajenje naknadnih useva. U našoj zemlji se problemu navodnjavanja ne poklanja velika pažnja. Nedostatak sredstava za podizanje novih sistema za navodnjavanje i loše održavanje postojećih zalivnih sistema su razlog slabog korišćenja velikih potencijala naših reka i kanala. Međutim, ponekad se i bez navodnjavanja mogu postići značajni rezultati, ako su ekološke prilike povoljne (temparatura i padavine), ili ako se posle žetve (berbe, vašenja) glavnog useva brzo i pravilno reaguje. Tu se pre svega misli na pravovremenu obradu zemljišta, po mogućstvu odmah po žetvi prethodnog useva. Tako se doprinosi očuvanju zemljišne vlage koja je dragocena za klijanje, nicanje kao i za kasniji rast i razviće naknadnog useva.

Soja i suncokret

Kao najinteresantniji naknadni usevi javljaju se soja i suncokret. Gajenjem ovih kultura mogu se postići prinosi koji opravdavaju ulaganja u ovakvu proiz-vodnju. Zahvaljujući postojanju sorata soje sa veomakratkom vegetacijom, do pojave prvih jesenjih mrazeva ostaje dosta vremena da soja potpuni završi ciklus rasta i razvića. Suncokret je sposoban da stvori velike količine vegetativne mase u vrlo kratkom vremenskom periodu. Kukuruz i proso su se takođe pokazali kao dobri usevi u naknadnoj setvi. U agroekološkim uslovima naše zemlje dobre rezultate može dati smeša kukuruza i krmnog graška (50:60 kg/ha) kao i smeša jare grahorice, krmnog graška i strnog žita (60:50:70 kg/ha). Osim ratarskih, u naknadnoj setvi se uspešno mogu gajiti i povrtarske kulture kao boranija, karfiol, kupus, cvekla, paprika i sl. Plodovi povrća iz druge setve su zdraviji jer sazrevaju u vreme s više sunčanih dana, kada je napad bolesti i štetočina slabiji. Zato je i zaštita useva, a samim tim i proizvodnja, jeftinija.

SETVA POSTRNIH USEVA

Gajenje krmnih biljaka kao postrnih useva je jedan od vidova intenzifikacije proizvodnje stočne hrane u našoj zemlji. Postrne krmne biljke se koriste za ishranu stoke u svežem stanju, kao silaža a manje za proizvodnju sena i koncentrovane stočne hrane. Postrni krmni usevi (kukuruz, sirak, sudanska trava, suncokret, soja, ređe postrna repa i krmni kelj) se seju obično krajem juna ili početkom jula meseca. Krmni usevi se mogu gajiti i kao združeni usevi (krmni sirak i soja, sudanska trava i postrna repa, kukuruz i soja, kukuruz i bob i sl.). Gajenjem krmnih kultura u smeši bolje se iskorišćava proizvodna površina, poboljšava se plodnost zemljišta, postižu se veći i kvalitetniji prinosi, dobija se sigurniji i stabilniji prinos i na takav način se zemljište štiti od erozije.

Ograničavajući faktor u postrnoj proizvodnji krmnog bilja je nedovoljna količina vode. Svaka treća do četvrta godina je pogodna da se bez navodnjavanja proizvede stočna hrana u postrnoj setvi. Voda za navodnjavanje treba da je odgovarajućeg kvaliteta, jer tako će i zelena stočna hrana biti mnogo kvalitetnija i sočnija.

Setvu postrnih useva treba obaviti što je moguće ranije, jer svako zakašnjenje u setvi dovodi do znatnog smanjenja prinosa, a zakašnjenjem se gubi i sunčeva energija, koja se ne može nadoknaditi ni vodom ni đubrenjem. Za uspeh u postrnoj setvi soje bitno je kvalitetno i inokulirano seme, dobra i brza priprema zemljišta i obavezno valjanje posle setve. Valjanjem se gubi manje vlage i postiže bolji dodir semena i zemlje, pa seme može da koristi i minimalnu vlagu u zemljištu. Soja daje zelenu masu najboljeg kvaliteta, sa najvećim procentom belančevina, posebno ako se gaji uz navodnjavanje. Zelenom sojom može neposredno da se hrani stoka, pogotovo goveda, može se silirati kao dodatak drugim biljkama iz postrne setve. Takođe, može da se suši, briketira, melje u brašno i dodaje drugoj hrani za stoku. Pošto kukuruz daje energetsku vrednost, a soja proteinsku vrlo je dobro gajiti ova dva useva u smeši i to kako u redovnoj, tako i u postrnoj setvi. Rod soje iz postrne setve ima manji procenat celuloze nego rod iz redovne setve. U gajenju postrnih useva potrebno je manje đubriva nego u redovnoj setvi.