|
Navodnjavanjem krompira do 80 tona po hektaru
Prof. dr Zoran Broæiæ
Poljoprivredni fakultet Zemun
Za uspešno gajenje krompira i postizanje
visokih prinosa dva klimatska
faktora, voda i temperatura,
imaju presudnu ulogu. Krompir je
biljka umereno vlažnog podneblja, i pri
nedostatku vode dolazi do smanjenja
prinosa i kvaliteta krtola. Visina prinosa
krompira ne zavisi samo od kolièine veæ
i od rasporeda padavina u toku vegetacionog
perioda. Pored uticaja na prinos,
voda ispoljava i uticaj na broj krtola,
krupnoæu i njihov kvalitet. Ujednaèeni
raspored padavina je najpovoljniji, jer
se tada dobija veæi broj jednoobraznih
krtola, sa najveæim uèešæem tržišnih krtola,
najveæi prinos i najbolji fi nansijski
efekat.
U uslovima smenjivanja
sušnog i vlažnog perioda
dolazi do formiranja
sekundarnih krtola, na veæ
obrazovanim normalnim
krtolama (krtole „deca“), ili
njihovog prorastanja, deformacije
i pucanja, pri èemu
im se gubi znaèajan deo tržišnog
kvaliteta.
U uslovima Vojvodine potrebna kolièina
vode za uspešnu proizvodnju
srednje kasnih i kasnih sorti krompira
se kreæe od 460-480 mm (padavine +
navodnjavanje), dok je za proizvodnju
ranog krompira ta potreba od 260-280
mm (Ilin, 2002). Zavisno od godine, od-
Navodnjavanjem krompira
do 80 tona po hektaru
nosno od kolièine i rasporeda padavina
kao i od temperaturnih uslova u ovom
podruèju javlja se defi cit vodenog taloga
od 120-200 mm kod proizvodnje
fi ziološki zrelih krtola i oko 40 mm kod
proizvodnje ranog krompira. Razliku
izmeðu potreba biljke i kolièine vode
koja dolazi preko padavina možemo
nadoknaditi sa tri do pet zalivanja kod
proizvodnje fi ziološki zrelog krompira
i jednim u proizvodnji ranog krompira.
U brdsko planinskom podruèju zapadne
Srbije zbog nižih temperatura i veæe
kolièine padavina navedeni defi citi su
manje izraženi, ali se i ovde javlja nedostatak
vlage od 50-120 mm. Primenom
navodnjavanja u našim uslovima
moguæe je u proseku poveæati prinos
40-45%. Kolièina vode koja sa površine
pod usevom isparava (evapotranspiracija)
u funkciji je temperature i relativne
vlažnosti vazduha i u letnjim danima se
kreæe kako je prikazano u tabeli 1.
Tabela br. 1. Zavisnost evaporacije (isparavanja)
vode od vremenskih prilika u toku dana
Kada navodnjavati
Kod krompira je veoma važno držati
zemljište na nivou optimalne vlažnosti
75-80 % od PVK (poljskog vodnog
kapaciteta), kako bi se dobio visok prinos
i veliki udeo tržišnih krtola. Ovo
je nepohodno uraditi od momenta zametanja
krtola pa sve do njihove fi ziološke
zrelosti, odnosno vaðenja. Pored
efekta na prinos, veæa vlažnost zemljišta
uslovljava zametanje veæeg broja
krtola, smanjuje infekciju sa obiènom
krastavošæu, krtole su pravilnog oblika,
prvog kvaliteta, bez deformacija i
imaju veæu tržišnu vrednost. U praksi
se æesto dešava da zbog nepravilnog i
neblagovremenog zalivanja dolazi do
vrlo izraženih deformacija i prorastanja
krtola, pa iako je prinos visok, mali je
udeo tržišnih krtola.
Vreme navodnjavanja u toku dana
zavisi od naèina koji se koristi za navodnjavanje.
Navodnjavanje orošavanjem
je najbolje izvesti rano ujutru ili
pred kraj dana da bi se ublažio temperaturni
šok.. Korišæenjem sistema kap
po kap moguæe je zalivati u bilo koje
doba dana bez obzira na temperaturne
uslove. Zalivna norma takoðe zavisi od
naèina navodnjavanja i kreæe se od 10
do 50 l/m2.
Kako navodnjavati
U navodnjavanju krompira ( navdnjava
se 12-15% od ukupnih površina
u Srbiji pod krompirom) primenjuju se
razlièiti naèini i sistemi, a izbor se iskljuèivo
zasniva na sledeæim faktorima:
pristupaènosti odgovarajuæe opreme,
oblika i velièina parcele, kolièine i kvaliteta
pristupaène vode za navodnjavanje,
raspoložive kolièine radne snage,
troškova proizvodnje i cene krompira
na tržištu. Zavisno od naèina aplikacije
vode na proizvodnu površinu moguæi
su sledeæi naèini navodnjavanja:
• Gravitaciono izmeðu bankova
• Orošavanje
• Kap po kap
Gravitaciono navodnjavanje
(izmeðu bankova)
meðu svakog banka. Potrebna je ravna
parcela i velika kolièina vode, 40-50
l/m2 za jednu zalivnu normu. Zemljište
je duže ili kraæe vreme, zavisno od mehanièkog
sastava, saturisano vodom i
bez prisustva vazduha. Zbog kretanja
vode od jednog kraja parcele ka drugom
dolazi do erozije i urušavanja banka i
„otkrivanja krtola“ koje brzo pozelene.
Posle infi ltracije suvišne vode pojavljuje
se pokorica gde je ležala voda.
Ovakvim naèinom lako se prenose bakterijiska
oboljenja krompira (Ervinija i
dr.) Ovaj naèin koristiti kada ne postoje
druge moguènosti („bolje ikako nego
nikako“). Nisko je ulaganje.
Navodnjavanje orošavanjem
Orošavanjem uz pomoæ razlièitih
tehnièkih rešenja vrši se distribucija
vode po celoj površini parcele pri èemu
se kvasi biljka i zemljište („veštaèka
kiša“). Ovde postoji veæi broj tehnièkih
rešenja koja zavise od velièine parcele,
kolièine i naèina raspoložive vode (vodozahvata),
radne snage, vrste pumpe,
potrebnog radnog pritiska i cene koštanja
po ha. Zbog kvašenja cele biljke
kod ovih sistema u toku zalivanja
stvaraju se povoljni uslovi za razvoj
bolesti krompira, posebno plamenjaèe,
pa je neophodno blagovremeno pred
zalivanje vršiti preventivnu zaštitu.
Velike zalivne norme, neravnomerna
distribucija i krupne kapi (tifon bez
rampe) mogu izazvati eroziju banka i
ispiranje hraniva. Dobar sistem je onaj
koji ima visoku uniformonosti distribucije
(lineari, pivoti, mini rasprskivaèi) i
mogu biti opremljeni za primenu vodorastvorljivih
ðubriva. To poveæava njihovu
efi kasnost, prvenstveno kroz veæu
pristupaènost unetih hraniva, kao i kroz
smanjene gubitke ispiranjem. Ovaj naèin
navodnavanja je dominantan u našim
uslovima proizvodnje krompira.
Kap po kap
Kap po kap je sistem za navodnjavanje
novijeg datuma koje se sve više koristi
u povrtarskoj i voæarskoj proizvodnji,
a u proizvodnji krompira kod nas je korišèen
mahom samo u ogledima. Glavna
prednost ovakvog naèina navodnjavanja
jeste efi kasnost primene vode. Uštede u
odnosu na klasièan sistem sa rasprskivaèima
kreæu i do 40 %, što posebno dolazi
do izražaja u uslovima nedostatka
vode za navodnjavanje. U navodnjavanju
krompira se koriste trake za jednokratnu
upotrebu sa razlièitim tehnièkim
rešenjima emisije vode. Trake za navodnjavanje
mogu se postavljati na površini
zemljišta ili se mogu plitko inkorporirati
u zemljište (subirigacija). U momentu
sadnje ili formiranja banka (ogrtanje)
uz pogodnu adaptaciju mašina trake se
mogu mehanizovano postaviti ispod
površine zemljišta, u vrh banka, prekriveni
zemljom 2-3 cm. Pri ovom naèinu
navodnjavanja nema kvašenja biljaka,
zabarivanja zemljišta, prenošenja biljnih
bolesti i ispiranja hraniva. Obezbeðuje
se optimalno prisustvo vode i vazduha
tokom celog vegetacionog perioda samo
u banku gde se formiraju krtole. Potrebno
je èešæe zalivanje sa manjim zalivnim
normama (8-10 l/m dužnom). Kada se
postavi sistem relativno je malo uèešæe
rada u njegovom opsluživanju. Radni
pritisci za funkcionisanje su znatno niži
u odnosu na sisteme za orošavanje. Moguæe
je vrlo precizno i blagovremeno
primeniti optimalne kolièine vodorastvorivih
ðubriva kao i sredstva za zaštitu
od štetoèina (zlatica, žiènjaci) Nedostatak
je relativno viša cena ulaganja za
trake koje se nabavljaju svake godine i
posao oko prikupljanja traka sa parcele
(moguæe je mehanizovati). Korišæenjem
ovakvog naèina navodnjavanja u ogledima
postizali smo prinose od 80 t/ha
tržišnih krtola.
Preduzeæe za proizvodnju krompira
Solanum komerc iz Guèe priprema za
tekuæu sezonu postavljanje sistema kap
po kap (subirigacijom) na proizvodnim
površinama od 8 ha kao demonstracione
oglede. Vrlo smo zainteresovani da
ispratimo ovaj poduhva i analiziramo
steèeno iskustvo.
Prof. dr Zoran Broæiæ
Poljoprivredni fakultet Zemun
|