Grozdov smotavac
Lazar Sivčev dipl. ing zaštite bilja i prehrambenih proizvoda

Sivi grozdov smotavac (Polychrosis botrana Schiff.) i žuti grozdov smotavac (Clysia ambiguella Hübn.) spadaju u jedne od najznačajnijih štetočina vinove loze. Sivi grozdov smotavac je poznata štetočina od davnina i za njega su znali i stari Rimljani i Grci. On je prvenstveno štetočina vinove loze, ali se može naći i na maslini, malini, kupini, pa čak i na listu i cvetu lucerke, deteline i krompira. Za razliku od njega, žuti grozdov smotavac je prvi put nađen u Austriji 1800., a u Francuskoj 1890. godine. Tek početkom 20. veka krenuo je da pričinjava značajnije štete. Kao štetočina je rasprostranjen u južnim delovima Evrope i Srednje Azije. Prvenstveno napada vinovu lozu, ali može se pojaviti i na glogu, jorgovanu i lucerki.

Izgled sivog smotavca
Leptiri su sivo-pepeljaste boje, prednja krila imaju svetlije i tamnije pege, dok su zadnja krila jednobojno sive boje. Gusenice su tamno-zelenkaste boje sa crnom glavom, vratnim štitom i poslednjim abdominalnim segmentom. Jaja su spljoštena (liče na sočivo), svetložute boje. Sivi grozdov smotavac prezimi u obliku lutke i krajem aprila i početkom maja počinju da izlaze leptiri. Svi se leptiri u proleće ne javljaju odjednom. Po pravilu najpre se jave samo mužjaci, zatim nekoliko dana kasnije i ženke. U prirodi se leptiri obično javljaju stalno u toku 4-5 nedelja i za to vreme se sparuju. Leptiri lete u sumrak, pred zalazak sunca i rano ujutro pred svanuće. Preko dana ih je veoma teško zapaziti jer se nalaze na naličju listova ili na kori čokota. Ženke polažu jaja na peteljke grozdova koji su u to vreme puni cvetnih pupoljaka. Jedna ženka može da položi do 100 jaja što zavisi od temperature i vlažnosti. Embrionalni razvoj traje 5-10 dana. Izašle gusenice prodiru u sam pupoljak grozda i hrane se njegovim delovima dok ne ojačaju. Za to vreme obično i loza cveta, a gusenice počinju da predu svoja gnezda između tek začetih bobica. Gnezda liče na okrugli, uski hodnik otvoren sa obe strane. Ona pojede veliki broj bobica, ali još veći broj ošteti nagrizajući ih. Kada su proleća jako hladna i vlažna, rane sorte vinove loze cvetaju pre pojave leptira. Kada se ispile bobice su 3-4 mm u prečniku i male gusenice ih ne mogu sakupljati nitima, naročito ako su grozdovi rastresiti. One tada direktno prodiru u samu bobicu i žive u njoj. Kada odrastu, posle 3-4 nedelje odlaze pod koru čokota ili u pukotine pritki gde se preobraze u lutku. Stadijum lutke traje oko dve nedelje. Iz njih izlaze leptiri druge generacije što se u prirodi dešava krajem juna i početkom jula. Ženke polažu jaja na bobice koje su u to vreme veličine zrna graška. Kada se iz tih jaja ispile gusenice, one ispredaju nekoliko konaca na mestu gde se dve bobice dodiruju i ubušuju se u jednu bobicu i hrane se njenim mesom. Jedna gusenica ošteti veći broj bobica pre nego što izraste, jer obično ni jednu bobicu ne pojede potpuno, već samo jedan njen deo. Ako je vreme suvo, na mestu prodiranja, bobica počinje da se suši i tamni i na kraju se osuši. Ako je vreme kišovito ili vlažno, bobice počinju da trule i trulež prelazi na zdrava, neoštećena zrna. Gusenice druge generacije se brže razvijaju i već se krajem jula i početkom avgusta preobraze u lutku. Leptiri treće generacije se javljaju krajem avgusta i početkom septembra i tada ženke polažu jaja na poluzrele bobice grožđa. Masovni let leptira i polaganje jaja se dešava obično pri temperaturi od 20-27°C, ali za normalno polaganje jaja potrebna je i vlaga koja ne sme biti niža od 60%. Položena jaja se suše ako je procenat vlage ispod 40%, a temperatura viša. Kada gusenice 3. generacije potpuno izrastu, one napuštaju grozd i traže siguran zaklon, a to su pukotine pritaka ili stare, ispucale kore čokota. Na čokotu one biraju naročito gornji, viši deo, kao što je prikazano na slici. Tu one opredu sebi čauru i pretvore se u lutku koja prezimi. U nekim godinama može se pojaviti i 4. generacija, samo što mlade gusenice obično masovno uginu od prvog zahlađenja.

Izgled žutog smotavca
Prednja krila su slamasto-žute boje, a preko njihove sredine se nalazi smeđa pruga trapezoidnog oblika, koja je oivičena svetlijim prugama. Zadnja krila su mu jednobojno tamnosive boje. Mlade gusenice su prljavobele boje, a preko leđa su ružičaste, dok su starije sivozelene ili bledoružičaste, sa tamnosmeđom ili crnom glavom i vratnim štitom. Žuti grozdov smotavac prezimi u stadijumu lutke, koja se nalazi u beličasto- sivkastom kokonu. Leptiri prve generacije pojavljuju se tokom aprila i lete u suton. Ženke obično polažu jaja na cvetne pupoljke vinove loze. Jedna ženka može da položi od 60-100 jaja. Embrionalni razvoj traje desetak dana. Izlegle gusenice napadaju cvetne pupoljke na isti način kao gusenice sivog grožđanog smotavca. Odrasle gusenice u grozdovima ili na čokotu opredu kokon i u njemu se preobraze u lutku. Ponekad se kokoni mogu naći u smotanom ili paučinom isprepletanom lišću. Leptiri druge generacije se javljaju od polovine jula pa sve do polovine avgusta. Ova generacija je veoma štetna jer ženke polažu jaja na bobice, a gusenice odmah po piljenju prodiru u njih. One pored bobica mogu i da pregrizu njihove peteljke. Napadnute i oštećene bobice podložne su brzom truljenju i propadanju. Optimalni uslovi za razvoj žutog grožđanog smotavca su pri temperaturi od 20-27°C i relativnoj vlažnosti 70-90%. Žuti grozdov smotavac ima dve generacije godišnje koje su obično jasno odeljene jedna od druge, dok bi sivi grozdov smotavac trebao da ima po pravilu tri generacije godišnje, ali su vrlo često te generacije tako spojene jedna sa drugom da se više ne zna gde se jedna završava a druga počinje.

Mere borbe
Agrotehničke mere: Gajenje vinove loze u špalirima sa velikim međurednim rastojanjem. Skidanje jednog do dva lista na svakom lastaru između grozdova pre cvetanja. U julu treba skinuti listove ispod grozdova kao i po jedan list iznad najvišeg grozda na svakom lastaru. U toplijim krajevima ne treba nikad otkrivati grozdove sa južne strane, jer odatle dolazi najjače sunce, dok u hladnijim krajevima otkrivanje grozdova može biti samo od koristi. Pri ovakvom gajenju svaki čokot je izlošen suncu, te se položena jaja zbog nedovoljne vlage suše i propadaju. Ovu operaciju je neophodno sprovesti, jer tako pripremamo grozdove za hemijsku zaštitu.
Hemijska zaštita: Optimalni rok za suzbijanje može se odrediti kombinacijom praćenja leta leptira i brojem oštećenih bobica. U Švajcarskoj se tolerantnim pragom za prvu generaciju smatra 15-30 gusenica na 100 grozdova. Pojava gusenica druge i treće generacije na bobicama se teže zapaža ili se zapazi kada je već kasno za suzbijanje. Gusenice poslednje generacije prave veće štete time što omogućuju širenje sive truleži, pa je prag tolerancije za drugu i treću generaciju 5-10 gusenica na 100 grozdova.
Praćenje leta leptira se vrši feromonskim klopkama koje mogu biti specifi čne za jednu vrstu (Grapamone RAK 1 za žutog smotavca, RAK 2 za sivog smotavca ili RAK 1+2 za obe vrste). Suzbijanje prve generacije smotavca treba sprovesti nakon 8-10 dana pošto je utvrđen maksimalni let leptira, a druge generacije 4-8 dana posle maksimalnog leta. U organskoj proizvodnji vinove loze feromonske klopke se koriste za suzbijanje. Za grožđane moljce se koristi metoda zbunjivanja (konfuzije). Na čokote se postavljaju dispenzeri sa feromonom. Za jedan hektar je potrebno oko 400 dispenzera. Toliki broj izvora mirisa zbunjuje mužjake, pa oni ne mogu naći i oploditi ženku, pa se brojnost gusenica naglo smanjuje. Uspeh ove metode je bolji ako se sprovodi na većoj površini, jer se tako smanjuje šansa da leptiri dolete iz obližnjih vinograda.

Prirodni neprijatelji:

Pri izboru insekticida za tretiranje vinograda najpre treba birati one koje što manje forsiraju pojavu crvene voćne grinje i pošteđuju prirodne neprijatelje. U tome su najbolji bioinsekticidi na bazi Bacillus thuringiensis kurstaki kojima treba dodati 0,5% šećera za bolju efi kasnost kada se koriste za suzbijanje prve generacije gusenica.
Mogu se koristiti i regulatori rasta insekata na bazi fenoksikarba i tefl ubenzurona koji se primenjuju više ili manje preventivno u početku pojave gusenica ili još ranije, u vreme masovnog leta leptira. Efi kasno suzbijanje se može sprovesti insekticidima na bazi hlorpirifosmetila, fentiona, trihlorfona kao i mnogim drugim kontaktnim organofosfornim insekticidima, kao i insekticidima iz grupe piretroida.
Za suzbijanje poslednje generacije smotavca primenjuju se insekticidi kraće karence kao što su organofosforni insekticidi hlorpirifosmetil, a od piretroida lambda-cihalotrin, beta-cifl utrin, alfa-cipermetrin i deltametrin. Karenca ovih insekticida je 21 dan ili manje. Pri suzbijanju gusenica u zbijenim grozdovima bolje deluju insekticidi sa fumigatnim delovanjem. Najčešće je u jednoj godini dovoljno sprovesti jedno tretiranje da bi se sprečila šteta, ali u godinama jake pojave moljaca potrebno je suzbiti dve ili čak sve tri generacije, što znači 2-3 tretiranja. Tretiranje insekticidima protiv grožđanih moljaca nekad se kombinuje sa suzbijanjem pepelnice i plamenjače ako se rokovi poklope. Nedostatak ovakve zaštite je nepotrebno veliki utrošak insekticida koji pada i na lišće i lastare gde nije potreban, već je i štetan (smanjuje se populacija korisnih insekata). Kada se posebno suzbijaju grožđani moljci, tada ne treba tretirati i lisnu masu (kao što je slučaj pri suzbijanju prouzrokovača bolesti), nego samo deo čokota na kome se nalaze grozdovi.
Time znatno smanjujemo utrošak preparata i celi niz negativnih efekata kao što je količina ostataka insekticida u biljci, povećana je brojnost korisnih insekata (predatora)...

Lazar Sivčev dipl. ing zaštite bilja i prehrambenih proizvoda