Pucanje kore i sušenje stabala šljive
Prof. dr Mirko Ivanović,
Poljoprivredni fakultet, Zemun

Na nedavno održanom stručnom skupu “Inovacije u voćarstvu i vinogradarstvu”, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, saopšteno je da se u voćarskoj proizvodnji šljiva kod nas nalazi na prvom, a u svetu na devetom mestu. Po ukupnoj proizvodnji šljive naša zemlja se nalazi na petom mestu u svetu. Međutim, iako je proizvodnja kod nas značajna, ona je istovremeno ekstenzivna, a u poslednje vreme ima opadajući trend. Uzroci takvog stanja su brojni: nizak nivo tehnologije gajenja, slab kvalitet ploda, niska cena i nestabilno tržište, a fi nale svega je mali profit.
Na ovakvo stanje u proizvodnji šljiva, bez sumnje, utiču brojne bolesti, posebno šarka šljive koju izaziva virus šarke (engl. Plum Pox Virus). Nepoštovanjem unutrašnjeg karantina i lošom kontrolom proizvodnje i prodaje sadnog materijala ovaj virus se raširio po celoj zemlji i otežava, a kod nekih sorti (požegača) onemogućava dalje gajenje šljive.
Brojne studije o unapređenju proizvodnje šljive su rađene, u njima su isticane preporuke, naučna-tehnološka rešenja. Međutim, u praksi nije došlo do bitnijeg poboljšanja i ekonomskog efekta.
Šta se može očekivati u ovoj proizvodnji u narednim godinama?
Ranije smo pisali o pojavi pucanja kore debla i sušenju stabala šljive. Ovde ćemo se osvrnuti na najnovija istraživanja rađena u svetu i kod nas, i rezultate do kojih su naučnici došli izučavajući ovu pojavu, kao i efekte protekle „tople“ zime na dalje propadanje stabala šljive.

Slika 2. Sušenje stabala šljive tokom leta usled infekcije tokom zime

Simptomi sušenja i vreme njihove pojave
Zapaženo je da se podjednako suše mlada i starija stabla (od 1 - 10 godina). U našim uslovima simptomi se, uglavnom, javljaju na deblu. U proleće, posle jakih zima, najčešće sa južne strane, javlja se pucanje kore po dužini debla. Preko 80% slučajeva pucanje se javlja sa južne strane. Ispod raspuknute kore zapaža se nekroza kambijalnog dela stabla (slika 1). Pukotine kore mogu biti od nekoliko do više desetina centimetara. Može biti jedna velika ili više malih pukotina, koje se vremenom spajaju, ponekad budu duž celog debla.
Nekroza može biti manja ili veća, zavisno od veličine pukotine na kori. Nekroza se širi zahvatajući deblo po širini i po dužini. Nekrotirani deo debla može biti manji ili veći, od nekoliko do više desetina centimetara. Po širini nekroza može zahvatiti od jedne četvrtine do celog debla. Ako je zahvaćen manji deo debla veća je verovatnoća da voćka preživi. Obratno, ako je zhvaćeno celo deblo ono nekrotira, dobija braon boju i voćka se suši. Kad je celo stablo prstenasto zahvaćeno deo iznad mesta zaraze se suši najčešće tokom leta dok je voćka opterećena rodom (slika 2). Godinu dana posle ostvarene zaraze, usled nekroze kambijuma, kora gubi vezu sa deblom i dolazi do njenog odvajanja. Voćari za tu pojavu kažu: “kora se svlači”. Ako je voćka u dobroj „kondiciji“, i ako je pucanjem zahvaćena manja površina debla, aktivira se kambijalno tkivo, rana zaraste i veće su mogućnosti da voćka preživi (slika 3).
Mnogi činioci utiču na međuodnos patogen-biljka: životna snaga voćke, životna snaga patogenog organizma, spoljni činioci i sl. Teško je znati na koju će stranu proces krenuti posle zime i tokom vegetacije, sušenje ili preživljavanje. Ponekad šljiva sa 70% zahvaćenog kambijuma preživi, ali nekada sa 20% oštećenja se osuši.

Slika 3.

Uzročnik sušenja
Iako je sušenje šljive odavno prisutno na našim prostorima, a i u svetu, sve donedavno nije se znalo šta je uzrok ovoj pojavi. Tek nedavno su objavljeni eksperimentalni podacu u SAD i Nemačkoj koji objašnjavaju etiologiju obolenja. Iz obolelih stabala naučnici su izolovali fi topatogenu bakteriju pod nazivom Pseudomonas syringae pv. syringae. Inokulacijom zdravih stabala šljive navedenom bakterijom simptomi su reprodukovani. Time je eksperimentalno dokazano da je navedena bekterija uzočnik sušenja šljive. Retko se izoluje i druga bakterija Pseudomonas mors-prinorum, i smatra se manje značajnom.
Radeći na bakterijskim bolestima koštičavih voćaka, dr Veljko Gavrilović (2004), je utvrdio Pseudomonas syringae pv. syringae kao destruktivnog patogena, ali nije obrađivao i pucanje kore debla na šljivi.

Načini dospevanja bakterija na stabla šljive
Fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae je stalno prisutna u prirodi. Osim šljiva, napada i brojne zeljaste biljke, korove prisutne u voćnjaku. Postavlja se pitanje zašto ranije nije bilo sušenja, šta se promenilo u tehnologiji proizvodnje ili u spoljašnjoj sredini te je naglo došlo do pojave pucanja kore stabla šljive? Prvo, danas se uglavnom gaji nisko kalemljena šljiva čije je deblo od nakalemljne sorte a ne od podloge. Ranije se, u Srbiji, gajila tzv. izdanačka šljiva (nekalemljena), požegača i druge domaće sorte. Poznato je da je deblo požegače veoma kompaktno i čvsto, dok kalemljene sorte nemaju to svojstvo.
Drugo, velike količine azotnih hraniva, bilo od mineralnih, bilo od organskih đubriva (stajnjak, kompost ili osoka) produžavaju vegetaciju što utiče na slabo odrvenjavanje debla tako da voćka ulazi nepripremljena u zimski period. Usled velikih količina vode u deblu, u godinama sa niskim zimskim temperaturama (-20°C i niže) dolazi do mržnjenja i pucanja kore. Tokom dana deblo se zagreva (posebno sa južne strane), a pri veoma niskim noćnim temperaturama se naglo hladi. Usled nejednakog širenja toplog i hladnog dela debla nastaje pucanje. Bakterije, koje se nalaze u krošnji šljive, kišnim kapima dospevaju u pukotine i vrše infekciju. Bakterijska infekcija dovodi do nekroze kambijuma, kora se odvaja od debla i presavija u stranu, ogoljavajući drvo koje, nezaštićeno ostaje izloženo direktnoj sunčevoj svetlosti (slika 4). Tokom leta, tako nezaštićeno drvo se nejednako zagreva na površini i dubini pa dolazi do daljeg pucanja drveta.

Slika 4.

Zaštita – preventivne mere
Da bi se dale preporuke i moguća rešenja ovog problema mora se dobro poznavati uzročnik i epidemiologija. Već je rečeno da je uzročnik bakterija koja je uvek u prirodi prisutna, ali će infekciju izvršiti samo u uslovima kada su prisutne rane ili povrede na biljci. Neophodno je da sadnice za zasnivanje voćnjaka budu zdrave i kvalitetne. U toku kontrole rasadnika, stručna služba bi trebalo posebnu pažnju posvetiti pregledu sadnica tako da se spreči dospevanje bakterija u mlad zasad sadnicama. Takođe, kalemljenje šljive treba vršiti visoko i time povećati otpornost na pucanje kore.
U voćnjacima u kojima je zaraza već utvrđena, voditi računa o količini mineralnih hraniva koja se dodaju. Izbalansiranom ishranom voćka spremnije ulazi u period mirovanja sa manjim sadržajem vode u deblu. Znači, nikako velike doze azota i nikako njihova kasna primena.
Hemijska zaštita može biti korisna ali nije svemoguća. Pošto bakterije prezimljavaju u krošnji voćke, može se vršiti zaštita u jesen (posle opadanja lista) da bi se sprečila kasnija penetracija bakterija u raspukline od mraza koje mogu nastati tokom zime. Ako bakterije dospeju u rane, zaštita je neefi kasna. „Zimsko“ ili „plavo“ prskanje se vrši rano u proleće i najčešće se u praksi obavlja kasno kada su bakterije već dospele u pukotine.
Efiksnost jedino ispoljavaju baktericidi na bazi bakra (Bordovska čorba, Bakar osihlorid, Cuproxat, Cuprozin i dr). i to pod uslovom da se primene pre pucanja kore, tj. pre infekcije.
Krečenje stabala. Indirektno ova mera može imati povoljan uticaj na ublažavanje pojave pucanja kore tako što spečava zagrevanje debla (Slika 5). Bela boja refl ektuje sunčeve zrake, smanjuje zagrevanje sa južne strane, a time smanjuje i pucanje debla usled niskih temperatura. Ako nema pukotina na deblu, bakterije ne mogu u njega da prodru. Nepovređena kora u potpunosti štiti šljivu od zaraze.
Kalemljenje. Obzirom na otpornost stabla džanarike na pucanje kore, a koja se koristi kao podloga za šljivu, potrebno je kalemljenje vršiti visoko tako da stablo buduće sadnice bude od podloge a ne od plemenite sorte (sorte koja se kalemi). Za sada nema podataka o otpornosti drugih podloga za šljivu prema pucanju kore.

Šta se može očekivati ove godine po pitanju daljeg sušenja stabala šljive?
Izuzetno jaka pojava pucanja kore stabla zabeležena je u proleće-leto 2006. godine posle „jake“ zime kada se temperatura spuštala i do -20°C. Stručnjaci iz zapadnog dela Srbije su nas upozoravali na neoubičajeno jaku pojavu i naročito na sušenje mladih zasada šljive.
Sada je mart (2007), iza nas je jedna „blaga“ zima u kojoj je prosečna temperatura u januaru bila 6,7°C (prosečna višegodišnja temperatura za ovaj mesec je 0,1°C), u februaru su takođe temperature bile više u odnosu na dugogodišnji prosek. Posle ovakve zime nije bilo pucanja kore. Na žalost, kod nas ne postoje podaci o broju stabala šljive koja su oštećena ili osušena usled pucanja kore. Kod nas nije razvijen sistem evidencije i ne znamo intenzitet oboljenja ni po regionima, ni po sortama, ni po godinama. Pa kako da sada predvidimo da li će biti napadnut veći ili manji broj stabala u odnosu na prethodne godine. Ostaje subjektivna procena, a to je vrlo nepouzdano.
Zapad je razvio sastem evidentiranja pojava, svega i svačega (čak se vodi evidencija koliko i kojih kornjača živi u nekoj bari). Sistem evidencije bi nam pomogao da laše izvučemo zaključke o određenim pojavama. Lakše saznajemo, a znanje je novac. Zato predlažemo da voćari koji imaju problema sa sušenjem šljiva vode evidenciju o sušenju po godinama. Tako ćemo posredno saznati da li eventualno niska temperatetura utiče na sušenje šljiva. U slučaju da je prošlog leta, posle jake zime, bilo više sušenja nego što bude ove godine, posle slabe zime, to bi moglo da znači da zimske temeperature imaju uticaja na pucanje kore i potom, usled prodiranja baketrija na sušenje šljive.

Slika 5. Krečenje stabla

Prof. dr Mirko Ivanović,
Poljoprivredni fakultet, Zemun