Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
Poljoprivredni list br. 39-40.

<<< Pogledajte ostale clanke poljoprivrednog lista

 

REN
(Armoracia lapathifolia Gilb)

Ren je kupusnjaca i živi više godina. Gaji se zbog zadebljalog, socnog, ljutog korena mada se ponekad koristi i mlado lišce za spravljanje sarme ili corbe (kao zelje).
Razvija veoma jak, razgranat koren. Gaji se van plodoreda, a posle njega, iz žila koje ostaju, teško se cisti parcela, pa se u drugim usevima pojavljuje kao korov.
Po zapuštenim mestima, nekadašnjim dvorištima i baštama, nalazi se kao podivljala vrsta.

Proizvodnja reznica

U našim uslovima ren se razmnožava reznicama. Izuzetno donosi seme, ali se ne koristi. U Americi postoje sorte koje se gaje preko semena.

Reznice se dobijaju na sledeci nacin: koren rena, star dve ili više godina, dug oko 30 i debeo 3 - 4 cm polaže se u otvorenu brazdu horizontalno na dubinu od 15 - 20 cm. Tako u svaku drugu ili trecu brazdu, da bi se dobilo meduredno rastojanje od oko 70 cm. Iz ovako položenih korenova sa donje strane se razvijaju žile, sa gornje izdanci koji izbijaju na površinu. Ovo se radi u rano prolece, kako bi cele godine ren rastao i do jeseni formirao izdanke debele oko 1 cm, duge 15 - 30 cm. Tokom vegetacije treba usev okopavati, prihranjivati, navodnjavati, po potrebi, štititi od bolesti i štetocina. U jesen, pred nastupanje jacih mrazeva, ren se vadi plugom i ubiraju mladi izdanci. Lišce se krati blizu temenog pupoljka ("glave"), a donji kraj odseca koso do samog maticnog korena. Grubom krpom stružu se bocni pupoljci i žile, po celoj dužini, a ostavljaju samo 3 - 4 pri dnu i vrhu korena.

Reznice rena mogu da se dobiju i od "glava" korena koje se javljaju kao otpadak pri industrijskoj preradi. Glave rena sade se u jesen ili u rano prolece na rastojanju od npr. 60 x 25cm, na dubini od 5 - 10cm. Za jednu vegetacionu sezonu svaka "glava" dace po desetak korenova debljine olovke, koji mogu da se koriste kao reznice.

Ovako spremljene reznice spremne su za prolecnu sadnju. Mogu se cuvati u pesku u trapovima, podrumima ili hladnjacama na temperaturi od 0 - 2 stepena i relativnoj vlažnosti vazduha od 97-98 %.

Rasadivanje

Rasadivanje ili sadnja reznica rena treba da se obavi u dobro pripremljenom, plodnom zemljištu, rano u prolece, obicno u martu.Zbog toga parcelu za ren treba poorati u jesen, duboko, i zaorati 20 - 30 tona zgorelog stajnjaka po hektaru. Ako se raspolaže pojedinacnim mineralnim dubrivima, onda se u jesen rasturaju fosforna i kalijumova 500 - 600kg/ha, a u prolece azotna 250 -300kg. Medutim, obicno se mogu nabaviti kompleksna NPK dubriva. Njih treba rasturiti u prolece pred pripremu zemljišta za sadnju, 600 - 700kg NPK dubriva u odnosu 1:2:2, ukoliko je u jesen unet stajnjak.

Ren se sadi u brazde sa rastojanjem 70 x 10cm. U otvorene brazde dubine 15 - 20cm reznice se postavljaju koso, pod uglom od 45 stepeni tako da gornji kraj malo strci napolje. Ukoliko reznice nisu ocišcene od pupoljaka i žilica kao što je receno, u jesen, onda to treba uraditi pred sadnju. U poslednje vreme sadnja se obavlja i vodoravno, polaganjem reznica u brazde duboke 10 - 15 cm.Za jedan hektar rena treba oko 145.000 reznica (sadnica) ili 750 kg, ako odgovaraju traženom kvalitetu - dužina 15-20 cm, debljina 1-2 cm, težina 50-60 grama.
Pre sadnje mogu se koristiti herbicidi, npr. treflan, 2 l/ha.
Ren se lako prima i brzo raste ako je zemljište plodno, nezakorovljeno, osuncano, vlažno. Visoke doze stajnjaka i azotnih dubriva uticu na formiranje krupnog, prozuklog korena, dok u podbarnim zemljištima trune ili ne raste. U uslovima suše i tvrdog zemljišta koren ostaje sitan, suv i gorak.
Zato su optimalna vlažnost i plodnost zemljišta od neobicno velikog znacaja.

"Treniranje" rena

Pored okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja, kod rena se cesto primenjuje jedna specificna mera nege. Odgrce se koren do dna i struže oštrom krpom, tako da se odstranjuju postrane žilice i pupoljci i biljka nagoni da formira dug i debeo koren. Naravno, opet se zagrne sitnom zemljom. Ova mera, poznata kao "treniranje" rena ima vecu primenu u Nemackoj i Madarskoj, dok kod nas nije zastupljena. Ovo se radi u julu ili avgustu, naravno kod biljaka koje su posadene uspravno.

Vadenje - berba rena

Ren odgajen iz kvalitetnih, jakih sadnica, kao što je opisano, stiže za berbu iste godine u jesen. Ako su sadnice bile kratke i tanke, onda ga treba brati tek posle dve godine.Ren zasaden u redove može se vaditi mehanizovano - specijalnim nožem, podrivacem, koga vuce traktor. To treba uraditi pre nego što se zemlja smrzne.Od zemlje, lišca i žila cisti se rucno, a onda pere. Koren je obicno dug 25 - 30 cm, i debeo 2,5 - 3,0 cm. Vezuje se u snopice i pakuje u gajbice. Po jednom hektaru može da se ubere 12 - 13 tona.
Konzumni ren se preko zime cuva kao i reznice - u trapovima, pesku ili hladnjacama, pod uslovima koji su vec navedeni.

Sorte

Kod nas su po baštama i vinogradima proširene stare, odomacene populacije, koje se obicno odlikuju velikom otpornošcu na zimu, belim, veoma ljutim, razgranatim korenom i sterilnošcu cvetova.
U Americi postoje sorte koje donose seme, što omogucava proizvodnju jeftinog rasada. Isto tako postoje i razlicite sorte, kako po ukusu, tako i po boji pokožice i mesa korena (žute, roze, crvene).

Proizvodnja iz semena

Seme rena je slicno semenu rotkve, po boji, obliku i krupnoci. Seje se u leje u prolece i rasaduje kao kupus, na rastojanju od 75 x 30 cm. Kod nas se ne proizvodi seme, ali se može nabaviti iz Amerike.
Neki naši proizvodaci vec sa uspehom gaje ovaj ren.

Hranljiva vrednost

Najpogodniji za upotrebu u kulinarstvu su jednogodišnji i dvogodišnji korenovi, jer su krti i socni.Koren rena spada u najhranljivije vrste povrca, izuzimajuci zrele semenke pasulja, boba i graška.
Sadrži 23 - 27% suve materije, 15,3 % ugljenih hidrata, 2,8% belancevina, 2,8% celuloze, 0,3% masti i cak 2,2% minerala. Medu njima, uobicajeno za kupusnjace i povrce, najviše ima kalijuma - 554 mg na 100 gr, onda kalcijuma - 105 mg, magnezijuma - 33mg, fosfora - 65,3 mg, hlora - 18 mg, natrijuma - 9 mg, gvožda - 1,4 mg i dosta sumpora i silicijuma.

Oštar, ljut ukus rena dolazi od specificnih etericnih ulja, sumpornih jedinjenja od kojih proistice i njegovo jako fitoncidno dejstvo. Ovih ulja ima od 115-158 mg na 100 grama. Glavni im je sastojak glikozid sinigrin, ciji se miris i oseca, a koji se pod dejstvom specificnog fermenta razlaže na gorušicina ulja, od kojih i zavisi lekovitost rena.

Od vitamina u renu ima najviše C- 114-129 mg na 100 gr, onda malo A (33 IJ), B1 (0,14mg), B2 (0,11mg), B6 (0,18mg) i PP -0,6mg. U lišcu ima mnogo više beta karotina, provitamina A, ali se ono kod nas retko koristi.

Lekovitost

Lekovitost rena približava se belom luku. Isparljiva sumporna ulja imaju jako fitoncidno dejstvo i sprecavaju infekcije ždrela i disajnih puteva. Koristi se uglavnom kao jak zacin - nastrugan i zacinjen solju, šecerom i sircetom - uz tople supe, meso, ribu, pecenje, viršle, kobasice, masnoce.

U malim dozama sok rena uništava bakterije dizenterije, salmonele, gnojne bakterije, TBC bacil, mnoge gljivice koje parazitiraju coveka i biljke.Ren umanjuje otrovnost hrane zaražene salmonelama, pa se takva trovanja brzo i neosetno preboljevaju. Stimuliše rad organa za varenje - izazivanjem pojacane sekrecije želudacnih i crevnih žlezda, žuci i pankreasa. Izaziva povecano lucenje sone kiseline i fermenata. Pojacava rad jetre i žuci koji luce više sokova i povecavaju svarljivost hrane. Crevne žlezde takode pojacavaju aktivnost i luce više sekreta, te se i tamo hrana brže i lakše vari, bolje koristi, što u krajnjoj liniji povecava apetit.Iz svega toga vidi se opravdanost širenja kulture rena i njegovog veceg korišcenja u ishrani, pogotovu što se obroci sve više spravljaju od razlicitih vrsta mesa i mesnih preradevina, u ciji kvalitet ne možemo uvek biti sigurni.Ren smeta bolesnicima kojima škodi i sirov luk. Unet u vecim kolicinama, smeta i zdravim osobama.

 
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu