Osnovni principi organske proizvodnje
mr Milica Fotirić

Organska proizvodnja u svetu zahvata najveće površine u Australiji i to 10,6 miliona hektara, zatim sledi Evropa sa 5,1 milionom hektara, dok se na trećem mestu nalazi Južna Amerika sa 4,7 miliona hektara.
U Evropi, Italija zauzima prvo mesto sa 1.168.212ha, pa zatim Velika Britanija, Nemačka i Španija.
Šta je organska poljoprivreda? „Organska poljoprivreda je proizvodni sistem koji unapređuje i promoviše zdrav agro-ekosistem, uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i zemljišnu biološku aktivnost što se postiže korišćenjem, gde je to moguće, poljoprivrednih, bioloških i mehaničkih metoda, a ne sintetičkih materijala“. (FAO Codex Alimentarius, 1999.)
„Organska poljoprivreda“ nije korak u nazad mada koristi tradicionalne metode za održavanje plodnosti zemljišta i kontrolu korova, bolesti i drugih štetočina. „Organska poljoprivreda“ se bazira na modernim naučnim shvatanjima ekologije i pedologije i potpuno koristi adekvatna tehnološka rešenja i mehanizaciju. Organska poljoprivreda predstavlja sve poljoprivredne sisteme koji unapređuju životnu sredinu, socijalne i ekonomske aspekte proizvodnje hrane.
Ključ uspeha u ovoj proizvodnji je plodnost zemljišta, uz vođenje računa o biodiverzitetu biljaka i životinja, kao i očuvanju životne okoline. Organska poljoprivreda znači da želite da radite u skladu sa prirodom, a ne želja da je treba pobediti. Organska poljoprivreda dramatično redukuje upotrebu sintetičkih pesticida i đubriva, umesto toga dozvoljava da jaki prirodni zakoni povećaju prinose i otpornost na bolesti i da se kao krajnji proizvod dobije zdrava hrana. Ovaj vid proizvodnje sa zasniva na rotaciji kultura, biljnim ostacima, đubrivima životinjskog porekla, leguminozama, zelenišnim đubrenjem, otpadnim materijalima iz animalne proizvodnje, mehaničkoj obradi, usitnjenim praškastim stenama, biološkim pesticidima. Sve ove komponente potpomažu da se održi produktivnost zemljišta, snabdevanje biljke hranljivim materijama, kontrolu insekata, bolesti, korova i drugih štetočina. Postoji mnogo razloga zašto se treba baviti sa organskom proizvodnjom, a to su da ovaj način proizvodnje štiti buduće generacije, ne dozvoljava hemikalijama da uđu u lanac ishrane, štiti zdravlje proizvođača, pomaže malim farmama, podržava ekonomiju, štiti kvalitet vode, smanjuje eroziju zemljišta, štedi energiju, hrana ima bolji ukus...
Farma ili neko poljoprivredno zemljište mora prvo da prođe kroz konverzioni period od obično dve godine (tri u voćarsko-vinogradarskim zasadima) pre nego što se dobijeni proizvodi mogu prodati kao „organski“. Za vreme tog perioda kompletna proizvodnja mora da se vrši prema standardima organske proizvodnje. U vreme konverzionog perioda dobijeni proizvod se zove „proizvod u konverziji“. Usevi koji treba da budu sertifi kovani, ne smeju da budu zastupljeni i u konvencionalnoj proizvodnji (paralelna proizvodnja useva). U slučaju kada se sorte ili varijeteti biljne i životinjske vrste, čija se proizvodnja sertifi kuje, jasno razlikuju po morfologiji, paralelna proizvodnja je dozvoljena.

Pre podizanja voćnjaka treba:
1. pogledati korove
i prisustvo nematoda
2. pogledati istoriju zemljišta
3. uraditi analizu zemljišta na teške metale
4. pogledati drenažu zemljišta
5. izbor mesta

Pre same sadnje važno je popraviti plodnost zemljišta i suzbiti korove (posebno višegodišnje). Najčešće se primenjuje zelenišno đubrenje. Treba pogledati i moguće simptome nedostatka i drugih elemenata.
U mladim voćnjacima i vinogradima veoma je dobro da se gaje druge kulture (trave, cveće, povrće...). Pored poboljšanja biodiverziteta ovako se obezbeđuje i prihod dok ne prođe konverzioni period ili dok voćnjak ne stupi na rod. Bitno je podići i vetrozaštitni pojas pre sadnje, jer on štiti mlade sadnice, povećava biodiverzitet, omogućava stanište za insekte, privlači predatore i pčele i smanjuje nivo prašine. Najbolje je da vetrozaštitni pojas bude od pet redova niskih i srednje visokih vrsta žbunova. Seme i biljni materijal treba da bude sertifi kovan. U koliko nema takvog materijala koristi se hemijski ne tretiran materijal. Voćne vrste koje se gaje moraju biti prilagođene na zemljište i klimatske uslove. Zabranjeno je korišćene genetski modifi kovanog semena, polena i transgenskih biljaka. Održavanje zasada izvodi se boljom zimskom rezidbom, uz provetrenost krune, uz primenu redovne zelene rezidbe, proređivanje plodova, uz veći razmak sadnje, u jesen spaljivanje opalog lišća, dezinfekcija preseka.

Zakonska regulativa
Na trećem vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, 18. jula 2006. godine usvojen je zakon o organskoj proizvodnji i objavljen je u „Službenom glasniku“, broj 62/06. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima uvodi nacionalni znak za organske proizvode, propisuje uslove i metode za zasnivanje organske proizvodnje, organizaciju za izdavanje sertifi kata i resertifi kata, postupak uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju, obeležavanje i deklarisanje organskih proizvoda kao i promet istih. Tim zakonom je predviđeno obeležavanje organske biljne i stočarske proizvodnje, postojanje jedinstvene evidencije, sledljivosti proizvoda i sertifi kacije usklađene sa propisima EU, što bi omogućilo njihov izvoz na strana tržišta. Novi zakon omogućava razvoj poljoprivredne strategije vezanim za povećanje konkurentnosti i razvoj sela, osvajanju tržišta uz povećani ekonomski efekat, povećanje ekonomske i ekološke odrzivosti, povećanje mogućnosti za zapošljavanje tj. smanjenje siromaštva, strategije za razvoj lokalnog održivog razvoja i nacionalnog programa za zaštitu životne okoline, tj. smanjenju zagađenja, očuvanju vode, vazduha, zemljišta i agrobiodiverziteta i racionalno korišćenje prirodnih resursa.

mr Milica Fotirić