Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
Poljoprivredni list br. 37.

<<< Pogledajte ostale clanke poljoprivrednog lista

 

Higijenom do ekstra klase mleka i zdravog vimena

Da bi se dobilo mleko ekstra kvaliteta sa prihvatljivim brojem mikroorganizama i somatskih celija, neophodno je preduzeti odredene higijenske mere od kojih je pravilna higijena vimena najznacajnija.

Mikroorganizmi u mleku poticu iz razlicitih izvora

Mikroorganizmi najcešce dospevaju u vime (mlecnu žlezdu) i mleko preko vode koja se koristi za pranje sisa pre muže. Voda je idealna podloga za rast i razvoj mikroorganizama. Najzad, u vodi je nastao i ceo živi svet pa je tako ona pogodna životna sredina i za mikrorganizme. Kada se vime pere vodom ona se sliva niz sisu i lako dolazi do sisnog otvora. Dovoljno je da do sisnog otvora dospe samo jedna kap vode pa da prodre u sisni kanal potencijalno unoseci mikrooganizme. Takode, izvor mikroorganizama koji dospevaju u mleko jesu i ruke muzaca koje su cesto zaprljane ili vlažne usled pranja sisa. Mleko iz inficiranih cetvrti vimena sadrži bakterije koje mogu da se prenose na druge krave putem muže. Takve su Staph. aureus i Strep. agalactie bakterije. One se mogu naci duž jedne linije i aparata za mužu i prenositi do sledecih 5 - 6 krava koje su na muži. Jednom kada se nadu na koži sise, bakterije pocinju svoje razmnožavanje. Pogodna mesta za njihov rast i razvoj predstavljaju pukotine koje nastaju kao posledica mikrolezija (ranica) na koži sisa.

Poslednja istraživanja (Cook N.B., 2002) pokazuju da su pojave novih infekcija vimena direktno povezane sa vecom zaprljanošcu vimena.

Odakle i u kom broju mikroorganizmi dospevaju u mleko

IZVOR

BROJ

Okolni vazduh

100-15 000 / ml

Neciste ruke

1 000 / ml

Necisto vime

5 000-20 000 / ml

Mlekovod vimena

10-1 000 / ml

Oprema za mužu i hladenje mleka

300-3 000 000 / ml

Obolele cetvrti

10-20 000 / ml

Povecan broj somatskih cellija je znak zapaljenskog oboljenja mlecne žlezde poznatog kao mastitis.
Upala vimena nastaje kao posledica patološkog procesa u kome ucestvuju patogeni mikroorganizmi. Kod mastitisa dolazi do znacajnog smanjenja proizvodnje mleka u mlecnoj žlezdi. Troškovi lecenja su znacajni narocito kod teških slucajeva sa neizvesnim ishodom. Nakon izlecenja nivo laktacije se retko kad vraca na prethodnu vrednost, a nisu retki i slucajevi izlucenja takvog mastiticnog grla.
Uticaj subklinickog mastitisa na mlecnost (smanjenje mlecnosti u ranoj fazi bolesti, bez vidljivih simptoma):

Prosecan godišnji broj celija

Stepen mastitisa

Prosecno smanjenje

mlecnosti (l/kravi)

< 250

lagani

-

250-500

srednji

191

500-750

nadprosecan

336

750-1000

teški

768

> 1000

vrlo teški

895

Upala vimena kao ekonomski problem

Mastitis je najskuplja bolest muznih krava koja farmere širom sveta košta, po nekim procenama, oko 140 eura po jednom oboljenju. Ovaj trošak se odnosi na: pad proizvodnje mleka, trošak odbacenog mleka, lecenje, izlucenje, i finansijski gubitak usled pogoršanja klase mleka. U stadu sa 100 krava i pojavom mastitisa u 65 slucajeva tokom godine, kao i sa ukupnim brojem somatskih celija od 200,000, ukupni godišnji trošak usled mastitisa se procenjuje u svetu na oko 12,800 eura (izvor: Edmondson i Blowey 2001).
Da bi se dobilo mleko ekstra kvaliteta sa prihvatljivim brojem mikroorganizama i somatskih celija, neophodno je preduzeti odredene mere od kojih je pravilna higijena muže najvažnija.

Postupak pre muže

Pre muže je neophodno sise ocistiti i dezinfikovati da bi se smanjio moguci broj mikroorganizama koji mogu dospeti u mleko. To se sprovodi u postupku koji se popularno naziva SUVA MUŽA. Osnovno je da se ne upotrebljava voda ni u kom slucaju u toku pripreme sisa za mužu. Time se znacajno smanjuje rizik od prodora mikroorganizama u sisni kanal i mleko. Pre cišcenja vimena preporucuje se izmuzavanje tj. proba prvih mlazeva. Postupak je koristan jer se na taj nacin izlucuju i mikroorganizmi kojih je najviše upravo u prvim mlazevima mleka. Sadržaj koji se dobija u toku probe treba pokupiti u posebnu posudu sa crnom podlogom, nikako na ‘’cizmu’’. Zatim, procenti stanje mleka prema izgledu i neškodljivo prosuti sadržaj lonceta. Paziti da se sadržaj izmuženog mleka ne raznese po podu štale što, ukoliko u njemu ima patogenih mikroorgamizama, može dovesti do širenja infekcije na ostale krave.

Postupak posle muže

Posle muže je neophodno da se sise zaštite i dezinfikuju. Brojna istraživanja pokazuju da ukoliko je efikasna dezinfekcija nakon muže, može dovesti do smanjenja pojave novih mastitisa i preko 50%. Treba izbegavati dezinfekciju sa vodenim rastvorima dezinficijenasa koji se prave neposredno pred nanošenje.Kvalitet vode koja služi za pravljenje takvog rastvora je od narocitog znacaja. Ova voda nije nije uvek odgovarajuceg kvaliteta što se ogleda u mogucem prisustvu mikroorganizama (alge, bakterije), preterane koncetracije minerala (kamenac) i rastvorljivih gasova. S toga je neophodno vodu povremeno testirati. Odlike vode kao rastvaraca u ovom slucaju direktno mogu imati negativan uticaj na sposobnost dezinficijensa da uništava mikroorganizme. Narocito je nepovoljan uticaj saliniteta vode, njene tvrdoce, prisustva organskih materija i hlora.

Salinitet je mera taloženja vode i odreduje se preko sadržaja kalcijum karbonata. Smatra se, a i potvrdeno je kroz brojna istraživanja, da voda saliniteta sa preko 500 jedinica/milion znacajno smanjuje koncetraciju raspoloživog joda u dezinficijensu za sise.

Tvrda voda sadrži visok nivo kalcijuma, magnezijuma i mangana. Vode se klasifikuju prema stepenima tvrdoce na meke, veoma meke, tvrde i veoma tvrde. Dokazano je da pojedine dezinfekcione komponente, kao npr.hlorhexidin, gube svoju baktericidnu moc pri nivou tvrdoce od 20 jedinica/milion. Kada je tvrdoca iznad tog nivoa hlorhexidin se taloži i postaje prakticno neaktivan.Period izmedu dve muže je kritican za prodor mikroorganizama i razvoj patološkog procesa u mlecnoj žlezdi. Sisni kanal je neposredno nakon muže opušten i delimicno otvoren tako da postoji mogucnost prodora mikroorganizama iz spoljne sredine. Da bi se to sprecilo potrebno je sise odmah nakon muže dezinfikovati sredstvom koje ima sposobnost zatvaranja sisnog otvora. Izmedu dve muže sise su izložene razlicitim nepovoljnim uticajima spoljašnje sredine, pre svega klimatskim. S toga je važno da se sise zaštite i spreci nepovoljno dejstvo klimatskih faktora kao što je jako dejstvo suncevih zraka, zatim uticaj vlage ili izrazite hladnoce.

Sredstva za zaštitu sisa treba da sadrže emulzije i druge kozmeticke sastojke koje mogu da poboljšaju stanje kože sisa. Dodate emulzije doprinose dobrom zdravstvenom stanju kože sisa cineci je glatkom i ravnom i tako smanjuju nakupljanje potencijalnih patogenih uzrocnika mastitisa u pukotinama i ragadama na površini kože. Nisu sve emulzije podesne za negu kože sisa. Izbegavaju se neke biljne emulzije zatim tzv.bela ulja (parafin), dok se izuzetno ceni glicerol.

Takode, ako se emulzije dodaju dezinficijensima za sise, kod pojedinih slucajeva može doci do smanjenja njihovog baktericidnog efekta. Ovo ce zavisiti od koncetracije dodatih emulzija.

Zdravo, cisto i negovano vime povoljno utice na opšte stanje krave i produktivnost, ali je i ogledalo samog farmera, njegove brige i svesti o znacaju pravilne higijene vimena.

Srdan Stankovic, DVM

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu