Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
Poljoprivredni list br. 27 - 28.

<<< Pogledajte ostale clanke poljoprivrednog lista

Gajenje ribizle

Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz.


Danas, nažalost, proizvodnja gotovo i da ne postoji i statistika je cak i ne beleži.

U meduvremenu stvoreno je mnogo kvalitetnih sorti koje dobro podnose nepovoljne uslove gajenja i znatno vecih prinosa (iznad 20 t/ha). U svetu je znatno porasla potražnja obojenog voca kao znacajnog izvora zaštitnih materija neophodnih za coveciji organizam a medu njima je vodeca crna ribizla. Sve više je razloga za njeno ponovno uvodenje u proizvodnju.

Podizanje zasada crne ribizle zahteva manja ulaganja nego druge jagodaste vocne vrste (nema naslona i manje sadnog materijala po hektaru) i apsolutno je bez uvoznih komponenti. Brz obrt uloženih sredstava i siguran plasman dodatna su motivacija za vracanje ovoj vrsti.

Znacaj ploda ribizle

Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost a narocito je bogat u sadržaju vitamina C (do 200 mg%) i antocijanina. Odlikuje se specificnim mirisom. Sadrži dosta šecera, belancevina mineralnih supstanci i tanina.

Plod ribizle koristi se za jelo u svežem stanju, pored toga služe za spravljanje raznih preradevina: sokova, džemova, želea, marmelada, sirupa, u konditorskoj industriji kao dodaci u spravljanju bombona, cokolada, kremova, pudinga i dr. Posebno je ribizla cenjeno voce u sve popularnijem "napitku zdravlja" – vocnom jogurtu. Nažalost kod nas se taj proizvod još uvek malo koristi.

U farmaceutskoj industriji se koriste i plod i list ribizle, posebno crne. Plod ribizle i njegove preradevine potpomažu normalizaciji i stabilizovanju krvnog pritiska, posebno je preporucljiv za osobe koje imaju visok pritisak, zatim u popravci krvne slike posebno kod malokrvnosti. Utvrdeno je da sok crne ribizle pomaže pri lecenju krvarenja desni i proširenih vena i da pozitivno utice na povecanje nivoa koncentracije potrebne kod mnogih zanimanja i pri ucenju.On takode blagotvorno deluje na žene u toku graviditeta i laktacije. U svakom slucaju preporuka je da se plodovi ribizle što više koriste u svakodnevnoj ishrani.

Uslovi potrebni za podizanje zasada ribizle

Klimatski uslovi - Uslovi sredine bitno uticu na dugovecnost, rodnost, kvalitet plodova i na ukupnu rentabilnost gajenja ribizle, posebno crne.

Crna ribizla (a i druge dve) najbolje uspeva i rada u humidnim planinskim podrucjima nadmorske visine od 600 do 800 m koja se odlikuju prohladnim letom, velikom kolicinom padavina i visokom prirodnom vlažnošcu vazduha. Uz to biljke treba da su dobro osvetljene i zašticene od jakih vetrova. Ribizla ne podnosi jaku insolaciju ali ni zasenu, jer tada osnovne grane ogoljevaju i pogoršava se kvalitet plodova, a krajnji ishod je njen kraci životni vek.

Ribizla dobro podnosi niske zimske temperature, narocito crna u toku dubokog zimskog odmora cak i do – 30°C. Cvetovi vodecih sorti ribizle mogu da izdrže temperature vazduha i do – 6°C bez oštecenja što je dobro u slucajevima kada eventualno dode do takvih pojava .

Ribizla, posebno crna, je osetljiva prema velikim vrucinama i pripekama kao i dužim sušnim intervalima što dovodi do paleža i prevremenog otpadanja lišca.

Za ribizlu su najpovoljnije srednje letnje temperature vazduha od 17 do 18°C . U pogledu potreba za vodom ribizla je hidrofilna biljka i zahtevnija je od maline i drugih jagodastih vocaka. Kolicina padavina od najmanje 800 mm godišnje u jednom podrucju omogucuju rentabilno gajenje ove vocke. Od toga je potrebno bar 400 mm u toku vegetacije po mogucstvu što ravnomernije rasporedeno. Zasade ne treba podizati na lokacijama koje su direktno izložene hladnim i pojacanim vetrovima narocito, zapadnim i severnim.

Zemljište - Ribizla je najzahtevnija kultura iz grupe jagodastih vocaka kad su u pitanju zemljišta. Njoj pogoduju duboka, srednje teška, sveža, umereno vlažna i dobro drenirana – strukturna zemljišta slabo kisele reakcije (pH 5,5 do 6,5), bogata humusom i biogenim elementima, a narocito kalijumom i fosforom. Ne podnosi suviše laka, peskovita i alkalna zemljišta, a takode ni teška, zbijena i ilovasta sa ekstremno kiselom reakcijom. Po tipu zemljišta ribizli odgovaraju gajnjace, deluvijalni nanosi i aluvijalne ledine a manje su pogodna ali se mogu popravkom lako dovesti na potrebni nivo lake smonice i smeda planinska zemljišta . Zemljišta treba da su bez višegodišnjih korova. Pre podizanja zasada valja uraditi hemijsko pedološke analize zemljišta namenjenog za gajenje ribizle.

Priprema zemljišta za sadnju

Eksploatacioni period ribizle je 20 i više godina odnosno ona ostaje na jednom mestu i više od tog perioda. Zbog toga treba valjano pripremiti zemljište za sadnju ribizle jer od toga zavisi dugovecnost i produktivnost zasada. S obzirom na dubinu prostiranja korena ribizle duboko oranje ili rigolovanje izvesti do dubine od 35 – 40 cm niz nagib. Ako je nagib veliki i prelazo 5°, oranje obaviti ukoso tako da ne bude zadržavanja vode a da se istovremeno postigne njeno lagano oticanje bez erozije.

Posle dubokog oranja (tokom prve polovine septembra) zemljište treba da odleži oko mesec dana da ispuca i da se usitni. Zatim se pristupa njegovoj daljoj pripremi koja se sastoji u iznošenju i rasturanju stajnjaka i njegovom zaoravanju, odnosno mešanju sa zemljom putem frezerovanja. Na osnovu stanja humusa u zemljištu potrebna kolicina je 30 do 50 t/ha dobro zgorelog ovcijeg ili govedeg stajnjaka. U isto vreme treba dodati i sredstva za kalcifikaciju ako je zemljište kiselo.

Kultiviranje ili frezerovanje kombinovano sa setvospremacem za završnu finu obradu zemljišta izvodi se neposredno pred samu sadnju bilo u jesen ili u prolece.

Izbor sadnog materijala

Sadni materijal treba da je zdrav, sortno cist i fizicki dobro razvijen, odnosno da zadovoljava norme standarda predvidene za ovu vocnu vrstu. Sadnica (ožiljeni prporak) treba da ima 1 do 3 letorasta dužine 20 do 30 cm, debljine najmanje 10 mm pri osnovi i sa najmanje 3 do 5 zrakasto rasporedenih žila dužine 15 do 25 cm. Sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: certifikat o sortnoj cistoci i fitosanitarno uverenje o zdravstvenom stanju.

Nacin gajenja ribizle

Najcešci sistem gajenja ribizle je u jednoredu u neprekidnom nizu bez naslona a pojedinacne biljke u obliku žbuna. Optimalno rastojanje u zasadu je 2,5 m izmedu redova i 1 m u redu izmedu biljaka (2,5 x 1m) odnosno 4.000 biljaka po hektaru. Time se obezbeduje maksimalno korišcenje životnog prostora, dobar i nesmetan prolaz mehanizacije a pri ovakvom sklopu biljaka postižu se maksimalni prinosi po hektaru (preko 20 t).

Sadnja ribizle

Sadnja se može obavljati u jesen od otpadanja lišca pa do kretanja vegetacije u prolece. U principu daleko je bolja jesenja sadnja s obzirom na rano kretanje vegetacije ove vocke. Za sadnju kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm.

Pre sadnje treba izvršiti pripremu sadnice tako što se ona pregleda, sa nje odstrane polomljene i oštecene žile i ošteceni nadzemni delovi. Zatim se žile skracuju na dužinu 10 do 15 cm a ako su krace samo im se obnovi rez. Sadnica se stavlja u neposredno pre sadnje otvorene rupe, nekoliko cm (3 do 5) dublje nego što je bila u rasadniku, zatim se prodrma da zemlja zade oko žila i lagano nagazi. Potom se vrati ostatak zemlje i oko sadnice napravi ravnina oblika cinije za zadržavanje vode. Nastojati da sadnica stoji uspravno Po završenoj sadnji dodati oko svake sadnice po 100 do 120 g (jedna šaka) kompleksnog mineralnog dubriva NPK 10:12:26 ili 8:16:24. Pri prolecnoj sadnji obavezno je zalivanje sa 3 do 5 l vode po sadnici.

Nega zasada u podizanju

Rano u prolece po otapanju snega izvršiti prvo plitko prašenje izmedu redova a u redu pažljivo plevljenje korova. Tokom leta, obavice se nekoliko prašenja i plevljenja korova (3 do 4) kako bi se zasad normalno razvijao. Upotreba herbicida se ne preporucuje.

Pre drugog prašenja a po prijemu sadnica treba razbaciti po zasadu oko 150 kg prihranskog azotnog dubriva KAN (oko 50 g po sadnici) ili amonijumsulfata. Ovo se može izvesti i u dva navrata sa po polovinom doze. Prekracivanje (rezidba) posadenih sadnica ribizle obavlja se rano u prolece po otapanju snega i prvog prašenja a u svakom slucaju pre kretanja vegetacije. Sadnice se skracuju na 3 do 4 vidljiva pupoljka. Zaštitna prskanja (3 do 4) sprovode se prema potrebi.

U toku prve godine u medurednom prostoru preporucuje se gajenje pasulja cucavca, graška, industrijske boranije i sl. a nije dozvoljeno gajenje krompira, jagode, kukuruza i sl.

U slucaju izražene suše potrebno je izvršiti navodnjavanje sa kolicinom od 5 do 10 l vode po jednoj biljci što zavisi od stepena suše i spoljnih temperatura.

Na kraju prve godine nege zasada treba izvršiti dubrenje osnovnim kompleksnim mineralnim dubrivom NPK 10:12:26 + 3% MgO ("Krtolin") u kolicini 400 do 500 kg/ha odnosno oko 100 do 120 g po biljci. Vreme primene uskladiti sa spoljnim uslovima. Rasturanje se može obaviti i kad je sneg manji do 10 cm pod uslovom da je moguce kretanje po njemu.

Nega ribizle u drugoj i trecoj godini posle sadnje slicna je kao i u prvoj godini uz veci utrošak radne snage, dubriva i hemijskih sredstava saglasno razvijenosti žbunova.

Na kraju trece odnosno na pocetku cetvrte godine na dobro razvijenom žbunu ribizle treba da ima 5 do 6 jednogodišnjih, 5 do 6 dvogodišnjih i 4 do 5 trogodišnjih grana.

U trecoj godini ocekuju se prvi prinosi od po 1 do 1,2 kg po žbunu što iznosi 4 do 5 t/ha.

Nega zasada u punoj eksploataciji

Zasad ribizle ima relativno dug eksploatacioni period oko 20 godina i da bi sav taj period redovno i obilno plodonosio potrebno je svake godine primeniti punu agrotehniku koja se sastoji u rezidbi, dubrenju, obradi i održavanju zemljišta bez korova, navodnjavanju i zaštiti zasada od prouzrokovaca bolesti i štetocina. Rezidba ribizle je specificna i veoma znacajna mera. Od nje zavisi rodnost, kvalitet plodova i dugovecnost zasada.

Osnovni cilj rezidbe je pravilan raspored grana odredene starosti koji obezbeduje dobro provetravanje i osuncavanje citavog žbuna. Nije poželjno ni da se mnogo uklanja sredina žbuna zato što se smanjuje rodno drvo i umanjuje prinos. U žbunu ne treba da ima grana i stabala starijih od cetiri godine. Rezidba na rod obavlja se u periodu dubokog mirovanja a najkasnije do kraja marta. Ne sme se kasniti jer se pupoljci ribizle razvijaju dosta rano, dobro nabubre i lako se osipaju.

Ðubrenje zasada ribizle u punoj eksploataciji ima za cilj obnovu i porast novih bujnih grana svake godine i obezbedenje redovnih visokih prinosa. Organsko dubrivo – stajnjak primenjuje se svake trece godine u kolicini 30 do 40 t po hektaru. Rastura se u jesen (sredinom oktobra) i odmah zaorava ili zafrezeruje na dubinu od 15 do 20 cm.

Osnovno dubrenje zasada ribizle mineralnim dubrivima obavlja se krajem jeseni i pocetkom zime odnosno u drugoj polovini novembra, u decembru i eventualno pocetkom januara. Za to se preporucuje NPK 7:14:21 ili 10:12:26 + 3%MgO poznat pod nazivom "krtolin". Ako se svake trece godine unosi stajnjak dovoljno je 400 do 500 kg/ha NPK dubriva a ako izostaje unošenje stajnjaka kolicina se povecava na 600 do 800 kg/ha mineralnog NPK dubriva. Prihranjivanje ribizle izvodi se azotnim dubrivima koja zbog blage kiselosti zemljišta treba da su alkalne reakcije. Za to je najpogodniji KAN i amonijumsulfat Obavlja se u dva navrata. Prvo prihranjivanje u fazi kretanja vegetacije sa oko 400 kg/ha (oko 100 g po žbunu) i drugo u fazi precvetavanja sa još 200 kg/ha odnosno 50 g po žbunu. I jedno i drugo rasturaju se duž celog reda u širini od 1 m.

Osnovna obrada zemljišta izvodi se u jesen (sredina oktobra) plitkim oranjem ili tanjiranjem zemljišta tanjiracama na dubini 12 do 15 cm pri tome vodeci racuna na dovoljnu udaljenost od žbunova da bi se izbeglo njihovo povredivanje. U godinama kada se unosi stajnjak dubina treba da je nešto veca od 15 do 20 cm. Dopunska (plitka) obrada obavlja se u više navrata a najcešce cetiri puta u toku vegetacije. Od stepena zakorovljenosti i od padavina zavisi da li ce to biti veci ili manji broj prašenja.

Navodnjavanje zasada ribizle je obavezna mera posebno u sušnim i izrazito sušnim godinama. Najpogodniji je sistem "kap po kap" sa kapaljkama na svakih 10 cm udaljenosti ili eventualno isti sistem sa mini rasprskivacima. Za redovno plodonošenje najcešce su dovoljna cetiri navodnjavanja ribizle i to: prvo zalivanje polovinom aprila, drugo pred cvetanje, trece pred pocetak zrenja i cetvrto odmah posle berbe. Norme zalivanja su od 400 do 500 ml/ha.

Zaštitu ribizle treba sprovesti prema programu koji je prilagoden da najefikasnije suzbije širenje ekonomski najznacajnijih bolesti i štetocina a da pri tom plodovi imaju što manje ostataka pesticida i da se najmanje zagadi ekološka sredina.

Orijentacioni program zaštite ribizle
R.b Faza razvoja – vreme primene Bolesti i štetocine Preparat Koncentracija
1 Bubrenje i otvaranje pupoljaka Antraknoza, rda , lisna pegavost, grinje i vaši Bakrocid ili Bak. oksihlorid Galpar 0,6%
0,6%
0,5%
2 Porast letorasta pred cvetanje Pepelnica, rda, antraknoza, grinje i vaši Rubigan
Benomil
Tionex
0,04%
0,1%
0,2%
3 Precvetavanje Rda, antraknoza, pepelnica, pedomerka, galice, staklokrilac i vaši Mankogal 80
Baykor 300 E,
Fenitrotion 50
Decis EC
0,3%
0,1%
0,2%
0,1%
4 Posle berbe Rda, pepelnica, antraknoza, grinje i pedomerke Bakrocid *
Venturin
Nisuron,
Nurel D
0,5%
0,3%
0,1%
0,1%
5 Opadanje lišca Razne bolesti Bordovska corba 3%
* preparat se ne meša sa ostalim
Orijentaciona kolicina vode je 700 do 800 l/ha.


Berba ribizle

Ribizla ima nežne i osetljive plodove koji posle berbe nemaju sposobnost da naknadno dozrevaju. Zbog toga se mora pravilno odrediti momenat berbe a to je kad su plodovi zreli ali ne i prezreli. Vecina sorti ribizle sazreva ujednaceno pa se berba može obavljati jednokratno a najviše u dva navrata..

Jedan radnik može da nabere 4 do 6 kg plodova na sat odnosno 40 do 60 kg za desetocasovno radno vreme Berbu ne treba obavljati u jutarnjim casovima ako ima rose niti po velikim vrucinama u podnevnim satima.

Prof. dr Mihailo Nikolic




Sorte crne ribizle

Ben Lomond (Ben Lomond) -. Karakteriše je kompaktan žbun srednje bujnosti, sa blago razvedenim granama. Otporna je sorta prema prouzrokovacu pepelnice (Sphaerotheca mors-uvae) i poznim mrazevima. Samooplodna je sorta u visokom stepenu i vrlo rodna. Vreme sazrevanja je srednje rano, nekoliko dana pre sorte Baldwin.

Ben nivis (Ben Nevis) - sestrinska je sorta sa Ben Lomond. Žbun ove sorte je umereno bujan i uspravan. Pokazuje otpornost prema poznim mrazevima i pepelnici. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Vreme sazrevanja je srednje rano, nekoliko dana pre sorte Baldwin. Bobice su srednje krupne (0,96 g), loptaste, cvrste, tamnomrke i kvalitetne. U grozdicu se nalazi po 6,2 bobice, koje ujednaceno sazrevaju i ne otpadaju pred berbu. Mehanizovana berba se uspešno obavlja. Plodovi se najviše koriste za spravljanje džema i soka.

Blek rivord (Black Reward) -. Daje bujan žbun, više raširen.Osetljiva je na pepelnicu. Nešto kasnije cveta od sorte Baldwin, što je znacajno za eventualno izbegavanje kasnih mrazeva. Vrlo je rodna sorta. U našim uslovima sazreva srednje rano, nekoliko dana pre sorte Baldwin. Bobice su srednje krupne (0,89 g), tamnomrke i cvrste.. Nedostatak ove sorte je što sok nije dovoljno obojen, pa ga treba mešati sa sokom drugih bolje obojenih sorata crne ribizle(tzv. bojadisera).

Cacanska crna - Formira bujan žbun, sa granama koje se u pocetku razvijaju uspravno, a kasnije pod teretom roda dobijaju raširenu formu. Otporna je prema prouzrokovacu antraknoze (Pseudopeziza ribis). Cveta i sazreva srednje rano, istovremeno sa sortom Baldwin. Grozdici su dugi, sa prosecno 8,5 srednje krupnih bobica (0,82 g). Zrele bobice se lako odvajaju od peteljke, ali ne otpadaju same. Pogodna je za mehanizovanu berbu.

Sorte crvene ribizle

Detvan (Detvan) - Karakteriše je bujan žbun, sa jakim granama. Otporna je prema poznim mrazevima i bolestima. Odlicno se razmnožava reznicama. U visokom stepenu je samooplodna i vrlo rodna. U našim uslovima pocinje da cveta u prvoj dekadi aprila, a sazreva od kraja maja meseca. Bobice su srednje krupne (0,62 g), tamnocrvene, slatkonakisele i ravnomerno rasporedene u vrlo dugim grozdicima (80 mm).

Tatran (Tatran) - Žbun je bujan, sa dugim osnovnim granama koje su dobro obrasle bocnim granama. Otporna je prema poznim prolecnim mrazevima jer cveta nekoliko dana kasnije od prethodne sorte. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Vreme zrenja plodova je tokom prve dekade jula meseca. Grozdici su vrlo dugi sa prosecno 23 bobice, koje su srednje krupne (0,58 g), crveno obojene i kisele.

Industrija - Hajnemans rote špetleze (Hainemanns Rote Spatlese)- Odlikuje se žbunom velike bujnosti i rodnosti. Otporna je prema prouzrokovacima bolesti i lisnim vašima. Cveta kasno tako da izbegava pozne prolecne mrazeve. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Prinos u našim uslovima se krece i do 3 vagona po ha. Sazreva vrlo kasno i zrele bobice se dugo mogu zadržati na žbunu

Sorte bele ribizle

Primus (Primus) –Žbun je srednje bujan do bujan, kompaktan. Rodne grancice su tanke, kratke i dosta gusto rasporedene. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. U našim uslovima cveta prosecno pocetkom druge dekade aprila, a sazreva tokom trece dekade juna i prve dekade jula meseca. Grozdici su dugi (88 mm) i na njima je rasporedeno od 17 do 30 bobica, koje su beložute boje i slatkonakiselog ukusa

Blanka (Blanka) –. Žbun je srednje bujan i dosta širok, sa srednje dugim i jakim granama. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Cveta i sazreva nekoliko dana posle sorte Primus. Grozdici su vrlo dugi i sastoje se od 24 do 43 bobice. One su srednje krupne (oko 0,58 g), žutobele boje, providne i nakisele.

Mr Jasminka Milivojevic

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu