Kvalitet prskanja zavisi od izbora rasprskivača
Prof dr Mirko Urošević

Povećanje poljoprivredne proizvodnje u velikoj meri zavisi od načina primene pesticida, a on ni približno ne zadovoljava, posebno na privatnom sektoru. Stanje i ispravnost prskalica poseban je problem, naročito u pogledu snabdevenosti rasprskivačima (diznama). Trebalo bi da svaka traktorska prskalica raspolaže sa nekoliko tipova različitih po veličini otvora za isticanje mlaza, koje omogućuju različit oblik mlaza i utrošak tečnosti po hektaru jer to zahtevaju različiti načini primene pesticida. Najčešće naši poljoprivredni proizvođači imaju po jedan set rasprskivača, često različitog tipa (što je apsolutno nedopustivo), s već proširenim otvorima, tako da ih je trebalo već davno zameniti novima.

Za primenu herbicida preporučuju se rasprskivači koji proizvode lepezasti (spljošteni) mlaz, a protiv štetočina i bilesti, oni rasprskivači koji daju kupasti mlaz. Svi rasprskivači koje u najvećoj meri koriste naši poljoprivredni proizvođači uz normalni pritisak od 1–3 bar proizvode više od 15% kapljica sitnijih od 100 µm* (mikrometara - milioniti deo metra ili hiljaditi deo milimetra) koje su vrlo podložne zanošenju (driftu) sa svim štetnim posledicama.

Izgled šupljeg kupastog mlaza

štetnim posledicama. Iz tih razloga u većini zemalja EU je zabranjeno prskanje manjim kapljicama od 100 µm. Zanošenje dovodi do neravnomerne raspodele pesticida, predoziranja, što može biti vrlo štetno. Česta su oštećenja useva na susednim parcelama, nepotrebni gubitak hemijskog sredstva, zagađuje se okolina, povećavaju troškovi zaštite a ujedno se smanjuje uspeh aplikacije pesticida. Nastojanja da se zanošenje smanji dodavanjem oteživača i protivisparivača nije dalo zadovoljavajuće rezultate.

Izgled spljoštenog (lepezastog) mlaza

Rasprskivači novije generacije, o kojima je bilo reči u prošlom broju Poljoprivrednog lista, nisu ni približno u dovoljnoj meri zaživeli u praksi kod naših poljoprivrednih proizvođača. Tako npr. rasprskivači sa oznakom RD od Raindrop ili “kišna kap” čuvenog proizvođača iz SAD TeeJet (Tidžet) koji je veoma zastupljen na našem tržištu, drastično redukuju kapljice ispod 100 µm. To je omogućeno zbog konstrukcije samog rasprskivača koji ima dve vrtložne komore.U prvoj se nalazi disk sa otvorom, vrtložnik i prsten – graničnik. Tu dolazi do dezintegracije (usitnjavanja) tečnosti u kapljice širokog spektra veličine, uključujući i one ispod 100 µm. U drugoj komori, neposredno pre izlaska iz rasprskivača, znatno se usporava vrtloženje kapljica i uz pomoć vazduha koji ulazi kroz relativno veliki otvor dolazi do ponovne integracije najsitnijih kapljica i stvara se mlaz u obliku šuplje kupe s velikom većinom kapljica prečnika oko 410 µm. Onih kritičnih ispod 100 µm zastupljeno je ispod 1%.

Firma TeeJet (Tidžet) proizvodi 10 tipova rasprskivača sa različitim kombinacijama vrtložnika i veličine otvora diska.
Analizom podataka iz tabele uočava se da su za naše prilike najzanimljiviji rasprskivači RD–2; RD–3 i RD–4 jer troše između 187 – 284 l/ha što se smatra najprikladnijim. Ugao isticanja mlaza iznosi 80–100o što takođe zadovoljava naše uslove.
Iako je reč o mlazu u obliku šuplje kupe, vrlo ujednačena raspodela se može postići ako se rasprskivač zakrene za oko 30o u odnosu na vertikalu koso unazad.
Proizvođač tvrdi da ti rasprskivači omogućuju normalan rad i kod brzine vetra od 8 m/s, a klasični rasprskivači ne podnose više od 2 – 3 m/s. Prema tome bilo bi veoma uputno kad bi svaka traktorska prskalica bila opremljena i RD rasprskivačima koji bi se koristili kod brzine vetra od 3 – 8 m/s što je vrlo čest slučaj u IV i V mesecu, kad se realizuje većina prskanja herbicidima. Važno je napomenuti da i ti rasprskivači imaju standardni navoj od 3/8” pa se vrlo jednostavno vrši zamena. Prvenstveno su namenjeni za primenu “zemljišnih” i “lisnih” herbicida.

Prof dr Mirko Urošević