Danas u svetu postoji preko 11 000 sorti vinove loze. Manji broj sorti (100 – 150) se komercijalno gaji na vecim površinama dok se ostale gaje sporadicno na manjim površinama, u kolekcionim zasadima ili u zasadima za potrebe tzv. "Banke gena" u vinogradarstvu. Medu sortama dominiraju vinske sorte sa preko 90 % ukupnih vinogradarskih površina a na oko 10 % površina gaje se sorte namenjene potrošnji u svežem stanju, sušenju i dr. vidovima prerade.

Sorte namenjene proizvodnji obojenih vina zastupljene su sa oko 60 % od ukupne površine pod vinskim sortama dok su bele vinske sorte zastupljene sa 40 %. Iako je proteklih 10 – 15 godina bio izraženiji trend podizanja zasada sa belim vinskim sortama one nisu postigle površine pod crnim vinskim sortama. Ponovo se u svetu pa i u Srbiji prioritet daje crnim vinskim sortama, a uzrok tome je verovatno saznanje da crna vina imaju vrednije sastojke neophodne ljudskom organizmu. Bojadiseri medu crnim vinskim sortama sadrže najvecu kolicinu bojenih materija a sem u pokožici one su sadržane i u mesnatom delu bobice. U strukturi sortimenta crnih vinskih sorti, bojadiseri ucestvuju sa 3 – 5 %. Retki su zasadi u kojima se sorte bojadiseri gaje vec se oni gaje u smeši sa ostalim crnim vinskim sortama a osnovna svrha je popravka boje vinima drugih sorti.

Antocijani kao nosioci boje u bojadiserima su zastupljeni u kolicinama koje su nekoliko puta vece od kolicina kod najcešce gajenih crnih vinskih sorti. Antocijanima se pripisuju dietetska i lekovita svojstva a mogu se koristiti u farmaceutskoj industriji, industriji boja i lakova , konzervnoj industriji i dr. otuda je znacaj sorti tipa bojadisera veliki te se ovim sortama mora pokloniti dužna pažnja.

Boja crnih vinskih sorti i sorti bojadisera potice od pet antocijana pa njen intenzitet zavisi od dominacije pojedinih. Ove supstance mogu biti vezane sa jednim šecerom (monoglukozidi) i sa dva šecera (diklukozidi). Monoglukozidi su zastupljeniji kod sorti plemenite loze (Vitis vinifera L.) dok su diglukozidi zastupljeniji kod drugih vrsti iz roda Vitis i interspecies hibrida. Cesto se prisustvo diglukozida u vecim kolicinama u groždu koristi kao dokaz hibridnog porekla neke sorte.

Sadržaj antocijana u pokožici ili mesnatom delu bobice je kod sorti genetski uslovljen ali je podložan i promenama pod uticajem ekoloških uslova. Narocito svetlosni uslovi (osuncavanje) znacajno uticu na sadržaj antocijana u groždu. Grožde iste sorte intenzivnije je obojeno u južnim krajevima u odnosu na severnije podrucje. Otuda su toplija podrucja sa više sunceve svetlosti pogodnija za gajenje crnih – obojenih sorti.

Pored antocijana u groždu a kasnije i u vinu, pogotovo sorti tipa bojadisera, imaju niz znacajnih funkcija u organizmu coveka. Najpre se navodi da oni olakšavaju cirkulaciju krvi, štite od izliva krvi u druge organe doprinoseci elasticnosti krvnih sudova. Doprinose boljem korišcenju vitamina C, otklanjanju smetnji u organima cula vida. Antocijani imaju antivirusno i antibakterijsko dejstvo.

U celini gledano sorte bojadiseri su malo zastupljeni u vinogradarstvu Srbije. Medu privatnim proizvodacima retki su oni koji imaju sortne zasade bojadisera. Uglavnom su oni zastupljeni sporadicno (po koji cokot).

Mišljenja sam da ce ubuduce, sobzirom na ponovnu vecu tražnju crnih vina, sorte bojadiseri biti znatno više zastupljeni. Medu najzastupljenijim sortama tipa bojadisera kod nas su : Alikant buše, Game bojadiser, Župski bojadiser i Krajinski bojadiser. Ostale sorte ovog tipa kod nas su manje zastupljene.

Standardne sorte bojadiseri zastupljeni kod nas

1. Alikant Buše (Alicante Bovchet) Sorta se srece pod sledecim sinonimima : Alicante Henri Bouchet, Tinto velasco, i dr. Poreklom je iz Francuske. Nastala je ukrštanjem sorti Grenaš crni i mali buše (petit Bovchet). Sorta ima srednje bujan cokot. Redovno i dobro rada a prosecni prinosi se krecu od 15000 – 20000 kg/ha. Sazreva pocetkom IV epohe. Srednje je otpornosti na bolesti, a nešto je otpornija na sivu plesan. Prema niskim temperaturama srednje je otporna, izdrži do – 20oC. Pogoduju joj srednje visoki i visoki uzgojni oblici. Zahteva mešovitu i dugu rezidbu.

Tipicno je vinska sorta, dobrog randmana soka (oko 70%). U strukturi grozda šepurina ucestvuje sa 3 – 5%, a bobice sa 95-97%. Pokožica u bobici ucestvuje sa oko 10%, semenke sa 3,0-3,5%, a meso sa 86,5-87%. Nakupi najcešce od 18-20% šecera u širi i 7-10 g/l ukupnih kiselina. Intenzivna obojenost šire i sadržaj dosta kiselina daju vinu osvežavajuci karakter. Pogodna je za proizvodnju bezalkoholnih sokova. Uglavnom se koristi za kupažu radi poravke boje drugim crnim vinskim sortama. Cista sortna vina su vrlo trpka i nakisela, pa se retko srecu.

2. Game bojadiser (Gamay Tehtvrier) Sorta se može sresti pod sledecim sinonimima : Gamay freaux, tehtvrier, Freo i dr.

Poreklom je iz Francuske. Verovatno se radi o klonu sorte Game crni.

Sorta ima srednje bijan cokot. Relativno visokih prinosa grožda. Prosecni prinosi se krecu od 13 – 15000 kg/ha. Manje je prinosna od Alikant Bušea. Sazreva pocetkom III epohe. Srednje otpornosti na plamenjacu i pepelnicu, dok je prema sivoj plesni slabije otporna pa u kišnim jesenima vrlo lako strada. Prema niskim temperaturama zimi je dobre otpornosti, izdrži do – 24oC. Pogoduju joj srednje visoki i visoki uzgojni oblici. Zahteva mešovitu i dugu rezidbu. Tipicno je vinska sorta tipa bojadisera. Ucešce šepurine u grozdu je do 4%, a bobica oko 96%. Pokožice u bobici ima oko 8-10%, semenki oko 3%, a mesa oko 87%. Sadržaj šecera u širi krece se najcešce od 18-21 %, a sadržaj ukupnih kiselina 7-9 g/l. Ima intenzivno obojen sok, te se može koristiti i za spravljanje bezalkoholnih sokova od grožda. Vina su joj intenzivno obojena, trpka, nakisela. Najcešce se koristi za kupažu radi popravke boje drugim vinskim sortama.

3. Zacinak Naziva se još i zacinjak, Krajinsko crno, Negotinsko crno.

Sorta je nepoznatog porekla. Smatra se autohtonom sortom srbije i to Negotinske Krajine.

Sorta je srednje bujnog cokota. Uglavnom je srednje prinosna sorta. Prosecni prinosi krecu se od 8 – 12000 kg/ha. Sazreva pozno u III epohi. Slabe je otpornosti na plamenjacu, a srednje otpornosti na pepelnicu i sivu plesan. Prema niskim temperaturama relativno je dobre otpornosti. Pogoduju joj srednje visoki uzgojni oblici, mada se gaji na niskim uzgojnim oblicima, reže se kratko.

Zacinak je vinska sorta blago obojenog soka. Ucešce bobica u grozdu je do 97%, a šepurine oko 3%. Pokožice u bobici ima oko 8%, semenki 2,5-3,0%, a mesa oko 87-90%. Randman soka je 70-75%. Nakupi najcešce od 18-20% šecera i 6-8 g/l ukupnih kiselina. Retko se srecu cista sortna vina, vec se koristi za kupažu sa drugim vinskim sortama, radi popravke boje.

Nove jugoslovenske sorte tipa bojadisera

1. Župski bojadiser Relativno je novija sorta tipa bojadisera, stvorena kod nas. Nastala je ukrštanjem sorti Alikant buše i Game crni. Cokot je srednje bijan. Sorta je vrlo prinosna. Prosecni prinosi grožda se krecu od 15 – 20000 kg/ha. Grožde sazreva u III epohi, pozna je sorta. Srednje otporna prema najvažnijim bolestima i štetocinama. Prema niskim temperaturama osrednje je otpornosti. Zahteva mešovitu rezidbu, a pogoduju joj uzgojni oblici sa srednje visokim i visokim stablom.

Tipicno je vinska sorta. Ucešce šepurine u grozdu oko 3,5%, a bobica 96,5%. Pokožica u bobici ucestvuje sa 10-11 %, semenka sa 2,5-3 %, a meso 86,5 – 87%. Šira je vrlo obojena. Sadržaj šecera u širi se krece od 19-21 %, a ukupnih kiselina u širi ima od 8 – 10 g/l. Pogodna je za spravljanje bezalkoholnih sokova od grožda. Vina ove sorte su dosta harmonicna. Podsecaju na vina Gamea crnog. Najcešce se koristi za kupažu.

2. Krajinski bojadiser Novija je sorta tipa bojadisera. Stvorena je ukrštanjem sorti Game crni i Game bojadiser.

Odlikuje se dosta bujnim cokotom. Vrlo je prinosna sorta. Prosecni prinosi grožda dostižu do 20000 kg/ha. Grožde sazreva u III epohi. Slabije je otpornosti na plamenjacu, a prema pepelnici i sivoj plesni ispoljava dosta dobru otpornost. Srednje je osetljiva na niske zimske temperature. Zahteva mešovitu rezidbu.

Sorta ima vrlo dobar randman. U grozdu šepurina ucestvuje sa 3%, a bobica 97 %. U bobici pokožica ucestvuje sa 10 %, semenke 3 %, a meso 87 %. Nakuplja od 18 – 22% šecera u širi i 7 – 10 g/l ukupnih kiselina. Šira je vrlo obojena, osvežavajuceg ukusa. Najcešce se koristi za kupažu radi popravke boje drugim vinskim sortama.

Novije sorte bojadiseri tipa interspecies

Alicant Terac 20 Sorta Alicant Terac 20 srece se i pod sinonimom Teraca. To je sorta tipa interspecies hibrida dobijena je ukrštanjem Alicant Bušea i V. Rupestris.

Odlikuje se srednje krupnim listom, trodelnim, sjajnim, bez malja. Grozd je srednje krupan do 150 g, dosta rehuljav. Bobica je sitna ili srednje krupna, vrlo obojene pokožice, obojenog mesa. Meso je socno bez osobenog hibridnog mirisa.

Vrlo je rodna sorta, prosecni prinosi grožda dostižu 20 t/ha. Sorta je potpuno otporna na plamenjacu, a može se gajiti i nekalemljena. Nakuplja do 18 % šecera i 10 g/l ukupnih kiselina. Zbog intenzivno obojenog soka koristi se za kupažu radi popravke boje drugim vinskim sortama.

Oberlin noir (Oberlin 595) Sorta je nastala ukrštanjem V. Vinifera (Gamay) x V. Riparia.

Ima krupan petodelan list. Grozd je sitan, cilindricnog oblika, srednje zbijen. Bobica je sitna, malo izdužena, tamno plave pokožice. Sok je intenzivno obojen.

Cokot je srednje bujan, srednje je prinosna sorta. Odlikuje se vrlo dobrom otpornošcu na pepelnicu i plamenjacu. Sazreva rano u I epohi. Daje vrlo obojena vina sa dosta alkohola.

Seibel 8357 – Colobel Ima srednje krupan, ceo list. Grozd je srednje krupan (150 g), cilindrican, dosta zbijen. Bobica je srednje krupna, blago izdužena, tamno plave pokožice, slabije obojenog mesa. Bujna je sorta, vrlo izražene rodnosti. Prinosi grožda se krecu od 14 t / ha. Sazreva u II epohi. Nakupi do 20 % šecera i oko 9 – 10 g/l ukupnih kiselina. Otpornost na plamenjacu je izražena.

Seibel 8743 – Seinoir Jedan je od Seibelovih hibrida dobijen ukrštanjem više sejanaca. Odlikuje se vrlo krupnim listom koji je trodelan. Lastar je svetlo crvene boje. Grozd je mali, zbijen. Bobica je sitna, tamno plave pokožice, obojenog mesa. Cokot je srednje bujan, srednje prinosna je sorta. Otporna je na plamenjacu i izražene otpornosti na pepelnicu. Daje vrlo obojena vina. Koristi se dosta za spravljanje žestokih alkoholnih pica.

Rubi red Nova Kalifornijska sorta bojadiser tipa interspecies hibrida. Smatra se jednom od najboljih sorti bojadisera. Po kvalitetu grozda i vina vrlo bliska sorti Game bojadiser. Znatno je rodnija od Game bojadisera. Sem toga, odlikuje se vrlo dobrom otpornošcu na niske zimske temperature.

Evita Nova je jugoslovenska sorta tipa bojadisera, dobijena meduvrsnim ukrštanjem. Ima bujan cokot. Dobro i obilno rada. Grozd je srednje krupan, srednje zbijen. Bobica je srednje krupna, neznatno ovalna, pokožica je tamno plave boje. Sok je intenzivno obojen. Sazreva u III epohi. Vrlo je otporna na niske temperature. Prema plamenjaci i sivoj plesni je vrlo otporna, a prema pepelnici srednje otpornosti. Nakuplja dosta šecera i zadržava visoke ukupne kiseline. Pogodna je za spravljanje bezalkoholnih sokova od grožda, kao i destilata i lozovaca.

Prof. dr Dragoljub Žunic