Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
Poljoprivredni list br. 29.

<<< Pogledajte ostale clanke poljoprivrednog lista

Kvaran orah vocka je nikakva

U neka prošla vremena, kada je sreca bila nešto drugo, bio sam veoma srecan kada nam tetka dode u svojtu i bratu, sestri i meni donese ponude od po dva oraha i po kocku šecera. Kada su oba oraha dobra, onda je to bila sreca, ako je jedan orah dobar a drugi „kvaran“, onda je sreca bila pola-pola, ali ako su oba oraha „kvarna“, onda se to zvalo nesreca. I ja sam plakao.

Veliki pesnik je odavno orah u pesmu stavio: „Tvrd je orah vocka cudnovata, zube slomi a'l ga ne polomi“. Tacno, orah je tvrd, ali ne za svakog. Mnogo je sitnih, pa i onih jednocelijskih (bakterije) organizama za koje orah ni't je tvrd ni't je cudnovat. Zacas ga degradiraju i ucine bezvrednim, pa je takav orah u narodu poznat kao „kvaran orah“.


Sticajem okolnosti, opredelio sam se da se bavim bolestima biljaka, shvatio sam zašto su orasi „kvarni“, pa, kako je pocetak septembra mesec kada se vrši berba (sakupljanje) oraha, da objasnimo citaocima da i oni to znaju. Govoricemo o fitopatološkom efektu „kvarnih“ oraha, tj. o bolestima oraha kao uzrocnicima navedene pojave. Postoji i entomološki aspekt „kvarnog“ oraha, kada ga insekti napadnu i razvojem svojih larvi u njegovoj unutrašnjosti ucine ga bezvrednim, taj orah je u narodu poznat kao „crvljiv orah“.

Orah napadaju brojni mikroorganizmi, pre svega gljive, bakterije i nešto slabije virusi i izazivaju bolesti koje su odgovorne za nizak prinos i slab kvalitet oraha. Opisano je oko petnaestak raznih oboljenja oraha biotske (izazivaju ih živi organizmi) prirode. Medu najznacajnijim bolestima oraha je antraknoza, a zatim još neke mikoze i bakterioze ove biljke.

Antraknoza oraha (U boji vece)

Antraknoza oraha je jedna od najdestruktivnijih bolesti ove biljke. Izaziva je gljiva ciji je strucni naziv Gnomonia leptostyla. Napada vrste roda Juglans, a medu njima je posebno znacajna Juglans regia (orah). Bolest je rasprostranjena gde god se orah gaji. Medutim, znacaj ove bolesti varira po regionima i po godinama. U našoj zemlji antraknoza se javlja svake godine, a ceste su i epidemije. Posledice pojave ove bolesti su direktno smanjenje prinosa, nedovoljna dozrelost letorasta zbog prevremenog opadanja lista. Oboljenje je narocito štetno u rasadnicima u kojima dolazi do defolijacije, umanjenog porasta, nedovoljnog zbrinjavanja sadnica i njihovog izmrzavanja u toku zime.

Opis bolesti

Antraknoza se ispoljava na svim zeljastim delovima oraha: list, lisna drška, letorasti i plod. Prvi znaci bolesti se javljaju u prolece (krajem maja), na lišcu u obliku pega razlicitog oblika i velicine (sl.1). Pege su u srednjem delu sivkaste boje, dok im je obod zagasit. Sa nalicja se, u okviru pega, razvijaju organi za razmnožavanje gljive. U vlažnim uslovima patogen se širi kišnim kapima, broj pega se povecava u toku vegetacije i znatna površina lista biva sasušena (sl. 2). Jaka pojava bolesti dovodi do opadanja listova još tokom leta, pa tako krošnje osetljivih sorti ostaju ogoljene vec u avgustu. Na letorastima takode se javljaju ovalne ili nepravilne uglaste pege sa svetlijim centrom i tamnijim rubom.

Na mladim plodovima nastaju pege u okviru kojih epikarp i mezokarp pocrni i izumire, usled cega dolazi do deformacija i neujednacenog porasta ploda. Tako zahvaceni plodovi, narocito ako su rano zaraženi, opadaju. U slucaju jake zaraze, preko 80% plodova može biti izgubljeno. Plodovi koji su dostigli svoju normalnu velicinu takode mogu biti zaraženi (sl. 3). Pozne zaraze su manje štetne, ali, ipak, u znatnoj meri, kod obolelih plodova, jezgro pocrni (sl. 4), sasuši se i neupotrebljivo je za ishranu. U narodu je ovaj simptom poznat kao „kvaran“ orah.

Biologija

Gljiva prezimljava u opalim zaraženim listovima i plodovima na površini zemljišta i u letorastima zaraženim prethodne godine. Peritecije sa askosporama se formiraju u prezimelim listovima, dozrevaju u prolece, oslobadaju se i raznose vetrom. Askospore kada dospeju na mlade listove oraha, vrše infekciju. Formiranje askospora naglo nastupa u našim uslovima u II i III dekadi marta, a njihovo dozrevanje se završava polovinom aprila. Period infekcije traje od kraja aprila do kraja juna. Izbacivanje askospora iz askusa pocinje za 10 minuta ili u toku prvog casa od pocetka vlaženja lista.


Kada se na listovima i plodovima jave pege, u njima se formiraju konidije koje služe za sekundarno širenje zaraze tokom proleca i leta.

Suzbijanje

Kako patogen prezimljava u opalim listovima korisno je sakupljati ih i spaljivati u jesen. Medutim, to nije dovoljno, jer se zaraza održava i na jednogodišnjim izbojcima, pa je potrebno orah štititi i hemijskim putem tokom vegetacije.

Najbolje je izvesti dva prskanja, po jedno u maju i junu, jer se tada infekcija ostvaruje. Najbolje rezultate u zaštiti daje fungicid benomil, mada se i bakarnim krecom, bordovskom corbom, manebom i dodinom postižu dobri rezultati.

Pegavost nalicja lista oraha (U boji vece)

Pegavost nalicja lista oraha je ekonomski znatno manje znacajna bolest za našu zemlju od antraknoze. Opis bolesti - Na licu lista javlja se hloroza a na nalicju pamucasto - bela prevlaka kao kredom prevuceno usled sportulacije patogena. Pege su poligonalne i ogranicene nervaturom lista (sl. 5). Pege starenjem nekrotiraju, mogu se spajati i izazvati sušenje lista (sl. 6). Neki listovi opadaju, ali u celini ne dolazi do defolijacije. Pri jakoj pojavi bolesti može doci do propadanja veoma mladih listova.

Prvi simptomi na plodovima su u vidu sitnih, skoro kružnih zona, kao kredom presvucenih na egzokarpu, mada se retko uocavaju. Sa porastom plodova pege se povecavaju i dostižu do 3 cm u precniku. Obod pege je u pocetku prekriven pamucastom prevlakom gljive, a kasnije potamni ili pocrni formirajuci crni krug oko svetlozelenog centra. Obod pege je malo ulegnut, a centar izdignut i hrapav. Zahvacena strana ploda može ostati ravna. Zaraženi plodovi su sitniji, ali kvalitet nije znatnije umanjen.

Biologija

Prouzrokovac pegavosti nalicja lista oraha je gljiva Microstroma juglandis Ciklus razvoja ove gljive je nedovoljno proucen. Bolest se jace javlja u vlažnim godinama i u vocnjacima u kojima je cirkulacija vazduha slaba.

Suzbijanje

Suzbijanje ove bolesti se ne obavlja u našim uslovima. Ukoliko se suzbijaju druge bolesti oraha, istovremeno se suzbija i ova.

Bakteriozna pegavost oraha (U boji vece)

Bakteriozna pegavost je pre svega bolest oraha (Juglans regia), mada se može javiti i na drugim vrstama roda Juglans.

Opis bolesti - Bakteriozna pegavost oraha se javlja na svim nadzemnim organima oraha. Na listu i lisnoj peteljci nastaju sitne, uglaste ili okruglaste pege, koje se cesto spajaju u vece nekroticne površine mrke boje. Pege su u pocetku bezbojne, zatim mrke, a na kraju razvoja potpuno crne. Rasporedene su duž nerava, ali se ispoljavaju i na nervima koji menjaju boju i pocrne skoro po celoj dužini. Jace oboleli mladi listovi se suše, ali ne otpadaju odmah.

Na letorastima se promene ispoljavaju u vidu elipticnih i nešto ulegnutih pega ili uzdužnih crnih pruga. Oboleli letorasti venu. Uvenuce pocinje od vrha i širi se ka osnovi, usled cega ksilem dobija mrku boju. Narocito su znacajne štete od ove bolesti na plodovima oraha. Gubitak prinosa može ponekad dostici i 80%. Na plodovima patogen dovodi do pojave sitnih, okruglastih pega koje su u pocetku vodenaste, kasnije postaju ugnute i mrke, a na kraju skoro crne (slika 7). Širenjem i spajanjem pega biva zahvacena sve veca površina tkiva, usled cega se plod smežura, sasušuje i opada. Bakterije prodiru i u unutrašnjost ploda, sve do jezgri, koje postaju sluzave, a kasnije se sasuše, pocrne i propadaju (sl.8). U starijih plodova promene se uglavnom zadržavaju u zoni epikarpa.

Karakteristican znak bolesti je pojava bakterijskog eksudata, koji se, osušen na obolelim organima oraha, uocava u vidu sivkaste skrame. Zbog toga oboleli plodovi cesto dobijaju sluzast izgled.

Biologija

Bakterioznu pegavost oraha izaziva bakterija Xanthomonas campestris pv. juglandis. Bakterija uglavnom prezimljava u spavajucim pupoljcima. Populacija bakterija u pupoljku se povecava do pred otvaranje pupoljka na pocetku vegetacije. Patogen se ponekad nalazi i u lezijama na letorastima.

U povoljnim uslovima X. campestris pv. juglandis se umnožava na pupoljcima i kasnije na listovima i mladim plodovima na koje dospeva s kišnim kapima i insektima. Bakterije se mogu prenositi polenom koga raznosi vetar. Kiša je glavni cinilac koji doprinosi širenju bolesti zbog cega je bolest uvek jaca u kišnim godinama. Patogen može prodreti kroz stome ako se na njima nalazi slobodna voda, i kroz povrede na osetljivim organima oraha donetim insektima.



Suzbijanje

Za sadnju oraha neophodno je korišcenje zdravog sadnog materijala. Tokom rezidbe potrebno je odstraniti sve zaražene delove oraha i spaliti. Korisno je i sakupljanje ostalih zaraženih delova, kao što su zaraženi plodovi i listovi i njihovo spaljivanje.

Za zaštitu oraha se preporucuje „bordovska corba“, bakarhidroksid ili bakaroksihlorid. Ova sredstva se koriste nekoliko puta, zavisno od padavina u toku infekcionog perioda. U nekim vocnjacima obavljaju se tri tretiranja, do pojave resa da bi se smanjila kolicina inokuluma. Zaštita se obavlja i u toku cvetanja i tri sedmice posle cvetanja. Ako je vreme kišovito, mlade plodove je potrebno zaštititi u fazi intenzivnog porasta.

Prof. dr Mirko Ivanovic,
Poljoprivredni fakultet, Zemun

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu