Proleæno obrezivanje papaka

Papke goveda, koja se preko zime drže u stajama, pre izlaska na pašu svakako treba pregledati i obrezati. Obrezivanje papaka ne sme se raditi neposredno pre samog izgona na pašu, nego nekoliko dana ranije da se sveže obrezani papci ne bi nažuljali na tvrdom terenu.

Dobar obièaj kod nekih uzgajivaèa je da u prvo vreme nakon obrezivanja, goveda teraju na bliže pašnjake i po mekšem terenu, da se papci priviknu na hodanje i otvrdnu, a tek kasnije na dalje pašnjake i po tvrðem terenu.
Kod goveda koja idu na ispašu obrezuju se papci jednom do dva puta godišnje i zapravo dok su na paši treba im samo izvršiti korekciju nepravilno potrošene rožine na papcima. Kod stajskih goveda obrezivanje se vrši tri do èetiri puta godišnje i zapravo se moraju neprestano kontrolisati i negovati, da bi se održao prirodan oblik i velièina, a time i zdravlje nogu i celog organizma.
Zdrav papak neprekidno raste (kod goveda rožina raste 5-7 mm meseèno). Papke goveda, koja se preko zime drže u stajama, pre izlaska na pašu svakako treba pregledati i obrezati. Obrezivanje papaka ne sme se raditi neposredno pre samog izgona na pašu, nego nekoliko dana ranije da se sveže obrezani papci ne bi nažuljali na tvrdom terenu.
Goveda koja idu na pašu a pogotovo radna goveda potroše izraslu rožinu, pa kod njih nema prekomerne rožine, koja se javlja kod stajskog držanja, gde goveda ne troše dovoljno rožinu (mleène krave i rasplodni bikovi).
Usled slabog trošenja i neprestanog rasta rožine, papak se proširuje, izdužuje, poprima oblik skije ili opanka, vrhovi papaka èesto su podignuti pa znaju da preðu jedan preko drugog a vrhovi papaka se ukrštaju. Kod izduženih papaka težište se polako pomera sa sredine prema peti papka, kako se papak izdužuje. Na taj naèin krava sve manje optereæuje celu površinu tabana a sve više samo petni deo, dok na kraju petni deo ne nosi èitavu telesnu težinu životinje. Pod tako velikim optereæenjem smanjuje se cirkulacija krvi, nastaju cirkulacijski poremeæaji ishrane tkiva u petnom delu papka. Zbog toga na tom delu papka rožina postaje neotporna, krhka i lomljiva.
No ne samo na petnom delu papka, nego i svi ostali zglobovi i tetive na nogama su nepravilno optereæene, pa životinja pati od jakih bolova.
Bolesna krava ispoljava manju ili veæu šepavost, nevoljko i teško ustaje, èesto jede ležeæi i obièno je smanjen apetit. Mleènim kravama smanjuje se mleènost, a tovnim govedima meseèni prirast. Bolesnim govedima se smanjuje proizvodni vek, a bolesni papci mogu biti uzrok prisilnog klanja, a i uginuæa. Kako su papci u stalnom dodiru sa neèistoæom, razlièite bakterije i drugi mikroorganizmi lako prodiru kroz ošteæenja papaka i uzrokuju upale.
Rasplodni bikovi teže stoje i hodaju, nerado i teško skaèu pri pripustu, te èesto pre vremena moraju biti iskljuèeni iz rasploda.
Štete od nepravilnih i neobraðenih papaka su ogromne, pa zemlje s razvijenim stoèarstvom tom problemu posveæuju mnogo pažnje. Trud i sredstva uložena u pravilno održavanje papaka se mnogostruko vraæaju.

S .B.