Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
SUNCOKRET

<<< Pogledajte ostale èlanke lista SUNCOKRET

Biodizel i biætanol na 500.000 hektara


Ako se obistine najave o izgradnji nekoliko pogona za proizvodnju biodizela poput onog u Šidu, kao i fabrike biætanola u Zrenjaninu, onda srpsku poljoprivredu èeka znaèajno tumbanje setvenih površina, jer samo za proizvodnju ovih alternativnih izvora enrgije potrebno bi bilo posejati dodatnih skoro 500.000 hektara pšenice, kukurza i uljane repice.

Uprošæeno reèeno, do sada žitarice i uljarice namenjene za proizvodnju biodizela ili biætanola na našim poljima praktièno nisu ni gajene, a sada treba da zauzmu èak 500.000 hektara, od 4,2 miliona hektara koliko ih u Srbiji ukupno ima. Iako, u stvari, investitori raèunaju na sirovine iz cele jugoistoène Evrope možemo postaviti pitanje zbog èega sve ili najveæi deo toga mi sami ne bismo proizvodili.

Da li je to realno sada kada pšenice jedva imamo i za domaæi hleb, kada æe kukuruza ove godine biti èak milion tona manje nego lane i kada se uljana repica seje na tek par hiljada hektara. Odgovor nije jednostavan, ali u principu bi se moglo reæi da se cilj može postiæi uz nekoliko preduslova. Prvi je da prinosi pšenice ne budu 3,5 tona po hektaru veæ pet ili šet, da kukuruza umesto pet tona imamo osam, a da uljana repica umesto egzotiène biljke postane ozbiljna poljoprivredna kultura.


U k o l i k o bi se poveæali prinosi, automatski bi proizvoðaèke cene žitarica i uljarica bile niže i fabrike bi dobile jeftinije sirovine, a to opet znaèi da bi se sve neophodne sirovine zaista mogle proizvoditi na našim poljima i ne bi se morale uvoziti. Da krenemo redom. Fabrika za proizvodnju biætanola u Zrenjaninu biæe izgraðena do 2009. godine i najveæa je “grinfi ld” investicija, ne samo u Srbiji nego i na Balkanu, a vredna je èak 380 miliona evra i gradi je maðarsko-amerièki konzorcijum “Bajotek enerxi”. Da bi ova fabrika proizvodila biæe joj potrebno milion tona pšenice i 500.000 tona kukuruza godišnje. S obzirom da su kod nas prinosi pšenice 3,5 tone po hektaru, a kukurza pet tona, onda nije teško izraèunati koliko nam njiva treba.

Takoðe, oèekuje se da æe fabrika proizvesti oko 680.000 tona biætanola godišnje, 400.000 tona biološke stoène hrane i 100.000 tona ekološki prihvatljivih ðubriva. Generalno gledano p o v e æ a n j e površina pod pšenicom i kukuruzom ne bi trebalo da bude problem. Hlebno žito se nekada kod nas gajilo i na preko 750.000 h e k t a r a , a lane na svega 540.000 hektara. Kukuruz se seje na oko 1,2 miliona hktara, a poveæanje od dodatnih 100.000 hektara ne bi trebalo da bude problem. Problematièna æe biti cena jer su i pšenica i kukuruz kod nas najskuplji u regionu. Dok se biætanol proizvodi od žitarica, za biodizel su neophodne uljarice, a meðu njima najintertesantnija je uljana repica.


Po reèima prof. dr Radovana Marinkoviæa s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Srbija, ako želi u Evropu, mora proizvoditi biodizel, a da bi se zadovoljili evropski standardi uljanu repicu za nekoliko godina moramo gajiti na najmanje 80.000 hektara. On kaže da je to moguæe postiæi ali uz neke žrtve. Te žrtve su smanjenje setvenih površina pod drugim uljaricama, poput soje i suncokreta.

Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da je realno da se pšenica, kukuruz i uljana repica, neophodni kao sirovina za proizvodnju biodizela i biætanola, proizvode na našim poljima. Pre svega se za tu svrhu mogu upotrebiti njive koje su neobraðene, a njih u Srbiji ima preko 170.000 hektara. Takoðe, prostora ima i u promeni setvene strukture i to u korist useva koji imaju tržište.

Gde smo sada

U Srbiji ima oko 4,2 miliona hektara obradivih površina, a setvena struktura na našim poljima se malo menjala. Barem do sada. Najdominantnija kultura je kukuruz koji se godišnje poseje na 1,2 do 1,3 miliona hektara, a za njim je pšenica koja se u proseku naðe na oko 600.000 hektara. Sledi krmno bilje sa 460.000 hektara, povræe sa 290.000, suncokret sa oko 220.000, soja sa 140.000, šeæerna repa sa oko 70.000, jeèam na oko 50.000 hektara, a svake godine izmeðu 170.000 i 200.000 hektara ostane neposejano i zaparloženo.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu