Grozdov smotavac
Lazar Sivèev dipl. ing zaštite bilja i prehrambenih proizvoda

Sivi grozdov smotavac (Polychrosis botrana Schiff.) i žuti grozdov smotavac (Clysia ambiguella Hübn.) spadaju u jedne od najznaèajnijih štetoèina vinove loze. Sivi grozdov smotavac je poznata štetoèina od davnina i za njega su znali i stari Rimljani i Grci. On je prvenstveno štetoèina vinove loze, ali se može naæi i na maslini, malini, kupini, pa èak i na listu i cvetu lucerke, deteline i krompira. Za razliku od njega, žuti grozdov smotavac je prvi put naðen u Austriji 1800., a u Francuskoj 1890. godine. Tek poèetkom 20. veka krenuo je da prièinjava znaèajnije štete. Kao štetoèina je rasprostranjen u južnim delovima Evrope i Srednje Azije. Prvenstveno napada vinovu lozu, ali može se pojaviti i na glogu, jorgovanu i lucerki.

Izgled sivog smotavca
Leptiri su sivo-pepeljaste boje, prednja krila imaju svetlije i tamnije pege, dok su zadnja krila jednobojno sive boje. Gusenice su tamno-zelenkaste boje sa crnom glavom, vratnim štitom i poslednjim abdominalnim segmentom. Jaja su spljoštena (lièe na soèivo), svetložute boje. Sivi grozdov smotavac prezimi u obliku lutke i krajem aprila i poèetkom maja poèinju da izlaze leptiri. Svi se leptiri u proleæe ne javljaju odjednom. Po pravilu najpre se jave samo mužjaci, zatim nekoliko dana kasnije i ženke. U prirodi se leptiri obièno javljaju stalno u toku 4-5 nedelja i za to vreme se sparuju. Leptiri lete u sumrak, pred zalazak sunca i rano ujutro pred svanuæe. Preko dana ih je veoma teško zapaziti jer se nalaze na nalièju listova ili na kori èokota. Ženke polažu jaja na peteljke grozdova koji su u to vreme puni cvetnih pupoljaka. Jedna ženka može da položi do 100 jaja što zavisi od temperature i vlažnosti. Embrionalni razvoj traje 5-10 dana. Izašle gusenice prodiru u sam pupoljak grozda i hrane se njegovim delovima dok ne ojaèaju. Za to vreme obièno i loza cveta, a gusenice poèinju da predu svoja gnezda izmeðu tek zaèetih bobica. Gnezda lièe na okrugli, uski hodnik otvoren sa obe strane. Ona pojede veliki broj bobica, ali još veæi broj ošteti nagrizajuæi ih. Kada su proleæa jako hladna i vlažna, rane sorte vinove loze cvetaju pre pojave leptira. Kada se ispile bobice su 3-4 mm u preèniku i male gusenice ih ne mogu sakupljati nitima, naroèito ako su grozdovi rastresiti. One tada direktno prodiru u samu bobicu i žive u njoj. Kada odrastu, posle 3-4 nedelje odlaze pod koru èokota ili u pukotine pritki gde se preobraze u lutku. Stadijum lutke traje oko dve nedelje. Iz njih izlaze leptiri druge generacije što se u prirodi dešava krajem juna i poèetkom jula. Ženke polažu jaja na bobice koje su u to vreme velièine zrna graška. Kada se iz tih jaja ispile gusenice, one ispredaju nekoliko konaca na mestu gde se dve bobice dodiruju i ubušuju se u jednu bobicu i hrane se njenim mesom. Jedna gusenica ošteti veæi broj bobica pre nego što izraste, jer obièno ni jednu bobicu ne pojede potpuno, veæ samo jedan njen deo. Ako je vreme suvo, na mestu prodiranja, bobica poèinje da se suši i tamni i na kraju se osuši. Ako je vreme kišovito ili vlažno, bobice poèinju da trule i trulež prelazi na zdrava, neošteæena zrna. Gusenice druge generacije se brže razvijaju i veæ se krajem jula i poèetkom avgusta preobraze u lutku. Leptiri treæe generacije se javljaju krajem avgusta i poèetkom septembra i tada ženke polažu jaja na poluzrele bobice grožða. Masovni let leptira i polaganje jaja se dešava obièno pri temperaturi od 20-27°C, ali za normalno polaganje jaja potrebna je i vlaga koja ne sme biti niža od 60%. Položena jaja se suše ako je procenat vlage ispod 40%, a temperatura viša. Kada gusenice 3. generacije potpuno izrastu, one napuštaju grozd i traže siguran zaklon, a to su pukotine pritaka ili stare, ispucale kore èokota. Na èokotu one biraju naroèito gornji, viši deo, kao što je prikazano na slici. Tu one opredu sebi èauru i pretvore se u lutku koja prezimi. U nekim godinama može se pojaviti i 4. generacija, samo što mlade gusenice obièno masovno uginu od prvog zahlaðenja.

Izgled žutog smotavca
Prednja krila su slamasto-žute boje, a preko njihove sredine se nalazi smeða pruga trapezoidnog oblika, koja je oivièena svetlijim prugama. Zadnja krila su mu jednobojno tamnosive boje. Mlade gusenice su prljavobele boje, a preko leða su ružièaste, dok su starije sivozelene ili bledoružièaste, sa tamnosmeðom ili crnom glavom i vratnim štitom. Žuti grozdov smotavac prezimi u stadijumu lutke, koja se nalazi u belièasto- sivkastom kokonu. Leptiri prve generacije pojavljuju se tokom aprila i lete u suton. Ženke obièno polažu jaja na cvetne pupoljke vinove loze. Jedna ženka može da položi od 60-100 jaja. Embrionalni razvoj traje desetak dana. Izlegle gusenice napadaju cvetne pupoljke na isti naèin kao gusenice sivog grožðanog smotavca. Odrasle gusenice u grozdovima ili na èokotu opredu kokon i u njemu se preobraze u lutku. Ponekad se kokoni mogu naæi u smotanom ili pauèinom isprepletanom lišæu. Leptiri druge generacije se javljaju od polovine jula pa sve do polovine avgusta. Ova generacija je veoma štetna jer ženke polažu jaja na bobice, a gusenice odmah po piljenju prodiru u njih. One pored bobica mogu i da pregrizu njihove peteljke. Napadnute i ošteæene bobice podložne su brzom truljenju i propadanju. Optimalni uslovi za razvoj žutog grožðanog smotavca su pri temperaturi od 20-27°C i relativnoj vlažnosti 70-90%. Žuti grozdov smotavac ima dve generacije godišnje koje su obièno jasno odeljene jedna od druge, dok bi sivi grozdov smotavac trebao da ima po pravilu tri generacije godišnje, ali su vrlo èesto te generacije tako spojene jedna sa drugom da se više ne zna gde se jedna završava a druga poèinje.

Mere borbe
Agrotehnièke mere: Gajenje vinove loze u špalirima sa velikim meðurednim rastojanjem. Skidanje jednog do dva lista na svakom lastaru izmeðu grozdova pre cvetanja. U julu treba skinuti listove ispod grozdova kao i po jedan list iznad najvišeg grozda na svakom lastaru. U toplijim krajevima ne treba nikad otkrivati grozdove sa južne strane, jer odatle dolazi najjaèe sunce, dok u hladnijim krajevima otkrivanje grozdova može biti samo od koristi. Pri ovakvom gajenju svaki èokot je izlošen suncu, te se položena jaja zbog nedovoljne vlage suše i propadaju. Ovu operaciju je neophodno sprovesti, jer tako pripremamo grozdove za hemijsku zaštitu.
Hemijska zaštita: Optimalni rok za suzbijanje može se odrediti kombinacijom praæenja leta leptira i brojem ošteæenih bobica. U Švajcarskoj se tolerantnim pragom za prvu generaciju smatra 15-30 gusenica na 100 grozdova. Pojava gusenica druge i treæe generacije na bobicama se teže zapaža ili se zapazi kada je veæ kasno za suzbijanje. Gusenice poslednje generacije prave veæe štete time što omoguæuju širenje sive truleži, pa je prag tolerancije za drugu i treæu generaciju 5-10 gusenica na 100 grozdova.
Praæenje leta leptira se vrši feromonskim klopkama koje mogu biti specifi ène za jednu vrstu (Grapamone RAK 1 za žutog smotavca, RAK 2 za sivog smotavca ili RAK 1+2 za obe vrste). Suzbijanje prve generacije smotavca treba sprovesti nakon 8-10 dana pošto je utvrðen maksimalni let leptira, a druge generacije 4-8 dana posle maksimalnog leta. U organskoj proizvodnji vinove loze feromonske klopke se koriste za suzbijanje. Za grožðane moljce se koristi metoda zbunjivanja (konfuzije). Na èokote se postavljaju dispenzeri sa feromonom. Za jedan hektar je potrebno oko 400 dispenzera. Toliki broj izvora mirisa zbunjuje mužjake, pa oni ne mogu naæi i oploditi ženku, pa se brojnost gusenica naglo smanjuje. Uspeh ove metode je bolji ako se sprovodi na veæoj površini, jer se tako smanjuje šansa da leptiri dolete iz obližnjih vinograda.

Prirodni neprijatelji:

Pri izboru insekticida za tretiranje vinograda najpre treba birati one koje što manje forsiraju pojavu crvene voæne grinje i pošteðuju prirodne neprijatelje. U tome su najbolji bioinsekticidi na bazi Bacillus thuringiensis kurstaki kojima treba dodati 0,5% šeæera za bolju efi kasnost kada se koriste za suzbijanje prve generacije gusenica.
Mogu se koristiti i regulatori rasta insekata na bazi fenoksikarba i tefl ubenzurona koji se primenjuju više ili manje preventivno u poèetku pojave gusenica ili još ranije, u vreme masovnog leta leptira. Efi kasno suzbijanje se može sprovesti insekticidima na bazi hlorpirifosmetila, fentiona, trihlorfona kao i mnogim drugim kontaktnim organofosfornim insekticidima, kao i insekticidima iz grupe piretroida.
Za suzbijanje poslednje generacije smotavca primenjuju se insekticidi kraæe karence kao što su organofosforni insekticidi hlorpirifosmetil, a od piretroida lambda-cihalotrin, beta-cifl utrin, alfa-cipermetrin i deltametrin. Karenca ovih insekticida je 21 dan ili manje. Pri suzbijanju gusenica u zbijenim grozdovima bolje deluju insekticidi sa fumigatnim delovanjem. Najèešæe je u jednoj godini dovoljno sprovesti jedno tretiranje da bi se spreèila šteta, ali u godinama jake pojave moljaca potrebno je suzbiti dve ili èak sve tri generacije, što znaèi 2-3 tretiranja. Tretiranje insekticidima protiv grožðanih moljaca nekad se kombinuje sa suzbijanjem pepelnice i plamenjaèe ako se rokovi poklope. Nedostatak ovakve zaštite je nepotrebno veliki utrošak insekticida koji pada i na lišæe i lastare gde nije potreban, veæ je i štetan (smanjuje se populacija korisnih insekata). Kada se posebno suzbijaju grožðani moljci, tada ne treba tretirati i lisnu masu (kao što je sluèaj pri suzbijanju prouzrokovaèa bolesti), nego samo deo èokota na kome se nalaze grozdovi.
Time znatno smanjujemo utrošak preparata i celi niz negativnih efekata kao što je kolièina ostataka insekticida u biljci, poveæana je brojnost korisnih insekata (predatora)...

Lazar Sivèev dipl. ing zaštite bilja i prehrambenih proizvoda