Utvrdivanje gravidnosti ovaca

U prethodnim brojevima pisali smo o gravidnosti ovaca kao jednog od najvažnijih uzgojnih faza u svakoj ovcarskoj proizvodnji, isticuci da je u prvim nedeljama, pa i mesecima (prva tri meseca), vrlo teško po spoljašnjosti i ponašanju ovce utvrditi da li je gravidna.

Medutim radi postizanja boljih reprodukcijskih i ukupnih proizvodnih rezultata, ovcari žele što pre da saznaju da li je životinja gravidna ili nije, jer tako na vreme mogu da organizuju ponovni pripust, a otkrivene sterilne ovce lece ili izluce iz daljnjeg uzgoja. Pronaci prakticnu i ekonomicnu metodu utvrdivanja gravidnosti u ovaca, pitanje je prakticne važnosti u uzgoju, ali i naucni interes u istraživanju reprodukcije i plodnosti ove vrste. Prednost ranog otkrivanja gravidnosti ovaca su:
1. manji troškovi hranidbe i manje ljudskog rada.
2. ranije izdvajanje i prodaja jalovih ovaca
3. usmeravanje pažnje samo na gravidne ovce.

Potrebno je napomenuti da je dijagnostikom gravidnosti moguce utvrditi i broj fetusa (plodova) što farmeru omogucava organizaciju pravovremene, pravilne i dovoljne hranidbe visokogravidnih ovaca. Imajuci u vidu važnost reprodukcije u svakoj ovcarskoj proizvodnji, opisacemo one metode utvrdivanja gravidnosti koje su dovoljno pouzdane i izvedive da bi ih mogli provoditi u komercijalnom uzgoju ovaca. To znaci da tehnike dijagnostike gravidnosti moraju biti jednostavne, jeftine i precizne.

Ovcari ovce uglavnom pripuštaju bez evidencije o datumu pripusta, broju ovna, broju skokova itd. Ako tokom cele godine ovnovi nisu zajedno s ovcama u stadu, ovcari znaju kada su ih uveli u stado pa mogu samo nagadati pocetak jagnjenja ne znajuci kada ce se i koliko ovaca jagnjiti.

Naravno, poznavajuci svako pojedino grlo, pred sam kraj gravidnosti, po velicini trbuha takode mogu samo nagadati koliko ce ovca dati jagnjadi. Po nalivanju vimena i po drugim pokazateljima vanjštine (otežano hodanje, veci i obešeniji trbuh) u visokoj fazi gravidnosti ovce, iskusniji ovcari mogu ocekivati skoro janjenje ovaca, ali ne znaju precizno datum niti broj jagnjadi i njihov pol. Iako u ovcarskoj praksi (ne samo našoj nego i u svetu) nema raširenog i jednostavnog sistema utvrdivanja gravidnosti ovaca, u ovom radu navešcemo neke metode koje se koriste za utvrdivanje gravidnosti.

Upotreba markera

Uobicajena i, u ovcarskoj praksi, najraširenija metoda utvrdivanja rane gravidnosti ovaca u sezoni parenja je provera da li se ovca nakon pripusta ponovo tera. To ovcari mogu utvrditi vizuelno svakodnevno prateci ponašanje ovaca u stadu, posebno u manjim stadima ili kod ovaca držanih u manjim skupinama. Medutim, najlakši nacin utvrdivanja je stavljanje markera s bojom (Ovnovske kecelje) na prsa ovna koji boravi zajedno s vec pripuštenim ovcama. Metoda utvrdivanja gravidnosti ovaca pomocu "ovna probaca" dosta je jednostavna pa je može primeniti svaki ovcar u svakoj proizvodnji. Ako treba i promeniti boju u markeru, preporucuje se da se to ucini u intervalima od 14 dana a ne dužim jer se neke ovce teraju nakon samo dve nedelje pa ako je boja promenjena nakon 15. dana postoji mogucnost da se estrus ne primeti. U kontrolisanom pripustu, narocito u stadima u kojima jedan ovan mora zaskociti veliki broj ovaca u relativno kratkom roku, bolje je koristiti hematitnu pastu (prašak i životiljsko ulje) umesto klasicnog markera. Ova metoda može biti nepouzdana u razdoblju anestrije (ne teranja) pa je potrebno upotrebiti alternativnu metodu. Ako se ovce janje tokom cele godine, što podrazumeva izvansezonska parenja u ranom anestrusu, odvajanje negravidnih ovaca u prvim nedeljama nakon parenja i pripreme za njihovo ponovno parenje od velike je važnosti. Takode je potrebno identifikovati gravidne ovce kojima se približava razdoblje zahtevnije ishrane u kasnoj gravidnosti.

Cesta pojava smrtnosti jagnjadi neposredno nakon jagnjenja povezana je s velicinom i porodnom masom jagnjeta, što je povezano s velicinom legla i režimom ishrane u poslednjoj trecini gravidnosti. Dovoljnim kolicinama dodatne hrane ovcama s više fetusa može se garantovatii da ce neojagnjena jagnjad dostici maksimalnu velicinu pred jagnjenje i da ce preživeti. S druge strane, smanjena kolicina hrane ovcama koje nose samce može pomoci pri kontroli porodne mase i smaniti gubitke jagnjadi do kojih dolazi pri jagnjenju ili neposredno nakon njega.

Radiografijske i ultrazvucne motode

Za utvrdivanje gravidnosti radiografija je jedno vreme uspešno korištena u istraživackim programima na ovcarskim farmama. Gravidnost ovaca može se rentgenom pouzdano proceniti 55-og dana nakon oplodnje. Tvrdi se, da bi postojeci izvori hrane bili delotvornije iskorišceni kada bi dijagnoza pomocu rentgena bila dostupna i u komercijalnim stadima. Dokazano je, da je posebno dizajniranom opremom za rukovanje tehnicki izvedivo koristiti radiografiju na ovcarskoj farmi i s visokim stepenom tacnosti utvrditi broj fetusa u vreme cetvrtog meseca gravidnosti ovce ( u dijagnosticiranju dvojaka 91% tacnost utvrdena je izmedu 100. i 120. dana). Upotrebom ovakvog aparata bilo bi moguce pregledati 400-600 ovaca na dan. Medutim, metoda utvdivanja gravidnosti ovaca pomocu rentgena 12 puta je skuplja od ultrazvuka, iako obe metode daju iste rezultate. Cena navedene opreme glavni je razlog ogranicene primene ove metode u ovcarskoj praksi.
Ekstenzivna upotreba ultrazvuka u rešavanju razlicitih problema gravidnosti i kontroli sanoj reprodukciji preuzeta je iz humane medicine. Korišten je širok raspon ultrazvucne opreme, od jednostavnih puls-eho naprava do onih koje su mogle odmah dati sliku sadržaja materice. U dijagnosticiranju gravidnosti domacih životinja, ukljucujuci i ovce, dosta rano zapoceto je korišcenje Doppler metode (detekcija fetalnog pulsa) i A-mod (dubina amplitude) metoda (detekcija plodne vode u materici).
Doppler metoda koristi slicnu frekvenciju ultrazvuka kao i A-mod. U ovom slucaju ultrazvuk koji se emituje u ovcu i vraca nazad pomocu sonde nakon što se susretne sa brzo krecucim cesticama (npr. krv u srcu fetusa i pupcanoj vrpci), malo se promeni frekvencija. Takav zvuk se pomocu aparata pretvori u cujni signal, dok zvuk koji se odbija od mirujucih cestica ima istu frekvenciju kao i emitovani, te je necujan. U ovcarstvu se Doppler metoda koristi u Irskoj, Velikoj Britaniji, SAD-u, Francuskoj i Novom Zelandu. Ovca se može pregledavati u sedecem i/ili stojecem položaju. Površinu ultrazvucne sonde treba premazati uljem (radi boljeg kontakta) i prisloniti na golu površinu kože u blizini vimena. Visoka tacnost dijagnoze, u drugoj polovini gravidnosti ovaca, postiže se spoljašnjom primenom Doppler metode. Primena intra-rektalne Doppler metode pokazala se preciznijom i bržom u utvrdivanju gravidnosti nego upotrebom spoljašnje sonde.
           
Istraživanja A-moda na ovcama pokazala su da je ova metoda brza, pogodna i jednostavna. Za vreme pregleda ovce su u stojecem položaju. Uljem premazanu sondu treba položiti na golu kožu trbuha s desne srane, oko 50 mm ispred vimena. Kad uski zrak ultrazvuka dode do tkiva koje ima drugaciju akusticnu vrednost (npr. gravidna maternica puna tecnosti), odbije se na granici objekta; povratne valove hvata sonda i pretvara ih u signale koji se pojacavaju i prikazuju na katodnom ekranu ili u nekom drugom vuzuelnom obliku. Iskustvo je pokazalo da ovca treba biti u drugoj polovini gravidnosti ako želimo postaviti dijagnozu s velikom preciznošcu. Testiranje je mnogo brže nego pri upotrebi Doppler aparata. U odgovarajucim uslovima tri coveka mogu pregledati oko 160 ovaca na sat.
           
Smatra se da komercijalni životinjski skener, koji se npr. koristi za utvrdivanje debljine slanine svinja i površine MLD-a goveda, može koristiti i za utvrdivanje gravidnosti ovaca. Abdominalno skeniranje, što je moguce bliže vimenu, rezultira 100%-tnim otkrivanjem gravidnih ovaca 70 dana nakon oplodnje uz preciznost od 84% u razlikovanju samaca od dvojaka. Medutim, uzrok nedostatku takvih ultrazvucnih skenera je pocetna investicija u opremu, njeno skupo održavanje, te potreba za punjenjem baterija pri korištenju u izoliranim podrucjima gde nema elektricne energije. Rana dijagnoza gravidnosti pomocu skenera ne mora uvek biti tacna (zbog smrti fetusa) što treba uzeti u obzir narocito pri utvrdivanju rane gravidnosti. Smatra se da oko 10% ovaca s dvojcima izmedu 30 i 95 dana gravidnosti, nakon drasticnog smanjenja obroka (usled stresa) izgubi jedan ili oba fetusa.

Preciznost ultrazvucne metode u ranoj gravidnosti bila je predmet brojnih naucnih istraživanja. Mogucnost utvrdivanja gravidnosti ovaca do 20 dana, uz visok stepen preciznosti, pružila bi izvrsnu priliku za utvrdivanje embrionalne i/ili fetalne smrti. U SAD-u su npr. dokazali da se gravidnost ovce može dijagnosticirati na bazi detekcije embrija i njegovog srcanog pulsa izmedu 21 i 34 dana gravidnosti ovce, s tim da je tacnost procene dosta niska (52% izmedu 17 i 19 dana i 85% izmedu 32 i 34 dana gravidnosti). Mogucnost otkrivanja negravidnih ovaca je 80% izmedu 21 i 23 dana i 98% izmedu 32-34 dana nakon osemenjivanja. Pre 24 dana gravidnosti pozitivna je dijagnoza u mnogo slucajeva bila temeljena na izgledu i položaju maternice u odnosu na mehur, pre nego na utvrdivanju zaceca.

Progesteronska i druge hormonske probe

Gravidnost ovaca može se utvrditi i odredenim hormonskim pretragama krvi, mleka i mokrace. Rano utvrdivanje gravidnosti ovaca, temeljeno na plazma progesteronu u odredeno vreme nakon pripusta, zabeleženo je u kasnim 60-im i ranim 70-im u nekoliko zemalja. Test se temelji na cinjinici da je koncentracija plazma progesterona prilicno niža u ovaca u estrusu, nego kod gravidnih. Utvrdivanje gravidnosti temeljeno na odredivanju koncentracije progesterona u mleku jednako je pouzdano kao i odredivanje njegove koncentracije u krvnoj plazmi, s tim da je uzorak mleka lakše uzeti nego uzorak krvi. Navedenom ide u prilog i cinjenica, da se placentalna proizvodnja progesterona u ovaca znacajno povecava izmedu 70 i 100 dana gravidnosti, nakon što placenta dostigne maksimalnu velicinu. Kod ovaca je, za razliku od koza, donekle moguce proceniti broj fetusa pomocu kvantitativnog odredivanja progesterona, jer je koncentracija steroida povezana s velicinom legla.

Rucne pretrage

U kasnijoj fazi gravidnost ovce može se utvrditi rektalnom pretragom, što se ne preporucuje da cine sami ovcari radi mogucih nepoželjnih posledica za ovcu i fetus. Tacnost procene gravidnosti ovaca abdominalnom palpacijom izmedu 90 i 130 dana je izmedu 80 i 95%. Ovoj pretrazi bi terebalo prethoditi uskracivanje hrane i vode 12-24 sata pre pretrage. Fetus se može osetiti kao plutajuce telo koje se potisne prstima, a zatim se vrati u istom smeru. Iako je metoda jednostavna i relativno brza (do 200 ovaca na sat), ne može se pouzdano proceniti broj fetusa.

Zakljucak

Iz svega navedenog može se zakljuciti da zbog odredene investicije u opremu nijedna od navedenih metoda za utvrdivanje graviditeta ovaca nece skoro biti šire primenjena u našem ovcarstvu. Zato je uloga ovcara - njegovo poznavanje i nadziranje stada, vodenje evidencije i kontrola pripusta - od uzuzetne važnosti u reprodukciji ovaca i u ukupnoj proizvodnji stada.

Prof. dr Boro Mioc