Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
Poljoprivredni list br. 42.

<<< Pogledajte ostale clanke poljoprivrednog lista

 

Suzbijanje crvenog puža
(Arion lusitanicus Mabille)

Registrovana je nova vrsta puža golaca, znatno krupnija od do sada nama poznatih. Crvene boje i u narodu se vec odomacio naziv “crveni puž” (sl. 1). Postojbina ovog puža je Španija pa ga mnogi nazivaju i “španski puž”.

Unešen je u zemlje Centralne Evrope kao i u zemlje bivše Jugoslavije (Sloveniju, Hratsku i Srbiju). U našoj zemlji je konstatovan pre više od 10 godina u rasadniku Plocice kod Omoljice. Kasnije je registrovan u okolini Beograda (Bežanija, Krnjaca), Ivanjice, a sada se vec raširio i ima ga na Zlatiboru, Sevojnu, Gornjem Milanovcu, okolini Pazove, Decu, itd (Vukša M., Ðedovic S., Stojnic B.). Adaptivniji je od drugih puževa pa ih potiskuje.


Hrani se uglavnom širokolisnim biljkama (sl. 3), salatom, kupusnjacama, biljkama iz familije krastavaca, pasuljem, paprikom, jagodom itd. Obicno se razvija na površinama koje nisu mnogo uznemiravane. Štete nanosi na susednim usevima u užem pojasu. Zbog raznolikosti biljnih vrsta, najvece štete pravi na privatnim vrtovima. Crveni puž nije znacajnija štetocina u plastenicima, a samo u odredenim uslovima na poljima na salati, kupusu ,uljanoj repici ili drugim krstašicama ali blizu zaklona. Suzbija se gotovim preparatima kao što su Pužomor Pelete 5%(a.m. metiokarb), Arion 0,4% i Feramol (oba na bazi feri pirofostat hidrata), Gardene (5% metialdehid (sa visokim stepenom efikasnosti (Vukša, 2005)). Medutim, povrtari a posebno rasadnicari u praksi ne uspevaju da zadrže crvenog puža ispod nivoa štetnosti i pored primene ovih preparata. Cilj našeg rada je bio da se vidi koje su biljke kod nas posebno atraktivne na prirodnim staništima i da mu ponudimo ono što mu odgovara praveci mamke zatrovane sa poznatim supstancima koje se koriste za gotove preparate .Takode, cilj rada je bio da se utvrdi optimalno vreme suzbijanja u zavisnosti od biologije A.lusitanicus Ova saznanja bi kasnije ugradili u strategiju suzbijanja .
Crvenog puža pratili smo na Zlatiboru, Sevojnu u Novom Beogradu (Gradsko zelenilo) i rasadnik u Plocicama. Na Zlatiboru ustnovili smo da je posebno atraktivna Centaurea cyanis L (razlicak) gde pojede lišce ali i koru stabla dok cvetovima se ne hrani. Hrani se i otpacima mesa ali najcešce socnim plodovima kao što je jabuka. Ipak najcešce se hrani sa širokolisnim korovima (sl.4). Poznat je kao strvinar i hrani se pregaženim pticama i puževima
 U Sevojnu velike štete pravi prelazeci sa travnatog dela na salatu, kupusnjace, mrkvu, peršun, španac i drugoU rasadniku Gradskog zelenila, Beograd hrani se Danom i noci, Campanulom percifolia, Majcinom dušicom i dr.U rasadniku Zelena plocica A . lusitanicus najviše voli magnoliju, lišce i plodove stubastih jabuka, Daturu stramonium, itd. Datura je inace otrovna za ljude ali crvenom pužu ne smeta. Utvrdili smo i da jede neke druge otrovne biljke za coveka. Puževi se penju i na stabla jabuke i drugih drveca. A.lusitanicus je pokazao kao predator puža sa kucicom (Helia pomacia) koji se može sresti sada samo izuzetno u rasadniku. Crveni puž hrani se i sa stocnim izmetom, a posebno sa zgaženim crvenim puževima. U rasadniku Zelene plocice, tvrde da A. lusitanicus nepogrešivo najavi padanje kiše jer izade iz zaklona u toku dana.

Biologija

Arion lusitanicus (sl.1) je hermafrodit (ima muške i ženske organe. U 2005. godini sa nešto kasnijom vegetacijom, kopulacija (sl. 2) je pocela pocetkom septembra (i ovo je važno znati jer suzbijanje se mora izvesti odmah u pocetku kopulacije koju je lako registrovati). Jaja polaže u zemlju ili ispod crnih folija pocetkom septembra do prvih mrazeva (sl.3). U toku pregleda 15.oktobra u rasadniku Plocica na 2 m2 našli smo nekoliko stotina jaja posle podizanja vrecica od crne folije.
Posle polaganja jaja, odrasle forme uginjavaju. Prezimljava u stadijumu jaja odnosno delom u mladim stupnjevima razvica.

Mladi stupnjevi se sakrivaju u zemlji, a odrasli ispod biljnih ostataka, folija, u gustini vegeteracije, ispod kamenja ili delova otpalog drveta. Ovo je njegovo stanište gde boravi u toku dana. Sa ovih mesta imigrira na useve gde pravi štete. Mesta za skrivanje u toku dana mogu se praviti od dasaka sa manjim lajsnama ispod da bi se mogli zavuci.

 

. Hrani se obicno u toku noci. Grimm, Schaumberger, 2002 su utvrdili da crveni puž obicno izlazi iz skloništa 1,5 sat posle zalaska sunca, a vraca se 1.5 sat posle izlaska sunca. Dnevni fotoperiodizam odreduje izlazak iz skrovišta i povratak u njih. Tako, ako su dani bez sunca, sa maglom i slicno, puževi se znatno kasnije povlace u skloništa. U toku jednog pregleda i kišnog i oblacnog dana, puževe smo nalazili i u podne. Ako je vlažno i rosno u zasenjenom delu šume, puževi se hrane sve vreme u toku dana ili kako to u Gradskom zelenilu kažu da se crveni puž hrani danju i nocu. U toku 24 sata može da prede put od 10,8 m koliko može i da ošteti useve udaljene od dnevnog zaklona. Na prolece sa toplijim danima i kretanjem vegetacije puževi se pile ili bude i pocinju sa ishranom. Crveni puž manje proizvodi sluzastu masu od slicnih posebno od puževa sa kucicama pa manje i prlja plodove odnosno lišce biljaka. Crveni puž s obzirom na krupnocu, ima potrebe za vecom kolicinom vode jer se hrani socnim biljkama i lakše može da preživi 50% gubitak tecnosti što je važno pri izboru preparata i mamaka za suzbijanje.

Suzbijanje

U praksi se najcešce koristi negašeni krec koji se posipa u trakama izmedu skloništa i mesta ishrane. Puževi nailaze preko ovih traka a negašeni krec im oduzima vodu. U praksi neki koriste obicnu so, medutim, so je toksican i za biljke a kvari zemljište pa ga nebi trebalo koristiti.Za mamke smo koristili plodove jabuke izrezane u kriške, mešano meso i preparat Pužomor pelete 5% (na bazi metiokarba). Ogled smo postavili 22. septembra u Gradskom zelenilu. Velicina površine po tretmanu je bila 10 m2. Metiokarb smo koristili i za nanošenje na kriške jabuke, odnosno mešanjem sa mesom, tako da su sva tri tretmana imala iste aktivne materije. Kriške su potapane u 5% rastvor metiokarba. Brojnost puževa smo registrovali posle tretmana 1, 2 i 5 dana

Tab. 1: Broj crvenog puža (A. lusitanicus) posle tretmana sa mamcima zatrovanim sa metiokarbom.

 

Vec prvog dana videlo se da plodovi jabuke privlace sve stupnjeve puževa. Posle ishrane dolazi do trovanja i do prvih uginjavnaja (sl. 4). Puževi koji su se hranili sa mesom su uginuli jer je meso primilo vecu kolicinu preparata (sl. 5). Pužomor pelete iako ravnomerno distribuirane ne privlace puževe ili je to uginjavanje uglavnom usled kontakta ili ishrane preparatom. U svim slucajevima nalazili smo i pojedinacne uginule primerke puževa sa kucicom (Helix pomatia, sl. 6). Drugog dana, s obzirom na dužinu koje puževi mogu da predu, našli smo povecanje privlacenja puževa posebno kod mamaka od plodova jabuke. Pužomor pelete je znatno povecao efikasnost dok na mamku mesu su uginjavli uglavnom mladi stupnjevi puževa. Petog dana povecana je brojnost uginulih puževa na tretmanima mamci jabuke (192) i posebno Pužomor pelete (161). U neposrednoj blizini nikle su pecurke iz zemlje koje su izuzetno atraktivne i dosta puževa se okupilo oko njih. Na netretiranom delu smo našli svega 5 živih puževa jer se oni brzo povlace u doku dana. Iako se hrane sa mesom, mamci se nisu pokazali prakticnim jer se na njima pojavljuju neki insekti iz zemlje ali i dolecu sa strane.

Zakljucak

Socni plodovi jabuke su izuzetno atraktivni za puževe što u praksi treba koristiti. U povrtarskoj proizvodnji odnosno kod privatnih vrtova, privlacnost jabuke se mora iskoristiti stavljanjem u zaklon ispod dasaka koje su na letvama da bi se izbeglo eventualno trovanje macaka, pasa ili ježeva. Ovo je inace obavezna mera i kada se radi o Pužomor peletama koji se stavlja ispod napravljenog zaklona ali ravnomerno razbacuje izmedu širokolisnih useva ili cveca u pojasu širine 0,5 do 1 m. Vukša Marina, 2005. godine je našla da Pužomor odnosno metiokarb bolje deluje od preparata na bazi metilaldehida, koji deluje kontaktno, odnosno feripirofosfat hidrata koji deluje utrobno. Metiokarb deluje utrobno, kontaktno i u izvesnoj meri parama. Kao karbamat deluje na inhibiranje holinesteraze i prvi znaci trovanja su uznemirenost, zatim smirivanje i kocenje mišica odnosno uginjavanje. Metilaldehid deluje samo kontaktno izazivajuci dehidrataciju pa se mora koristiti u vecim kolicinama po hektaru. Ako posle primene preparata padne kiša i dode do spiranja, A. lusitanicus može da ozdravi cak i pri gubitku 50% tecnosti (Meredith, 2003). Preparati na bazi gvožda kao “Arion” deluju uglavnom toksicno i to samo utrobno. Prema ovome metiokarb daje najbolje rezultate pogotovo ako se njime prave mamci kojim se puževi rado hrane. Najvažnija je da se puževi suzbiju pre polaganja jaja odnosno pocetkom kopulacije (pocetkom septembra) jer se time sprecava povecanje brojnosti puževa u narednoj godini.

Suzbijanje se izvodi u kombinaciji Pužomor peleta u kolicini 5 kg/ha sa mamcima od plodova jabuke jer se time postiže privlacenje puževa ali i bolja distribucija preparata na odgovarajucem terenu. Obe formulacije se nanose u trakama od 0,5 do 1 metar izmedu zaklona i biljaka kojima se hrane ili se razbaciju ispod zaklona.

Dr. Marko Injac
dipl. ing. Petar Bursac
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu