Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
Poljoprivredni list br. 27 - 28.

<<< Pogledajte ostale clanke poljoprivrednog lista

Tikve, poreklo i privredni znacaj

Vrste iz roda Cucurbita (tikve) poreklom su sa širokog geografskog prostora, od centralnih podrucja Amerike, do suptropskih oblasti Afrike i Azije. Tako je stocna tikva donešena iz Meksika gdje su je narodi Amerike gajili u združenoj setvi sa kukuruzom i pasuljem. I pored znacajnih klimatskih razlika u odnosu na zemlju porekla, ova biljka se brzo odomacila u nas i doskora je redovno usejavana u kukuruz.


Upotrebom selektivnih herbicida u proizvodnji, naši poljoprivredni proizvodaci su uglavnom prestali gajiti stocne tikve. Pored zvanicnog naziva stocna tikva, u narodu je poznata kao buca, budimka, misiraca, ludaja, žuta tikva i dr. Strucni (naucni) naziv je Cucurbita pepo L., a engleski field pumpkin. Ovde treba praviti razliku izmedu nje i vrlo srodne joj vrste ciji je strucni naziv Cucurbita maxima Duch. Ex Lam., koju u narodu nazivaju bundeva, bela tikva, bela bundeva, bundeva pecenka ili dulek, engleski naziv je winter squash. Ova vrsta poreklom je iz Azije. Iz Amerike potice još jedna privredno znacajna vrsta, to je muskatna tikva, odnosno Cucurbita moschata Duch. Et Poir. Nekad je puno gajena vrsta tikva sudovnjaca ili lagenarija (engl. gourd) ciji strucni naziv je Lagenaria siceraria Mol. Njeni plodovi su, osušeni, korišceni kao posude, a danas se ona gaji kao dekorativna biljka ili za jelo, kada su plodovi još nedozreli. Ovoj skupini treba dodati i lufu, Luffa cilindica Roemer, iz cijih plodova se vadi meso u vidu sunderastog tkiva prošarano celuloznim vlaknima. Kada ga ocistimo od semena i osušimo dobijamo sunder koji koristimo za pranje i masažu tela u cilju poboljšavanja cirkulacije krvi i otklanjanja ostataka istrošene kože.

Danas, ova vrlo korisna ratarska biljka, dobija sve veci privredn znacaj, posebno kada je bolje proucena njena hranljiva, dijetetska i lekovita vrednost. Biljku možemo iskorišcavati na više nacina. Socno meso plodišta vrlo je pogodno za ishranu domacih životinja tokom zime kada ono predstavlja najznacajniju svežu stocnu hranu. Iako ima manje hranljivih materija meso se odlikuje velikom dijetetskom i vitaminskom vrednošcu. U savremenoj tehnologiji prerade socno plodište stocne tikve, i ostalih vrsta ovog roda, iskorišcava se za proizvodnju džemova, marmelada, vocnih sokova i ostalih prehrambenih proizvoda znacajne hranljive i vitaminske vrednosti. U domacinstvu se od nedozrelih ili zrelih plodova može napraviti veliki broj ukusnih jela.

Nadzemna biomasa, vreže predstavljaju dobru kabastu stocnu hranu kao svežu ili za spravljanje silaže.

Stocna tikva je jednogodišnja zeljasta biljka sa vretenastim korenovim sistemom koji se vecinom razvija u površinskom sloju zemljišta i ima veliki radijalni porast. Stablo je u sredini prazno, vrežasto, puzavo, na poprecnom preseku rebrasto i obraslo kratkim bodljama. U povoljnim uslovima uspevanja dostiže dužinu do 10 m. Listovi imaju duge peteljke i velike, srcolike liske, peterostruko urezane, obrasle sitnim dlakama i na rubu nazubljene. Cvetovi su jednopolni, žute boje i petodelne grade. Ženski su sitniji i sa jasno izraženim plodnikom, dok su muški krupniji i imaju pet prašnika. Muški cvetovi se najcešce razvijaju na glavnom stablu, a ženski na bocnim granama. Plod tikve je socna, krupna bobica cija prosecna masa iznosi 2 - 4 kg. U nekih sorti ona je znatno veca, tako da dosad najkrupnija registrovana bobica u SAD imala je masu od preko 600 kg. Najteži plod tikve u Evropi izmeren je u Belgiji na takmicenju dana tikava i bio je 444 kg. Pokožica ploda je cvrsta, boje najcešce narandžaste ili zelenkasto-crne, ali može biti i dvobojna. Ispod pokožice se nalazi sloj mesa razlicite debljine, boje žute ili narandžaste. Unutrašnjost ploda ispunjava tkivo, placenta na kome se nalaze semena (koštice), koja su najcešce bela, po obliku jajoliko-pljosnata, na rubu delimcno zadebljala i na vrhu malo zašiljena. Semena su omotana vrlo tankom spoljnom i nešto debljom unutarnjom semenjacom. Ispod semenjace se nalazi bela, zelenom pokožicom presvucena jezgra. Neke sorte stocne tikve imaju seme bez semenjace, pa je u njega jezgro obavijeno samo tankom zelenom pokožicom. Ove sorte, koje nazivamo golice, interesantne su za gajenje radi semena koje se koristi u ishrani kao snek ili za cedenje vrlo kvalitetnog i lekovitog jestivog ulja.

Botanicki, ove sorte predstavljaju mutacije stocne tikve.

U svetu se tikve gaje na velikom geografskom prostoru, od suptropskog, do umereno kontinentalnog podrucja. Proizvodnja ovih biljaka je specificna jer ih mnogi proizvodaci gaje pretežno u združenoj setvi sa kukuruzom, kao što su gajene i u praspostojbini centralnoj Americi. Površine i ukupna proizvodnja tikava u proteklom periodu pokazuje trend povecavanja, posebno kada su njeno meso i seme uvršteni u sirovine za proizvodnju zdravstveno ispravne hrane koju odlikuje velika nutritivna i zdravstvena vrednost.



Privredni znacaj

Zahvaljujuci svestranoj upotrebi u ishrani ljudi i domacih životinja, tikve imaju veliki privredni znacaj. Nutricionisti, strucnjaci za ishranu bundevu pecenku s pravom nazivaju balkanskom bananom, jer je po sastavu slicna ovom cenjenom vocu, s tom razlikom što je znatno jeftinija, a po mogucnostima razlicite primene mnogo bogatija. Plod je prijatnog ukusa i izuzetne hranljive i lekovite vrednosti

U ishrani se koriste se i cvetovi, zatim socni i mesnati delovi plodova i seme. Meso plodova može se koristiti na više nacina, peceno, zatim za spremanje razlicitih variva, za preradu u marmelade, slatka ili sokove, kao nadev za kolace i slicno. Za ovakav nacin upotrebe pogodnije je meso bundeve pecenke, dok se tikva pretežno koristi za ishranu domacih životinja tokom zimskog perioda kada predstavlja jedno od najvažnijih krmnih hraniva velike vitaminske i dijetetske vrednosti. Mladi plodovi stocne tikve, posebno tikvica, lagenarija i muskatne tikve veoma su cenjeni i za spremanje laganih obroka velike dijetetske vrednosti. Seme (10% od ukupne mase ploda) koristimo za spravljanje poslastica (sneka) ili za proizvodnju jestivog ulja, koje dobijemo hladnim postupkom. Lako je svarljivo i veoma je dobro za prelivanje salata. Pogace, ostaci posle cedenja ulja su izvanredna proteinska komponenta za koncentrovanu stocnu hranu. Vreže posle berbe tikava, takode, mogu poslužiti za ishranu domacih životinja sveže ili silirane. Tikve su i medonosne biljke koje veoma dugo cvetaju i mnogo mede.

Crno ulje tikve (buce) dobijeno postupkom hladnog cedenja u malim pogonima, na tržištima zapadne Evrope predstavlja jedan od veoma cenjenih ekoloških proizvoda sa etiketom healty food. Ovi pogoni za cedenje u današnje vreme su relativno jeftini buduci da na tim mašinama, uz jednostavne adaptacije, možemo cediti ulje iz semena gotovo svih uljanih biljaka. Ovakvi pogoni malog kapaciteta (50 kilograma semena na cas) ne zauzimaju puno prostora i lako se montiraju na seoskom gazdinstvu. Ulje dobijeno postupkom presovanja (hladnog cedenja) sadrži sve hranljive materije semena, pa ima veliku vitaminsku i nutritivnu vrednost.

Hemijski sastav ploda. Plod tikve nema veliku hranljivu vrednost, za razliku od semena koje je pravi izvor visokovrednih hranljivih materija.

Mezokarp (mesnati deo) tikve sadrži oko 93% vode, oko 5% šecera, oko 1% ukupnih proteina, oko 0,1% ulja, neznatnu kolicinu mineralnih soli sa preovladujucim kalijumom, fosforom, kalcijumom, gvoždem i manganom. Zlatno-žuto meso je, s druge strane, bogato pektinima, finim biljnim vlaknima, mikroelementima i drugim korisnim elementima i enzimima. Velika je i vitaminska vrednost plodova. Oni sadrže provitamin A, zatim vitamine grupe B (B1, B2, B3 i B6), vitamin C i folnu kiselinu. Energetska vrednost mesa je mala, pa 100 g ima samo oko 125 kJ.

Seme je hranljivije od mezokarpa za oko 20 puta a sadrži 30-40% belancevina, 45-48% ulja, 10-20% ukupnih šecera, oko 5% vode, oko 2% mineralnih soli (kalijum 383 mg%, fosfor 44 mg%, kalcijum 22 mg%, gvožde 10 mg%, selen, mangan i cink) i pektina. Bogato je vitaminima rastvorljivim u ulju (D, E, K, PP), vitaminima B1 i B2, kao i nizom zaštitnih i lekovitih sastojaka celuloze, fitosterina, fitina, fosforne kisele, salicilne kiseline i drugih.

Ulje tikve dobijeno hladnim cedenjem tamno zeleno-smede je boje, s crvenom fluorescencijom. Najviše ima linolenske kiseline, oko 45 %, zatim 25 % oleinske, 30 % palmitinske, a najmanje stearinske kiseline. Lako je svarljivo zahvaljujuci povoljnom odnosu masnih kiselina.

Uslovi uspevanja:

1. Odnos prema vodi - Tikve pripadaju skupini biljaka koje se odlikuju velikim ukupnim prinosom i velikom kolicinom vode u produktivnim organima. Za ostvarenje velikih prinosa biljke u toku vegetacionog perioda iz zemljišta usvajaju velike kolicine vode. Imaju snažno razvijen korenov sistem velike usisne moci, tako da sušu bolje podnose od vecine ratarskih biljaka. Dinamika usvajanja vode pokazuje trend povecanja u fazama zametanja i obrazovanja plodova.


Iako se odlikuju velikom otpornošcu prema suši, u ovom periodu su osetljive na nedostatak vode. U našim uslovima to je leto, pa u nekim godinama suše se mogu nepovoljno odraziti na ukupan prinos i kvalitet plodova. Tikve povoljno reaguju na navodnjavanje u periodima najvece potrošnje vode.

2. Odnos prema toploti - Toplotne sume za vegetacioni period tikve iznose 2.800oC - 3.200oC što ukazuje na termofilni karakter ovih biljaka. Potrebe u toploti su velike, vec od samog klijanja i nicanja biljaka i njihove sume se povecavaju do perioda nalivanja asimilativa u plodovima i sinteze ulja u semenu. Minimalne temperature za klijanje semena su 12oC, a optimalne 25 - 30oC. Na temperaturama ispod 12oC prestaje porast biljaka i pojavljuju se patogene gljive uzrocnici biljnih bolesti. Inace, iznikle biljke stradaju na mrazevima od -1oC, dok zreli plodovi na polju mogu izdržati do -4oC. Optimalne temperature za razvoj vegetativnih organa su 22 - 25oC, a za razvoj generativnih iznad 25oC.

3. Odnos prema svetlosti - Pored toplote tikve imaju velike potrebe i u svetlosti, ali se pojedine vrste dobro razvijaju u zaseni (na primer stocna tikva u usevu kukuruza). Da bismo ostvarili veliki prinos semena i visok sadržaj ulja, tikve golice treba gajiti u cistom usevu. Bundevu pecenku, lufu, tikvice za jelo, kao i ukrasne, takode, treba gajiti u cistom usevu, ponekad i uz cvrst oslonac kako bi se plodovi razvijali visoko iznad površine zemljišta.

4. Odnos prema zemljištu - Sve proizvodne oblike tikava trebalo bi gajiti na dubokim, plodnim i humusom bogatim zemljištima kao što su cernozemi, livadske crnice, ilovasto-glinovite smonice, ali ih možemo sejati i na lakšim peskovitim zemljištima uz uslov da obezbedimo navodnjavanje useva.

Analiza odnosa tikava prema meteorološkim i zemljišnim uslovima pokazuje da one pripadaju biljkama dobro adaptiranim na razlicite uslove uspevanja. Vredi istaci da tolerantnost biljaka prema manje povoljnim uslovima spoljne sredine i zemljišta zavisi i od forme tikava koje gajimo. Medutim, ukoliko želimo postici visoke prinose semena i biomase plodova i odlican kvalitet proizvoda, potrebno je prouciti uslove koje nam pruža svako proizvodno podrucje i uporediti ih sa uslovno optimalnim potrebama tikava. Posle sagledavanja ovih preduslova, a pre nego što cemo se odluciti za gajenje neke od formi tikava, kao dobri agrotehnicari, nastojacemo otkloniti sve moguce nedostatke kako bismo biljkama pružili najbolje uslove uspevanja. Samo tako cemo iskoristiti geneticki potencijal rodnosti ovih biljaka. Na kraju, treba istaci i da pravilan izbor sorte i nacin gajenja ce nam omoguciti da što bolje iskoristimo uslove spoljne sredine i proizvodni potencijal zemljišta. Pre izbora najpogodnije sorte trebalo bi prouciti njene proizvodne osobine pri tom koristeci se iskustvima poznatih proizvodaca ili ih proveriti u sortnim ogledima na manjim parcelama. Ovaj drugi metod provere pružio bi nam precizniji odgovor koje sorte su najpovoljnije za pojedina proizvodna podrucja, kako sa stanovišta proizvodnih osobina, tako i u pogledu adaptiranosti na uslove klime i zemljišta.

Prof. dr Ðorde Glamoclija
Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu