|
Navodnjavanjem krompira do 80 tona po hektaru
Prof. dr Zoran Broćić
Poljoprivredni fakultet Zemun
Za uspešno gajenje krompira i postizanje
visokih prinosa dva klimatska
faktora, voda i temperatura,
imaju presudnu ulogu. Krompir je
biljka umereno vlažnog podneblja, i pri
nedostatku vode dolazi do smanjenja
prinosa i kvaliteta krtola. Visina prinosa
krompira ne zavisi samo od količine već
i od rasporeda padavina u toku vegetacionog
perioda. Pored uticaja na prinos,
voda ispoljava i uticaj na broj krtola,
krupnoću i njihov kvalitet. Ujednačeni
raspored padavina je najpovoljniji, jer
se tada dobija veći broj jednoobraznih
krtola, sa najvećim učešćem tržišnih krtola,
najveći prinos i najbolji fi nansijski
efekat.
U uslovima smenjivanja
sušnog i vlažnog perioda
dolazi do formiranja
sekundarnih krtola, na već
obrazovanim normalnim
krtolama (krtole „deca“), ili
njihovog prorastanja, deformacije
i pucanja, pri čemu
im se gubi značajan deo tržišnog
kvaliteta.
U uslovima Vojvodine potrebna količina
vode za uspešnu proizvodnju
srednje kasnih i kasnih sorti krompira
se kreće od 460-480 mm (padavine +
navodnjavanje), dok je za proizvodnju
ranog krompira ta potreba od 260-280
mm (Ilin, 2002). Zavisno od godine, od-
Navodnjavanjem krompira
do 80 tona po hektaru
nosno od količine i rasporeda padavina
kao i od temperaturnih uslova u ovom
području javlja se defi cit vodenog taloga
od 120-200 mm kod proizvodnje
fi ziološki zrelih krtola i oko 40 mm kod
proizvodnje ranog krompira. Razliku
između potreba biljke i količine vode
koja dolazi preko padavina možemo
nadoknaditi sa tri do pet zalivanja kod
proizvodnje fi ziološki zrelog krompira
i jednim u proizvodnji ranog krompira.
U brdsko planinskom području zapadne
Srbije zbog nižih temperatura i veće
količine padavina navedeni defi citi su
manje izraženi, ali se i ovde javlja nedostatak
vlage od 50-120 mm. Primenom
navodnjavanja u našim uslovima
moguće je u proseku povećati prinos
40-45%. Količina vode koja sa površine
pod usevom isparava (evapotranspiracija)
u funkciji je temperature i relativne
vlažnosti vazduha i u letnjim danima se
kreće kako je prikazano u tabeli 1.
Tabela br. 1. Zavisnost evaporacije (isparavanja)
vode od vremenskih prilika u toku dana
Kada navodnjavati
Kod krompira je veoma važno držati
zemljište na nivou optimalne vlažnosti
75-80 % od PVK (poljskog vodnog
kapaciteta), kako bi se dobio visok prinos
i veliki udeo tržišnih krtola. Ovo
je nepohodno uraditi od momenta zametanja
krtola pa sve do njihove fi ziološke
zrelosti, odnosno vađenja. Pored
efekta na prinos, veća vlažnost zemljišta
uslovljava zametanje većeg broja
krtola, smanjuje infekciju sa običnom
krastavošću, krtole su pravilnog oblika,
prvog kvaliteta, bez deformacija i
imaju veću tržišnu vrednost. U praksi
se ćesto dešava da zbog nepravilnog i
neblagovremenog zalivanja dolazi do
vrlo izraženih deformacija i prorastanja
krtola, pa iako je prinos visok, mali je
udeo tržišnih krtola.
Vreme navodnjavanja u toku dana
zavisi od načina koji se koristi za navodnjavanje.
Navodnjavanje orošavanjem
je najbolje izvesti rano ujutru ili
pred kraj dana da bi se ublažio temperaturni
šok.. Korišćenjem sistema kap
po kap moguće je zalivati u bilo koje
doba dana bez obzira na temperaturne
uslove. Zalivna norma takođe zavisi od
načina navodnjavanja i kreće se od 10
do 50 l/m2.
Kako navodnjavati
U navodnjavanju krompira ( navdnjava
se 12-15% od ukupnih površina
u Srbiji pod krompirom) primenjuju se
različiti načini i sistemi, a izbor se isključivo
zasniva na sledećim faktorima:
pristupačnosti odgovarajuće opreme,
oblika i veličina parcele, količine i kvaliteta
pristupačne vode za navodnjavanje,
raspoložive količine radne snage,
troškova proizvodnje i cene krompira
na tržištu. Zavisno od načina aplikacije
vode na proizvodnu površinu mogući
su sledeći načini navodnjavanja:
• Gravitaciono između bankova
• Orošavanje
• Kap po kap
Gravitaciono navodnjavanje
(između bankova)
među svakog banka. Potrebna je ravna
parcela i velika količina vode, 40-50
l/m2 za jednu zalivnu normu. Zemljište
je duže ili kraće vreme, zavisno od mehaničkog
sastava, saturisano vodom i
bez prisustva vazduha. Zbog kretanja
vode od jednog kraja parcele ka drugom
dolazi do erozije i urušavanja banka i
„otkrivanja krtola“ koje brzo pozelene.
Posle infi ltracije suvišne vode pojavljuje
se pokorica gde je ležala voda.
Ovakvim načinom lako se prenose bakterijiska
oboljenja krompira (Ervinija i
dr.) Ovaj način koristiti kada ne postoje
druge mogučnosti („bolje ikako nego
nikako“). Nisko je ulaganje.
Navodnjavanje orošavanjem
Orošavanjem uz pomoć različitih
tehničkih rešenja vrši se distribucija
vode po celoj površini parcele pri čemu
se kvasi biljka i zemljište („veštačka
kiša“). Ovde postoji veći broj tehničkih
rešenja koja zavise od veličine parcele,
količine i načina raspoložive vode (vodozahvata),
radne snage, vrste pumpe,
potrebnog radnog pritiska i cene koštanja
po ha. Zbog kvašenja cele biljke
kod ovih sistema u toku zalivanja
stvaraju se povoljni uslovi za razvoj
bolesti krompira, posebno plamenjače,
pa je neophodno blagovremeno pred
zalivanje vršiti preventivnu zaštitu.
Velike zalivne norme, neravnomerna
distribucija i krupne kapi (tifon bez
rampe) mogu izazvati eroziju banka i
ispiranje hraniva. Dobar sistem je onaj
koji ima visoku uniformonosti distribucije
(lineari, pivoti, mini rasprskivači) i
mogu biti opremljeni za primenu vodorastvorljivih
đubriva. To povećava njihovu
efi kasnost, prvenstveno kroz veću
pristupačnost unetih hraniva, kao i kroz
smanjene gubitke ispiranjem. Ovaj način
navodnavanja je dominantan u našim
uslovima proizvodnje krompira.
Kap po kap
Kap po kap je sistem za navodnjavanje
novijeg datuma koje se sve više koristi
u povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji,
a u proizvodnji krompira kod nas je koriščen
mahom samo u ogledima. Glavna
prednost ovakvog načina navodnjavanja
jeste efi kasnost primene vode. Uštede u
odnosu na klasičan sistem sa rasprskivačima
kreću i do 40 %, što posebno dolazi
do izražaja u uslovima nedostatka
vode za navodnjavanje. U navodnjavanju
krompira se koriste trake za jednokratnu
upotrebu sa različitim tehničkim
rešenjima emisije vode. Trake za navodnjavanje
mogu se postavljati na površini
zemljišta ili se mogu plitko inkorporirati
u zemljište (subirigacija). U momentu
sadnje ili formiranja banka (ogrtanje)
uz pogodnu adaptaciju mašina trake se
mogu mehanizovano postaviti ispod
površine zemljišta, u vrh banka, prekriveni
zemljom 2-3 cm. Pri ovom načinu
navodnjavanja nema kvašenja biljaka,
zabarivanja zemljišta, prenošenja biljnih
bolesti i ispiranja hraniva. Obezbeđuje
se optimalno prisustvo vode i vazduha
tokom celog vegetacionog perioda samo
u banku gde se formiraju krtole. Potrebno
je češće zalivanje sa manjim zalivnim
normama (8-10 l/m dužnom). Kada se
postavi sistem relativno je malo učešće
rada u njegovom opsluživanju. Radni
pritisci za funkcionisanje su znatno niži
u odnosu na sisteme za orošavanje. Moguće
je vrlo precizno i blagovremeno
primeniti optimalne količine vodorastvorivih
đubriva kao i sredstva za zaštitu
od štetočina (zlatica, žičnjaci) Nedostatak
je relativno viša cena ulaganja za
trake koje se nabavljaju svake godine i
posao oko prikupljanja traka sa parcele
(moguće je mehanizovati). Korišćenjem
ovakvog načina navodnjavanja u ogledima
postizali smo prinose od 80 t/ha
tržišnih krtola.
Preduzeće za proizvodnju krompira
Solanum komerc iz Guče priprema za
tekuću sezonu postavljanje sistema kap
po kap (subirigacijom) na proizvodnim
površinama od 8 ha kao demonstracione
oglede. Vrlo smo zainteresovani da
ispratimo ovaj poduhva i analiziramo
stečeno iskustvo.
Prof. dr Zoran Broćić
Poljoprivredni fakultet Zemun
|