ISHRANA USEVA LUBENICE

Ishrani povrca uopšte, a i lubenici ništa manje, danas se s punim pravom posvecuje velika pažnja. Zapravo, najracionalniji nacin da se uloženi novac maksimalno iskoristi, jeste kroz dobro osmišljen, permanentno pracen i pravilno izveden režim navodnjavanja i ishrane useva. Ukoliko su svi ostali elementi tehnološkog procesa standardni: pravilno odnegovan rasad, ispoštovani osnovni  zahtevi plodosmene, osnovna i dopunska obrada zemljišta izvedena kvalitetno i pravovremeno, onda ishrana i navodnjavanje u datim meteorološkim uslovima igraju presudnu ulogu u pogledu uspeha u proizvodnji. Pravovremena i pravilna zaštita useva od bolesti i štetocina samo omogucava da ostvareni potencijal prinosa i dostignut kvalitet i tržišnost ne bude umanjen, ili na bilo koji nacin kompromitovana zdravstvena ispravnost svežeg povrca.

Neizbalansirana ishrana za posledicu ima slab i neadekvatan porast vreža i plodova (nedostatak azota), zametanje manjeg broja plodova i kašnjenje plodonošenja (nedostatak fosfora) i loš kvalitet, niži sadžaj šecera, svetla boja mesa i mala tržišnost (nedostatak kalijuma). Predozirana ishrana azotom, pak uslovljava, sporije i slabije zametanje, kasnije sazrevanje, plodovi lubenice imaju debelu koru i loš kvalitet. Posebno veliki problemi javljaju se na zemljištima lakšeg mehanickog sastava, siromašnog u kalijumu, zbog cega je meso vrlo svetlo, a kvalitet i ukus neadekvatan. Hrskavost, slast i intenzivnu crvenu boju mesa lubenice moguce je postici samo propisnom ishranom kalijumom. Na isti nacin se duže ocuva i svežina mesa od ubiranja do konacne prodaje lubenice.

Prinosom od 50 t/ha usev lubenice iz zemljišta iznese oko 100 kg/ha azota-N, 30 kg/ha fosfora-P₂O₅, 120 kg/ha kalijuma-K₂O i 20 kg/ha magnezijuma-MgO. Ove kolicine hraniva predstavljaju osnovu za izracunavanje potrebne kolicine dubriva, na bazi poznavanja osobina zemljišta, sadržaja pristupacnih hraniva, planiranog prinosa i intenzivnosti tehnologije gajenja.

Najpre treba napomenuti da za pouzdanu proizvodnju lubenice u savremenoj tehnologiji gajenja treba osigurati optimalan nivo obezbedenosti zemljišnog adsorptivnog kompleksa, odnosno zemljišnog rastvora pristupacnim hranivima: 30-35 ppm lako pristupacnog azota (NH₄ + NO₃ najpoželjnije u odnosu 1:4), 22 ppm P₂O₅ i oko 200 ppm K₂O. Minimalni sadržaj treba da je 16-18 ppm lako pristupacnog azota-NH₄ + NO₃ 15-16 ppm P₂O₅ i oko 150 ppm K₂O. Nažalost, vecina agrohemijskih laboratorija kod nas daje vrednosti razmenljivog fosfora i kalijuma u kiselom precipitatu, što ne omogucuje preciznu procenu potreba useva u ishrani.

U tom slucaju ukupno potrebne kolicine hraniva procenjujemo na bazi fizickih osobina zemljišta, uglavnom mehanickog sastava/sadržaja gline, te na bazi obezbedenosti humusom odnosno ukupnim azotom i mineralizacionom aktivnošcu u zemljištu, kao i pristupacnošcu fosfora na odredenoj vrednosti pH (hemijska rekacija zemljišta). Retenciona sposobnost zemljišta zavisi u velikoj meri od sadržaja gline i humusa. Vododržljivost i adsorpciona sposobnost (vezivanje i oslobadanje hraniva) veca je na težim i humoznijim zemljištima.

Vrednosti razmenljivog kalijuma (mg/100 g zemljišta) i odnos NPK u ishrani

Uobicajena mineralizaciona aktivnost zemljišta (kg/ha/godina) 

Od ovih kolicina usev lubenice usvoji negde oko 40 % azota, dok se ostatak izgubi ispiranjem.

Pristupacnost fosfora je najveca u zemljištima neutralne hemijske reakcije pH 6-7. U alkalnim zemljištima (pH > 7) kalcijumov jon Ca²⁺ dovodi do prevodenja fosfata u nepristupacne forme, dok  je u kiselim zemljištima (pH < 6) fosfor fiksiran mobilnim aluminijumom, gvoždem ili cinkom.

Nedostajuca hraniva koje ce biljke ugraditi u vreže i plodove u zemljište se unose osnovnim dubrenjem, prihranjivanjem i putem navodnjavanja. Odnos hraniva koja se unose u zemljište osnovnim dubrenjem, prihranjivanjem ili putem navodnjavanja zavisi od adsorpcione sposobnosti zemljišta i njegove potencijalne plodnosti.

 Nacin primene dubriva u zavisnosti od osobina i obezbedenosti zemljišta

Primer odnosa hraniva unetih osnovnim dubrenjem i primenom sistema za navodnjavanje kod zemljišta težeg mehanickog sastava

Kada ovakvim postupkom utvrdimo preraspodelu nedostajucih hraniva, sledeci korak predstavlja uvecanje potrebnih kolicina hraniva u zavisnosti od koeficijenta iskorišcenja od strane useva lubenice. Kada koristimo klasicna mineralna dubriva, onda moramo racunati sa vecim umnoškom u odnosu na primenu visokokvalitetnih granulisanih ili kristalnih vodorastvorljivih dubriva, bilo da se radi o osnovnom dubrenju, ili medurednom kultiviranju, ili primeni putem sistema za navodnjavanje.

Na taj nacin dolazimo do okvirnog progrma ishrane, koji se onda operacionalizuje na bazi nedeljnih potreba useva u pojedinim fenofazama razvoja useva lubenice. Ishrana fosforom vezana je za period ukorenjavanja nakon rasadivanja do cvetanja i zametanja plodova, osim u slucaju kada u proizvodnji lubenice u uslovima preciznog navodnjavanja maksimalno koristimo celu vegetacionu sezonu (najmanje 2-3 ciklusa zametanja - “kola”).

Okvirne potrebe useva lubenice u ishrani putem navodnjavanja (kg/ha/dan)

Glina i organska materija u zemljištu imaju veoma važnu koloidnu funkciju u zemljištu, vezujuci pozitivno naelektrisane jone kalijuma K⁺ , kalcijuma Ca²⁺ , magnezijuma Mg²⁺ , natrijuma Na⁺ i dr. Uspeh u proizvodnji lubenice i povrca uopšte, mnogo zavisi od ukupnog kapaciteta adsorpcije katjona (C.E.C.) i njihovog medusobnog odnosa. Normalan nivo za teža zemljišta na kojima se lubenica uglavnom gaji kod nas, krece se od 25-45 meq/100 g zemljišta, odnosno od 500 mg/100 g zemljišta, pa sve do 2000 mg/100 g zemljišta na zemljištima bogatim krecom. Na karbonatnom cernozemu, gde cesto u uslovima navodnjavanja imamo i do 2000 mg/100 g zemljišta kalcijuma-Ca²⁺, umnogome je otežano usvajanje kalijuma-K⁺, a narocito magnezijumovog jona Mg²⁺. Odnos Ca:Mg ne bi smeo da bude veci od 2-3:1 izražen u meq/100 g , a cesto krece i do 40:1. U dobro izbalansiranom odnosu zemljišni adsorptivni kompleks treba da sadrži 65-85% kacijuma, 10-15% magnezijuma i 2-7 % kalijuma.

Dakle veoma je važno u ishrani lubenice i vrežastog povrca uopšte, uneti adekvatne kolicine magnezijuma-Mg, te obezbediti sve neophodne mikroelemente: gvožde-Fe, mangan-Mn, cink-Zn, bakar-Cu i bor-B. Brojnim, detaljnim analizama ustanovili smo kod proizvodaca u cernozemnoj zoni veliki deficit cinka i izražen nedostatak gvožda, što uz vrlo slabu pristupacnost magnezijuma i sporadican nedostatak bora umnogome komplikuje pravilno normiranje potrebnih kolicina dubriva.

Nekad i u veoma dobrim uslovima pristupacnosti mikroelemenata i zadovoljavajuce aktivnosti polinatora izostaje zametanje lubenice. Tada je veoma važno folijarno 2 do 3 puta primeniti bor u helatnoj formi. Najbolji odnos kalcijuma, magnezijuma i bora CaO/MgO/B kod tecnih formulacija za te namene jeste 10:5:0,01%. U našim ogledima takode smo zapoceli proucavanje uticaja huminskih kiselina i drugih zemljišnih kondicionera na prinos lubenice, zatim ispitivanja mogucnosti primene aminokiselina i polipeptida kod stresnih pojava uslovljenih sušom, ekstremnim temperaturama ili defolijacijom. Dobijeni rezultati veoma ohrabruju i uveravaju nas u stavu da naši proizvodaci mogu postati znacajni izvoznici lubenice.

Na primeru Živka Guljana iz Surduka, koji vec dve godine na tri parcele, svakoj velicine jedno jutro, ostvaruje prinose od preko 100 t/ha, razmotricemo potrebe useva lubenice u ishrani na bazi raspoloživih agrohemijskih analiza.
Nacin gajenja:                       na malc foliji sa navodnjavanjem kap pop kap emiteri na 50 cm 2 l/hGustina:                                4 biljke/m²
Planirani prinos:             100 t/ha
Datum rasadivanja:                   25.April
Pocetak zrenja:             25. Juni
Tip zemljišta:                  karbonatni cernozem, sadržaj gline 35 %,zapreminske mase 1,3 t/m³Iznošenje hraniva N 200 kg/ha : P₂O₅ 60 kg/ha : K₂O 240kg/ha : MgO 40 kg/ha

AZOT:

N potrebe = N iznošenje – (N zemljišni rastvor + N mineralizacioni)
pristupacni azot iz zemljišnog rastvora 37,8 ppm – 18 ppm = 19,8 ppm
10000m² x 0,3 m x 1,3 t/m³=3900 t
3,9 x 10⁶ kg x 19,8 x10^-6 =77,22 kgN/ha
ocekivana mineralizaciona aktivnost 90 kg N/ha x 0,4 (ispiranje)=36 kg/ha
N potrebno = 200 –(77,2 +36) = 86,8 kg/ha

FOSFOR:

P₂O₅ potrebe = P₂O₅ iznošenje + P₂O₅ korekcija
Korekcija 16 ppm – 12 ppm = 4 ppm
10000m² x 0,3 m x 1,3 t/m³=3900 t
3,9 x 10⁶ kg x 4 x10^-6 =15,6 kgN/ha
P₂O₅ potrebno = 60 +15,6 = 75,6 kg/ha

KALIJUM:

K₂O potrebe = K₂O iznošenje + K₂O korekcija
22,7 mg/100 g = 227 ppm
Korekcija nije potrebna
K₂O potrebno = 240 kg/ha                                                                

Danas se u preciznim režimima ishrane praktikuje sedmicno pracenje stanja zemljišnog rastvora specijalnim ekstraktorima postavljenim uz tenziometre. Promene statusa obezbedenosti makro i mikro elementima istovremeno bivaju konstatovane u zemljišnom rastvoru preko poroznog keramickog suda iz koga se uzima uzorak za analizu na digitalnom kolorimetru. Citav postupak je vrlo brz, a ocitane vrednosti veoma precizne. Okvirni program ishrane se lako koriguje u zavisnosti od granicnih vrednosti NH₄, NO₃, P₂O₅, K₂O, CaO, MgO, i mikroelemenata, kao i u zavisnosti od pH i EC zemljišnog rastvora. Dugi moderan pristup podrazumeva analizu sadržaja makro i mikroelemenata u biljnom tkivu, koja se takode vrši svakih 7-10 dana.

Prof. Dr Nebojša Momirovic, Poljoprivredni fakultet Zemun-Beograd