Mladost ovde više ne stanuje

Od 1960. godine u vojvoðanskim selima 300.000 manje žitelja. Prazno više od 20.000 kuæa. Najteže u Kikindi, Žitištu, Novom Beèeju

danas nalazi na raskrsnici i prekretnici. Agrarne reforme, fenderaši, èupanje brkova, katastrofalna demografska politika i razne poluvekovne peripetije, od kojih su najèuvenija ogranièenja zemljišnog maksimuma, zakona o poreklu imovine i održavanja socijalnog mira na štetu paora, prouzrokovali su da vojvoðanska sela budu sve starija i sve praznija.

Starim i izanðalim putevima lako se ode iz sela, ali se izanðalim drumovima teško nazad vraæa. Prema poslednjem popisu stanovništva, u Vojvodini ima 412 sela sa ukupno 879.697 stanovnika i 724.108 domaæinstava. Prostom raèunicom i jednim pogledom uvða se koliko jedno domaæinstvo ima èlanova.

Iako u selima još uvek živi gotovo polovina stanovništva Vojvodine, žitelji permanetno odlaze trbuhom za kruhom, a kakva je situacija jasno je ako se zna da trenutno u Vojvodini ima gotovo 20.000 praznih kuæa, od èega najviše u selima. Ovo nije konaèan broj jer za skoro treæinu opština još nema podataka, tako da je konaèna cifra sigurno znatno veæa. Tako je u kikindskoj opštini prazno gotovo 1.900 domaæinstava, u Novom Beèeju i žitištu po 1.000, u Adi 620 , Novoj Crnji 670, žablju 450, Plandištu 400, a u Srbobranu i Sremskoj Mitrovici po trista. Preciznih podataka nema na primer za: Suboticu, Sombor, Baèku Palanku, Baèki Petrovac, Titel, Temerin, èoku ili Šid, a sigurno je da ni tu demografska slika nije ništa sjajnija.

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva od 1960. godine seosko stanovništvo Vojvodine je smanjeno sa milion i dvesta hiljada na 900.000 ili sa 70,5 na 44,3 odsto ukupnog življa Pokrajine. Gotovo petina vojvoðanskih domaæinstava ima samo jednog èlana, a i starosna struktura je veoma nepovoljna, jer najviše ima ljudi starih od 45 do 49 godina. Na drugom mestu su oni stari izmeðu 50 i 54 godine, na treæem seljani od 40 do 44 godine starosti. Prirodni priraštaj je negativan, a ljudi starijih od 60 godina ima više nego onih mlaðih od 20

Svaka prièa o razvoju poljoprivrede je apsolutno prazna ako u sebi nema i formulu za razvoj sela.Do pre dvadesetak godina važilo je pravilo da poljoprivredom treba da se bave samo oni koji nisu bili ni za školu ni za uniformu. Bilo je, doduše, i onih kojima baba nije dao da ostave pustu imovinu, ali je njih uvek bilo najmanje. Ko nema gde drugde ostajao bi na njivi, jer poljoprivreda nikada pa ni sada nije bila sreæno utoèište. Selo nikada neæe moæi samo da reši ni najosnovnije probleme, a o nekom razvoju ne treba ni govoriti.

Zbog sve veæeg broja nezaposlenih u gradovima izlaz se traži u poljoprivredi, ali to æe biti nemoguæe ostvariti ukoliko se ne obezbedi razvoj sela, ali ne samo kroz poljoprivredu veæ pre svega podizanjem pogona male privrede koji se mogu vezati za agrar , ali i ne moraju. Neophodna je i bolja kulturna i demografska politika. Putevi, vodovod, kanalizacija, deèji vrtiæi i kulturne ustanove su ono bez èega u 21. vek ne može ni selo, ni oni koji u njemu žive. Država je na potezu.

Više paora na papiru nego na njivi

Iako su brojevi i podaci neumoljivi, realnost je još crnja, jer u stvarnosti seljaka ima mnogo više na papiru nego na njivama. Statistika i popis su jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo. Gotovo je izvesno da mnoga od 720.000 vojvoðanskih seoskih domaæinstava nemaju puno veze s poljoprivredom. Jedan od kriterijuma popisa bilo je vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem, a bilo je dovoljno da neko poseduje tek deset ari pa da bude svrstan u kategoriju poljoprivredno domaæinstvo. Prema realnim procenama poljoprivredom se bavi oko 15 odsto vojvoðana od dva miliona koliko nas ima.

Subvencije seljacima umesto kraljici

Najbogatiji zemljovlasnici u Evropskoj uniji mogli bi se suoèiti sa -znaèajnim smanjenjem subvencija pošto je komesar za poljoprivredu Marijan Fišer Bul predložio redukovanje sredstava iz fondova Zajednièke poljoprivredne politike za individualne vlasnike. Potez æe, izmeðu ostalih, pogoditi britansku kraljevsku porodicu, jednu od najveæih zemljovlasnièkih u toj zemlji. Za poresku 2003-2004. godinu kraljica Elizabeta i princ èarls primili su 1,5 milion evra na ime poljoprivrednih subvencija. Fišer Bul æe stvar razmotriti krajem naredne i poèetkom 2008. godine, kako bi pomogao disciplinovanje politike pomoæi farmerima, èija sredstva èine polovinu godišnjeg budžeta Unije.

preusmeravanje sredstava s direktnog plaæanja farmerima na podršku razvoju sela, kako bismo stvorili širu osnovu zapošljavanja - rekao je Bul.

Svaki novac “oduzet” od velikih zemljovlasnika biæe preusmeren za razvoj sela, modernizaciju seoskih zajednica i zapošljavanje. Prethodni plan Evropske komisije iz 2002. je predviðao ogranièenje subvencija na 300.000 evra godišnje, što je pogodilo države s velikim farmama, poput Velike Britanije i Nemaèke.