Osnovni principi organske proizvodnje
mr Milica Fotiriæ

Organska proizvodnja u svetu zahvata najveæe površine u Australiji i to 10,6 miliona hektara, zatim sledi Evropa sa 5,1 milionom hektara, dok se na treæem mestu nalazi Južna Amerika sa 4,7 miliona hektara.
U Evropi, Italija zauzima prvo mesto sa 1.168.212ha, pa zatim Velika Britanija, Nemaèka i Španija.
Šta je organska poljoprivreda? „Organska poljoprivreda je proizvodni sistem koji unapreðuje i promoviše zdrav agro-ekosistem, ukljuèujuæi biodiverzitet, biološke cikluse i zemljišnu biološku aktivnost što se postiže korišæenjem, gde je to moguæe, poljoprivrednih, bioloških i mehanièkih metoda, a ne sintetièkih materijala“. (FAO Codex Alimentarius, 1999.)
„Organska poljoprivreda“ nije korak u nazad mada koristi tradicionalne metode za održavanje plodnosti zemljišta i kontrolu korova, bolesti i drugih štetoèina. „Organska poljoprivreda“ se bazira na modernim nauènim shvatanjima ekologije i pedologije i potpuno koristi adekvatna tehnološka rešenja i mehanizaciju. Organska poljoprivreda predstavlja sve poljoprivredne sisteme koji unapreðuju životnu sredinu, socijalne i ekonomske aspekte proizvodnje hrane.
Kljuè uspeha u ovoj proizvodnji je plodnost zemljišta, uz voðenje raèuna o biodiverzitetu biljaka i životinja, kao i oèuvanju životne okoline. Organska poljoprivreda znaèi da želite da radite u skladu sa prirodom, a ne želja da je treba pobediti. Organska poljoprivreda dramatièno redukuje upotrebu sintetièkih pesticida i ðubriva, umesto toga dozvoljava da jaki prirodni zakoni poveæaju prinose i otpornost na bolesti i da se kao krajnji proizvod dobije zdrava hrana. Ovaj vid proizvodnje sa zasniva na rotaciji kultura, biljnim ostacima, ðubrivima životinjskog porekla, leguminozama, zelenišnim ðubrenjem, otpadnim materijalima iz animalne proizvodnje, mehanièkoj obradi, usitnjenim praškastim stenama, biološkim pesticidima. Sve ove komponente potpomažu da se održi produktivnost zemljišta, snabdevanje biljke hranljivim materijama, kontrolu insekata, bolesti, korova i drugih štetoèina. Postoji mnogo razloga zašto se treba baviti sa organskom proizvodnjom, a to su da ovaj naèin proizvodnje štiti buduæe generacije, ne dozvoljava hemikalijama da uðu u lanac ishrane, štiti zdravlje proizvoðaèa, pomaže malim farmama, podržava ekonomiju, štiti kvalitet vode, smanjuje eroziju zemljišta, štedi energiju, hrana ima bolji ukus...
Farma ili neko poljoprivredno zemljište mora prvo da proðe kroz konverzioni period od obièno dve godine (tri u voæarsko-vinogradarskim zasadima) pre nego što se dobijeni proizvodi mogu prodati kao „organski“. Za vreme tog perioda kompletna proizvodnja mora da se vrši prema standardima organske proizvodnje. U vreme konverzionog perioda dobijeni proizvod se zove „proizvod u konverziji“. Usevi koji treba da budu sertifi kovani, ne smeju da budu zastupljeni i u konvencionalnoj proizvodnji (paralelna proizvodnja useva). U sluèaju kada se sorte ili varijeteti biljne i životinjske vrste, èija se proizvodnja sertifi kuje, jasno razlikuju po morfologiji, paralelna proizvodnja je dozvoljena.

Pre podizanja voænjaka treba:
1. pogledati korove
i prisustvo nematoda
2. pogledati istoriju zemljišta
3. uraditi analizu zemljišta na teške metale
4. pogledati drenažu zemljišta
5. izbor mesta

Pre same sadnje važno je popraviti plodnost zemljišta i suzbiti korove (posebno višegodišnje). Najèešæe se primenjuje zelenišno ðubrenje. Treba pogledati i moguæe simptome nedostatka i drugih elemenata.
U mladim voænjacima i vinogradima veoma je dobro da se gaje druge kulture (trave, cveæe, povræe...). Pored poboljšanja biodiverziteta ovako se obezbeðuje i prihod dok ne proðe konverzioni period ili dok voænjak ne stupi na rod. Bitno je podiæi i vetrozaštitni pojas pre sadnje, jer on štiti mlade sadnice, poveæava biodiverzitet, omoguæava stanište za insekte, privlaèi predatore i pèele i smanjuje nivo prašine. Najbolje je da vetrozaštitni pojas bude od pet redova niskih i srednje visokih vrsta žbunova. Seme i biljni materijal treba da bude sertifi kovan. U koliko nema takvog materijala koristi se hemijski ne tretiran materijal. Voæne vrste koje se gaje moraju biti prilagoðene na zemljište i klimatske uslove. Zabranjeno je korišæene genetski modifi kovanog semena, polena i transgenskih biljaka. Održavanje zasada izvodi se boljom zimskom rezidbom, uz provetrenost krune, uz primenu redovne zelene rezidbe, proreðivanje plodova, uz veæi razmak sadnje, u jesen spaljivanje opalog lišæa, dezinfekcija preseka.

Zakonska regulativa
Na treæem vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, 18. jula 2006. godine usvojen je zakon o organskoj proizvodnji i objavljen je u „Službenom glasniku“, broj 62/06. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima uvodi nacionalni znak za organske proizvode, propisuje uslove i metode za zasnivanje organske proizvodnje, organizaciju za izdavanje sertifi kata i resertifi kata, postupak ukljuèivanja proizvoðaèa u organsku proizvodnju, obeležavanje i deklarisanje organskih proizvoda kao i promet istih. Tim zakonom je predviðeno obeležavanje organske biljne i stoèarske proizvodnje, postojanje jedinstvene evidencije, sledljivosti proizvoda i sertifi kacije usklaðene sa propisima EU, što bi omoguæilo njihov izvoz na strana tržišta. Novi zakon omoguæava razvoj poljoprivredne strategije vezanim za poveæanje konkurentnosti i razvoj sela, osvajanju tržišta uz poveæani ekonomski efekat, poveæanje ekonomske i ekološke odrzivosti, poveæanje moguænosti za zapošljavanje tj. smanjenje siromaštva, strategije za razvoj lokalnog održivog razvoja i nacionalnog programa za zaštitu životne okoline, tj. smanjenju zagaðenja, oèuvanju vode, vazduha, zemljišta i agrobiodiverziteta i racionalno korišæenje prirodnih resursa.

mr Milica Fotiriæ