Kreativan odgovor novim izazovima u poljoprivredi
Nebojša Margetić

Čelni ljudi svetske kompanije „Alltech“ prezentovali su nedavno u beogradskom hotelu Hyatt Regency najnovija dostignuća u oblasti mikrobiologije i proizvodnje dodataka stočnoj hrani, u sklopu 21. godišnje serije predavanja, koja uključuje 39 zemalja širom Evrope, Afrike i Srednjeg Istoka.

Dr Pearse Lyons, osnivač i predsednik kompanije „Alltech“, postavio je tom prilikom zanimljivo pitanje, da li je kukuruz hrana, krmivo ili gorivo?
Pitanje nije slučajno postavljeno, već ima korene u globalnoj ekonomiji a unazad godinu dana dobija strahovito na značaju. Zahtev američke administracije, da do 2017 zameni 20 % potreba za naftom, alkoholom proizvedenim od kukuruza, tj. obnovljivim izvorima energije, odmah je izazvao porast cena kukuruza na svetskom tržištu, a projekcije ukazuju da bi do 2017 godine one mogle i da se učetvorostruče u odnosu na cene pre godinu dana. Zašto je to tako?
Samo za proizvodnju zacrtanih količina alkohola potrebna je veća količina kukuruza nego što je danas ukupna proizvodnja kukuruza u Americi za sve namene (hrana, krmivo, industrijska prerada, izvoz). Slični zahtevi istaknuti su i u planovima Evropske unije. Udeo obnovljivih goriva koji je sada u EU 7%, do 2020 treba da iznosi 20%. Znači kukuruz postaje značajna sirovina za proizvodnju goriva- etanola.
Ovaj novi aspekt u proizvodnji kukuruza lančano izaziva niz posledica.
Povećava se tražnja za zemljištem za proizvodnju kukuruza, raste konkurencija za površine između kukuruza Kreativan odgovor novim izazovima u poljoprivredi i ostalih ratarskih kultura, raste cena poljoprivrednog zemljišta, razvijaju se nove privredne grane (povećanje broja industrijskih destilerija). Dok farmerima rastu prihodi od proizvodnje kukuruza, države manja sredstva treba da izdvajaju za subvencije a povećavaju se i prihodi od poreza. Ovo vuče i obnovu mehanizacije i rast prateće industrije za poljoprivredu. Istovremeno to znači manje kukuruza za stočnu hranu, skuplju stočnu hranu, skuplju proizvodnju mesa i ukupno poskupljenje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za najširi krug potrošača. A potrebe stanovništva za mesom rastu, upozorava dr Lyons i navodi naročito trend porasta potrošnje u Kini.
Ipak, da sve ne bude tako jednostavno, pobrinula se ponovo nauka. Kao nusproizvod u proizvodnji alkohola od kukuruza javlja se džibra. Na svakih 1t kukuruza proizvede se 420 kg alkohola i ostane oko 350 kg džibre u kojoj glavninu čini celuloza i proteini iz kukuruza. Ostatak ispari u vidu CO2. Najnovijim istraživanjima savladan je postupak kojim se putem korisnih plesni, postupkom suve razgradnje, celuloza iz džibre pretvara u energiju, tj. šećer a istovremeno se izdvajaju i proteini čiji se sadržaj znatno povećava u suvoj tvari džibre u odnosu na zrno kukuruza koje je relativno siromašno proteinima. Uz dodatno angažovanje nauke koja ove proteine relativno nepovoljnog aminokiselinskog sastava prilagođava potrebama industrije stočne hrane, kukuruz ostaje i dalje krmivo, tj. tačnije, sirovina za proizvodnju krmiva. Razlika je u tome što smo do sada kukuruz direktno koristili kao stočnu hranu, a u budućnosti će stočna hrana dolaziti iz fabrika, pri čemu će kukuruz služiti kao sirovina i za energetski deo obroka (cepanjem celuloze) i za proteinski deo obroka. O značaju selena u hrani i holističkom pristupu ishrani životinja i proizvodnosti govorio je dr Ronan Power, direktor za istraživanja u kompaniji „Alltech“, dok je gospodin Steven Elliot predstavio njihov šampion proizvod, Sel-Plex, jedini organski selen odobren od strane Evropske unije. Govoreći o primeni najnovijih rešenja moderne biologije, odnosno korišćenju aditiva u ishrani životinja i njihovim uticajima na manifestovanje genetski kontrolisanih osobina, on je izneo podatak da se korišćenjem SelPlex proizvoda u ishrani poboljšava imunitet, reprodukcija i ukupna produktivnost kod goveda i mlečnih krava, svinja i živine, a takođe, deo pažnje je poklonjen i isticanju značaja selena za zdravlje ljudi.

Nebojša Margetić