Prolećno obrezivanje papaka

Papke goveda, koja se preko zime drže u stajama, pre izlaska na pašu svakako treba pregledati i obrezati. Obrezivanje papaka ne sme se raditi neposredno pre samog izgona na pašu, nego nekoliko dana ranije da se sveže obrezani papci ne bi nažuljali na tvrdom terenu.

Dobar običaj kod nekih uzgajivača je da u prvo vreme nakon obrezivanja, goveda teraju na bliže pašnjake i po mekšem terenu, da se papci priviknu na hodanje i otvrdnu, a tek kasnije na dalje pašnjake i po tvrđem terenu.
Kod goveda koja idu na ispašu obrezuju se papci jednom do dva puta godišnje i zapravo dok su na paši treba im samo izvršiti korekciju nepravilno potrošene rožine na papcima. Kod stajskih goveda obrezivanje se vrši tri do četiri puta godišnje i zapravo se moraju neprestano kontrolisati i negovati, da bi se održao prirodan oblik i veličina, a time i zdravlje nogu i celog organizma.
Zdrav papak neprekidno raste (kod goveda rožina raste 5-7 mm mesečno). Papke goveda, koja se preko zime drže u stajama, pre izlaska na pašu svakako treba pregledati i obrezati. Obrezivanje papaka ne sme se raditi neposredno pre samog izgona na pašu, nego nekoliko dana ranije da se sveže obrezani papci ne bi nažuljali na tvrdom terenu.
Goveda koja idu na pašu a pogotovo radna goveda potroše izraslu rožinu, pa kod njih nema prekomerne rožine, koja se javlja kod stajskog držanja, gde goveda ne troše dovoljno rožinu (mlečne krave i rasplodni bikovi).
Usled slabog trošenja i neprestanog rasta rožine, papak se proširuje, izdužuje, poprima oblik skije ili opanka, vrhovi papaka često su podignuti pa znaju da pređu jedan preko drugog a vrhovi papaka se ukrštaju. Kod izduženih papaka težište se polako pomera sa sredine prema peti papka, kako se papak izdužuje. Na taj način krava sve manje opterećuje celu površinu tabana a sve više samo petni deo, dok na kraju petni deo ne nosi čitavu telesnu težinu životinje. Pod tako velikim opterećenjem smanjuje se cirkulacija krvi, nastaju cirkulacijski poremećaji ishrane tkiva u petnom delu papka. Zbog toga na tom delu papka rožina postaje neotporna, krhka i lomljiva.
No ne samo na petnom delu papka, nego i svi ostali zglobovi i tetive na nogama su nepravilno opterećene, pa životinja pati od jakih bolova.
Bolesna krava ispoljava manju ili veću šepavost, nevoljko i teško ustaje, često jede ležeći i obično je smanjen apetit. Mlečnim kravama smanjuje se mlečnost, a tovnim govedima mesečni prirast. Bolesnim govedima se smanjuje proizvodni vek, a bolesni papci mogu biti uzrok prisilnog klanja, a i uginuća. Kako su papci u stalnom dodiru sa nečistoćom, različite bakterije i drugi mikroorganizmi lako prodiru kroz oštećenja papaka i uzrokuju upale.
Rasplodni bikovi teže stoje i hodaju, nerado i teško skaču pri pripustu, te često pre vremena moraju biti isključeni iz rasploda.
Štete od nepravilnih i neobrađenih papaka su ogromne, pa zemlje s razvijenim stočarstvom tom problemu posvećuju mnogo pažnje. Trud i sredstva uložena u pravilno održavanje papaka se mnogostruko vraćaju.

S .B.