Postovani prijatelji,

stanovnici Srbije danas zive najbednije u Evropi! To je strasna cinjenica! Jos strasnije je to sto mi imamo izvanredne uslove za mnogo bolji zivot ali ih nismo (dovoljno) svesni!

To sto mi nismo svesni mogucnosti za bolji zivot nije zbog toga sto je u pitanju neka visa matematika, za vecinu neshvatljiva, nego sto se ovom pitanju ne posvecuje dovoljno paznje! Ovome paznju ne posvecuje skoro niko: politicari, mediji, nevladine organizacije, zemljoradnicke zadruge, dijaspora, crkva¦

To znaci da bi trebalo da se udruze oni koji sada zive najlosije a mogu da promene ovo stanje. To su svi stanovnici sela i veliki broj stanovnika gradjana. To ste Vi LICNO “ postovani citaoce.

Siguran sam da bi svako normalan bio spreman da ucini nesto malo kako bi sebi i svojoj deci omogucio bolji zivot, kad bi zna o cemu se radi i sta je potrebno da uradi!

Zbog toga “ vise paznje, molim!

Srbija tesko moze da konkurise razvijenim zemljama u proizvodnji aviona, automobile, kompjutera¦ To bi trebalo da je svakome jasno.

Kad se pogleda geografska karta Srbije jasno se vidi da mi imamo izvanredne prirodne uslove za poljoprivredu i turizam. Izmedju ove dve grane privrede postoji cvrsta veza. Turizmu su neophodni poljoprivredni proizvodi i to tokom citave godine a poljoprivredi su potrebni potrosaci! Kad je u pitanju SEOSKI TURIZAM onda je ta veza jos cvrsca “ turisti bi i boravili u selima i ucestvovali u svakodnevnim aktivnostima.

Zbog te velike povezanosti poljoprivrede i turizma logicno je i da se na cisto poljoprivrednom sajtu nadje mesto za pitanja vezana za turizam.

Kako je u pitanju realna mogucnost boljeg zivota u Srbiji nadam se da ce posetioci sajta www.poljoberza.net biti zainteresovani da sagledaju te mogucnosti i svojim konkretnim aktivnostima uticu na bolji zivot svoje dece.

Ovde moram da napomenem da Vi, postovani prijatelji, mozete da promenite ovo tesko ekonomsko stanje u Srbiji, samo ako to zelite! Jas am siguran da biste Vi to pozeleli samo kad biste shvatili problem koji je u pitanju i kada biste znali nacin kako da to uradite!

Ja cu pokusati da Vas s time upoznam.

Kao diplomirani turizmolog koji se 21 godinu bori za seoski turizam u Srbiji ja dokazujem da je ovaj vid turizma najveca mogucnost Srbije za bolji zivot!!!

Ovo cu pokusati da objasnim kroz odgovore na tri pitanja:

1. Kolika korist bi bila za seosko domacinstvo i citavu Srbiju od razvijenog seoskog turizma?
2. Zbog cega bi stranci rado dolazili da se odmaraju u uredjenim selima Srbije?
3. Sta je potrebno da mi uradimo kako bismo iskoristili svoje potencijale za bolji zivot svih?


Ovo je od sustinske vaznosti pa Vas najljubaznije molim da s paznjom procitate te odgovore!



Kolika korist bi bila za seosko domacinstvo i citavu Srbiju od razvijenog seoskog turizma?

Ovo mozemo da sagledamo kroz jedan hipoteticki primer:

Ako bi jedno seosko domacinstvo imalo samo dve sobe sa po dva lezaja i izdavalo ih strancima 200 dana godisnje po ceni od samo 20 evra za pun pansion “ ostvarilo bi prihod od 16.000 evra. Ako bi se seoskim turizmom u Srbiji bavilo samo 10% seoskih doma‡instava (a ima ih oko milion) tada bi Srbija ostvarila prihod od 1.6 milijardi evra godiˇnje! Medjutim, seosko domacinstvo moze imati i desetak soba, cena pansiona mogla bi da bude i 40 evra, broj dana mogao bi da bude 365 a seoskim turizmom moglo bi da se bavi i vise od 10% seoskih domacinstava!!!

Visestruko bi se povecala proizvodnja u skoro svim granama privrede! Srbija bi mogla, teoretski, da godiˇnje ostvaruje prihod i viˇe od deset milijardi evra!

Medjutim, nematerijalna korist bi bila jos i veca “ zaustavilo bi se iseljavanje iz sela, zapoceo bi proces povratka iz gradova u sela, zaustavila bi se BELA KUGA¦



Zbog cega bi stranci rado dolazili da se odmaraju u uredjenim selima Srbije?


Da bi se na ovo pitanje odgovorilo mora se shvatiti da je masovni turizam nastao kao posledica velike urbanizacije i industrijalizacije!

To je osnovno! U gradovima ima mnogo betona i asfalta, visokih zgrada i automobila, guľve i buke, izduvnih gasova i smoga¦ Tempo ľivota je “ ubitacan.

A Ťovek je prirodno bice i najbolje mu je da boravi u cistoj i nezagadjenoj prirodi. Dokaz za tu tvrdnju je masovni turizam i odlazak ljudi iz gradova na nekada puste i ciste morske obale (ali i banje, planinski turisticki centri¦)!

Kad pogledate morske obale u jeku glavne turisticke sezone (u vreme pogodno za kupanje) videcete mnogo ljudi poredjanih na pesku/sljunku/steni kako svoju kozu izlazu opasnim ultravioletnim zracima “ kako bi pocrneli! Na moru je nemoguc odmor- vec samo dobar provod!

Generalni sekretar Svetske TuristiŤke Organizacije (WTO) prognozira da ce u Svetu 2020. g. biti 1.6 milijardi stranih turista, sto je duplo vise nego sto je bilo 2006.

Neminovno se postavlja pitanje “ gde ce se novi turisti odmarati za nekoliko godina? Ocigledno je da se moraju traziti novi prostori i drugacije aktivnosti za odmor!

Koji su to prostori, u Evropi, i - gde se covek moze na pravi nacin odmoriti?

Pravi odmor moguc je jedino u uslovima ciste prirode, povoljne klime i tamo gde ima mogucnosti za aktivan odmor!

Ako odmah eliminisemo Veliku Britaniju, Skandinavsko poluostrvo, zemlje severne, centralne i istocne Evrope, gde je priroda nepovoljna za odmor, onda ostaje kontinentalni deo zemalja jugozapadne Evrope i Balkansko poluostrvo, postavlja se pitanje gde ima uslova za pravi odmor?

Od svih tih zemalja Srbija ima najbolje uslove za organizovanje odmora, zbog vise razloga: odliŤan geografski polozaj, prijatna klima, raznolik reljef s prelepim pejzazima (planine, klisure, brda, proplanci, kanjoni, izvori, reke, jezera), bogat biljni i zivotinjski svet, burna istorija, mnogo spomenika iz praistorije i srednjeg veka, zivopisan folklor, tradiciju, kulinarske specijalitete i iznad svega “ veliku dusu svojih ljudi, izrazenu kroz srdacno gostoprimstvo prema svakom.

Sve ovo predstavlja izvanredne elemente od kojih se moze napraviti veliki broj interesantnih turistickih programa “ neophodnih stanovnicima razvijenih zemalja i gradova!

PraktiŤno, mi mozemo razvijati sve vidove turizma osim primorskog: seoski/ekoloski/etno, planinski/zimski, banjski, recni, jezerski, religiozni, manifestacioni, kulturni, gradski, kongresni¦

Zbog svoje industrijske i uopste ekonomske nerazvijenosti Srbija ima najbolje mogucnosti za razvoj “ SEOSKOG TURIZMA! Ovoga bismo trebali da svi budemo svesni!

Ovde treba napomenuti sledece:

1. Bivsi ministar turizma S. Milosavljevic je na otvaranju Medjunarodnog sajma turizma u Beogradu 2003. rekao sledece: śSrbija ce turiste brojati milionima a prihod od turizma milijardama evra jer je trend u svetu putovanje u manjim grupama ka selima i banjamať.
2. Sadasnji ministar turizma B. Dimitrijevic je decembra 2005. za JAT Reviju izjavio sledece: śSrbija mora razvijati cetiri turisticka proizvoda za konkurenciju na medjunarodnom trzistu: planinski, banjski, seoski i recni turizamť.
3. Evropska Agencija za Rekonstrukciju finansira projekat Neotkriveni putevi juga, kojim stanovnike juzne Srbije informise o mogucnostima za bolji zivot kroz razvoj seoskog turizma.
4. Svetska Turisticka Organizacija (WTO) preporucuje Srbiji da razvija seoski turizam (objavio RTS 05.08.2005. u Dnevniku II).
5. Sve veci broj nasih domacinstava vec se bavi seoskim turizmom (www.selo.co.yu).

Iz do sada iznetog trebalo bi da je jasno da je buducnost turizma u svetu “ seoski turizam, ali i da je seoski turizam “ ubedljivo najveca sansa Srbije za bolji zivot.

Za one kojima nije jasno sta bi ljudi iz gradova mogli da rade u nasim selima, potrebno je to malo blize objasniti.

Odmor ne znaci izlezavanje, naprotiv “ odmor znaci AKTIVAN ODMOR. To znaci da se ljudi odmaraju aktivnim ucescem u nekim drugim poslovima. Naravno, to moraju biti poslovi ili aktivnosti koje im prijaju i u koje mogu prekinuti onda kad oni to zele.

Ljudima koji rade u kancelarijama, naucnim institutima, drzavnim organima¦ neophodno je da se fizicki aktiviraju, pa cak i blago zamaraju..

Ovde moram izneti svoje licno iskustvo. Kad sam 1993. godine bio na prinudnom odmoru otisao sam u Bolec da berem voce. Iako sam morao da radim veoma mnogo da bih dobio bar nesto (bila je ogromna inflacija), tako da sam se prilicno umorio, ja sam tamo uzivao. Najlepse je bilo ujutru kad smo ulazili u vocnjak. Izlazak sunca, zelene krosnje pune zrelog voca i fizicka aktivnost cinili su me srecnim!

Zbog toga sam ubedjen da bi ogroman broj stranih turista zeleo da radi bas takve poslove, ali “ prema svojim mogucnostima.

U nasim selima covek moze da bude aktivan na veliki broj nacina. Mnogi bi zeleli samo da setaju, voze bicikl ili jasu konje kroz prelepe pejzaze, preko brda, livada, potoka, kroz sumu, vocnjake¦ Neki bi zeleli da odrze svoju kondiciju radeci teze seoske poslove: kosenje, plascenje, branje voca, pecenje rakije, mlevenje zita¦ Neko bi uzivao u cuvanju domacih zivotinja, neko bi obilazio stare zanatlije, prela, posela, svadbe, vasare, crkve, manastire¦ Neko bi zeleo da radi u dvoristu oko cveca, travnjaka, zive ograde¦ Neko bi brao pecurke, sumsko voce i lekovite trave¦ Neko bi se interesovao za pripremanje zimnice, pletenje, predenje, vez¦ Deca bi se igrala sa svojim vrsnjacima i njima bi bilo najlepse¦

Takvih mogucnosti u nasim selima ima zaista mnogo i za svakoga bi se naslo po nesto.

Za vise informacija o seoskom turizmu u Srbiji mozete posetiti web sajt: www.villageadventure.co.yu





 Sta je potrebno da mi uradimo kako bismo ove mogu‡nosti iskoristili?

Postovani prijatelji, na osnovu do sada iznetog trebalo bi da je svakome jasno da mi imamo velike mogucnosti za bolji zivot ali ih ne koristimo zbog neinformisanosti. Zbog toga je neophodno da svako ko ovo procita i shvati o cemu se radi, o tome obavesti svoje najblize: clanove porodice, familiju, komsije, prijatelje, drugove, kolege¦ i zamoli ih da i oni dalje obavestavaju ljude u svom okruzenju.

Za sada je to najvaznije. Kad se dostigne kriticna masa dobro informisanih i ljudi spremnih da se bore za svoj bolji zivot tada cu izneti koje konkretne akcije, i na koji nacin, je potrebno sprovesti!

U nadi da ce seoski turizam uskoro biti glavna privredna delatnost u Srbiji, uz Vasu pomoc, ja Vas srdacno pozdravljam.

Diplomirani turizmolog
Branislav Bajagic
www.villageadventure.co.yu
village@ptt.yu