Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
Poljoprivredni list br. 26.

<<< Pogledajte ostale clanke poljoprivrednog lista

GENETIKA MEDONOSNE PCELE

Jedini nacin za povecanje produktivnosti i otpornosti kod naših pcela je korišcenje poboljšanog i genetski usavršenog gentskog materijala. Uspeh u poboljšanju materijala je danas skoro potpuno ostvarljiv cilj.


Naravno za to je potreban veliki trud i mukotrpan selekcijski rad. Takode je veoma bitno da se potpuno shvati suština selekcijskih principa i odgajivackih metoda u pcelarstvu. Ako se ispune svi navedeni preduslovi uspeh je veoma izvestan. Zbog toga je i želja da ovaj tekst makar u principu razjasni osnovne postulate genetike, selekcije i reprodukcije medonosne pcele Apis Mellifera carnica.

Rase medonosnih pcela ( kranjska, italijanska, kavkaska i druge rase ) se cesto posmatraju i tretiraju kao rase ostalih domacih životinja. Medutim, to nije ispravno jer se rase medonosnih pcela ne mogu strogo kontrolisano odgajati. Zato je varijabilnost kod pcela mnogo veca nego kod ostalih domacih životinja.

Sve do sredine XIX veka covek nije razumeo suštinu reprodukcije pcela. Takode, kontrolisano sparivanje matice je bilo teško razumljivo. Retka iskustva koja su dolazila sa izolovanih ostrva su bila jedina koja su to donekle objašnjavala. Sve do 1940. godine, kada je prvi put primenjeno instrumentalno osemenjivanje u pcelarstvu, izveštaji o sparivanju matice sa trutovima u kontrolisanim uslovima ( razne posude, kavezi, šatori, staklene bašte ) su bili sporadicni i obicno nisu bili verifikovani niti ponovljeni. Zato je otkrice veštackog osemenjivanja u pcelarstvu doprinelo da se zapocne sa kontrolisanim odgajivanjem pcela.

Odgajivaci medonosnih pcela su veoma brzo uvideli da pcele veoma dobro reaguju i odgovaraju na selekciju. To je naravno delom bilo i zbog toga što je covek bio na samom pocetku poboljšanja pcela uz pomoc selekcije i kontrolisanog odgajivanja medonosne pcele. Osnovni principi genetike primenjivani su i za medonosnu pcelu. Hromozomi sadrže nasledne jedinice-gene.


Specificno mesto na hromozomu gde se nalaze pojedinacni geni naziva se lokus. Razliciti oblici gena koji se javljaju na pojedinacnom lokusu se nazivaju aleli. Ženski clanovi pcelinje zajednice ( matice i pcele radilice ) se razvijaju iz oplodenih jaja koja sadrže 32 hromozoma ( dva seta po 16 hromozoma ). Muški clanovi pcelinje zasjednice ( trutovi ) razvijaju se iz neoplodenog jajeta ( proces partenogeneza ) i oni imaju samo jedan set od 16 hromozoma koji nasleduju od svoje majke.

U pocetku se partenogenezom objašnjavala polna determinacija kod medonosne pcele. Mislilo se da broj hromozoma izaziva efekat determinacije tako da dva seta hromozoma rezultiraju ženskom jedinkom a jedan set rezultira razvojem muške jedinke. Ovo logicno razmišljanje je u suštini netacno.

Istraživanjem šta ustvari izaziva šareno leglo kod inbreed linija Dr. Otto Mackensen je otkrio pravi razlog polne determinacije kod pcela. Pol kod pcela je ustvari determinisan od strane alela na pojedinacnom lokusu. Ako aleli na ovom lokusu nisu identicni iz jajeta ce se razviti ženska jedinka-matica ili pcela. Ako su aleli identicni ( kod oplodenog jajeta ) ili ako je prisutan samo jedan alel ( kod neoplodenog jajeta ) iz takvog jajeta ce se razviti trut.

Ocigledno je da šareno leglo ustvari nastaje zbog velikog broja oplodenih jaja koja imaju identicne alele na polnom lokusu a ne, kako se obicno misli, zbog nepolaganja jaja. Takva jaja pcele radilice raspoznaju i veoma ih brzo eliminišu iz legla. Kod linija pcela odgajivanih u bliskom srodstvu ( inbreed linije ) cak 50% od ukupnog broja oplodenih i položenih jaja mogu biti sa identicnim alelima na polnom lokusu. Posle uklanjanja takvih jaja leglo postaje šareno. Ova pojava je siguran znak da je rec o inbreedingu tj. pojavi koja je uzrokovana nekontrolisanim sparivanjem u najužem srodstvu.

Životinjski gameti su neoplodene jajne celije i spermatozoidi koji sadrže polovinu broja hromozoma potrebnih da bi nastala radilica odnosno matica. Segregacija je slucajno razdvajanje para hromozoma pri nastajanju gameta.

Kod vecine životinja segregacija se dešava samo u ovarijumu i u testisima. Kod pcela ovo se dešava samo u ovariumu matice. Upravo zato kod medonosne pcele svi novi gameti poticu od matice. Naglašava se termin novi jer svi trutovi umnožavaju samo postojece gamete koji poticu od matica.

Trutovi u pcelinjoj zajednici imaju 2 reproduktivne funkcije:
a) razmenjuju i produžuju maticine ženske gamete ( pojedinacno neoplodeno jaje matice majke razvija se u truta ) u oko 10 miliona identicnih muških gameta-spermatozoida.
b) služe za premeštanje umnoženih gameta do matice ( aktom sparivanja)

STRUKTURA PCELINJE ZAJEDNICE

Rodbinski odnosi unutar pcelinje zajednice se razlikuju od ostalih važnih domacih životinja i rezultat su specificnog nacina sparivanja i oplodnje, socijalne strukture i jedinstvenog razvoja trutova iz neoplodenih jaja. Pcelinje zajednice koje se nalaze u prirodi najbolje je opisati kao superfamilije. Ovakva superfamilija se satoji od:


1) jedne matice majke
2) nekoliko trutova oceva prisutnih kao sperma u spermateci matice
3) radilice i trutovi potomaka majke i oceva

Unutar superfamilije su obicno 7-10 podfamilija. Podfamilija je grupa radilica koje poticu od nekog truta. Sva sperma proizvedena od jednog truta je potpuno identicna tako da je podfamilija sastavljena od sestara koje su u mnogo bližem srodstvu nego rodene sestre kod drugih životinja. Prema tome, radilice koje poticu iz iste podfamilije cesto se nazivaju supersestre i imaju l zajednickih nasledenih gena. One primaju identicne gamete od njihovog oca i prosecno polovinu identicnih gameta od njihove majke.

Pcele radilice koje pripadaju razlicitim podfamilijama imaju istu majku ali razlicite oceve. One su polusestre i njihov rodbinski odnos je isti kao kod polusestri kod ljudi. Medutim, pošto se uglavnom braca trutovi sparuju sa istom maticom podfamilije pcela nastale ovim sparivanjem imaju medusobni odnos pre kao rodene sestre nego kao polusestre. Pri prirodnom sparivanju matica odnos rodene sestre je prosto redak slucaj u pcelinjoj zajednici.

KONTROLISANO SPARIVANJE MATICA

Odgajivaci matica širom Amerike i Evrope su u poslednjih pedesetak godina u vecoj ili manjoj meri primenjivali kontrolisano sparivanje matica. U ovom periodu se odgajilo na hiljade selekcionisanih matica i sve se više napuštao metod prirodnog izrojavanja pcela i prirodne zamene matica. Na taj nacin se pojacala kontrola pracenih i proucavanih linija matica. Potpuna kontrola sparivanja bila je moguca u izolovanim sparivalištima ili kroz primenu veštackog osemenjavanja matica.

Naravno i u uslovima koje su ispunjavala i najizolovanija sparivališta postoje nedostaci medu kojima su najznacajnija dva:

a) apsolutna kontrola sparivanja je bila skoro nemoguca i teško izvodljiva jer se matice sparuju na vecim razdaljinama van pcelinjaka
b) za svaku liniju trutova koja se koristi u odgajivackom programu potrebno je po jedno izolovano sparivalište što je prakticno neizvodljivo

Problemi kontrolisanja sparivanja su prevazideni uvodenjem veštackog osemenjivanja. U pocetku ovakvi složeni postupci odgajivanja primenjivani su u naucne i istraživacke svrhe dok u poslednje vreme sve veci broj komercijalnih odgajivaca matica u saradnji sa fakultetima i naucnim institutima primenjuju instrumentalno osemenjivanje matica.

Instrumentalna inseminacija matica prakticno ustvari i nije neki komplikovani proces. Prosto receno, to je mehanicki prenos semene tecnosti od truta do ovidukta matice. Ovo se provodi uz pomoc razlicito konstruisanih aparata za veštacko osemenjivanje matica i špriceva. Svi modeli ovog postupka obuhvataju primenu CO2 uz pomoc koga se matica omamljuje. U takvom stanju matica se postavlja u takav položaj koji omogucava da se uz pomoc šprica sakupljena i pripremljena semena tecnost ubrizga u njeno telo. Da bi covek ovladao ovom tehnikom smatra se da je potrebno da osemeni 50-100 matica.

Pri primeni ove metode sparivanja matice osnovni problemi su odgajanje trutova, držanje trutova do njihovog potpunog polnog sazrevanja ( oko 2 nedelje starosti ) odgajanje matica, koordinacija proizvodnje matica i trutova, poznavanje porekla matica.


Ponašanje veštacki osemenjenih matica razlikuje se od ponašanja prirodno sparenih matica. Prirodno sparena matica se sparuje sa 6-7 dana starosti a pocinje da polaže jaja sa 8-9 dana starosti. Kod veštackog osemenjavanja matica se osemenjuje u periodu od 2-30 dana starosti, a sa polaganjem jaja pocinje tek sa 30-50 dana starosti ( izuzetak su matice koje se tretiraju ugljen-dioksidom ). CO2 ima dvostruku ulogu: koristi se pri osemenjivanju da bi omamio maticu ali i stimuliše maticu da što pre pocne sa polaganjem jaja. Pri tom se matica stavlja u kavez, a kavez u teglu u kojoj se ubrizga CO2. Gas opija maticu i tretman traje 5-10 minuta.. Ovaj postupak se obavlja obicno 2 dana posle osemenjivanja.

Problem koji je vezan za veštacko osemenjavanje kod medonosne pcele je tehnika kolekcioniranja i cuvanja sperme visokokvalitetnih trutova. Od toga pre svega zavisi efektnost ozbiljnog odgajivackog programa. Ispitivanjem je utvrdeno da sperma koja se cuva na sobnoj temperaturi do dve nedelje pokazuje osobine koje su iste kao i kod sveže sperme. Medutim, duže cuvanje na sobnoj temperaturi smanjuje vitalnost spermatozoida. Cuvanje sperme na T ispod 0 ( u tecnom azotu na T od –196 C ) je veoma uspešna metoda cuvanja vrednog genetskog materijala. Veštacko osemenjavanje matica medonosne pcele nije do sada primenjivano na našim prostorima mada je ovaj nacin cuvanja genetski vrednijih ekotipova pcela u programu ocuvanja i unapredenja naše rase Apis mellifera carnica Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna.

ZAKLJUCAK

Za razliku od drugih autohtonih domacih vrsta životinja koje su po pravilu niskoproduktivne naša autohtona rasa pcela Apis mellifera carnica sa svojim varijetetima predstavlja jednu od najvrednijih rasa medonosnih pcela na svetu po svim karakteristikama koje odlikuju ovog socijalnog insekta ( produktivnost, mala potrošnja hrane, dobro prezimljavanje, blag temperament, odlican prolecni razvoj).

Važno je napomenuti da mnoge zemlje Balkana nemaju svoj autohtoni genetski materijal. Nesavesnim uvozom drugih rasa medonosne pcele svoj autohtoni materijal su izgubili Bugari i Rumuni.Zato je i veliki imperativ za sve odgajivace i selekcionere medonosne pcele da sacuvaju, i koliko je to moguce, usavrše našu medonosnu pcelu.

Dipl.inž Sladan Rašic
Poljoprivredni fakultet
Zemun

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu