|
Uloga folijarne ishrane
u savremenoj biljnoj proizvodnji
Prof. Dr Nebojša Momiroviæ
Poljoprivredni fakultet Zemun
Pred savremenu biljnu
proizvodnju postavljaju
se vrlo složeni
zadaci, ne samo u svetu, veæ i
u zemljama u razvoju. S jedne
strane tranzicija nameæe potrebu
visoke profi tabilnosti na
održivim osnovama, a sa druge
strane narasla ekološka svest stanovništva
i briga za zaštitu životne
sredine i teško obnovljivih prirodnih
resursa, nameæe potrebu vrlo
brižljivog pristupa ishrani useva u
poljoprivrednoj proizvodnji. Dobra
poljoprivredna praksa (GAP- good
agricultural practice) obuhvata niz
preporuka i standardnih procedura,
koje se najavljuju i kod nas u formi zakona,
a obuhvatiæe sve aspekte racionalnog,
domaæinskog gazdovanja resursima
u svim oblastima biljne proizvodnje, od
ratarstva, povrtarstva i voæarstva, do najmodernijih
naèina gajenja poljoprivrednog
bilja u zaštiæenom prostoru.
U zemljama zapadne Evrope, potreba
za zaštitom prirode, u prvom redu zaštitom
zemljišta, podzemnih i površinskih
voda od prekomernog zagaðivanja ðubrivima
i narušavanja ekološke ravnoteže,
dovela je do upotrebe najkvalitetnijih
sporodelujuæih ili kotiranih ðubriva
(slow and controled release fertilizers),
posebno kad je reè o azotnoj komponenti.
Upotrebom inhibitora nitrifi kacije ili
kotirane ureje dramatièno je smanjena
kolièina nitrata u kanalima, rekama i
jezerima, spreèena eutrofi kacija i uništavanje
akvatiènih sistema. Prinosi su
ostali i dalje vrlo visoki, recimo 10 t/ha
ozime pšenice, iako je upotreba azota
strogo ogranièena na 150 kg/ha, ali je
procenat iskorišæenja hraniva od strane
biljaka porastao i do 85%, u odnosu na
uobièajenih 50-60%, da ne govorimo o
lošoj agrotehnici i usvajanju od svega
12-15% azotne komponente.
Kako u svetlu ovakvih iskustava deluje
tvrdnja da je folijarna ishrana obavezna
i pored moguænosti primene savremenih
g r a -
nulisanih
ðubriva, odnosno visokokvalitetnih
kristalnih ðubriva
putem sistema za navodnjavanje kap po
kap ili mikroorošavanje? Šta više, novija
istraživanja u oblasti ishrane voæa recimo,
ukazuju da je poželjno èak 15 do 25
% od ukupno potrebne kolièine kalijuma
primeniti folijarnim tretiranjem.
Prvu grupu razloga za neophodnu
primenu folijarnih ðubriva èine
nemoguænost korenovog sistema usvajanja
neophodnih makro i mikro hraniva.
Svaki put kada je koren u anabiozi,
nema usvajanja hraniva, a razlozi za to
su veoma brojni. Najpre, ako je zemljište
previše vlažno ili suvo, kada je oranièni
sloj hladan ili još gore zamrznut, potom
ukoliko je zemljište jako zbijeno usled
lošeg mehanièkog sastava i neadekvatne
strukture, prevelikog i èestog gaženja
poljoprivrednom mehanizacijom, i kada
biljke nisu u stanju da normalno usvajaju
hraniva, iako su ušle u vegetativni razvoj.
Kada je tokom leta temperatura zemljišta
visoka, pojavu suše prati i visoka temperatura
u rizosfernom sloju i stanje anabioze
korena veæi deo dana kada je usvajanje
vode i hraniva smanjeno ili u potpunosti
prestaje, a podzemni deo biljke
troši stvorene asimilate na održavanje
životnih funkcija. Vrlo èesto, neadekvatne
zemljišne uslove prati slabija mineralizaciona
i uopšte mikrobiološka aktivnost, što
z a
p o -
sledicu ima usporene
nutritivne cikluse
u zemljištu, a u rizosfernom sloju
mikorizna aktivnost nije dovoljna za
uspešnu apsorbciju hraniva iz zemljišnog
rastvora. Takoðe, ukoliko je aktivnost korena
umanjena zbog napada glodara ili
drugih štetoèina, usled prisustva nematoda,
ili drugih biljnih patogena iz grupe
uvenuæa neophodno je primeniti folijarnu
ishranu u cilju obezbeðivanja biljaka neophodnim
hranivima.
Drugu grupu razloga za neophodnost
folijarne ishrane èini slaba obezbeðenost
zemljišta pristupaènim formama
pojedinih hraniva. Vrlo èesto su hraniva
èvrsto fi ksirana i nedostupna biljkama,
pre svega fosfor koji gradi sekundarne
i tercijarne forme fosfata na alkalnim
zemljištima sa kalcijumom, a na kiselim
najèešæe sa gvožðem. Na lakim,
peskovitim zemljištima biljna hraniva,
naroèito azot, su vrlo podložna brzom
ispiranju, te je to obièno još jedan dobar
razlog za praktikovanje folijarne ishrane.
U velikom broju uzoraka zemljišta
iz glavnih poljoprivrednih reona Srbije
konstantovan je izražen i èest nedostatak
cinka, gvožða, mangana i bora, a u reðem
broju sluèajeva, bakra i molibdena.
U ishrani useva nedostatak samo jednog
od ovih mikroelemenata može limitirati
usvajanje i promet osnovnih makroelemenata
u biljci: N, P2O5 i K20, sekundarnih
makroelemenata CaO, MgO i SO3
ili drugih mikroelemenata i na taj naèin
onemoguæiti visoke i stabilne prinose.
Zamislite jedno bure u kome je ukupna
kolièina vode koju je u stanju da primi,
odreðeno upravo onom “dugom” koja je
najkraæa (Libigov zakon minimuma) pa
bure nikad ne možete napuniti do vrha
iako, svojim najveæim delom obima,
bure apsolutno drži vodu. Ako pri tome
pomenemo i èest defi cit magnezijuma,
ili pak preširok odnos pristupaènog kalcijuma
i magnezijuma na zemljištima
bogatim kreèom (Ca/Mg - optimalno
5:1, u intenzivnoj proizvodnji i uslovima
navodnjavanja veæi od 20:1), jasno je da
do visokih i stabilnih prinosa uopšte nije
lako doæi, a još i teže do dobrog kvaliteta
i tržišnosti, naroèito u gajenju voæa i
povræa.
Kada folijarnom ishranom visokokvalitetnim
ðubrivima koja obièno sadrže
visoke kolièine mikroelemenata,
uspešno otklonimo defi cite
onda se drastièno promeni
i ukupna slika u pogledu
usvajanja svih neophodnih
i makro i mikroelemenata.
Treæu grupu razloga
èine fi ziološki razlozi
vezani za pojedine fenofaze
porasta ili za odreðene
etape organogeneze.
U pojedinim momentima
biljke u nadzemnim i podzemnim
organima moraju imati
specifi èan odnos azota, fosfora,
kalijuma, kalcijuma, magnezijuma,
sumpora, silicijuma, gvožða, mangana,
cinka, bakra, bora i molibdena. Ukoliko
to nije sluèaj onda porast i razviæe teku
usporeno. Folijarna ishrana može mnogo
da pomogne u postizanju željenih odnosa
i regulisanju ukorenjavanja i inicijalnog
porasta, vegetativnog i generativnog
porasta, formiranju rodnog potencijala
za narednu godinu i porasta plodova kod
višegodišnjih zasada recimo, ili velièine
vegetativne mase i porasta plodova, nalivanja
plodova ili produktivnih organa
i održavanja osnovnih životnih funkcija.
Makar i relativno malim kolièinama èistih
hraniva 2-3 kg uspostavljaju se vrlo
brzo u svim biljnim tkivima poželjni odnosi
makro i mikro elemenata i ostvaruje
željeni pravac i brzina porasta i razviæa.
Kritiène faze u porastu i razviæu su
najèešæe vezane za reproduktivne fenofaze
kada dolazi do smanjenja aktivnosti
korena usled kompeticije oko potrošnje
ugljenih hidrata i kada je absorbcija
hraniva iz zemljišnog rastvora znaèajno
umanjena. Tada je neophodno folijarnom
prihranom obezbediti sva potrebna
hraniva za nesmetan razvoj biljaka i za
postizanje visokih i stabilnih prinosa.
Èetvrtu grupu razloga za obaveznu
folijarnu ishranu èine markentiški zahtevi
u pogledu obojenosti, sjaja, èvrstine, ali i
ukusa i mirisa plodova povræa i voæa, odnosno
visok sadržaj skroba, ulja ili visok
procenat digestije gajenih industrijskih
vrsti bilja. Promena potrošaèkih navika,
karaktera tražnje na domaæem tržištu i u
izvozu, kao i promene u naèinu plasmana,
prvenstveno
kroz
velike trgovinske
lance,
nametnula je proizvoðaèima obavezu
da kontrolom odnosa usvajanja azota i
kalijuma, kao i održavanjem preciznog
odnosa kalijuma, kalcijuma i majnezijuma
sa druge strane, ostvare sve potrebne
standarde i visok kvalitet svežeg ili
konzerviranog voæa i povræa. Ukoliko
visok sadržaj kalijuma, prati i dovoljna
kolièina magnezijuma, sumpora, mangana
i bora onda možemo oèekivati vrlo
visok procenat digestije šeæera iz korena
šeæerne repe, ili pak visok sadržaj ulja
kod soje, repice ili suncokreta.
Petu grupu razloga èini potreba
integrisanja folijarne ishrane i sistema
hemijske i biološke zaštite od biljnih
bolesti i štetoèina u jedinstven sistem, u
cilju proizvodnje zdravstveno bezbedne
hrane. Svest o potrebi precizne kontrole
kontaminiranosti hrane reziduima pesticida,
nitratima, nitritima, teškim metalima,
patogenim mikroorganizmima i drugim
štetnim ostacima, nusproduktima
metabolizma ili pak bilo kojim drugim
štetnim agensima, veoma je visoka i kada
je reè o izvozu, ali i domaæem potrošaèu.
Zahtevi koji se postavljaju biæe sve veæi
i veæi, tako se neæe dešavati da u svežem
lisnatom povræu bude i patogenih fekalnih
mikroorganizama, rezidua maneba,
ali i èak 15000 ppm nitrata, umesto
maksimalno dozvoljenih 3000 ppm. U
vansezonskoj proizvodnji povræa tokom
zime sa konstantnim nedostatkom svetlosti
(< 5000 luxa) èesto se kod preobilne
ishrane azonim ðubrivima u listovima
akumulira velika kolièina nitrata, pa o
tome treba voditi raèuna i potpuno
promeniti koncept ishrane salate
i lisnatog povræa uopšte.
HC Koncept folijarne
ishrane (High
Concentration)
Materije koje se na
epidermis lista nanose
tretiranjem usvajaju se
u unutrašnjost lista pasivnom
difuzijom usled
razlike u koncentraciji
teènosti na epidermisu
i koncentraciji æelijskog
soka u mezofi lu lista. Dakle,
velièina difuzije, a time i usvajanje
ðubriva i pesticida kroz æelijske
membrane proporcionalna je razlici koncentacija
na površini i unutrašnjosti lista.
To znaèi da treba koristiti najveæu koncentraciju
rastvora za folijarno tretiranje,
koji ne ošteæuje lisnu masu i ne deluje na
biljke fi totoksièno, a druga važna stvar je
da naneta sredstva za ishranu i zaštitu bilja
što duže vreme budu na površini lista
u aktivnom stanju. Koje su prednosti i
ogranièenja ovakvog koncepta folijarne
ishrane.
Prednosti HC koncepta:
Za razliku od klasiènog koncepta folijarne
ishrane gde je uobièajena koncentracija
rastvora ðubriva bila 0,1% do 0,3%, sada se primenjuju
koncentracije veæe 10 do
20 puta, odnosno 2-10%,
u zavisnosti od naèina
primene, sa zemlje ili iz
vazduhoplova, klasiènim
diznama ili pskalicama sa
vazdušnom podrškom ili
zamagljivanjem termofogerima.
To nameæe potrebu
da ðubriva budu izuzetno
kvalitetna. Sadržaj
nerastvorljivih primesa u
vodi mora biti ispod 250
ppm, u ovim ðubrivima ne
sme biti biuretne uree, ne
sme biti hlora, natrijuma,
niti drugih štetnih materija.
Samo potpuno vodorastvorljiva
ðubriva bez
nosaèa koja ispunjavaju
visoke standarde
u pogledu niskog
EC i pH mogu
dati odgovarajuæi
rezultat u ovakvom
konceptu
folijarne primene.
Takav koncept,
osim veæe efi kasnosti
obezbeðuje
i znatne uštede u
troškovima primene,
zbog manje
kolièine vode
za tretiranje, veæe brzine u
radu i manjeg utroška mašinskog
i ljudskog rada.
Rokovi primene i vremenski
uslovi (doba dana) lakše
se onda mogu ispoštovati,
a takoðe se smanjuje
i negativan uticaj uopšte
na životnu sredinu.
Najpre treba objasniti
da se sva primenjena hraniva
u biljna tkiva usvajaju
kao katjoni ili kao anjoni.
Kod folijarnog usvajanja
treba napomenuti da je
penetracija katjona, prvo
kroz hidrofobnu voštanu
prevlaku, a potom kroz
kutikulu (pektin i celuloza
– negativan naboj) mnogo
veæa nego usvajanje anjona.
Zbog hidrofobnosti
površine lista neophodno
je da površinski napon teènosti bude nizak,
kako bi kapljice bolje prianjale na
list. pH rastvora za tretiranje, bilo da se
radi samo o ðubrivima, samo o pesticidima,
ili o njihovoj kombinovanoj, integrisanoj
primeni, mora biti niži od neutralne
reakcije, obièno 5,5 do 6,5. Imajuæi u
vidu da naša voda sadrži dosta kamenca,
odnosno rastvorenih bikarbonata, pH je
obièno iznad 7, te je efi kasnost folijarnih
tretiranja znatno umanjena. Zbog toga
je izuzetna uloga primene ðubriva, reðe
azotne ili fosforne kiseline u podešavanju
rastvora za folijarnu primenu. Ako
je rastvor previše kiseo (pH 4,5) javljaju
se ožegotine, a ako je previše alkalan pH
8, naroèito na temperaturama višim od
25°C dolazi do bazne hidrolize proteina
i ošteæenja lisne mase.
Odavno se preporuèuje da se sva folijarna
tretiranja vrše kada je smanjena
evapotranspiracija, najbolje predveèe.
Razlog za to nisu samo niže temperature,
veæ i èinjenica da se rastvor za tretiranje
uopšte ne usvaja kroz otvorene stome,
a da je noæu kada su stome zatvorene,
usvajanje sredstva za ishranu i zaštitu
bilja vrlo efi kasno. Poslednjih godinu
dana koristeæi termofoging sistem i uz
primenu dietilen glikola, u objektima
zaštiæenog prostora postigli smo vrlo
dobre rezultate znatno smanjenim dozama
niskotoksiènih insekticida i vodorastvorljivih
ðubriva. Dimenzija èestica od
svega 15 mikrona, te èinjenica da visoka
koncentracija sredstva penetrira u list i sa
lica i nalièja tokom potpunog zasiæenja
vazduha u trajanju od 10 sati, omoguæuje
visoku efi kasnost. Naime za svega
10 tak minuta Puls fogerrom sa samo 7
litara teènosti (voda+aditiv+sredstva za
ishranu/zaštitu) ispunimo maglom prostor
plastenika površine 2000 m2 i zapremine
7000 m3.
Vrste folijarnih ðubriva
i njihova primena
Kompleksna mineralna ðubriva sa
makro i mikroelementima
Na primeru izraelskog proizvoðaèa
vodorastvorljivih ðubriva Haifa Chemicals,
pokazaæemo kako se kompleksna
visokokvalitetna, kristalna, potpuno vodorastvorljiva
Polyfeed ðubriva sa mikroelementima,
mogu koristi u folijarnoj
ishrani.
Osim što je veoma važno imati specifi
èan odnos NPK za ukorenjavanje, inicijalni
porast i cvetanje i zametanje 1:2:1
do 1:4:1, za vegetativni porast 1:1:1 i za
produktivne fonofaze od 2:1:2 do 2:1:4,
veoma je važno da azotna komponenta
bude pravilno ukomponovana, te da ðubrivo
ima adekvatnu hemijsku reakciju i
relativno nizak EC (elektroprovodljivost)
odnosno nizak sadržaj ukupnih soli.
Kao što se iz priložene tabele vidi, u
azotnoj komponenti kod nekih formulacija
uošte nije sadržan azot u amidnoj
formi (N-NH2), dok u drugim èini èak 50
do 65% ukupnog azota. Za vegetativni
porast urea je veoma znaèajna i obrnuto
za porast plodova u uslovima viših
temperatura i jake osunèanosti, mnogo
su prihvatljivije formulacije sa dominacijom
nitratne forme azota (N-NO3).
Ako je vreme nešto hladnije i oblaèno,
onda formulacija 16:8:32+2MgO+me
odgovara za porast plodova povræa, kao
i za porast plodova i formiranje rodnog
potencijala jabuèastog voæa. Jagodasto
voæe izvanredno reaguje
ako u folijarnoj ishrani koristimo
Polyfeed 17:10:27+me u poèetnim i
11:11:33+2MgO u kasnijim fazama porasta
i berbe plodova.
Kompleksna ðubriva sa
aditivima
Folijarna ðubriva sa razlièitim aditivima
i lepkovima za èvrsto prianjanje nanetih
sredstava na list su novijeg datuma.
Bonus NPK 13:2:44 izraelskog proizvoðaèa
Haifa Chemicals je u stvari kalijum
nitrat 13:0:46, sa dodatkom malo MAPmonoamonijum
fosfata. Kalijum i nitratna
forma azota imaju u svom delovanju
izuzetan sinergistièki efekat, odnosno
pojaèano zbirno delovanja. Kalijum je
vrlo važan za boju, èvrstinu, sjaj, sadržaj
suve materije, sadržaj skroba, šeæera,
ukus i kvalitet, ali i za otpornost na fi topatogene
jer ulazi u sastav preko 60 enzima
koji regulišu imunološki sistem biljaka.
Monoamonijum fosfat ima ulogu da
snizi pH rastvora na vrednost ispod
6,5, što kako što je veæ navedeno
smanjuje površinski napon teènosti
i poveæava penetraciju sredstva
u list. Kod nekih formulacija kao
što je Multi ProteK 0:55:36 u sastav
fosforne komponente ulaze i
metafosfati, koji petnaestak dana od primene
oksidacijom prelaze u fosfonate,
odnosno fosetile i deluju kao pomoæno
lekovito sredstvo. U biljci se sintetišu diterpeni,
salicilna kiselina i antioksidansi
poveæavajuæi odbrambenu snagu organizma.
Uz to, fosfor se u obliku fosfi ta
usvaja folijarno 4 do 6 puta brže nego iz
ortofosfata, kreæe se i fl oemom i ksilemom
i na taj naèin veoma brzo prevodi
biljku iz vegetativnog u generativni
porast, a tamo gde nedostatak fosfora ili
neko gljivièno oboljenje dovodi do smanjenog
zametanja ili prestanka daljeg zametanja
(npr.Fusicladium u prethodnoj
sezoni kod jabuke, ili Fusarium kod paradajza
i paprike), omoguæuje srazmerno
visok broj plodova po stablu.
Proste soli osnovnih ili
sekundarnih makroelemenata
Mada su u nomenklaturi poznate kao
proste soli, to ne znaèi da je primena ovih
ðubriva u folijarnoj ishrani manje efi kasna
ili manje znaèajna. Kod onih ðubriva
kod kojih je pH relativno visok, kao što
su npr. kalijum nitrat ili kalcijum nitrat,
treba voditi raèuna da se folijarno tretiranje
ne obavlja po najaèem suncu, niti
na temperaturama vazduha iznad 25oC,
jer onda može doæi do bazne hidrolize
proteina.
Monoamonijum fosfat i monokalijum
fosfat su ðubriva koja se koriste obièno
za formiranje rodnog potencijala kod višegodišnjih
zasada drvenastih vrsta voæaka,
prvo tokom plodonošenja, a drugo
obièno krajem vegetacija nakon izvršene
berbe.
Kalijum nitrat sa dodatkom magnezijuma
ili sa dodatkom cinka koristi se i u
ratarstvu, nejèešæe kod krompira i šeæerne
repe, ali i u povrtarstvu i voæarstvu.
Kalijum sulfat doprinosi ubrzavanju zrenja
plodova i zbog toga njegova folijarna
primena treba da zameni uobièajenu
primenu etrela, ne samo u višnji, veæ i u
povrtarskoj proizvodnji.
Kalcijum nitrat se koristi kod svih vrsti
povræa koje su osetljive na njegov nedostatak
i onih sa plodovima: paradajz,
paprika, krastavac, lubenica, ali i kod
salate kako bi smo spreèili pojavu rubne
paleži kao posledice nedovoljne ishrane
kalcijumom. U proizvodnji voæa neophodan
je u folijarnom tretiranju jabuke,
gde se gorke pege koje se javljaju kod
skladištenja plodova uspešno spreèavaju
sa 4 do 8 tretmana. Folijarna ishrana
kalcijumom neophodna je i u nektarini,
breskvi i trešnji, ali i kod svih vrsti jagodastog
voæa, bez obzira što one idealno
uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim
u pristupaènom kalcijumu.
Magnezijum nitrat i magnezijum sulfat
služe da se ovaj važan sekundarni makroelement
unese u dovoljnim kolièinama
u asimilaciona tkiva, gde se ugraðuje
u makromolekul hlorofi la obezbeðujuæi
fotosintetsku aktivnost i na zemljištima
sa nedostatkom ovog elementa. Najèešæe
su defi citi prisutni na paradajzu, vinovoj
lozi, jabuci, ali i kod krompira, citrusa,
masline, jagodastih vrsta voæa i dr.
Helatni ili organo mineralni
kompleksi makro i
mikroelemenata
Organski makromolekuli kalcijum
oksida i magnezijum oksida
su novija folijarna ðubriva
koja se primenjuju najèešæe u
vrlo intenzivnoj povrtarskoj i
voæarskoj proizvodnji. Poly Ca
LSA je teèno, organsko ðubrivo
koje sadrži kalcijum oksid u
ligninosulfonatnom kompleksu
i koje obezbeðuje vrlo brzo i efi -
kasno usvajanje kalcijuma lisnom
površinom i njegovo kretanje kroz
biljna tkiva, a da pri tom ne remetimo
odnos makroelemenata, pošto ne
sadrži azot. U prvim tretmanima jabuke
u fazi velièine plodova lešnika ili oraha
veoma je znaèajno ne unositi suvišne
kolièine azota kako ne bi provocirali
pojavu vodopija.
U povrtarstvu je
vrlo znaèajno
njegovo brzo
usvajanje u
momentu
kada
n e p o -
sredno
p r e d
zrenje
p a -
prike
recim
o
d o ð e
do nag
l o g
s k o k a
temperature
vazduha
i poveæanja
evapotranspiracije,
usled èega je suva t r u l e ž
plodova masovna pojava i na zemljištima
bogatim kreèom.
Helatni kompleksi EDTA, DTPA
EDDHA i dr. mogu sadržati samo jedan
mikroelement ili sve biogene mikroelementa
(Multi Micro Comb) i podjednako
se primenjuju i u folijarnom tretiranju i
za navodnjavanje. Multi Micro Fe je ðubrivo
sa 6% gvožða u EDDHA helatnoj
formi, koje biljke lako usvajaju na pH od
1,5 pa do 8 što je vrlo znaèajno s obzirom
da voda kod
nas obièno
ima alkalnu hemijsku reakciju.
Bor je veoma znaèajan
mikroelement i u
ratarskoj proizvodnji
(šeæerna repa, suncokret,
soja, uljana repica),
ali i u povrtarskoj
i voæarsko-vinogradarskoj
proizvodnji.
Multi Mikro Borfeed
je 13%-tno teèno ðubrivo
sa borom u organskom
rastvaraèu
etanol aminu, zbog èega
je njegovo usvajanje izuzetno
Biostimulatori
Aminokiseline su novijeg datuma
u folijarnoj primeni nakon pojave
stresnih uslova, kao što su ekstremne
temperature, mrazevi, prevlaživanje,
defolijacija gradom, napadima štetoèina
ili usled oslabljenosti pojavom biljnih
bolesti, mogu veoma doprineti otklanjanu
štetnih posledica na fi ziološko stanje
biljnog organizma, ali i boljem delovanju
primenjenih pesticida, Primenjuju
se u kolièini 1,5 do 2,5 l/ha osim sa
sumpornim preparatima maks. 1l/1000 l
vode. Mešaju se i sa kontaktnim ili translokacionim
herbicidima u kolièini 0,5 l/
ha radi njihovog boljeg usvajanja i bržeg
i efi kasnijeg delovanja na korove.
Na kraju treba priznati da folijarna
ishrana nije svemoguæe oruðe u savremenoj
biljnoj proizvodnji i da nikako
ne može da zameni redovno ðubrenje
organskim i mineralnim ðubrivima u sistemu
zemljoradnje koji se praktikuje na
gazdinstvu. Meðutim, u najveæem broju
sluèajeva folijarna ishrana doprinosi
uveæanju dobiti i profi ta u daleko veæoj
meri u odnosu na novac uložen u nabavku
kvalitetnih ðubriva. U izvesnom broju
sluèajeva to je i jedino moguæ naèin
efi kasne i racionalne primene pojedinih
makro i mikroelemenata i stoga folijarna
ishrana mora predstavljati obaveznu
meru u sistemu ishrane u biljnoj proizvodnji.
Prof. Dr Nebojša Momiroviæ
Poljoprivredni fakultet Zemun
|