|
MONILIOZA KOŠTICAVIH VOÆAKA
(Monilinia laxa i M. fructigana )
mr. Pilja Dakiæ
Šljiva u Srbiji je vodeæa vocna vrsta
i po statistièkim podacima vodi se
da ima 41.795.592 rodnih stabala
sa priozvodnjom od 556.227 t, sa
proseènim prinosom od 13,31 kg po
stablu.
Privatni sektor zauzima 99,6 %.
Razne bolesti i štetoèine kao i
korovi na ne zaštiæenoj šljivi
smanjuju prinos i upotrebnu vrednost
samog ploda.
Rak korena i Šarka šljive prvenstveno
se prenose sa sadnim materijalom
i oni se ne mogu suzbijati hemijskim
putem veæ iskljuèivo treba nabavljati i
saditi zdrav sadni materijal. Rogaè napada
uglavnom domaæu sortu požegaèu
i spreèava se pojava iskljuèivo sa
plavim prskanjem u proleæe. Prvo proleæno
prskanje obavlja se u fazi pucanja
pupoljaka sa preparatima na bazi
bakra.
Plamenjaèa, rða, i šupljikavost su bolesi
lista i redovnom zaštitom koja se
sprovodi protiv Monilioze uspešno se
štiti lisna masa šljive.
Iz navedenog nije teško zakljuèiti da
je MONILIOZA glavna bolest šljive,
ali i trešnje i višnje.
Koji uslovi pogoduju razvoju
monilioze?
Duži period vlažnog vremena u fazi
cvetanja nije dobar i upravo u tim uslovima
dolazi do infekcije kasnije do inkubacije
i pojave simptoma koji se
manifestuju u sušenju cvetova, lastara,
granèica i plodova šljive, trešnje i
višnje.
Najvažnija zaštita šljive, trešnje i višnje
protiv Monilioze obavlja se u periodu
cvetanja koje obuhvata period od
faze belih kokica do precvetavanja.
Najvažniji prouzrokovaci bolesti
kod šljive su:
Rogac ( Taphrina pruni ),
Plamenjaca ( Polistigma rubrum ),
Rða ( Tranzshelia pruni-spinoza ),
Siva pegavost ili Sitasta
šupljikavost lišca (Sphaceloma
pruni),
Rak korena (Agrobacterium
tumefaciens ),
Šarka šljive (Plum pox protyvirus),
Monilioza (Monilinia laxa i
M.fructigena)
Koliko puta prskati protiv monilioze?
Treba pratiti fazu cvetanja i ceo period
u kom se obavlja cvetanje, voæke
treba da su pokrivene sa fungicidima
koji su efi kasni protiv prouzrokovaèa
bolesti.
Prvo prskanje se obavlja od faze belih
kokica, pa dok se ne otvori jedna
treæina cvetova.
Drugo prskanje se izvodi za pet dana
i ono se poklapa sa fazom punog cvetanja
šljive, trešnje i višnje.
Napomena : Ako u periodu cvetanja
nema padavina i cvetanje se obavi
u kratkom periodu od 3 do 5 dana
dovoljno je obaviti jedno prskanje.
Ako doðe do pojave sušenja cvetova
i voæke dobiju izgled kao da su polivene
vruæom vodom njima se više ne
može pomoæi sa fungicidima. Zaštita
se mora i treba nastaviti u cilju oèuvanja
zdrave lisne mase radi normalnog
rasta stabla i formiranja pupova
za narednu vegetaciju.
Faza precvetavanja kod navedenih
voænih vrsta je znaèajna zbog pojave
Šljivinih osa (Hoplocampa fl ava i
H.minuta ) koje se suzbijaju sa insekticidima.
Protiv šljivinih osa je obavezna zaštita
kao i protiv monilioze.
Monilioza i šljivine ose su jedini
glavni uzrok zašto šljive obilno cvetaju,
a slabo ili nikako ne raðaju.
mr. Pilja Dakiæ
|