|
Kalemljenje paprike i paradajza
Kalemljenje je specijalna agrotehnieka mera, koja se najeešae primenjuje kod
proizvodnje reznica voaa ali se od pedesetih godina prošlog veka ona koristi i
kod paradajza, paprike, krastavca, tikava. Pre svega, kalemljenjem se staje u
kraj štetoeinama, a zna se da je borba protiv njih izuzetno skupa i otežana.
Ali, nije to jedini razlog za primenu ove agrotehnieke mere.
- Drugi problem je intenzivna proizvodnja, pre svega, u zaštiaenom prostoru, na
istom zemljištu i bez primene plodoreda, što znaeajno utiee na smanjenje
prinosa paradajza - objašnjava mr An?elko Miškovia sa Poljoprivrednog fakulteta
u Novom Sadu. - Postoje tri rešenja ovog problema. Prvi je kompletna zamena
supstrata do dubine prodiranja korena. Pošto je ova mera veoma retka i izuzetno
skupa, pitanje je da li se isplati. Alternativa joj može biti sterilizacija
zemljišta.
Najbolja podloga
- Kalemljenje postaje osnovna agrotehnieka mera, posebno kada je nemoguae
obezbediti potrebnu pauzu u gajenju. Problem u ovakvoj proizvodnji rasada je
dodatni, rueni rad i dvostruko veaa kolieina semena. Danas u svetu ovaj posao
obavljaju i specijalne mašine, odnosno roboti, pod uslovom da je rasad u istoj
fazi porasta i preenika stabla. Veoma je važan izbor podloge, koja mora da
odgovara plemki. Najbolje je da to za paradajz bude paradajz, a za papriku
hibridna podloga paprike, ali se mora voditi raeuna o tome koji su hibridi
pogodni. Uglavnom se koriste specijalni hibridi stvoreni samo za tu namenu.
Ovakvim kalemljenjem dobija se snažniji koren veae usisne moai, pa je i rod
obilniji - kaže Miškovia.
On naglašava da preenik podloge i plemke moraju biti jednaki i to je jedan od
uslova za uspešno kalemljenje. Važno je i vreme klijanja, koje zavisi od biljne
vrste. Rasad se kalemi kada razvije dva-tri prava lista. Preenik stabla na
mestu presecanja treba da je od 1,6 do1,8 milimetara. Obieno je do te faze
potrebno 12 do 20 dana.
Naš sagovornik savetuje da se stabla podloge i plemke (paradajza) seku žiletom
pod uglom od trideset stepeni iznad, odnosno ispod kotiledonih listiaa. Nova
biljka spaja se silikonskim štipaljkama i ima dva para kotiledona, koji kada se
pogledaju odgore, imaju oblik slova latinienog IKS. Isti postupak primenjuje se
i kod kalemljenja na rascep, ali je rez u obliku latinienog V. Spojene biljke
odmah se unose u komore za kalemljenje. To mogu biti objekti po izgledu slieni
plasteniku, ali prekriveni tamnom folijom. Po Miškoviaevim reeima pogodne su i
druge zatamnjene prostorije ili niski tuneli postavljeni unutar plastenika.
Temperatura u komori treba da je niža u odnosu na standardnu proizvodnju,
svetlost minimalna, a vlažnost vazduha veaa od 85 odsto. To se može obezbediti
dodatnim isparivaeima vlage. U naredna dvatri dana na mestu preseka stvoriae se
kalus, odnosno novo tkivo. Kada se skinu štipaljke, dodaje Miškovia, biljke se
premeštaju u objekte sliene plasteniku pokrivene belom mat folijom.
Korak po korak
Miškovia napominje da je odnedavno poeelo korišaenje kalemljenja u komercijalne
svrhe kod paprike. Sama tehnologija, odnosno proces kalemljenja, ne razlikuje
se mnogo od drugih vrsta. Obieno se obavlja istovremeno setva podloge i plemke.
Poseduje i visoku tolerantnost prema zemljišnim bolestima i štetoeinama. Nakon
setve, kada se podloga seje u kontejnere, a plemka u gajbe, dosta gusto (kao za
pikiranje), nakon formiranja eetiri do šest pravih listova, pri debljini stabla
od oko dva milimetra poeinje kalemljenje. Potrebno je, objašnjava Miškovia,
oštro seeivo, recimo žilet, koji se postavi u specijalan držae tako da
nanošenjem stabla na seeivo dolazi do seeenja pod uglom od 45 stepeni. Za
kalemljenje je idealno ukoliko je rez što precizniji i površina naleganja što
veaa. Podloga se seee iznad kotiledona, a plemka obieno isto iznad kotiledona,
ali to zavisi i od izduženosti rasada. Nakon spajanja sa silikonskom
štipaljkom, moguae je postavljanje i drvenih štapiaa, koji ae poslužiti kao
oslonac biljkama. Idealno bi bilo iskalemljene biljke staviti u komoru za
kalemljenje, gde taeno mogu da se kontrolišu klimatski uslovi. Me?utim, u
priruenim uslovima mogu da se koriste i PVC gajbe. U ove gajbe se pore?a
iskalemljeni rasad i dobro zalije. Gajbe svojom visinom od 25 do 30 centimetara
predstavljaju držaee, tj. konstrukciju za foliju kojom sve prekrivamo. Prva je
perforirana folija. Drugi i treai sloj eine obiene folije, a na ova tri sloja
postavlja se tamna folija ili mreža za zaštitu od grada zelene ili crne boje,
koja ima funkciju da zamraei rasad u prvih 48 easova. Naš sagovornik naglašava
da kalemljeni rasad mora da se nalazi u uslovima visoke relativne vlažnosti
vazduha i niske osvetljenosti. Nakon 48 sati skida se tamna folija, pa se
intenzitet svetlosti poveaava. Do tog momenta vea je poeelo stvaranje kalusa.
Nakon 96 easova (eetvrti dan od kalemljenja) skida se druga folija, nakon 144
easa (šesti dan) skida se i poslednja folija. Biljke u gajbama ostaju još dva
do tri dana..
Krenuli Japanci
U povrtarstvu su prvi poeeci zabeleženi dvadesetih godina prošlog veka u Japanu
i Koreji, kada su se kalemile vrežaste vrste, najviše lubenica i dinja.
Iskalemljene biljke imaju brži porast korenovog sistema, bolje usvajanje
hraniva, veau otpornost i visoku tolerantnost prema zemljišnim štetoeinama i
bolestima.
|