|
Biodizel i biætanol na 500.000 hektara
Ako se obistine najave o izgradnji nekoliko pogona za proizvodnju biodizela
poput onog u Šidu, kao i fabrike biætanola u Zrenjaninu, onda srpsku
poljoprivredu èeka znaèajno tumbanje setvenih površina, jer samo za proizvodnju
ovih alternativnih izvora enrgije potrebno bi bilo posejati dodatnih skoro
500.000 hektara pšenice, kukurza i uljane repice.
Uprošæeno reèeno, do sada žitarice i uljarice namenjene za proizvodnju biodizela
ili biætanola na našim poljima praktièno nisu ni gajene, a sada treba da zauzmu
èak 500.000 hektara, od 4,2 miliona hektara koliko ih u Srbiji ukupno ima.
Iako, u stvari, investitori raèunaju na sirovine iz cele jugoistoène Evrope
možemo postaviti pitanje zbog èega sve ili najveæi deo toga mi sami ne bismo
proizvodili.
Da li je to realno sada kada pšenice jedva imamo i za domaæi hleb, kada æe
kukuruza ove godine biti èak milion tona manje nego lane i kada se uljana
repica seje na tek par hiljada hektara. Odgovor nije jednostavan, ali u
principu bi se moglo reæi da se cilj može postiæi uz nekoliko preduslova. Prvi
je da prinosi pšenice ne budu 3,5 tona po hektaru veæ pet ili šet, da kukuruza
umesto pet tona imamo osam, a da uljana repica umesto egzotiène biljke postane
ozbiljna poljoprivredna kultura.
U k o l i k o bi se poveæali prinosi, automatski bi proizvoðaèke cene žitarica i
uljarica bile niže i fabrike bi dobile jeftinije sirovine, a to opet znaèi da
bi se sve neophodne sirovine zaista mogle proizvoditi na našim poljima i ne bi
se morale uvoziti. Da krenemo redom. Fabrika za proizvodnju biætanola u
Zrenjaninu biæe izgraðena do 2009. godine i najveæa je “grinfi ld” investicija,
ne samo u Srbiji nego i na Balkanu, a vredna je èak 380 miliona evra i gradi je
maðarsko-amerièki konzorcijum “Bajotek enerxi”. Da bi ova fabrika proizvodila
biæe joj potrebno milion tona pšenice i 500.000 tona kukuruza godišnje. S
obzirom da su kod nas prinosi pšenice 3,5 tone po hektaru, a kukurza pet tona,
onda nije teško izraèunati koliko nam njiva treba.
Takoðe, oèekuje se da æe fabrika proizvesti oko 680.000 tona biætanola godišnje,
400.000 tona biološke stoène hrane i 100.000 tona ekološki prihvatljivih
ðubriva. Generalno gledano p o v e æ a n j e površina pod pšenicom i kukuruzom
ne bi trebalo da bude problem. Hlebno žito se nekada kod nas gajilo i na preko
750.000 h e k t a r a , a lane na svega 540.000 hektara. Kukuruz se seje na oko
1,2 miliona hktara, a poveæanje od dodatnih 100.000 hektara ne bi trebalo da
bude problem. Problematièna æe biti cena jer su i pšenica i kukuruz kod nas
najskuplji u regionu. Dok se biætanol proizvodi od žitarica, za biodizel su
neophodne uljarice, a meðu njima najintertesantnija je uljana repica.
Po reèima prof. dr Radovana Marinkoviæa s novosadskog Instituta za ratarstvo i
povrtarstvo Srbija, ako želi u Evropu, mora proizvoditi biodizel, a da bi se
zadovoljili evropski standardi uljanu repicu za nekoliko godina moramo gajiti
na najmanje 80.000 hektara. On kaže da je to moguæe postiæi ali uz neke žrtve.
Te žrtve su smanjenje setvenih površina pod drugim uljaricama, poput soje i
suncokreta.
Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da
je realno da se pšenica, kukuruz i uljana repica, neophodni kao sirovina za
proizvodnju biodizela i biætanola, proizvode na našim poljima. Pre svega se za
tu svrhu mogu upotrebiti njive koje su neobraðene, a njih u Srbiji ima preko
170.000 hektara. Takoðe, prostora ima i u promeni setvene strukture i to u
korist useva koji imaju tržište.
Gde smo sada
U Srbiji ima oko 4,2 miliona hektara obradivih površina, a setvena struktura na
našim poljima se malo menjala. Barem do sada. Najdominantnija kultura je
kukuruz koji se godišnje poseje na 1,2 do 1,3 miliona hektara, a za njim je
pšenica koja se u proseku naðe na oko 600.000 hektara. Sledi krmno bilje sa
460.000 hektara, povræe sa 290.000, suncokret sa oko 220.000, soja sa 140.000,
šeæerna repa sa oko 70.000, jeèam na oko 50.000 hektara, a svake godine izmeðu
170.000 i 200.000 hektara ostane neposejano i zaparloženo.
|