OKVIR

Borovnica je na celu liste obojenog voca i povrca po sadržaju antioksidanasa pa je otuda razumljiva povecana tražnja za ovim vocem u svetu poslednjih godina narocito šumske borovnice.

Agroekološki uslovi za gajenje borovnice

Gajena borovnica ima širok areal uspevanja i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljišnih uslova. Položaj. Borovnica uspeva na nadmorskoj visini izmedu 300 i 800 m a u južnijim lokalitetima i do 1000 m. Iznad ovih visina plodovi visokožbunaste borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šecera pa je tamo gajenje rizicno i u tom slucaju iskljucivo treba birati ranostasne sorte. U toplijim i niskim predelima visokožbunasta borovnica ne nakupi dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji položaji su severni i severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vlagu. Južne ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljišta i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 3 do 5° .
Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina cetinarskih šuma u kojima ima crnog bora.
Zemljište. Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje borovnice je 7 do 10%. Laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega šumska zemljišta bogata ostacima nastalih raspadanjem šumskih sastojina, gajnjace, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Organske materije (humus) pomažu u zaštiti osetljivih korenova borovnice tako što sprecavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperatura zemljišta.
Kiselost zemljišta (pH) treba da bude izmedu 4,2 i 4,8 sa vrlo malim odstupanjima.Ona mora da se redovno kontroliše mada je svako odstupanje veoma brzo vizuelno uocljivo na žbunu borovnice. Dubina zemljišta treba da je od 30 do 50 cm a što je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju borovnice bolji. Nivo podzemne stajace vode treba da je na 50 cm od površine kako ne bi ugrožavao njen opstanak. Zemljište mora biti stalne umerene vlažnosti a nedostatak vlage nadomešcuje se ugradnjom sistema za navodnjavanje..
Toplota. Borovnica podnosi temperature do -30°C a oštecenja su manja ako je ona u dubokom snežnom pokrivacu koji nije preterano sabijen. Pozni prolecni mrazevi mogu oštetiti otvoreni cvet borovnice na -3,1°C što je ipak retko jer visokožbunasta borovnica kasno cveta (druga polovina maja) znatno kasnije od šumske borovnice. Pri kraju cvetanja mladi plodici stradaju na -2°C a formirana bobica i na 0°C. Niske temperature u martu mogu znacajnije oštetiti borovnicu.
Visoke letnje temperature štetno uticu na žbun borovnice. Plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 40°C dolazi do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dlacica, ne može dovoljno da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno i orošavanje.
Svetlost. Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni  smanjena je fotosinteza što direktno utice na broj i kvalitet rodnih pupoljka. U oblacnom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost žbuna se znatno smanjuje. Zato je veoma važna dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba.
Voda i vlažnost. Za uspešno gajenje borovnice potrebno je od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje od cega preko 1000 mm ravnomerno rasporedenih u periodu vegetacije a relativna vlažnost vazduha iznad 80%. Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta žbuna (nedeljni prirast bude i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Kako toga najcešce nema mora se obezbediti navodnjavanje zasada.
Za uspešno gajenje borovnice u komercijalnom zasadu je obavezno instaliranje sistema za navodnjavanje.
Grád nanosi znacajne štete borovnici, kako plodu i listu tako i jednogodišnjim letorastima i starijem drvetu. Štete su višegodišnje. Žbun se teško opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u cilju njegove obnove.
U podrucjima u kojima se javlja grád obavezno je postavljanje protivgradne mreže što dodatno poskupljuje investiciju.
Ptice takode predstavljaju znacajan problem u gajenju borovnice pa se cesto zasadi moraju zaštititi mrežama.
Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u našoj zemlji najcešce su u planinskim i priplaninskim terenima cesto dosta udaljeni od vecih naseljenih mesta i bez dobre putne mreže. To znacajno utice na povecanje troškova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta lošim putevima.
Poseban problem u gajenju borovnice u našoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvodaca o ovoj vrsti. Takode, mali broj strucnjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo cemu specificne vrste jagodastog voca.
 

U sledecem broju izbor sorti i podizanje zasada borovnice
 

Prof dr Mihailo Nikolic
Poljoprivredni fakultet, Beograd