Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
POVRTARSKI GLASNIK BR. 17

<<< Pogledajte ostale èlanke lista POVRTARSKI GLASNIK

ŠTITASTE VAŠI VRTNIH I SOBNIH BILJAKA

Dipl. ing. Suzana KLJAJIC, Dr Marko INJAC Dipl. Ing. Petar BURSAÆ

Štitaste vaši možete naci skoro svuda na ružama, drecenama, kaktusima a cetinari su retko kada bez njih (sl.1). Izuzetno se teško suzbijaju jer žive ispod štitova, zahtevaju poznavanje biologije, pa gradani cesto traže pomoc.


Sl.1 Štitaste vaši na tuji

Najcešce se radi o Diaspidama (dia-dve forme ili štitovi mužjaka i ženki su razliciti po obliku). Napominjemo samo neke: na smrci je utvrdena visoka brojnost Physokermes hemicryphus i P. picea, na ružama Aulacaspis rosae, na jorgovanu Quadraspidiotus perniciosus, na tuji Lepidosaphes juniperi, na dudu i oleanderima Diaspis pentagonana itd. Pregledom ukrasnih biljaka u jednoj staklari u Beogradu našli smo štitaste vaši na limunu, sobnom hibiskusu i lovoru (sl. 2).


Sl. 2 Štitaste vaši na lovoru (larva Sl.6 Larve L1 i ljuske od jaja izlazi ispod štita)

Ženke nekih štitasih vašiju radaju larve, a druge polažu jaja kao dudova štitasta vaš. Posle izlaska ispod štita larve traže mesto ishrane gde ubadaju sisaljke i pocinju da luce materije od kojih se formiraju štitovi i pokrivaju se njime. U pocetku štitovi su meki, a kasnije i otvrdnu. S obzirom na veliki broj potomaka, grane ili iglice se pokrivaju sa štitastim vašima. Sisanjem sokova iz grana, a zatim i stabla, biljke slabe, može doci i do uginjavanja

Na kaktusima se cesto javljaju štitaste vaši (sl.8-11) koje pri visokoj brojnosti mogu izazvati sušenje biljaka. Štitovi su mekani i providni. Ženke su krupne polažu jaja ispod štita (sl.10) ali brzo se pile pokretne larve (sl.11) koje izlaze ispod štita traže mesto za ishranu. Posle zabadanja stileta, pocinju da luce materije za izgradnju štita. Imaju veci broj generacija godišnje

SUBIJANJE ŠTITASTIH VAŠI NA VRTNIM I SOBNIM UKRASNIM BILJKAMA

Moraju se koristiti toksikološki povoljni insekticidi koji su bezbedni za biljke. Najcešce se koristi Belo ulje u konc. 2% (na 1 lit. vode dodaje se 20 ml preparata). Kod nas je registrovano ulje sa malim procentom sumpora pod imenom EOS. Registrovano je i ulje od uljane repice (Rapsoil) koje proizvodjaci preporucuju za suzbijanje štitastih vaši. Bela ili prirodna ulja se koriste na vrtnim ili sobnim biljakama u vecim kolicinama. Medutim, ova ulja mogu biti fitotoksicna za biljke, pa treba prethodno proveriti bezbednost na jednoj ili dve biljke. Proizvodjaci po pravilu, su samo registrovali ova ulja i nemaju svoja iskustva. Zbog dužine pilenja ili pojave pokretnih formi moraju se izvesti 2-3 uzastopna prkanja.


Sl.3 Larva na hibiskusu izlazi ispod štita ženke


Sl.4 Diaspide na stablu Dracene compacte


Sl.5 Providni štit, ženka (crvene boje) i jaja štitaste vaši na draceni


Sl.6 Larve L1 i ljuske od jaja


Sl. 7 Larve L1 i štitovi mužjaka na draceni


Sl. 8 Štitaste vaši na kaktusu

Ulja deluju zatvaranjem prostora izmedu lista i štita (afiksija) što dovodi do gušenja vaši. Najvažnije je da se tacno odredi prvo prskanje. Kod nekih štitastih vašiju kao kod kalifornijske, štitaste vaši dracene ili kod dudove štitaste vaši, prskanje se izvodi u vreme pocetka leta mužjaka cime se sprecava oplodenje ženki i razvoj naredne generacije. Za odredivanje suzbijanja mužjaka kalifornije štitaste vaši, mogu se koristiti feromoni (miris ženke koji privlaci mužjake).


Sl. 9 Oplodene ženke


Sl. 10 Položena jaja


Sl. 11 Pokretne forme larvi L1

Za vecinu štitastih vaši, optimalno vreme za suzbijanje je pojava pokretnih larvi. Iglicom se podigne štit i kada pocne pilenje ili radanje živih izvodi se prvo prskanje (Sl. 3. 6, 7, 11). U prirodnim uslovima, štitaste vaši imaju sezonski ciklus razvica i odredeni broj generacija. Medutim, u staklarama ili u stanovima one se nesmetano razvijaju. Tako, na sobnom hibiskusu 16. januara našli smo pokretne larve ispod štitica. Ove forme izlaze i traže mesto za ishrnanu. Treba im nekoliko dana da sintetišu štit pa je ovo vreme najosetljivije. Ako se štitaste vaši pojave u rasadnicima ili vrtovima, najvažniji rad je sa iglom i proveravanje vremena pojave odralih mužjaka i pokretnih formi larvi.

POJAVA NA JAGODI

Dr Marko INJAC Dipl. Ing. Petar BURSAÆ Mr Nenad MAGAZIN

Brzi razvoj povrtarstva i proizvodnje cveca posebno u zatvorenom prostoru stvorilo je povoljne uslove za pojavu mnogih štetnih organizama koji su se ranije rede javljale. Tako su zabeležene pojave P. tarsonemus., T. similis, a sada i na jagodama i gerberima i Ph. pallidus. U svim slucajevima grinje sišu uglavnom meterije porasta mladih listova ili cvetova što dovodi do zaustavjanja rasta biljaka, deformacija pa i do sušenja što uslovljava proizvodnju. Pristup suzbijanju kod navedenih grinja je slican i mora se obezbediti zdrav sadni materijal . Akaricidi po pravilu moraju imati penetrativne ili sistemicnim osobine jer žive skriveno a imaju veliki potencijal razmnožavanja. Razlika u suzbijanju Ph. pallidus na jagodama i na cvecu je što kod jagoda postoji MDK (maksimalno dozvoljena kolicina) i karence koje se moraju poštovati dok kod cveca, problem ostataka se ne postavlja pa karence nisu definisane.

U svim slucajejvima, uspeh suzbijanja je relativan, ali se može obezbediti proizvodnja uz stalni pregled i poštovanje pragova prskanja.

U jednom od gajilišta gerbera u Južnom Banatu došlo je do zaustavljanja porasta i bronziranja, deformisanja mladjih listova cime je bila ugrožena proizvodnja cvetova. Gerberi su gajeni na saksijama na stolovima sa kontaktom izmedu biljaka.

JAGODINE GRINJE I GERBERU

U lokalitetu Subotice pri gajenju jagoda u sistemu vertikalnih uzgoja (sl.1). u stiroporskim saksijama takode došlo je do slicnih pojava.

Pregledom deformisanih listova gerbera i jagoda našli smo jagodinje grinje (Phythonemus (Tarsonemus) pallidus Tarsonemidae. U stranoj literaturi se cesto oznacava i kao ciklamina grinja jer je ciklama cest domacin. Petanovic Radmila, 2004 navodi veliki broj ukrasnih biljaka u staklenicima kao i da se u povoljnim uslovima može naci i u polju kod nas. S obzirom da je grinja izuzetno štetna i da može da zaustavi proizvodnju jagoda odnosno gerbera bilo je od interesa da se iznese dosadanje poznavanje i suzbijanje Ph. pallidus.

MORFOLOGIJA I BIOLOGIJA

Hrani se sa velikim brojem biljaka kao što su jagoda, malina zatim povrtarskim usevima kao što je paprika ali ipak najcešce dekorativnim biljkama kao što su ciklama, azaleja, jasmin, gloksinija, petonia, kalanchoe i dr. Ph. pallidus se hrani i korovima kao što su štir (A. retroflexus), ambrozia (A. artemiisifolia ) itd.

Ph. pallidus se javlja cešce u plastenickoj, odnosno staklenickoj proizvodnji jagoda i mnogih dekoratinih biljaka nego u polju jer voli visoku relativnu vlagu.Izbegava svetlost pa se hrani uglavnom mladim lišcem. Starije lišce ne pokazuje siptome ishrane T. pallidus. Pri velikoj brojnosti jagodine grinje, mlado lišce zakržljava i deformišu se (sl.2). Cvetovi mogu ostati nerazvijeni (sl.3). Ako je brojnost manja na plodovima jagoda dolazi do dekolorizacije i gubljenja tržicnosti (sl.4). Cvetovi i plodovi mogu biti naseljeni grinjama ali samo u pocetnoj fazi razvica. Kod gerbera mlade lišce pri visokoj brojnosti slabo raste ili se deformiše. Pri visokoj brojnosti dolazi do bronzranja i ocvršcavanja. Kod azaleja, gerbera, ciklama itd. jagodina grinja se hrana i na cvetu i deformiiše ih pa spada u primarnje štetocine.

Odrasla ženka Ph. pallidus ima izduženo ovalno telo, dugo 0.20- 0.24 mm. Boja tela je belicastožuškasta. Ph. pallidus je oznacen u engleskoj literaturi kao “treated fooded” grinje ili kod kojih ženke imaju zadnji par nogu znatno tanje od ostalih. Mužjaci su manji i njihov par zadnjih nogu su deblje od ostalih nogu. Adaptirane za hvatanje ženki pri parenju.

Jaje je je relativno krupno, precnika 0.12 mm, eliptino i prljavo bele boje. Larva su belicaste i imaju 3 para nogu.


Sl.1 Phythonemus pallidus - odrasla grinja


Sl.2 Phythonemus pallidus - piljenje grinja


Sl.3 Simptomi oštecenja cvetova na jagodana


Sl.4 Simptomi oštecenja i plodova na jagodana

U proizvodnji jagoda u polju, Ph. pallidus prezimljava kao odrasla ženka u pazuhu mladih listova ili na bokoru ali i spod ljuspica u lisnom pupoljku. U ovom obliku najcešce se nalaze na frigo živicicima koji su najvažniji prenosioci infekcije. U prolece, kretanjem vegetcije, ženke se aktiviraju, pocinju sa ishranom, polažu jaja. Ishrana je uglavnom u ”ceour de la plante” (u srcu biljke) gde je meristemno tkivo i gde polaže jaja. Kasnije se hrane na nalicju listova i redovno blizu nerava ali uglavnom mladih listova. Povoljni uslovi za raz-vice Ph. pallidus su visoka relativna vlažnost (80- 100%), mogucnost izbegavanje svetlosti i prisustvo mladog lišca sa velikim izvorom sokova.

Brzo se umnožva i ima veliki broj generacija posebno u zatvorenim uslovima gajenja jagode ili gerbera gde nema dijapauze. U plastenicnim uslovima jedna generacija se razvija oko 12 dana. Vrlo brzo u povoljnim uslovima povecava brojnost i može da ogranici proizvodnju.


Sl.5 Simptomi oštecenja na listovima jagode


Sl.6 Simptomi oštecenja na listu

Za Ph. pallidus karakteristicno je da mužjak kopulira sa tzv. pharate ženkama odnosno kada su oformljene karakteristike ženke ( formiranje jaja i hormonalna aktivnost i ženke se nalaze u fazi pred kopulaciju). U stvari radi se o tz. prekopulacijama jer zadnjim nogama mužjak zakaci se za zadnjih 4. par nogu ženki i nosi je na ledima. Ovako spojeni su oko 24 sata. Mužjak ubacuje diretkno spermu preko genitalne kapsule. Kao i kod drugih slicnih Tarsonemidae, mužjaka ima manje i ovde je odnos mužjaka i ženki 1:8 što objašnjava mogucnost brzog prenamnoženja.

ŠIRENJE U GAJILIŠTU

Kod jagoda u poljskim uslovima, širenje je obezbedjeno samo preko stolona jer grinje uginjavaju ako padnu na zemlju. U novijoj tehnologiji gajenja na bankinama sa folijama, a posebno na vertikalnim uzgojom stolone padaju na niže biljke i PH. pallidus se lako prenosi i brzo se širi u gajilištu. Kod dekoratiih bijaka kao što su gerberi bilo da su gajeni u saksijama koji se drže na stolovima ili na tecnoj podlozi, širenje je obezbedeno dodirivanjem lišca dveju biljaka ili preko ruku prilikom otkidanja cvetova a i slicno.

S U Z B I J A N J E

Zbog skrivenog nacina života (deo populacije živi izmedu listova u pupoljku izbegavanja svetlosti, zahteva za visokom relativnom vlažnošcu T. pallidus se teško suzbija bilo da se razvija na jagodama, gerberima ili drugim dekorativnim biljkama. Najcešci primer unošenja Ph. pallidus u gajilište jagoda je frigo živicima jer ženke u uslovima hladnjaca ulaze u pupoljk. Slicno je i kod gerbera. Može se preneti i poslužavnicima koji se koriste za hladjenje sadnog materijala jagoda. Infestirani sadni materijal je glavni izvor Ph. pallidus u godini sadnje pa Universytet of California (2004, 2005) preporucuje dezinfekciju sadnog masterijala gerbera ili jagoda toplom vodom koja ima temperaturu od 440C za vreme od 30 minuta ili parama na istoj temperaturi ali u trajanju 1 sata.

University of California za suzbijanje Tarsonemida preporucuju prvenstveno cišcenje polja od korova (štir, ambrozija i dr.) kod proizvodnje jagoda i ukrasnog bilja koji mogu biti prelazni domacini. Stoga, u proizvodnji dekorativnog bilja koje je osetljivo na Ph.pallidus pre zasnivanja proizvodnje za dezinfekciju leja od korova koristi se Basamid GR u kolicini od 50 g/m2 u toku avgusta. Vecina semena jednogodišnjih korova se uništava na ovaj nacin. Ako se koristi supstrat za nasipanje u leje ili se koristi za nasipanje saksija, obavezno treba dezinfekotvati supstrat od prisustva semena korova sa Basamid GR u kolicni 250 g/m3.

Ako se Ph. pallidus razvije u gajilištu obavezno se redovno prati brojnost jedanput nedeljno. Uzimaju se uzorci od 10 nerazvijenih listova. Prag prskanja je 1 jagodina grinja na 10 listova. Po pravilu moraju se koristiti akaricidi ili insektoakaricidi koji imaju sistemicne osobine. Primena ovih insektoakaricida uglavnom smanjuje brojnost što je bitno da bi se obezbedila proizvodnja ali se ne postiže eliminisanje Ph. pallidus. Stoga, tretiranja kod jagoda se izvode sa najmanje dva puta pred cvetanje u razmaku 7-10 dana da bi se obezbedila normalna berba a poštovale karence. Kasnije se prati razvice i po ptrebi izvodi se naknadno 1-2 tretiranja.

Kod gerbera i drugih dekorativnih biljaka, u zatvorenom prostoru tretiranje se izvodi u u dva vezana prskanja sa akarosistemicima. Za razliku od jagoda, kod proizvodnje cveca karence se ne utvrdjujuje jer se problem ostataka akaricida ne postavlja. S obzirom da je cvetanje i seca cvetova duže vreme, tretiranja se izvode po potrebi i to neposredno posle berbe cvetova. Mogu se koristiti i nešto vece kolicine preparata. Bitno je da se proveri eventualna fitotoksicnost.

Od hemijskih sredstava uz proveru fitotoksicnosti preporu-cuju se akaricidi razlicitih mehanizama delovanja koje bi trebalo alternirati:

Iz grupe makrolitickih laktona kod nas su registrovana tri preparata : Abamectin 1.8 EC, Abastate i Armada sa abamektin a.m. Ove preparate treba koristiti u prirodnim uslovima u prolece kada je veca relativna vlažnost. Ako je hladno vreme, makroliticni insekticidi slabije deluju. Slicno, kada je veca relativna Ph.pallidus u višoj brojnosti i listovi su vec deformisani i bronzirani, tada oni gube sposobnost usvajanja preparata pa tada treba koristiti organohlorne akaricide kao što je endosulfan (kod nas su registrovani nekoliko preparata na bazi ove aktivne materije kao što su Thiodan, Thiocid i slicno). I ovde je efikasnost akaricida vezana je za sposobnost lista za usvajanjem pa ako je veca brojnost treba ponovitit nekoliko puta tretman. Kod primene preparata na bazi endosulfana izbeci procurivanje. Od karbamata dobre rezultate u suzbijanju slicnih grinja kao što je Polyphagorasonemus latus i Tyrophagus similis su pokazali Dicarzol i Vidate. Oba su sistemika i mogu se koristiti preko zemlje zalivanjem ili prskanjem. (Injac, Bursac, 2005a.,2005). Za suzbuijanje Ph.pallidus na gerberima i jagodama kod nas korišcen je endosulfan u 2005 i 2006 godini.

U novije vreme preporucuje se akaricid Envidor 200 SC na bazi sprirodiklofena koji inhibira sistezu masti. Sigurnosan je u odnosu na biljke posebno cveca ali sporo deluje i odrasle ženke uginjava posle 7-10 dana i ne polažu jaja. Envidor 200 SC se koristi za drugi tretman odnosno posle endosulfana. Envidoru se može dodati Silwet L-77 odnosno sredstvo koje je površinski aktivno u kolicini 50 mL/na 100 litara vode. Ne sme se povecavati kolicina Silweta u odnosu na 100 litara vode.( Injac, Bursac, 2006) jer može biti fitotoksican. Pri korišcenju Silwet L-77 ne sme doci do procurivanja suspenzije preparata.

U literaturi SAD preporucuju se i preparati na bazi ulja posebno JMS Stylet Oil ali uz dodatak ekstrakta. Naša iskustva nisu povoljna sa korišcenjem ulja posebno u zaštiti gerbera od Tarsonemida. Osim tog, primena ulja zbog prisustva sumpora ogranicava korišcenje drugih fungicida ili insekticida koji imaju u sebi sumpor (moguca fitotoksicnost).


Sl.7 Simptomi oštecenja od grinje na gerberi


Sl.8 Simptomi oštecenja od grinje na delfinijumu



Sl.9 Simptomi oštecenja od grinje na africkoj ljubicici

NAJZNACAJNIJE BOLESTI PARADAJZA

Vesna Veljkovic Nišovic, Dipl.ing. Strucna služba, Delta Agrar d.o.o. Delta Agrohemija Beograd

Paradajz, prema mnogim podacima, potice iz Perua ( Južna Amerika ). U Evropu su ga preneli Španci u 15. veku. U Evropi je doživeo slicnu sudbinu kao i krompir, jer sve do 19. veka nije bio prihvacen u ishrani zbog verovanja da je otrovan. Kod nas se paradajz gaji od sredine 19. veka kada je nauka uspela da dokaže da zreli plodovi paradajza ne samo da su ukusni vec zdravi i veoma hranljivi. Paradajz se od davnina gaji na otvorenom prostoru, ali zbog zahteva tržišta sve više se gaji i u zatvorenom prostoru. Proizvodnju paradajza kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru prati prisustvo veceg broja bolesti kao i štetocina koje u znatnoj meri smanjuju prinose i kvalitet proizvoda.

Plamenjaca paradajza je jedna od najznacajnijih bolesti paradajza koju prouzrokuje fitopatogena gljiva Phytophtora infestans. Gljiva prezimljava u zaraženim krtolama krompira. Inokulum se sa krompira vazdušnim strujama prenosi na biljke paradajza. Plamenjaca se javlja na svim nadzemnim delovima biljke. Na listovima se javljaju maslinasto-zelene pege nepravilnog oblika. U uslovima povecane vlažnosti po ivici pega sa nalicja lista javlja se belicasta prevlaka od reproduktivnih organa gljive. U povoljnim uslovima za razvoj bolesti, toplo i vlažno vreme, bolest se brzo širi, zahvata celu biljku koja izgleda kao da je vatrom spaljena, pa se zato bolest i naziva plamenjaca. Slicne pege javljaju se i na stablu, posebno u središnjem delu biljke gde je velika vlažnost.

Na zelenim plodovima javljaju se sivozele vodenaste pege koje kasnije postaju mrke, a zaraženo tkivo ploda je tvrdo. Propadanje plodova, u vidu truleži, je brzo posebno ako je toplo i vlažno vreme.

U zaštiti paradajza od plamenjace preventivne mere borbe nisu dovoljne pa je hemijska zaštita neophodna. Zaštita protiv plamenjace mora biti preventivna sa dobrom pokrivenošcu svih nadzemnih delova biljke, primenom preventivnih fungicida kao što su: Polyram DF, Prevent 80 WP i Cuproxat. Polyram DF je preventivni fungicid, visoko selektivan za gajene biljke, ne ometa rast i cvetanje vec naprotiv pospešuje razvoj zdravih listova. Kvalitetna formulacija omogucava da se Polyram DF dobro rastvara u vodi, dobro se meša sa drugim pesticidima, nema taloženja preparata, nema prašine...Primenjuje se u dozi od 2 kg/ ha, kolicina vode zavisi od velicine biljaka krece se od 600-800 l/ha.

Cuproxat je tecni bakarni preparat, izuzetno finih, sitnih cestica. Sitne cestice omogucavaju bolju pokrivenost istretiranih biljnih delova, teže spiranje preparata kišom, sporije oslobadanje bakarnih jona, samim tim duže delovanje preparata. Cuproxat se primenjuje u dozi od 2 kg/ha. Za uspešno suzbijanje plamenjace preporucuje se primena preventivnih fungicida na pocetku vegetacije kada je sporiji porast biljaka. U vreme intezivnog porasta biljaka preporucuje se primena sistemicnih fungicida, a u vreme plodonošenja i zrenja plodova treba primeniti fungicide sa kracom karencom, kao što je preparat Quadris. Quadris ima visoku selektivnost za gajene biljke i nisku otrovnost za životnu sredinu. Dobro se održava na površini lista, slabo se ispira pod uticajem padavina, deo preparata postepeno prodire u list, dok ostatak ostaje na površini lista. Na taj nacin omogucena je zaštita i površine lista i unutrašnjeg tkiva lista. Quadris je lokal sistemik treba ga primenjivati u fazama sporijeg porasta lisne mase, narocito u toku berbe plodova zbog njegove izrazito kratke karence: 3 dana za paradajz. Primenjuje se u dozi od 0.75 – 1.0 l/ha.

Plamenjaca paradajza se uglavnom javlja u kišnim godinama, u godinama sa manje padavina i višim temperaturama znacajnije se jav-lja crna pegavost paradajza ciji je prouzrokovac gljiva Alternaria solani.

Bolest se može javiti rano još pri proizvodnji rasada. Na starijim biljkama prvi simptomi javljaju se na donjem lišcu u vidu crnih okruglih pega i u njima se isticu zone u vidu koncentricnih krugova, što je karakteristicno za ovu bolest. Oko pega na lišcu javlja se hloroticna zona zbog razgradnje hlorofila.

Na plodovima pege se javljaju oko peteljke, crne boje sa ugnutim središnjim delom. Cesto tkivo u okviru pega puca što omogucava naseljavanje saprofitnih gljiva i bakterija koje izazivaju trulež plodova. Efikasna zaštita se postiže primenom preparata Signum. Signum je sistemicni fungicid sa preventivnim i kurativnim delovanjem. Sadrži dve aktivne materije: piraklostrobin i boskalid zbog cega ima izuzetno širok spektar delovanja. Signum ima dobro delovanje na gajenu biljku, prodire u epidermis lista i pospešuje zelenu boju kod istretiranih biljaka. Pored izuzetnog delovanja na prouzrokovaca crne pegavosti odlicno deluje i na prouzrokovaca sive truleži paradajza. Primenjuje se preventivno pre ostvarenja uslova za zarazu u kolicini 0.4 – 1.0 kg/ha. Pored Signuma svi preparati koji se koriste za suzbijanje plamenjace paradajza izuzetno dobro delovanje imaju i na prouzrokovaca crne pegavosti, pa se zaštitom protiv plamenjace istovremeno vrši zaštita i protiv ove bolesti.

Plesnivost lista - je bolest koja se uglavnom javlja u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru. Prouzrokovac je parazitna gljiva Fulvia fulva. Simptomi se javljaju na lišcu i to prvo na starijem, retko se javljaju na stablu, plodu i cvetovima. Na licu lista se javljaju svetlozelene i žute zone sa nejasnim rubovima, zahvaceno tkivo nekrotira, a sa nalicja lista se javlja sivo-mrka prevlaka od reproduktivnih organa gljive. Nekrozom zahvaceno lišce se uvija, suši i opada. Pored preventivnih mera borbe kao što su uništavanje biljnih ostataka, dezinfekcija supstrata, regulacija vlage i temperature potrebno je primeniti i preparat Signum u dozi 0.7 kg/ha. Signum treba primeniti preventivno najkasnije po pojavi prvih simptoma, a drugo tretiranje nakon 7-10 dana.

Siva trulež – prouzrokovac je parazitna gljiva Botrytis cinerea. Gljiva u biljno tkivo prodire kroz prirodne otvore ili preko povreda prouzrokovanih negom ili insektima. Posebno su štetne infekcije spojnog mesta peteljke i ploda zbog cega dolazi do truleži i opadanja plodova. Pored smanjenja temperature i vlažnosti redovnim provetravanjem plastenika preporucuje se i redovna zaštita fungicidom Ronilan DF. Ronilan DF je nesistemicni fungicid sa protektivnim delovanjem koji sprecava klijanje spora i zaustavlja rast micelije. Poseduje ograniceno dubinsko delovanje. Koristi se u dozi 1.5 l/ha. Primenjuje se prvi put posle zalamanja zaperaka, zatim pocetkom cvetanja i u fazi precvetavanja.

Trulež korena i prizemnog dela stabla je bolest koja se sve cešce javlja pri proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru. Prouzrokovac je gljiva Phythophtora nicotianae. Parazit se održava u zemljištu u zaraženim biljnim ostacima. Gljiva prodire u stablo mladih biljaka u prizemnom delu. Prvi simptom je uvelost biljaka, zatim dolazi do truleži prizemnog dela stabla, a ubrzo i do propadanja cele biljke. Preventivne mere su znacajne, ali je neophodna i hemijska zaštita, koja podrazumeva primenu preparata Rival 607 SL. Preporucuje se zaliva-nje biljaka 2.3 dana pred rasadivanje i jedno do dva zalivanja biljaka nakon rasadivanja u razmaku 7-10 dana, jer preparat Rival 607 SL smanjuje stres i poboljšava ukorenjavanje presadenih biljaka. Primenjuje se u koncentraciji 0.15% – 0.20% u utrošak 0.2 l pripremljenog rastvora po biljci.

ZAŠTITA POVRCA

Srdan Arsic, dipl.ing. Galenika Fitofarmacija 011/3072-372, 3072-330 WWW.fitofarmacija.co.yu

Poslednja decenija 20-tog veka donela je veliki napredak u naucnom razvoju veceg broja oblasti, a posebno u oblasti bioloških nauka. Nove tehnologije najviše su bile primenjivane u oblastima sa visokom akumulacijom kapitala, gde je moglo vrlo brzo vratiti uložena sredstva. Kao zemlja bili smo izvan tih tokova i sa zakašnjenjem smo prihvatili nove tehnologije.

Povrtarstvo, trenutno je najnaprednija grana poljoprivrede, evoluirala je od sporedne ka jednoj od glavnih proizvodnih grana, tako da danas u nekim zamljama kao Grcka, Španija, Italija povrtarstvo obuhvata preko 25% poljoprivredne proizvodnje.

Zaštita povrtarskih kultura obuhvata više postupaka i mera koje treba sprovoditi kako bi smo smanjili procenat gubitaka u proizvodnji. Pored mehanickih, bioloških, fizickih, hemijske metode su i dalje vodeci pravac u zaštiti povrtarskih kultura.

Galenika-Fitofarmacija kao vodeca firma u proizvodnji preparata za zaštitu biljaka, medu prvim firmama, pocela je intezivan rad na primeni novih tehnika i tehnologija u zaštiti povrtarskih kultura.

Mi u Galenici-Fitofarmaciji svakodnevno pokušavamo da pomognemo našim proizvodacima povrca, tako da vec dve godine objavljujemo programe zaštite biljaka u kome su obradjene najveci broj povrtarskih kultura. Odmah da naglasimo programi su orjentacionog karaktera i da dopuna programa zavisi od više uslova na terenu i prilagodava se klimatu i mestu uzgajanja povrtarskih kultura.

U saradnji sa proizvodjacima uveden je veci broj preparata kojih nije bilo uopšte na našem tržištu ili u nedovoljnim kolicinama.

To su sledeci preparati :
Fungicidi: Dakoflo, Dional 500 SC, Bulb, Fuzija, Akord
Akaricidi-insekticidi : Abastate
Insekticidi :Tonus 20 SP, Elisa, Dimetogal
Okvašivaci i antitranspiranti :Nufilm 17

Obuhvaticemo neke kljucne probleme proizvodnje paradajza:
Zaštita rasada
Suzbijanje prouzrokovaca crne pegavosti (Alternaria solani)
Suzbijanje prouzrokovaca lisne plesnivosti (Fulvia fulva)
Suzbijanje prouzrokovaca truleži (više patogena)
Suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialuorodes vaporarium)

Upotreba pesticida poslednjih 5- 10 godina suocena je sa radikalnim promenama u shvatanju nacina i upotrebe preparata. Progres u primeni pesticida 70-tih a narocito 80-tih godina prošlog veka nije ostao bez odgovora prirode, došlo je do povecanja štetnosti bolesti koje nisu ranije bile ekonomski štetene. Takode zbog veceg broja tretmana dolazilo je do povecanja rezidua u biljkama.

Detekcija bolesti predstavlja kljucni faktor od koje zavisi izbor preparata za tretiranje. Suoceni smo za velikim neznanjem i greškama pre svega od samoproklamovanih ”agronomista” i poznavalaca problematike zaštite biljaka, te moramo da pažljivo pridemo problematici upotrebe preparata.

Zaštita biljaka treba da obuhvati najveci broj ekonomsko najštetnijih bolesti, sa smanjenom toksikološkim rizikom i po pristupacnoj ceni. Takode ocekuje se da preparat bude što sveobuhvatniji i utice na smanjenje broja preparata u upotrebi.


Sl. 1 Crna pegavost -Alternarioza (donje lišce prvo je zarazeno)


Sl. 2 Alternarioza na listu Sl. 3 Alternarioza na plodu

Preventivnom upotrebom preparata Mankogala 80 (mankozeb 800gr/kg) protiv prouzrokovaca crne pegavosti i plamenjaca, dugi niz godina cini osnov zaštite paradajza, medutim zadnjih godina svesni smo brzog širenja drugih bolesti i traženje novih mogucnosti, što je rezultiralo je uvodenjem preparata Dakoflo-a (a.m hlortalonil). Mogucnost korišcenja u preko 100 biljnih vrsta za preko 100 prouzrokovaca biljnih bolesti (plamenjaca, crne pegavosti, lisne plesnivosti, truleži i dr) svrstava danas ovaj preparat na prvo mesto primene, gde svako ko se bavi povrtarskom proizvodnjom mora da ima u vidu da zaštita pocinje i završava se sa Dakoflo-m na pocetku protiv lisnih pegavosti a na kraju za truleži i plamenjace .

Primer preparata Dakoflo-a, veci broj bolesti, retko mu treba partner, i vrlo pristupacna cena. (Tretiranje 10 ari košta – 180 din). Doza upotrebe Dakofloa je 2.5-3 lit/ ha


Sl. 4 Grinje na rasadu paradajza

Program upotrebe Dakoflo-a je pre svega u cilju sprecavanje pojave plamenjace i to obuhvata nedeljni tretman paradajza, osim u kriticnim fazama za pojavu plemenjace, kada se treba upotrebiti preparata Fuzija (propamokarb + hlortalonil). Doza upotrebe Dakoflo-a je 2.5-3 lit/ha. Zbog bolje pokrovnosti treba dodati okvasivac Nu-film 17 u koncetraciji 0.1%.


Sl. 5 i 6 Plamenjaca na licu i nalicju lista paradajza

Doza upotrebe Fuzije je 2,5 lit/ha za porast paradajza do 60- 80 cm visine sa povecanjem površine tj. sa porastom biljke povecava se kolicina preparata koja ce se upotrebiti. Ne treba ici sa kolicinom vecom od 2,5 lit/ha jer se u kasnijim fazama proizvodnje paradajza, pomeranje plodonošenja ka gornjim cvetnim granama, dolazi do skidanja donjeg lišca zbog boljeg provetravanja paradajza, tako da se smanjuje lisna površina koju treba štititi.

Kombinacija Mankogala 80 i Bakarnog oksihlorida 50 je najprisutnija kombinacija aktivnih materija za suzbijanje prouzrokovaca bakterioznih pegavosti i krastavosti.

Prakticna upotreba se zasniva na mešanju 25 gr Mankogala 80 i 50 gr Bakarnog oksihlorida 50 u 10 litara vode. Napominjemo da se smeša preparata obavi oko 90 minuta pre tretmana zbog boljeg delovanja. Joni Mn i Zn pospešuju delovanje bakarnog jona koji deluje na bakterije. Ova kombinacija je pokazala svoju efikasnost u brojnim ogledima i danas predstavlja osnov za veci broj programa zaštite protiv bakterijskih obolenja.

Takode u 2006 god uveden je novi preparat na bazi bakar oksihlorida – Cuprozin 35 WP koji može adekvatno da zameni Bakarni oksi-hlorid 50 ali u manjoj kolicini primene 3.5-4 kg /ha što je posledica sitnijih cestica preparata i boljeg prijanjanja za biljku.

Fulvia fulva je gljiva koja prouzrokuje simptome plesnivost lista paradajza koja je posledica vece vlažnosti vazduha i nedovoljne fitohigijene. Redovan nedeljni tretman protiv prouzrokovaca preparatom Dakoflo možete spreciti pojavu ove bolesti, ali ako niste koristili preparate i vec je došlo do pojave bolesti u praksi se pokazalo delotvorno tretiranje preparatom Akord 10 ml/10 lit vode uz dodatak Dakofloa.

Proizvodnja rasada predstavlja najodgovorniji deo proizvodnje. Posebnu pažnju treba posvetiti njegovoj zaštiti. Veci broj bolesti napada rasad paradajza. U cilju njegove zaštite u 2007. god na tržistu ce se pojaviti novi preparat Balb (a.m. propamokarb hidrohlorid). Sistemik, inhibira više procesa u patogenu. Upotreba Balba ima dva kljucna momenta i to:

1. Zalivanje rasada koncetracijom 0.15% (15 ml u 10 lit vode) i

2. Zalivanje rasada pred iznošenje na stalno mesto uz utrošak 150-200 ml rastvora po biljci, koncetracija je ista. Takode se može primeniti za tretiranje rasadenih biljaka protiv prouzrokovaca plamenjace.

U cilju što boljeg primanja rasada koristiti Nu-Film 17 koncetracija 1% (100 ml u 10 lit vode). Preparat biljnog porekla stvara na površini biljke, tanak sloj (elasticna koža) koji sprecava odavanje vode dok nesmetano omogucava razmenu gasova (antitransparentno delovanje), što omogucava biljci da manje gubi vodu dok se koren ne adaptira i pocne sa usvajanjen vode i mineralnih materija sa stalnog mesta.

Takode štiti biljku od prevelikog zagrevanja i UV zracenja.

Još jedna upotreba Nu-filma 17 je kao ocuvatelj svežine ploda, tretiranjem pred berbu preparat obavija plod elasticnim omotacem koji sprecava odavanje vode iz ploda i tako održava vodeni pritisak i svežinu ploda za nedelju dana duže. Ovo je vrlo povoljno u uslovima slabije prodaje a želimo da sacuvamo plod.

Standarda upotreba Nu-Film 17 uz preparate je kao okvasivac, omogucava što bolju iskorišcenost pre svega kontaktnih preparata.

Crna pegavost bolest koja se medu prvima javlja narocito u plastenicima, može se adekvatno rešiti redovnim tretmanom Dakofloa, ako kojim slucajem niste obavili potrebne tretmane po pojavi prvih simptoma izvesti tretman preparatom Akord 10 ml/10 lit vode i za 5-7 dana ponoviti tretman Dakoflom. Inace bolest prvo javlja na donjem lišcu gde treba tražiti simptome i u pocetku nisu crne boje vec tamno braon i obicajno po obodu lista.

Trulež siva i bela u 2006 god bila je veci problem u proizvodnji. Dve su osnovne mogucnosti korišcenja preparata, koja takode zavisi od mesta nastanka zaraze. Ako se javi u prizemnom delu stabla potrebno je izvesti zalivanje i tretiranje prizemnog dela stabla biljke kombinacijom preparata Dional 500 SC i Galofungin (15 ml + 10 gr/ 10 lit vode) Kolicina rastvora 100 ml po biljci. Na nadzemnom delu radi se tretiranje Dionalom 500 SC preventivno 0.15- 0.2 % (15-20ml / 10 lit vode). Trulež se cesto javlja na lišcu i dosta je grešaka oko njene identifikacije. Za suzbijanje truleži cesto menjajte preparate sa drugim nacinom delovanja ili kombinaciju dva ili više aktivnih materija.

U 2006 god uveden je u program zaštite povrca još jedan insekto-akaricid Abastate (a.m abamektrin) koji se koristi za suzbijanje grinja paucinara, minera, tripsa. To je insekoakaricid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem. Poseduje izvesno sistemicno dejstvo, tranlaminarno, odnosno u mogucnosti je da prodre kroz list što doprinosi kod suzbijanja minera. Kolicina upotrebe 0.075-0.1 % (7.5-10 ml / 10 lit vode).

Hemijsko suzbijanje bele leptiraste vaši u plastenicima treba zapoceti kada se primeti prvi odrastao leptir. Tabela prskanja izgleda ovako:


Kolicina 5 ml Elise i 2.5 gr Tonusa u 10 lit vode. Potrebno je dobro izvrsiti tretman, da se pokrije i donja strana lišca. Karenca Elise je tri dana. Inace preparat deluje na larve bele leptiraste vaši, a kod odraslih izaziva povecanu osetljivost na preparate iz grupe neonikotinoida (Tonus). Zato se u programu zaštite koristi ova kombinacija dva preparata.


Sl.7 Oštecenja od bele leptiraste vaši na plodovima paradajza


PARADAJZ - RAZVOJ IZ RASADA Foto: Srdan Arsic


*) Za travnate rizomske korove doza je 1.5 lit/ha


PRIKAZ FIRME ZKI-SEME PRVIH PET GODINA

ZKI SEME d.o.o.Bul Kneza Miloša 11 Novi Sad 21000 Tel: 021 499 426, 063 521 420

Preduzece „ZKI- SEME“ iz Novog Sada, pocetkom 2007. godine, obeležilo je mali jubilej, naime, prošlo je punih pet godina od osnivanja i pocetka rada ovog preduzeca. Formiranjem ovog preduzeca, Naucni Institut za selekciju povrca iz Budimpešte postavio je cilj da sve tradicionalno dobre tehnike u proizvodnji povrca prenese i u Srbiju. To, pre svega, preko kvalitetnog semena sorti i hibrida povrca koje ZKI uspešno selekcioniše vec 65 godina. Kvalitetno seme je samo jedan od preduslova uspešne proizvodnje i zato posebno znacajno mesto u našem radu zauzima i kvalitetan agronomski servis koji ima za cilj da ukaže na specificnosti proizvodnje pojedinih hibrida.

Mi se nismo ogranicili samo na davanje saveta i pružanje pomoci u toku proizvodnje vec, veoma aktivno ucestvujemo u organizaciji plasmana i prodaje svežeg povrca. Dosadašni rezultat je prodaja 2.000t svežeg povrca sa naših njiva u evropske zemlje ali to je tek pocetak. Za ove programe imamo veliku podršku kolega iz Madarske i mi cemo nastaviti veoma intenzivno da tražimo nova tržišta za naše proizvodace.

ZKI-SEME je nakon prvih pet godina rada, jedan od najznacajnijih snabdevace poljoprivrednih apoteka semenom namenjenim za bašte i okucnice. U ponudi imamo preko 140 sorti i hibrida povrca i oko 40 vrsta cveca. Pored kvalitetnog semena svoj uspeh vidimo i u dobro organizovanoj, sopstvenoj distributivnoj mreži koja svakom kupcu dostavlja robu u prodajni objekat.

ZKI-SEME sveke godine povecava svoj udeo na tržištu semenskog graška namenjenog za duboko zamrzavanje ili konzerviranje. Izuzetno pažljivom selekcijom, seledeci zahteve fabrika za preradu, selekcionisali smo 16 sorti graška sa temperaturnim sumama od 6600C do 9100C. Ovako širok raspon temperaturnih suma omogucuje kontinuiranu žetvu kombajnima u optimalnoj zrelosti , prijem i preradu u fabrikama.

Poslednje dve sezone proizvodaci i preradivaci daju najviše ocene sorti paradajza UNO koja predstavlja sve znacajniju sirovinu za dobijanje izuzetno kvalitetnog paradajz soka.

Novi pravci u selekciji omogucili su da poslednjih nekoliko sezona imamo sve veci i kvalitetniji izbor boranija: žutih, zelenih, šarenih, okruglih, pljosnatih......

ŽELIMO VAM USPEŠNU PROIZVODNJU


BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu