NASLOV

Poštovati Ustav – vratiti nadleznosti Vojvodini

DANIEL PETROVIC, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA POLJOPRIVREDU

Sve više izgleda da su oni koji su usvojili novi Ustav Srbije zaboravili da ga i sprovode, jer kako objasniti cinjenicu da niko ne pominje vracanje Vojvodini nadleznostu u poljoprivredi, a najviši zakonski akt ove drzave upravo to omogucava - kaze pokrajinski sekretar za poljoprivredu Daniel Petrovic.

- Mi smo bili protiv usvajanja ovako manjkavog ustava, ali sada kada je on ipak donet valjda ga treba i sprovoditi- naglasio je Petrovic.

Jeftini tovljenici, haos u otkupu, Zakon o poljoprivrednim zemljištu se ne sprovodi na pravi nacin, neregulisano pitanje premija, problemi s odbranom od poplava, neujednacen razvoj regiona opština i sela, sve vece siromaštvo na selu samo su neki od problema koji pogadjaju vojvodjansku poljoprivredu, a sigurno je da bi mnogi od njih bili rešeni ili da leko manje pogubniji za seljake da Vojvodina u svojim rukama ima barem deo nadleznosti i deo izvornih prihoda- kaze prvi covek vojvodjanskog agrara. - Nema nikakvog razloga da inspekcijske sluzbe poput poljoprivredne ili veterinarske ne budu u nadleznosti Pokrajine. Zbog cega se ovde ne bi odlucivalo i o sudbini Strucnih sluzbi to jest poljoprivrednih stanica. Zašto Vojvodina ne bi imala više izvornih prihoda koje bi potom mnogo pametnije i efikasnije ulozila u vodoprivredu i zaštitu od poplava...

U kakav smo problem došli jasno je kao dan na primeru premija u poljoprivredi kojih ove godine paori neæe dobiti, jer nema republicke Vlade i na snazi je privremeno finansiranje - kaze Petroviæ. -Ako ne funkcioniše Republika pokrajinska Vlada dela, a da imamo nadleznosti i novca nikakvih problema ne bi bilo, jer bi paori svakako dobili preko potrebnu pomoc.

- On istice da je republièki Agrarni budžet nedopustivo mali bio i prethodnih godina, a isto je i ove. Paori dobijaju mrvice jer 25 milijardi dinara koliko ima u takozvanoj seljaèkoj kasi nije dovoljno ni za rešavanje goruæih problema, a kamo li za ne ke ozbiljnije inves ticije. Budžet bi morao biti najmanje 39 milijardi, kako bi se u skla du s evropskim standardima i u našu drža vu uvelo plaæanje premija paorima po hektaru. Takoðe, u stoèarstvu je neophodno uve sti premije po grlu ili u najmanju ruku kombinovano i po grlu i po litri mleka s tim što bi se stimulisao kvalitet.

Za subvencionisanje poljoprivrede, odlukom o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2007. godinu, predviðeno je ukupnom 1, 6 milijardi dinara i to je za oko 500 miliona više nego lane- kaže Petroviæ.

- Od ovog kolaèa za ruralni razvoj obezbeðeno je 60 miliona dinara, a novac æe se utrošiti za fi nansiranje programa kojima se podstièe razvoj sela- kaže Petroviæ. -Poljoprivredne struène službe æe dobiti 112 miliona dinara, a radiæe se na realizaciji programa od opšteg interesa za AP Vojvodinu i Republiku kao i posebnih programa za unapreðenje poljoprivredne proizvodnje. Za Zaštitu, korišæenje i ureðenje poljoprivrednog zemljišta predviðeno je 771 miliona dinara dinara, a trebalo bi ih utrošiti za relaizaciju programa kontrole plodnosti poljoprivrednog zemljišta, za ureðenje oranica kroz komasaciju... Predviðeni su i drugi programi razvoja poljoprivrede kao što su prestruktuiranje i podršku poveæanja vinogradarske i povrtarske proizvodnje za šta æe se obezbediti 10 miliona dinara.

Petroviæ kaze da æe vojvodjanski stocari dobiti 57 miliona dinara, a pored unapreðenja selekcije i rasnog sastva pomagaæe se i organizacija smotri i izložbi stoke. U cilju pod sticanja razvoja po ljopri vrede fi nansira æe se i pro jekti opremanja labora torija... No vac koji je namenjen po ljoprivredi svakako nije do voljan, ali verujemo da æe biti napravljen barem ma li pomak u razvoju vojvoðanskog agrara. Veoma je važno da je dobar deo para obezbeðen iz izvornih prihoda Pokrajine - rekao je Petroviæ.

Odbrana od poplava zaboravljena

Republièka Vlada je zaboravila da poplave i dalje prete, a toga se nažalost sete samo onda kad pošast ozbiljno zapreti- kaže Petroviæ. - Izraðen je akcioni plan za ureðenje i održavanje 195 kilometara nasipa, ali sada kada treba obezbediti novac svi æute. Da Vojvodina ima nadležnosti u ovoj oblasti i izvorne prihode koji bi se uložili u kapitalne projekte strepnja od nabujalih reka bila bi daleko manja, a sigurnost naše poljoprivrede pa i naseljenih mesta daleko veæa.

Dve žetve spasavaju stetu i pune džepove

Navodnjavanje je neophodan uslov, ali ono samo po sebi nije dovoljno da obezbedi gajenje dva useva godišnje na istoj njivi, veæ je potrebno da bi ostali prirodni i tehnološki uslovi bili iskorišæeni. Proizvodnja dva useva godišnje zavisi od više èinilaca koji su i ovde, kao i u redovnoj biljnoj proizvodnji, ravnopravni i nezamenjivi.

- Pred nama je završetak vegetacionog perioda ozimih žita, uljane repice i nekih leginozni biljaka kao što su ozimi grašak, grahorica ili grašak za ljudsku ishranu - kaže prof. dr Miroslav Maleševiæ. - Zbog blage zime ozima strna žita, pre svega ozimi jeèam(oko 75. 000 ha), tritikale (oko 3. 000-5. 000 ha), a zatim i ranostasnije sorte ozime pšenice ušla su u faze klasanja - cvetanje - oplodnja ranije nego u proseènim godinama. Isto važi i za uljanu repicu (oko 15. 000 ha) u koju æe kombajni najpre uæi. Može se oèekivati da žetva navedenih useva zapoène veæ 10-15. juna. To æe zavisiti od toka temperatura i rasporeda padavina u narednom periodu. Dakle oko 150. 000 ha æe biti na raspolaganju za postrnu setvu od 15. juna do 5. jula 2007. Ozbiljna površina za proizvodnju drugog useva ali i ozbiljna dilema šta z a s e j a t i i koliko rizikovati. Ako se p o s t r n a setva obavi u navedenom periodu možemo biti sasvim sigurni da æe biljke imati dovoljnu sumu temperatura da završe vegetaciju pre jesenjih mrazeva (juli, avgust, septembar i 15-20 dana oktobra). Ono što nas sve brine u ovom periodu je nedostatak vode kako padavina tako i rezervi vlage u zemljištu. Naime tokom jeseni 2006. i zime je palo manje padavina od uobièajenih pa su zalihe vode u zemljištu niže (nedostaje oko 120 l/m2). Kako ozbiljnijih padavina nije bilo veliko je pitanje kako æe ozima žita završiti faze nalivanja zrna i zrenja. Iako su temperature idealne za fotosintezu žita, ogranièavajuæi faktori su padavine, naglašava dr Maleševiæ.

S druge strane postrna setva može nesmetano da se obavlja samo u sistemima za navodnjavanje- podvlaèi dr Maleševiæ. - I zato gde god postoji moguænost navodnjavanja treba da iskoristiti za postrnu setvu. Na žalost male su površine u sistemima za navodnjavanje. Tri dobre godine (2004, 2005. i 2006.) su uèinile da zaboravimo nedaæe sušne godine (2000. i 2003.). Veoma malo je uèinjeno na izgradnji infrastrukture u sistemima za navodnjavanje. A tu su i opasno zapušteni i zagašeni magistralni kanali DTD. Pre navodnjavanja kvalitet vode se mora proveravati. Individualna, ali sve masovnija izgradnja - bušenje bunara po njivama izvan je kontrole struke a ošteæuju se i resursi vode za piæe.

Proizvodnja soje, suncokreta i kukuruza u postrnoj setvi je sasvim moguæa i može biti unosna ukoliko postoji POSTRNA SETVA IZMEðU REALNOSTI I ILUZIJE Gde su tu interesi - Pored nedostatka površina u sistemima za navodnjavanje pojavljuje se i drugi “ogranièavajuæi” faktor-kaže dr Maleševiæ. - To je ekonomska motivisanot proizvoðaèa - farmera - paora. Nesigurni fi nansijski efekti biljne proizvodnje, nedostatak povoljnih kredita, strategije razvoja... U pozadini svega je oslabljeno stoèarstvo. Smanjen broj goveda, debakl svinjarstva pa drugih vrsta životinja snizio je potrebu za proizvodnjom stoène hrane, silaže, sena pa i zelenog krmnog konvejera. Dve žetve spasa i pune džepove SUNCOKRET SLOBODNA VOJVODINA strana 5. tržište za dobijen proizvod. Sorte soje iz grupe 00, kao što su Jelia, Krajina i Fortuna mogu u postrnoj setvi dati 2- 3 tone/ha. Hibridi suncokreta Vitako, Dukat, Šumadinac, Krajišnik i sl. mogu dati od 1,5- 2,2 t/ha. Meðu hibridima kukuruza iz grupe zrenja 100, 200 i 300 mm veoma prinosnih hibrida koji mogu obezbediti 3-5 t/ha zrna, ali mnogo više zelene mase za silažu.

Trenutne cene na berzama ukazuju da je pored pšenice i kukuruz konjukturna roba. Koliko æe kukuruz u zrnu stvarno biti poražen zavisiæe od roda iz redovne setve 2007. Cene soje i suncokreta na domaæem tržištu su trenutno ispod cene koštanja, ali æe se one porastom kada uvidimo da æe nedostajati ovih žitarica.

Za postrnu setvu postoje i druge biljne vrste (heljda, cvekla i drugo povræe).

Što se agrotehnike za povræe tièe odmah po skidanju glavnog useva poželjno je izneti žetvene ostatke žita zbog spore razgradnje. Isti dan treba uneti 30-50 kg azota (UREA, AN. . . ) obraditi zemljište oranjem na 18-22 cm, zavisno od stanja vlage, ili tanjiranjem na 12-15 cm. Istovremeno treba izvršiti predsetvenu pripremu na dubinu 6-8 cm (zavisno od biljne vrste) i po moguæstvu obaviti setvu. Sve kulture u postrnoj setvi se seju 10-20 % gušæe nego u normalnoj setvi. Posle setve treba izvršiti valjanje a zatim navodnjavanje.

Navodnjavanje se može obaviti pre osnovne obrade, ali æe se tu izgubti 2-3 dana u brzini. Pænta cele agrotehnike je da se izgubi što manje vlage iz zemljišta imajuæi u vidu da æe tada temperature biti dnevne èak i do 30 stepeni a noæne 15-20 stepena.

Gde su tu interesi

- Pored nedostatka površina u sistemima za navodnjavanje pojavljuje se i drugi “ogranièavajuæi” faktor-kaže dr Maleševiæ.

- To je ekonomska motivisanot proizvoðaèa - farmera - paora. Nesigurni fi nansijski efekti biljne proizvodnje, nedostatak povoljnih kredita, strategije razvoja... U pozadini svega je oslabljeno stoèarstvo. Smanjen broj goveda, debakl svinjarstva pa drugih vrsta životinja snizio je potrebu za proizvodnjom stoène hrane, silaže, sena pa i zelenog krmnog konvejera.

Kako do uspeha?

Hoæe li postrna setva biti uspešna ili ne zavisiæe od niza faktora. Ako se savlada kritièni period, setva-nicanje useva, normalne tekuæe padavine u periodu jun-septembar (150-200 l/m2) sa dobrim rasporedom mogu obezbediti solidan prinos. U sistemu za navodnjavanje je to obezbeðeno, a uspeh zagarantovan.

Novi zakon spasava zadruge i zadrugare

Iako imaju vekovnu tradiciju i periode veoma uspešnog poslovanja, kada su bile okosnica ekonomskog razvoja u zemlji, zemljoradnièke zadruge danas tavore èekajuæi da u Srbiji konaèno poène dugo najavljivana reforma zadrugarstva. Odavno je zadrugarstvo u zapeæku a jedina reforma koja u srpskoj poljoprivredi nije ni zapoèela upravo je reforma zadrugarstva. Ni jedan zakon ili valjani propis za poslednjih pet-šest godina u ovoj oblasti nije donet. Ono što je najgore, a što niko ne govori, je èinjenica da bez pravih zadruga ni jedan jedini evro neæe stiæi iz evropskih fondova u našu poljoprivredu. Taènije reèeno, kooperative u kojima gazduju direktori, a ne zadrugari, neæe dobiti ni jedan evropski evro.

Meðutim, da stvari ipak kreæu na bolje pokazuje i nacrt novog zakona koji nagoveštava pozitivne promene u zemljoradnièkom i svim drugim oblicima zadrugarstva u Vojvodini. A pri donošenju novog zakona o zadrugama koplja æe se, sve su prilike, lomiti oko imovine. Jer, osnovno pitanje je u kako utvrditi i prevesti najveæi deo zadružne imovine koji je nastao radom brojnih generacija naših zadruga u proteklih 160 godina. Rešavanje ovog pitanja su, podsetimo, omoguæavale i odredbe aktuelnog Zakona o zadrugama, koje kažu da se vansudskim ili sudskim dokazivanjem imovina stvorena radom zadrugara uknjiži kao zadružna svojina, meðutim to nije uraðeno. Politièki motivi, neefi kasnost nadležnih organa i uopšte nemaran odnos prema svojinskim pitanjima su bili razlog neefi kasnog sprovoðenja odredbi o povraæaju zadružne imovine. Ipak, poznavaoci naše zadružne prakse su, kada je o tom pitanju reè, optimisti. Nadaju se da æe nova, druga, verzija nacrta zakona o zadrugama proæi paralamentarnu proceduru i da æe se novi zakon ubrzo implementirati.

- Prva verzija nacrta zakona o zadrugama nije nudila dobro rešenje kada je o imovini reè jer je predviðao da se društvena, odnosno zadružna imovina pretvori u državnu - objašnjava predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov podseæajuæi da ranije, u socijalistièkom periodu, sve do devedesetih, odnosno kada je donet prvi Zakon o zadrugama, nije ni postojala moguænost da se upisa zadružne svojine.

Ministarstvo privrede koje je nadležno za donošenje zakona, dodaje Jovanov, ipak je uvidelo nedostatke prvog nacrta i prihvatilo sugestije Zadružnog saveza Vojvodine, pa je u novu verziju nacrta uneseno da svojina koja se vodi kao društvena, a koja se može defi nisati kao zadružna, prevodi u zadružnu svojinu, uz postupak dokazivanja.

U Vojvodini je, podsetimo, oko 70.000 hek tara poljoprivrednog zem ljišta u vlasništvu zadruga a vode se kao društvena svojina. Napomenimo i to da se kod poljoprivrednih pre duzeæa još uvek nalazi više od 130.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u zadružnoj svojini. Imovina koja nije vraæena zadrugama ugrožena je procesima privatizacije preduzeæa kod kojih se nalazi. U skladu sa sadašnjim propisima zadruge imaju teškoæe pri upisivanju zemlje u katastar, pa je samo 8.500 hiljada hektara, odnosno oko 10 odsto, upisano kao zadružna imovina. Sve ostalo se vodi kao društvena.

- Ako bi se doneo zakon, rešilo bi se pitanje svojinskog statusa zadruga. Titular te svojine bi bila zadruga, a zadrugari bi upravljali tom imovinom. Sada, kada je u zadrugama upisana društvena svojina, ogranièeno je i pravo na raspolaganje imovinom. Tako, recimo, zadruge nailaze na ogromne probleme kada nastoje da daju zemlju u dugogodišnji zakup ili, na primer, kada žele da prodaju imovinu jer im za to treba saglasnost Agencije za privatizaciju što je veoma teško dobiti - objašnjava Jovanov.

Zadrugari u Vojvodini istièu da je za potpunu reformu zadružnog zadrugarstva i pretvaranje zadruga u ozbiljne igraèe u tržišnoj privredi potrebno uraditi još mnogo toga. Važno je, istièu u Zadružnom savezu Vojvodine, da zadrugama upravljaju zadrugari i da se poštuje zadružna autonomija, što zakon, nažalost, zanemaruje.

Rade i ne rade

U Vojvodini je aktivno oko 500 zadruga, a njih 190 imaju veoma dugu tradiciju. Osnovane su u periodu od Drugog svetskog rata do šezdesetih godina prošlog veka i raspolažu najveæim imovinskim i ljudskim kapacitetima i njima je zapravo najviše potreban zakon. U poslednjih nekoliko godina izražen je interes za osnivanjem zemljoradnièkih zadruga. U Vojvodini ih je od devedestih naovamo osnovano oko 400, ali meðu njima ima i onih koje nikada nisu poèele da rade.

Država seljake potpuno ostavila na cedilu

Stara narodna izreka da ovcu možete ošišati stotinu puta, a odrati samo jednom kao da ovog proleæa nažalost važi i za odnos države i Ministarstva poljoprivrede prema našim paorima. Do sada su seljacima stizale barem mrvice i to ih je kolikotoliko održavalo u životu. Sada, usred setve, koja je za najmanje 20 odsto skuplja od lanjske, nema ni prebijene pare, a ovako nešto se veæ godinama ne pamti. I u najgora vremena barem su stizala obeæanja, a sada nema ni toga.

- Bili smo prethodnih godina dobro krenuli pa smo, nažalost, stali s premijama u poljo privredi, a ovo što se desilo ovog proleæa - da su seljaci ostavljeni bukvalno na cedilu nije dobro - kaže paor iz Tavankuta Branko Horvat. - Plašim se da æemo to skupo platiti jer niti æemo imati prinose kakvi su neophodni, niti æe kvalitet roda biti vrhunski. Svugde u svetu, pa i u našem okruženju paori dobijaju premije, a to znaèi da se bez njih ne može. Iz svega ovoga je jasno da i nama treba državna pomoæ.

On naglašava da se nikako nije trebalo desiti da setva proðe bez premija, ma kakve one i kolike bile.

- Poèetkom proleæa bilo je dosta neposejanih njiva baš zbog velike besparice koja je pogodila i selo i seljake, ali se poslednjih dana ipak seje - kaže zemljoradnik iz Stepanoviæeva Dušan Sovilj. - Seljaci seju i sigurno æe posejati ono što su planirali, ali zato plaæaju previsoku cenu. Po selima se vidi da poljoprivrednici prodaju poslednje zalihe kukuruza kako bi obezbedili novac za kupovinu goriva, semena, mineralnog ðubriva... To je u suštini rasprodaja jer se kukuruz prodaje kada mu vreme nije i po niskim cenama. Kada su poèeli proleæni radovi kukuruz je bio 9,70 dinara, a kada su otkupljivaèi videli da seljaci nemaju para za repromaterijal i da zrno moraju da prodaju, kukurzu je cena odmah pala na devet dinara. Najgore je u svemu što je repromaterijal poskupeo, a paori priterani uza zid. To æe se sigurno odraziti na prinose i naravno na celokupnu ovogodišnju proizvodnju.

Ministarstvo je obezbedilo dve milijarde dinara za kratkoroène kredite namenjene setvi a u planu je i konkurs za dugoroène zajmove. U kakvoj se seljaci besparici nalaze Sovilj potkrepljuje èinjenicom da su kratkoroèni krediti praktièno raspodeljeni za samo jedan jedini sat.

Dve milijarde za kratkoroène kredite su razgrabljene pa nije jasno zbog èega država nije obezbedila više novca - rekao je on, dodavši da su se mnogi paori baš u ove zajmove uzdali.

Sovilj naglašava i da su paori potpuno ostavljeni na milost i nemilost nakupaca i da je krajnje vreme da se s ovakvom praksom prekine.

Paori istièu da je Ministarstvo poljoprivrede moralo barem obezbediti novac za nabavku jeftinijeg goriva za setvu. On kaže da je za tu namenu bilo para za barem 40 litara po hektaru. To za državu nije bilo puno, ali bi za seljake predstavljalo znaèajnu pomoæ.

Da podsetimo, u naredna tri meseca, Uredbom o privremenom fi nasiranju, predviðeno je da poljoprivreda dobije 4,6 milijarde dinara. To je više nego što je bilo izdvojeno od januara do marta, kada je agrar dobio nešto više od 2,6 milijarde dinara, ali je ipak malo da bi se veæ sada donela odluka barem o regresu za dizel gorivo. Samo za jeftniju naftu potrebno je više od milijardu dinara, te je jasno da novca nema.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, njima su potpuno vezane ruke, a postojala je dobra volja da se paorima isplate premije za pšenicu, industrijsko bilje... Tamo objašnjavaju da æe država nastaviti da isplaæuje samo preuzete obaveze, a to znaèi da æe se nastaviti redovna isplata premija za mleko, kao i isplata izvoznih subvencija...

- Ovo ne znaèi da premija za poljoprivredu ove godine neæe biti, ali tek od juna kada se konstituiše nova vlada i stigne novi ministar poljoprivrede. Sve neophodne uredbe su spremne, a kada se usvoji konaèan budžet paori mogu oèekivati prave poteze, meðu kojima bi se morale naæi i odluke o premijama, subvencijama i regresima - tvrde u Ministarstvu poljoprivrede.

To što su planovi samo slova na papiru, a realnost nešto sasvim drugo, nadležne kao da puno ne zanima.

Nikad ovako

Vojvoðanski paori tvrde da se ne pamti kada je poljoprivreda poslednji put bila u ovakvoj situaciji, to jest da usred setve nema nikakve odluke o premijama, subvencijama ili regresima. Za to je kriva opšta politièka situacija u kojoj se nalazimo, ali je najgore što se greške ne mogu nadoknaditi. Seme se ne može naknadno posejati i ono što se sada uradi je uraðeno. Sada je, meðutim, jasno da æe proleæna setva biti daleko lošijeg kvaliteta i to upravo zbog besparice i izostanka državne pomoæi - slažu se zemljoradnici.

Tamo gde nema trovaèa

Organska poljoprivreda podrazumeva da se na poljoprivrednom gazdinstvu, koliko je god to moguæe, radi na bazi prirodnih procesa. To je mnogo širi pojam nego što se obièno misli, da se radi o proizvodnji bez pesticida i veštaèkih ðubriva. Najrazvijenije zemlje najdalje su otišle u primeni organske poljoprivrede, jer je i zagaðenje tamo zbog industrijskog razvoja najveæe, ali je i najviša svest o potrebi zdrave ishrane i platežna sposobnost kupaca. U Švedskoj je 17% poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom, u zemljama EU 3,5-4% poljoprivredne proizvodnje, sa trendom sve veæeg interesovanja.

Stalno se postavlja pitanje ekonomske opravdanosti organske poljoprivrede, ali se u Evropi broj poljoprivrednika koji se njome bave stalno poveæava, a pojedine vlade podržavaju zemljoradnike novèano, edukacijom, zatim ulažu u istraživanja vezana za organsku poljoprivredu i na druge naèine je pomažu i popularišu. Planirano je i da se ustanove standardi organske poljoprivredne proizvodnje koji æe biti priznati u celoj EU.

Smatra se da organska poljoprivreda ima dobre izglede u buduænosti s obzirom na to da konvencionalna poljoprivreda stvara velike direktne i indirektne troškove, na primer kroz zagaðenje vode za piæe. S druge strane potrošaèi su sve više zainteresovani za zdravu hranu. Praksa je pokazala da je proseèan potrošaè spreman da plati 20 odsto više za zdraviji, prirodniji proizvod, ali teško da je spreman da plati dvostruko više za “neprskanu jabuku”. .

Tradicija kao putokaz

Prednosti u eventualnom razvoju organske privrede kod nas su u tome što još nije zaboravljen starinski, tradicionalni naèin proizvodnje nekih proizvoda, što u mnogim delovima zemlja još nije zagaðena ni potpuno iscrpljena, što imamo veliki broj malih poseda, na kojima se lakše organizuje organska proizvodnja. Ono što nedostaje jeste organizacija malih proizvoðaèa, edukacija i proizvoðaèa i potrošaèa o tome šta je organska proizvodnja...

Državne njive idu ispod žita

Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojim je predviðeno davanje u zakup preko 250.000 hektara državnih oranica ima samo dve mane. Prva je ta da nije najbolji i da se mora menjati, a druga je da se ne primenjuje u praksi.

Kada je Zakon usvajan osnovna ideja je bila da se omoguæi da nakon pola veka monopola velikih poljoprivrednih kombinata državne oranice konaèno mogu da obraðuju i zemljoradnici. Druga važna ideja ovog strateškog propisa je bila ta da oni koji njive obraðuju poènu za to nešto i da plaæaju, jer poljoprivredna preduzeæa nikome ni dinara decenijama plaæala nisu. Nakon silnih peripetija Zakon je konaèno u Republièkoj skupštini usvojen u avgustu prošle godine. Poèetkom zime, naravno s zakašnjenjem, i posle jesenje setve, krenule su i prve licitacije, ali su odmah zatim krenuli i silni problemi. Veæina opština nije uradila svoj posao na vreme, te se kasnilo s konkursima za njive. U nekim opštinama poput Kikinde, Vrbasa, Srbobrana ili Alibunara za zakup jednog hektara na samo godinu dana izlicitirana je arenda od 40.000 pa do 200.000 dinara, što je apsurdno jer su se za te novce njive mogle kupiti, a ne samo iznajmiti. Takoðe, svaka licitacija je izazivala burne proteste paora jer su smatrali da se prednost daje kombinatima, a u nekoliko navrata dolazilo je i do incidenata i skoro fi zièkog obraèuna, kao što je bio sluèaj u Srbobranu. Takoðe, Srbobran je primer i gde je država pokazala nedoslednost pošto je Ministarstvo poljoprivrede pokušalo da iz licitacije izuzme njive PIK Beèeja, a osporavanje ovog konkursa izazvalo je sukobe paora i s državom i s PIK Beèejem. Spor je poprimio takve razmere da je u nekoliko navrata na samim njivama moglo doæi do direktnog obraèuna paora koji su pobedili na licitaciji za PIK-ove njive i radnika beèejskog kombinata. Paori su pokušali da uðu na zakupljene njive, a radnici su pokušavali u tome da ih spreèe. Za spor je krivo Ministarstvo poljoprivrede i koordinator Predrag Bubalo, koji su poništili srbobransku licitaciju navodno baš zbog PIK-a. Da stvar bude interesantnija, Ministarstvo je dalo saglasnost na program davanja srbobranskih njiva u zakup, ali je tada ministar bio Goran živkov. Sada æe problem morati da rešavaju sudovi, a o šteti koju trpe i država i opština i paori i sam PIK Beèej ne treba ni govoriti.

Paralelno sa svim ovim tarapanama vodi se i polemika oko toga da li je svrsishodno rasparèavati zemljišne komplekse i tako rasturiti ono što je decenijama stvarano i u šta je uloženo mnogo truda i novca. U kombinatima kažu da je to velika šteta, jer može doæi do devastacije sistema za navodnjavanje, milioni dolara su utrošeni za ureðenje i formiranje zemljišnih komplesa, u opasnosti je i smenska proizvodnja za koju su baš neophodne velike parcele zbog prostorne izolacije. S druge strane, država i Skupština Srbije su usvajanjem Zakona rekli da to i neæe biti tako “strašno”. Bilo kako bilo, dete se rodilo te ga treba i ljuljati, ali kako ?

O tome koliko je do sada njiva taèno izdato nema preciznih podataka ali realne procene govore da to sigurno nije više od 70.000 hektara, to jest praktièno tek svaka èetvrta oranica. Takoðe, prema procenama Zadružnog saveza Vojvodine, najviše oranica do sada je otišlo u ruke kombinata i preduzeæa, dok su paori redovno ostajali kratkih rukava.

Zbog svega toga stigle su mnoge inicijative da se Zakon promeni. Sindikati u privatizovanim p r e d u z e æ i m a traže da se oèuvaju zemljišni kompleksi jer æe radnici u suprotnom ostati bez posla. Seljaci pak kažu da se njive moraju izdavati tako da paori imaju prednost.

Gubitak od 5,6 milijardi dinara

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš smatra da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kao što je bio sluèaj u Srbobranu, ne može primenjivati selektivno. On je zatražio da se u što skorije vreme omoguæi licitacija svog zemljišta u državnoj svojini. Kostreš je upozorio na to da je ukupna vrednost neizlicitiranog zemljišta oko 5,6 milijardi dinara, što znaèi da su za toliko zakinuti budžeti lokalnih samouprava, pokrajinski, odnosno republièki budžet, a od ukupno izlicitirane sume lokalnoj samoupravi pripada 40 odsto, dok Pokrajini i Republici pripada po 30 odsto.

Menjati zakon

Zbog svega, kao i zbog èinjenice da se više od 95 odsto državnih oranica nalazi u Vojvodini, Skupština AP Vojvodine iniciraæe izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu èime bi se otklonili problemi u primeni postojeæeg zakona, naroèito kad je reè o izdavanju zemljišta u državnoj svojini u zakup. Pokrajinski poslanici su zatražili i da se ubrza i okonèa postupak davanja u zakup državnog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine. Inicijativu za razmatranje ove informacije pokrenuli su poslanici Koalicije “Zajedno za Vojvodinu” u pokrajinskom parlamentu, podstaknuti problemima s kojima se suoèava nekoliko vojvoðanskih opština..

Naslednici èekaju 65.000 njiva i 1.223 salaša

Zakonom o agrarnoj reformi i Zakonom o zemljišnom fondu u Vojvodini je nacionalizacijom ukupno oduzeto 668.412 hektara i to od 87.000 vlasnika. - Najviše je oteto od podunavskih Švaba - 389.250 hektara.

Zahtevi za povraæaj, nakon Drugog svetskog rata, otete imovina su stigli na državnu adresu, poèelo je i njihovo “prebrojavanje”, a iako preciznih podataka još nema sigurno je samo to da potencijalni naslednici najviše traže da im se vrati poljoprivredno zemljište. Naime, Republièka direkcija za imovinu primila je zahteve za vraæanje èak 65.434 njive i 1.223 salaša, ali se još ne zna ono što je i najvažnije. Koliko ukupno hektara mora biti vraæeno naslednicima, jer njiva to jest parcela može imati i jedno jutro , ali i 100 hektara ?

Pošto se ne zna koliko se hektara traži, do njih se može doæi i posrednim putem. Poznato je koliko je poljoprivrednog zemljišta i kome oteto, a i Zakon o evidentiranju oduzete imovine je restriktivan jer su pravo da podnose zahteve imali samo naši državljane tako da se na osnovu svega toga da naslutiti da ukupna suma hektara i neæe biti velika.

Da krenemo redom. Zakonom o agrarnoj reformi i Zakonom o zemljišnom fondu u Vojvodini je nacionalizacijom ukupno oduzeto 668.412 hektara i to od 87.000 vlasnika. Najviše je oteto od podunavskih Švaba - 389.250 hektara. Od 1.193 veleposednika je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522, od nezemljoradnika 42.000 hektara, od takozvanih neprijatelja, kojima je imovina konfi skovana po presudi, 22.951 hektara... Nacionalizovano zemljište podeljeno, a najviše, 235.910 hektara, dobile su 41.033 porodice saveznih kolonista. Bezemljašima (48.325 porodica) dodeljeno je 124.217 hektara...

Sledi kresanje carina

Hteli mi to ili ne, jedan od neminovnih rezultata potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije s Evropskom unijom sigurno mora biti i smanjenje carina za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, a da li æe proseèno gledano carine pasti sa sadašnjih 22 procenta na 10 , 8,4 ili tri odsto zavisiæe od dogovora koji se postigne.

Ono što je sigurno to je da neæe biti jednakog umanjenja carina za sve poljoprivredne i prehrambene proizvode, jer æe u nekim sluèajevima carinska zaštita biti potpuno ukinuta, negde æe pasti na pet posto, a neki proizvodi æe i dalje imati veliku zaštitu.

Na listi za potpuno ukidanje ili znaèajno smanjenje carina na uvoz iz EU su seme poljoprivrednih kultura, priplodne junice i drugi znaèajni i manje znaèajni proizvodi. Generalno gledano, najveæa liberalizacija æe biti kod proizvoda koji se tretiraju kao repromaterijal u proizvodnji i èijim uvozom naš agrar treba da postane konkurentniji. Kada je seme u pitanju, a oko njega je, da podsetimo, prethodnih meseci bilo najviše sporova, naša država nudi znaèajno smanjenje carina kod svih useva osim kod kukuruza, gde æe zaštita i dalje biti velika, jer je to i najveæi interes naših semenara. Tako se za pšenicu predlaže potpuno ukidanje carinske zaštite, a šta æe od svega biti, ostaje da se vidi jer i Evropa ima svoju listu i svoje prioritete.

U Republièkom ministarstvu poljoprivrede tvrde da se u oblasti agrara s Evropskom komisijom potpisuje sporazum koji se odnosi na liberalizaciju primarnih poljoprivrednih proizvoda, preraðenih poljoprivrednih i proizvoda ribarstva. Takoðe, kažu da je dogovoreno da tranzicioni period za liberalizaciju trgovine traje šest godina, ali tako da za poljoprivredne proizvode po isteku šeste godine “zaštita prema EU neæe biti nula”, ali æe biti drastièno manja nego sad

Po isteku prelaznog perioda, 20 odsto poljoprivrednih proizvoda može ostati neliberalizovano, i to æe biti oni koje smatramo najosetljivijim. èlanstvom u EU Srbija æe ukinuti sve mere zaštite prema Uniji, ali æe prihvatiti uvoznu zaštitu koju EU primenjuje prema svim ostalim zemljama.

Na tržište EU odlazi oko 53 odsto ukupnog izvoza naših poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a Srbija u razmeni s EU od 2000. godine i potpisivanja preferencijalnog statusa za izvoz na tržište EU beleži konstantan sufi cit. Imamo preferencijalni status kojim se garantuje praktièno bescarinski izvoz za poljoprivredno-prehrambene proizvode na tržište EU, asimetrièni ugovor kojim se liberalizuje trgovina više od 85 odsto svih poljoprivrednih proizvoda izvezenih iz Srbije.

Razlièite brzine

Važna je i dinamika smanjenja carina prema EU. Za pregovore Srbija je razradila pet modela liberalizacije trgovine poljoprivredno- prehrambenim proizvodima. Prvi je “progresivni model”, koji podrazumeva linearno smanjenje zaštite od poèetne do završne godine u podjednakim intervalima, dok je drugi model “intenzivan” i predviða da se u prvom periodu primene sporazuma carine znatnije liberalizuju, dok bi preostala zaštita bila zadržana do poslednje godine primene sporazuma. Treæi model je “odloženi”, a po njemu bi se zaštita èuvala do poslednje godine primene sporazuma, a onda bila drastièno snižena. U preostala dva modela “intenzivnom u koracima,” po kojem æe u prvom periodu biti izvršen deo liberalizacije, a zatim æe ona biti znatno nižeg obima nego u prvom periodu, i “odloženom u koracima”, gde æe se zaštita u poèetku održati na postojeæem nivou, a onda u poslednjem periodu znaèajno sniziti.

Lekovito bilje zrelo za leèenje

Proizvodnja lekovitog, aromatiènog i zaèinskog bilja i dalje nam je na niskim granama pa se ni lane nismo proslavili prodajom na svetskoj pijaci. Od jakog izvoznika, kakvi smo bili osamdesetih godina, postali smo zanemarljivi uèesnici na ovom tržištu, a dok ne naðemo lek za haos na domaæem tržištu i brojne administrativne zavrzlame s kojim se suoèavaju naši izvoznici neæemo ni imati bolju proðu.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena lekovitog, aromatiènog i zaèinskog bilja u protekloj godini iznosila je 15,9 miliona dolara od èega izvoz ovih proizvoda iznosi 11,5 miliona dolara, a uvoz 4,4 miliona dolara, reèeno je na sednici Grupacije proizvoðaèa i preraðivaèa lekovitog bilja Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS. Prema podacima Republièkog zavoda za statistiku, u 2006. godini pod ovim biljem je zasejano 1.211 hektara, što pokazuje da postoji tendencija pada s obzirom da su 2001. godine lekovitim i aromatiènim biljem bila zasaðena 1.832 hektara.

Ovi podaci su, nažalost, samo potvrda da smo sposobni samo da upropastimo i ono najbolje. Pomenimo da smo 1958. godine izvozili više lekovitog bilja nego sada. Tada smo van granica prodali 2.530 tona lekovitog bilja i 71 tona etarskog ulja. U osamdesetim godinama prošlog veka od izvoza nam je priticalo od 5,5 do 6,1 miliona dolara, a 2003. godine Srbija je izvezla lekovitog bilja u vrednosti tri miliona dolara. Od toga je oko 80 odsto otišlo na evropsko tržište, a oko 20 odsto u Ameriku i Kanadu.