Aktuelno ovoga i narednih leta

Kako se zaštiti od grada?
Gledati u nebo ili spavati mirno?

Odavno se o protivgradnoj zaštiti nije pricalo toliko kao ovog leta. Nažalost – sve su to bili razgovori s povodom. Meteorološka statistika pokazuje da grad pada sve cešce i sve više, a globalne klimatske promene idu u prilog prognozama da ce se taj trend nastaviti još dugi niz godina.

Samim tim i izbor najefikasnijeg sistema protivgradne zaštite postaje aktuelniji nego ikad.Vec na prvi pogled je jasno da osiguranje kod Osiguravajucih društava samo sanira posledice, da se ne može vratiti kupac koga smo izgubili za tu godinu ili trajno, niti se može nadoknaditi umanjeni rod u narednoj godini, ukoliko se radi o ozbiljnijim oštecenjima od grada.

Efikasnost teritorijalne zaštite protivgradnim raketama je odavno pod znakom pitanja. U novije vreme se kod nas spominje i sistem neutralisanja gradonosnih oblaka dejstvom iz aviona, ali u svakom slucaju ostaje vecito pitanje – da li ce baš moj vocnjak biti zašticen?

Dokle ovako? Srem, juni, 2005.

Sve su to „teme i dileme“ koje su u razvijenim vocarskim regionima odavno razrešene na najsigurniji i najjednostavniji nacin. Tamošnji uzgajivaci su svoje plantaže prekrili protivgradnim mrežama i u tome pronašli sigurnu i trajnu i zaštitu i racunicu.Zato cemo se malo detaljnije pozabaviti upravo ovim vidom protivgradne zaštite, koji je i naša Vlada prepoznala kao najefikasniji i uvrstila ga u spisak poljoprivredne opreme za koju se odobravaju bespovratna podsticajna sredstva.

Sistem protivgradnih mreža

Radi se o konstrukciji sastavljenoj od stubova, rešetkasto rasporedenih po celoj plantaži, medusobno uvezanih sistemom sajli, ankera, držaca, zatezaca itd. koji se na kraju prekriva mrežama cija je osnovna funkcija da mehanicki zaštite vaše plantaže od grada.U zimskom periodu mreže su skupljene i pricvršcene za sajle koje se nalaze iznad svakog reda. 

Mreže u zimskom položaju

U prolece, kada smo sigurni da snežnih padavina više nece biti, mreže se šire i medusobno spajaju posebnim kopcama. Spajanje se vrši tackasto, na svakih nekoliko metara tako da izmedu spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje se grad sliva u sredinu medurednog prostora.

Spajanje mreža

U pitanju je dakle relativno glomazan, ali apsolutno siguran sistem zaštite kojim se jednostavno rukuje i koji ne zahteva nikakvo održavanje.

Mreže u letnjem položaju

Same mreže su nacinjene od materijala proizvodenog na bazi polietilena. U praksi su najzastupljenije crne, ali se, sporadicno mogu sresti i sive i bele mreže. One se, osim po boji, medusobno razlikuju i po hemijskom sastavu, odnosno po trajnosti. Na našim geografskim širinama je najuputnije koristiti crne mreže koje su ujedno i najotpornije i cija trajnost prevazilazi vek trajanja jednog vocnjaka.

Stubovi

Putujuci kroz evropske vocarske regione, na prvi pogled zapažamo dve stvari. Prvo, postoje krajevi u kojima je skoro 90% površina prekriveno mrežama i drugo, za potporu se koriste dve vrste stubova: betonski i drveni.Betonski stubovi nalaze primenu pre svega na cvrstom i u osnovi stenovitom tlu, kakvo je u predelima koje gravitira Mediteranu. U srednjoj Evropi i na zemljištima kakva su u Srbiji, betonski stubovi bi vremenom mogli polako poceti da tonu. Osim toga, eventualne zakasnele snežne padavine na vec raširene mreže, dovele bi do ekstremnih opterecenja sistema, pa bi se moglo dogoditi da se pojedini betonski stubovi polome. Narocito oni koji se opterete na smicanje ili savijanje.

Kod drvenih stubova takve opasnosti su iskljucene i oni su za naše prilike optimalno rešenje. Najbolji drveni stubovi se prave se od impregniranih stabala ariša ili bora, pri cemu je važno da se njihova impregnacija obavi tehnološki tacno i dosledno. Najpre pod visokim pritiskom, a zatim u vakuumu, posle cega se obavlja proces fiksiranja.
Dobro pripremljeni drveni stubovi traju najmanje 25 godina.
Debljine stubova se najcešce krece u rasponu 11 - 16 cm i odreduje se na osnovu opterecenja koje stub treba da podnese i mesta koje zauzima u sistemu.
Dužina (visina) stubova u osnovi može biti proizvoljna, odredena je visinom stabala i oblikom krošnje i standardno se krece oko 4m.

Ambijent ispod mreža

Natkrivenost plantaža protivgradnim mrežama dovodi do neznatne zasencenosti zasada. Šta to znacu u praksi? Pre svega, ispod mreža dolazi do blagog ublažavanja temperaturnih ekstrema. Kada spoljne temperature predu 30 stepeni, temperatura ispod mreže ce biti za 2-3 stepena niža. Isto tako, kada su temperature okoline ekstremno niske, one ce ispod mreže ce biti za 2-3 stepena više, što može presudno zaštiti zasade od kasnih prolecnih mrazeva. Pri srednjnjim vrednostima, temperatura ispod mreža se ne razlikuje od „spoljne“ temperature.

Blaga zasencenost, vec sama po sebi, ublažava i pojavu ožegotina. Ovaj efekat se pojacava i cinjenicom da mreže, osim izvesne zaštite od prejake osuncanosti, u odredenom stepenu smanjuju razliku izmedu najniže (nocne) i najviše dnevne temperature.

Izgradnja sistema

Sistem se projektuje za svaki vocnjak i parcelu posebno, uvažavajuci sve specificnosti terena i samih zasada. Uputno je ceo posao prepustiti strucnjacima koji ce ove posebnosti znati da procene i da ih ispoštuju. Idealno bi bilo postaviti mreže pre podizanja novih zasada jer se tada sistem može koristiti i kao potpora biljkama. Medutim, za podizanje protivgradnih mreža nikad nije kasno i naš je savet, da pouceni iskustvima evropskih vocara, obavezno razmislite o postavljanju mreža na svojim plantažama. Bolje je jedne godine odreci se profita ili odložiti kupovinu neke mašine pa izgraditi svoj sopstveni sistem zaštite od grada.  

Pouzdani prinosi i prihodi

To ce vam omoguciti da sa sigrunošcu racunate na svoj prinos i prihod, da imate svoje stalne kupce i da slobodno ugovarate prodaju unapred. I zato, razrešite dilemu postavljenu u podnaslovu ovog teksta: podignite mreže i umesto da gledate u nebo – spavajte mirno.

Milenko Perišic