|
Plavo prskanje vocaka u jesen sprecava zaraze
Iako je jesen odmakla, vocari ne posustaju i dalje brinu za svoje
vocke, marljivo rade i pripremaju ih za narednu sezonu. Dobri poznavaoci
svog zanata znaju da cim se završi tekuca vegetacija, valja se pripremiti
za narednu. Samo oni koji se blagovremeno pripreme mogu u sledecoj
vegetaciji ocekivati zadovoljavajuci prinos i kvalitet plodova u
svom vocnjaku, a time i bolju zaradu. Dakle, priprema za narednu
sezonu pocinje vec u ovoj, kada se obavljaju jesenji radovi u vocnjaku.
Pre svega radi se na higijeni vocnjaka, uklanjanju osušenih stabala,
suvih, polomljenih grana, trulih plodova, a na vikend vocnjacima
se može sakupljati opalo lišce i plodovi koji su cesti izvori zaraze
za narednu godinu. Jedna od bitnih mera zaštite u vocnjaku tokom
jeseni je obavljanje tzv. jesenjeg ili "plavog prskanja"
vocaka.
Plavo prskanje je veoma korisna mera zaštite vocaka jer se njime
suzbijaju mnoge bolesti, a neke se jedino tim tretiranjem mogu uspešno
kontrolisati. Ovom merom zaštite kontrolišu se mnogi patogeni, uzrocnici
raznih bolesti, pre svega patogeni rana ali i mnogi drugi. Plavim
prskanjem se suzbijaju patogeni koji prezimljavaju u krošnji vacaka
skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama i sl. Do tih
patogena je teško dospeti tokom vegetacije jer lisna masa vocke
to onemogucuje. Zato se "plavo prskanje" obavlja u jesen
posle opadanja lišca.
Koje bolesti/patogeni se suzbijaju "plavim
prskanjem"
.jpg) |
Plavim prskanjem
se suzbijaju uzrocnici mnogih bolesti, kako vocaka tako i
vinove loze. Suzbija se kovrdžavost lista breskve, rogac šljive,
monilioze košticavih vocki (šljiva, breskva, kajsija, višnja
i trešnja), pegavosti lišca i krastavosti plodova kruške (Venturia
pirina), antraknoza, kestenjaste pegavosti maline, šupljikavosti
lišca i krastavosti podova kajsije i drugih košticavih vocki,
bakteriozne plamenjace jabuke i kruške, drugih bakterioza
vocaka, ekskorioza vinove loze i drugi uzrocnici bolesti biljaka.
|
Prouzrokovaci navedenih bolesti, po završetku vegetacije ostaju
u krošnji (pukotinama kore, na pupoljcima, trulim organima, mumijama
vocke i drugim skrivenim mestima). Posebno ukoliko su zime
blage, patogeni mogu dospeti na osetljive delove vocke i ostvariti
njihovu zarazu. Da se infekcije ne bi ostvarile tokom kasne jeseni
i blagih zimskih meseci patogeni se moraju uništiti na mestu njihovog
prezimljavanja i tako sprecilo da dospeju na osetljive delove vocke.
Ako se zaraza ne ostvari tokom zime, zbog niskih temeperatura, prezimeli
organi patogena infekciju ostvare vrlo rano u prolece, pre nego
što se pocne sa proletnjom zaštitom vocaka. Ukoliko se na primer,
kod breskve ne spreci da parazit dospe u pupoljke, onda on u njima
tokom zime i rano u prolece obavi infekciju mladog lišca, još pre
nego što se pupoljak otvori. Dok je list mlad na njemu se zaraza
ne primecuje. Kada se list pojavi iz pupoljka zaraza se uocava,
ali je onda kasno da se infekcija spreci. S toga se preporucuje
da se "plavo prskanje" obavi blagovremeno u jesen cime
ce i štetne posledice u prolece biti znatno manje. Zaštita vocaka
u jesen obavlja se preparatima na bazi bakra, ona su plave boje,
pa kada se vocnjak isprska dobije plavicastu nijansu, po kojoj je
ova operacija u zaštiti dobila ime "plavo prskanje".
"Plavo prskanje" se obicno izvodi u novembru. Kod breskve,
na primer, to se cini u prvoj dekadi novembra. Najbolje vreme za
tretiranje je posle pojave prvih jesenjih mrazeva, kada lišce breskve
opadne. Ukoliko se na stablu nalazi puno lišca, prskanje se ne preporucuje
jer se, u tom slucaju, na lišcu zadrži velika kolicina sredstva
koja bi, inace, trebalo da dospe na grane, grancice i pupoljke i
druga skrivena mesta gde se parazit nalazi. Zato je poželjno, ukoliko
list sporije otpada, protresti vocku kako bi se ona oslobodila lišca,
pa tek onda obaviti "plavo prskanje".
Ove godine je došlo do veoma jake pojave kovrdžavosti lista breskve
i nektarine. U nekim zasadima su zabeležene stoprocentne zaraze i
velike štete. Lišce je iskovrdžano, uvijeno, promenilo boju, zadebljalo
i potpuno se osušilo i propalo.
Postavlja se pitanje zašto je 2005. godine došlo do iznenadne
i jake pojave bolesti. Mnogi su krivicu pripisivali kvalietu pesticida
(fungicida). No, da li je baš tako?. Kovrdžavost lista je vrlo karakteristicna
i lako uocljiva bolest breskve. Zapažena je i opisana još pocetkom
19. veka. Poreklom je iz Japana, a 1821. godine opisana je u Engleskoj.
Danas je rasprostranjena širom sveta, gde god se breskva gaji.
Kovrdžavost je jedna od najznacajnijih bolesti breskve i
nektarine u našoj zemlji. Ukoliko se ove vocke ne štite fungicidima,
bolest može naneti velike štete, kao što su propadanje zaraženog
lista, ploda i smanjenje rodnosti u narednoj godini, iznurene vocke
su podložne izmrzavanju i napadu drugih patogena. Ova bolest je
pored ostalog, uzrok kratkog životnog veka breskve i nektarine.
Kako i cime prskati
"Plavo prskanje" je neophodno temeljno uraditi. Svaki
deo krošnje treba potpuno nakvasiti tako da krošnja posle tretiranja
izgleda plavicasta. Ukoliko neki deo ostane netretiran, na njemu
se u prolece može pojaviti bolest, pa vocari cesto delimicni
uspeh u zaštiti pripisuju neefikasnosti sredstva, a ne propustima
u prskanju. Sva sredstva za "plavo prskanje "pripadaju
tzv. grupi bakarnih jedinjenja. To su: Bordovska corba (bilo industrijski
proizvod ili sopstvena priprema), Kupragin, koristi se u koncentarciji
od 0,35 %, Cuproxat, 0,35%, Blauvit, u koncentraciji od 1,0%,
Bakarni oksihlorid-50, 0,75%, Beveblau krec, 0,75%. Obicno se Bordovska
corba koristi u koncentraciji 1,5 - 2% (2 kg/100 l vode),
Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, kada su vocke suve i
kada je temperatura iznad 10oC. Vocke se moraju tretirati
sve dotle dok se potpuno ne pokvase, zbog cega se cesto kaže da
je vocke potrebno "okupati". Pri vetrovitim vremenskim
uslovima i niskoj temeperaturi nije preporucljivo vršti tretiranje.
Priprema bordovske corbe
Napred su navedena hemijska sredstva kao industrijski proizvodi
koji se uspešno mogu koristiti za "plavo prskanje". Medu
tim sredstvima je industrijski proizvedena bordovska corba. Medutim,
još uvek ima onih vocara koji sami pripremaju bordovsku corbu neposredno
pre primene. Da ih podsetimo kako da to pravilno urade.
Za 100 litara jednoprocentne bordovske corbe potrebno je:
1 kg (za dvoprocentu 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen)
0,4 kg (za dvoprocentnu 0,8 kg) negašenog (živog) kreca ili 1,2
kg gašenog kreca
Negašeni krec se prethodno zagasi u trostruko vecoj kolicini vode.
Od 100 l vode iz bureta odvadi se 10 l da se razmuti krec, a u drugih
10 l vode da se rastopi plavi kamen. Kada se krec razmuti, procedi
se kroz rede platno i uz mešanje se sipa u bure sa vodom da se napravi
krecno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa
se u bure sa krecnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa
u bure sa krecnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi cešci slucaj).
Doduše, ništa posebno se nece desiti ni ako se u bure sa rastopljenim
plavim kamenom sipa krecno mleko, jedino se takva corba brže taloži
i nešto je slabijeg kvaliteta.
Rastopljeni plavi kamen sipa
se u krecno mleko uz mešanje. Kada se to završi, corba je
spremna za upotrebu. Bordovska corba se koristi sveže pripremljena,
odmah posle pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo.
Medutim, corba se može stabilizovati dodavanjem 250 g šecera
na 100 litara corbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima,
zadržava svoju aktivnost nekoliko dana. |
 |
Od otkrica (1885.) bordovska corba je bila jedini fungicid za zaštitu
sve dok nisu otkriveni prvi organski fungicidi. Ona se u svetu i
kod nas masovno koristila u zaštiti vinove loze od plamenjace. Kod
nas su velika državna imanja svojevremeno pravila velike bazene
u kojima se pripremala bordovska corba. Bio je to težak i naporan
posao koji je iziskivao mnogo radne snage. I danas tih velikih betonskih
bazena ima u nekim vinogradima. Da bi se izbegao navedeni nacin
pripreme bordovske corbe, hemijska industrija je formulisala borovsku
corbu kao gotov preparat i poznata je kao: Bordovska corba S-20,
Bordovska corba WP-20, Kuprablau.
Drugi nacin pripreme "corbe"
Priprema bordovske corbe je, za današnje poimanje, dugotrajna,
složena i traži iskustvo. Da bi se to olakšalo, mogu se unapred
za celu godinu prpremiti "osnovni rastvor" plavog kamena
i "osnovni rastvor" krecnog mleka.
Stari nacin pripreme borovske corbe se
sastoji u tome što se prethodno priprema "osnovna
suspenzija" krecnog mleka i "osnovni rastvor" bakar
sulfata (plavog kamena) koji se mešaju sa vodom neposredno pre
prskanja. Ovo je dobar nacin pripreme kada se prave male kolicine
bordovske corbe, za male posede.
"Osnovni rastvor" se priprema tako što se plasticnoj
posudi rastvori 1 kg (2 kg za dvoprocentnu "corbu") plavog
kamena u 10 l vode (kolicina plavog kamena i vode može biti
proporcionalno povecana, zavisno od potrebe). "Osnovni rastvor"
plavog kamena se može cuvati neograniceno u zatvorenom staklenom
balonu.
U drugoj plasticnoj posudi, suspenduje se ("rastvori")
u 10 litra vode 1 kg (2 kg za dvoprocentnu "corbu") gašenog
(hidratisanog) kreca (nabavlja se na stovarištu gradevinskog materijala).
I ova mešavina može biti pripremljena i neograniceno cuvana u zatvorenom
plasticnom balonu. Unapred pripremljeni "osnovni rastvori"
plavog kamena i krecnog mleka u velikoj meri olakšavaju i ubrzavaju
pripremu bordovske corbe. Oba pripremljena "osnovna rastvora"
obeleže se etiketom, dobro zatvore i cuvaju van domašaja dece.
Kada se ukaže potreba za tretiranjem, 10 litara "osnovne suspenzije"
krecnog mleka sipa se u posudu sa 80l vode i intenzivno meša. Potom
se mešavini (80+10) dodaje 10l «osnovnog rastvora» plavog kamena
(80+10+10 =100) i dobro meša. Time je dobije 100l bordovske corbe
pripremljene za upotrebu. Tokom tretiranja, prskalicu treba povremeno
promuckati da se corba ne bi taložila.
I da zakljucimo. Jesen je na izmaku, kalendarski zima uskoro stiže.
Dok još ima lepih dana može se vršiti "plavo prskanje".
Oni koji ga blagovremeno obave imace uspešniju i bolju zaštitu i
zdravije zasade u sledecoj vegetaciji, pa s'toga mogu ocekivati
i veci profit.
Prof. dr Mirko Ivanovic,
Poljoprivredni fakultet, Zemun
|