Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
Poljoprivredni list br. 43.

<<< Pogledajte ostale clanke poljoprivrednog lista

 

Gajenje borovnice

 

Specificnosti lokaliteta i tehnologija gajenja kao  i nedostatak iskustava iziskuju oprez

Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka i veoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Vrlo malo je iskorišcena u odnosu na mogucnosti koje pruža.
Borovnica je dugovecna biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 god i više. Jedna je od najskupljih vocnih vrsta i za podizanje 1 ha zasada košta oko 20.000 € i to bez protivgradne mreže. Sa mrežom cena prelazi 35.000 €. Obzirom na dužinu eksploatacije stopa amortizacije nije velika. Investicioni period traje od tri do šest godina, a najveca ulaganja su u pripremi zemljišta i podizanju zasada (humus, materijali za popravku zemljišta, sadnice (jedna kvalitetna sadnica košta oko 3,5 do 4 €), sistem za navodnjavanje i dr.). Od trece do šeste godine prinosi se uvecavaju a od sedme godine zasad ulazi u puni rod.
U punoj eksploataciji najveci troškovi su u berbi koja se obavlja više puta. Plodovi, prvenstveno namenjeni svežoj potrošnji gde imaju i najvecu cenu, moraju se brati pažljivo u male posudice što dodatno usporava i poskupljuje berbu.
 

Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana „americka borovnica“ je vrlo malo zastupljena u Srbiji, ispod 10 hektara. Najviše je ima u Zapadnoj Srbiji („Agropartner“ Lucani 2, 5 ha i dr.). Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premašuje 200.000 t i ima tendenciju povecanja. Najveci proizvodaci su SAD i Kanada sa oko 140.000 t, zatim Poljska, Nemacka, Holandija, Skandinavske zemlje, Rumunija i dr. U svetu visokožbunastu borovnicu proizvode još Novi Zeland, Australija, Japan ,Cile (gde površine naglo rastu) a slede ga i Argentina i Urugvaj.
Prema podacima o ubrzanom širenju americke borovnice u svetu preti opasnost od hiperprodukcije što ce neminovno dovesti do pada cena na svetskom tržištu.
Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L .) je rasprostranjena u svetu a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m nadmorske visine. Ukupno se otkupi više desetina tona godišnje a veliki deo ubrane borovnice se koristi u domacinstvima tako da se ne može utvrditi tacna proizvodnja. Ona ima višu cenu od americke i vecu potražnju ali su njeni areali gajenja ograniceni.

Znacaj ploda borovnice

Plod borovnice je veoma cenjeno i ukusno voce. Ima visok sadržaj šecera (prosecno 6,5 do 8% i više), ukupnih kiselina (1-3%), zatim proteina (1,1%), celuloze (1,5 – 2%), pektina (1,8%), antocijanina, mineralnih soli, vitamina i dr. Energetska vrednost borovnice je niska svega 60 Kcal u 100g ploda tako da je vrlo korisna u dijetama protiv gojaznosti. Koristi se uglavnom svež, što je i najkorisnije, zamrznut ili u obliku nekih preradevina kao što su marmelade, vocni jogurti, sokovi, želea, slatka, kompoti i dr.
U farmaceutskoj industriji koriste se specificne terapeutske osobine jedinjenja prisutnih u borovnici (inace retka u drugim biljnim esencijama), najviše u spravljanju preparata za prevenciju i lecenje bolesti ociju. Konzumiranje borovnice u raznim oblicima pomaže u prevenciji i lecenju povišenog šecera u krvi, skleroznih obolenja, loše cirkulacije krvi, proliva, bolesti želudca i creva, mokracnih kanala i dr. Sok borovnice iz svežeg ploda ima blago asepticno dejstvo i koristi se pri upalama grla i desni. Antocijanini iz ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala i sprecavanju nastanka raznih bolesti pa i kancera kod coveka.

OKVIR

Borovnica je na celu liste obojenog voca i povrca po sadržaju antioksidanasa pa je otuda razumljiva povecana tražnja za ovim vocem u svetu poslednjih godina narocito šumske borovnice.

Agroekološki uslovi za gajenje borovnice

Gajena borovnica ima širok areal uspevanja i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljišnih uslova. Položaj. Borovnica uspeva na nadmorskoj visini izmedu 300 i 800 m a u južnijim lokalitetima i do 1000 m. Iznad ovih visina plodovi visokožbunaste borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šecera pa je tamo gajenje rizicno i u tom slucaju iskljucivo treba birati ranostasne sorte. U toplijim i niskim predelima visokožbunasta borovnica ne nakupi dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji položaji su severni i severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vlagu. Južne ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljišta i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 3 do 5° .
Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina cetinarskih šuma u kojima ima crnog bora.
Zemljište. Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje borovnice je 7 do 10%. Laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega šumska zemljišta bogata ostacima nastalih raspadanjem šumskih sastojina, gajnjace, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Organske materije (humus) pomažu u zaštiti osetljivih korenova borovnice tako što sprecavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperatura zemljišta.
Kiselost zemljišta (pH) treba da bude izmedu 4,2 i 4,8 sa vrlo malim odstupanjima.Ona mora da se redovno kontroliše mada je svako odstupanje veoma brzo vizuelno uocljivo na žbunu borovnice. Dubina zemljišta treba da je od 30 do 50 cm a što je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju borovnice bolji. Nivo podzemne stajace vode treba da je na 50 cm od površine kako ne bi ugrožavao njen opstanak. Zemljište mora biti stalne umerene vlažnosti a nedostatak vlage nadomešcuje se ugradnjom sistema za navodnjavanje..
Toplota. Borovnica podnosi temperature do -30°C a oštecenja su manja ako je ona u dubokom snežnom pokrivacu koji nije preterano sabijen. Pozni prolecni mrazevi mogu oštetiti otvoreni cvet borovnice na -3,1°C što je ipak retko jer visokožbunasta borovnica kasno cveta (druga polovina maja) znatno kasnije od šumske borovnice. Pri kraju cvetanja mladi plodici stradaju na -2°C a formirana bobica i na 0°C. Niske temperature u martu mogu znacajnije oštetiti borovnicu.
Visoke letnje temperature štetno uticu na žbun borovnice. Plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 40°C dolazi do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dlacica, ne može dovoljno da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno i orošavanje.
Svetlost. Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni  smanjena je fotosinteza što direktno utice na broj i kvalitet rodnih pupoljka. U oblacnom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost žbuna se znatno smanjuje. Zato je veoma važna dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba.
Voda i vlažnost. Za uspešno gajenje borovnice potrebno je od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje od cega preko 1000 mm ravnomerno rasporedenih u periodu vegetacije a relativna vlažnost vazduha iznad 80%. Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta žbuna (nedeljni prirast bude i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Kako toga najcešce nema mora se obezbediti navodnjavanje zasada.
Za uspešno gajenje borovnice u komercijalnom zasadu je obavezno instaliranje sistema za navodnjavanje.
Grád nanosi znacajne štete borovnici, kako plodu i listu tako i jednogodišnjim letorastima i starijem drvetu. Štete su višegodišnje. Žbun se teško opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u cilju njegove obnove.
U podrucjima u kojima se javlja grád obavezno je postavljanje protivgradne mreže što dodatno poskupljuje investiciju.
Ptice takode predstavljaju znacajan problem u gajenju borovnice pa se cesto zasadi moraju zaštititi mrežama.
Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u našoj zemlji najcešce su u planinskim i priplaninskim terenima cesto dosta udaljeni od vecih naseljenih mesta i bez dobre putne mreže. To znacajno utice na povecanje troškova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta lošim putevima.
Poseban problem u gajenju borovnice u našoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvodaca o ovoj vrsti. Takode, mali broj strucnjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo cemu specificne vrste jagodastog voca.

 

U sledecem broju izbor sorti i podizanje zasada borovnice
 

Prof dr Mihailo Nikolic
Poljoprivredni fakultet, Beograd

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu